Kultura| Literatura

Tajm-aut za NIN-ovu nagradu

amika RSS / 12.01.2021. u 06:25

 

ТАЈМ-АУТ ЗА НИН-ОВУ НАГРАДУ

Понавља се прошла година

Неколико писаца, потписника прошлогодишњег бојкота Нинове награде, одлучило је да и ове године не дозволи да њихове романе вреднује исти жири, пренео је Телеграф.рс.

Дејан Стојиљковић, Игор Маројевић, Славиша Павловић и Влада Арсић повукли су своје књиге из конкуренције, а придружили су им се Предраг Митровић и Стефан Михајловски. Свој роман Пепео, пена, шапат повукао је и Милисав Савић, али из сасвим других разлога.

Објашњавајући зашто свој нови роман Дукат за лађара није дао да се уврсти у избор, Дејан Стојиљковић каже:

Очигледно је да другови и другарице из Централног комитета који се назива жиријем, чисто да би они могли да се називају члановима жирија, а не комесарима, и ове године самоуверено газе стазама револуције. Тако да очекујем у ужем и најужем кругу још подобних другова, чланова ЦК и друштвених радника које ће, након што их прогласе књижевницима, наградити по заслузи.

Такође је на свом Фејсбук профилу написао:

Од 38 романа на овом списку - само су 4 написале жене. Па браво, другови слободомислећи. Срећна вам Нова 1821. И после се чудите што вас бојкотујем?

JKuEwbnFqEkwIivY4GjLWGXQC8FGfsAENe2jsjp8wzZZmL2vHjjQCuX4w5g4IlSgf2osTQzPLKeVHRGf3j-dP8EdWAMhxDT_20OZt0MXINd5u7pJ0GBai17BoSzpvRLc

 

РЕКОРД: За Нинову награду стигло 212 романа

 

Писац Игор Маројевић сматра да би његов роман Остаци света "био умрљан" ако би се нашао у било каквој конкуренцији за Нинову награду:

Кад би у Ниновом жирију већином седели људи чији је примарни позив бављење савременим српским романом, не би било потребе за бојкотом. Чланови жирија истичу да су добили више романа него икад, али не и да је то стога што су се однедавно отворили за све писце из бивше Југославије, који испуњавају њихова идеолошка мерила.

Аутор романа о животу Јована Дучића Химерина крв Славиша Павловић истиче да је за њега највећа и најзначајнија награда то што му је књига за мање од 4 месеца штампана у 12.000 примерака:

Податак да је у ширем кругу за избор Нинове награде 7 пута више мушких аутора него женских оставља непријатан утисак да у 21. веку постоје предрасуде према женском стваралаштву, што се није догађало на почетку 20. века, када су жене биле покретачи најзначајнијих идеја, између осталог, и родољубља.

У писму послатом уредништву Нина Влада Арсић наводи да је његов роман Осиње гнездо издавач предложио за награду мимо његовог знања и воље. И, како наводи, упркос више пута изнетом ставу да не жели да учествује "у било каквом књижевно-медијском ријалитију у који се током последњих година претворио овај тобожњи избор за роман године". Арсић додаје да жири у овом саставу "нема ни стручни ни морални кредибилитет да одлучује о било чему".

НИНОВА НАГРАДА: Чак 38 романа у ширем избору

 

Бојкоту се придружио и млади Стефан Михајловски, аутор романа 14 дана карантина, питајући се постоје ли неотворене књиге међу 200 пристиглих за награду.

Овој групи писаца није се придружио Милисав Савић, иако је од своје издавачке куће затражио да се његов роман повуче, што је издавач и учинио. О правим разлозима оваквог свог потеза Савић је кратко рекао да не жели да говори.

Писац из Новог Сада Фрања Петриновић био је међу прошлогодишњим потписницима бојкота, али свој нови роман Коначани извештаји о равнотежи није хтео да повуче.

У кратком разговору за Новости рекао је да у потпуности остаје при свим аргументима наведеним поводом бојкота, али да је књигу оставио у конкуренцији због издавача Академске књиге, са којим има дугогодишњу изузетно коректну сарадњу.

Ужи избор за Нинову награду биће објављен 14. јануара, док ће победник бити проглашен 25. јануара 2021. године.

Пренето са https://redportal.rs/cooltura/9020/ninova-nagrada:-bojkot-pisaca-i-ove-godine?-%F0%9F%A7%90

 

НИН-ова награда за роман године Светиславу Басари

Писац, бивши амбасадор Србије и колумниста Светислав Басара добитник је 67. НИН-ове награде за најбољи роман на српском језику.

Једно од најпрестижнијих домаћих књижевних признања добио је Басарин роман „Контраендорфин“, а у конкуренцији је било још шест дела.

У најужем избору били су и романи – „Слобода говора“ Владана Матијевића, „Што на поду спаваш“ Дарка Цвијетића, „Људи без гробова“ Енеса Халиловића, „Прекрасне рушевине“ Сава Стијеповића, „Ништа није ничије“ Бојана Савића Остојића, као и „Под оба сунца“ Огњена Спахића.

Петочлани жири који је доделио награду чинили су књижевна критичарка Марија Ненезић, песник Бранко Кукић, књижевник Иван Миленковић, песник Марјан Чакаревић и новинар Теофил Панчић.

„Басарин роман сачињен је од немогућих сцена и недопустивих закључака, којима се претресају темељи не само Србије, него и савременог света уопште.

„Овим романом читалац се изводи из зоне комфора“, наводи се, између осталог, у образложењу жирија које је на онлајн конференцији прочитао председник жирија Теофил Панчић.

Због епидемиолошке ситуације церемонија проглашења победника одржана је путем Зума.

У ужем избору било 17 романа, док је за 67. Нинову награду конкурисало укупно 212 дела.

За „Контраендорфин“ гласали су Кукић, Миленковић и Чакаревић. Марија Ненезић се определила за роман „Што на поду спаваш“, а Теофил Панчић гласао је за „Под оба сунца“.

Басара је сада двоструки лауреат Нинове награде.

Претходно је признање освојио за роман „Успон и пад Паркинсонове болести“ (2006), а био је и у најужем избору за ову награду са романом „Мајн кампф“ (2012).

Радња романа

Кроз исповест извесног Стојковића, сликара који је престао да слика, у тренутку када предосећа свој крај 2009. године исповеда се наратору Калоперовићу и постаје му нека врста водича кроз (алтернативну) историју Србије од Другог светског рата до тренутка када разговарају.

У овом, како наводи издавач романа Лагуна, „врхунцу Басариног опуса у демонтирању српских митова“, исписаном кроз Басарин препознатљив стил, кроз иронију, хиперболе и гротеску, ликови су и фикционализоване историјске личности попут Иве Андрића, сликара Мира Главуртића, Милована Ђиласа.

 

КОНКУРС ЈЕ ИСТАКАО 20 - 30 НАШИХ РОМАНА КОЈЕ ВРЕДИ ПРОЧИТАТИ И У ТОМЕ ЈЕ ЊЕГОВ ЗНАЧАЈ И ПОРЕД БРОЈНИХ ПРИМЕДБИ КОЈЕ СЕ МОГУ СТАВИТИ НА РАЧУН ЖИРИЈА И ДОБИТНИКА НАГРАДЕ.

 

ОВДЕ СУ ПРВЕ СТРАНИЦЕ РОМАНА ПА ПРОСУДИТЕ:

http://www.laguna.rs/odlomak_5806_kontraendorfin.html

 

Биографија Светислава Басаре

Рођен је у Бајиној Башти 21. децембра 1953. године

Аутор је више од 40 књижевних радова, романа, новела, књига прича, есеја, драма и кореспонденције (у два тома са Миљенком Јерговићем).

За роман „Фама о бициклистима“ добио је награду „Жељезаре Сисак“.

Добитник је „Нолитове награде“ за књигу „Монголски бедекер“.

Роман „Успон и пад Паркинсонове болести“ донео му је Нинову награду за роман године 2006, као и награду Народне библиотеке Србије за најбољу књигу од 25 најчитанијих у мрежи народних библиотека Србије у 2008. години и награду „Лаза Костић“ 2007. године.

За роман „Анђео атентата“ добио је 2015. године награду Српског књижевног друштва „Биљана Јовановић“ и награду „Исидора Секулић“.

Први је добитник награде Фонда „Борислав Пекић“.

Као колумниста листа „Данас“, добио је 2010. године награду „Станислав Сташа Маринковић“.

Његов роман „Мајн кампф“ ушао је у најужи избор за Нинову награду 2012. године.

Басара је био амбасадор СР Југославије од 2001. до 2005. године на Кипру.

Од недавно је колумниста листа „Курир“.

 

 ТРАЖИМО ПОМИЛОВАЊЕ ЗА БАСАРУ

Тражимо помиловање за грешног нашег колегу Светислава Басару поводом његовог романа „Контраендорфин“ у коме је описао нешто што се никада није десило са небеском Десанком Максимовић. И опрости му Боже, јер не зна што чини у свом делу овенчаном престижном НИН - овом наградом.
Указујемо овом приликом на општи вредносни пад критеријума издавача и уредника у издавачким кућама, као и жирија, што доводи и до оваквог омаловажавања не само Десанке Максимовић, већ намеће тренд омаловажавања српских књижевних великана чиме се обезвређују културни идентитет српског народа и културне вредности које су они створили.
Жао нам је што се НИН није издигао изнад страсти самопорицања исказаних у награђивању Басарине умотворине. Желимо, да некада наш најугледнији недељник буде опет оно што је и био. Пут затирања наших књижевних вредности није пут НИН - овог избављења.
Ово се могло десити у „једној земљи на Балкану“ само као слепило.
Желимо од срца, колеги Басари, жирију и НИН-у да прогледају.
Овакве појаве у српској књижевној култури „но басаран“, јер ниво свести читалаца је изнад теофилизације Србије.
Десанка, опрости нам.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Београд, 28. Јануар 2021.

 



Komentari (123)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Черевићан Черевићан 19:54 13.01.2021

212 пa 32 пa 17 па.....

aли остају при својим аргументима

компетентан жири .............( ил' ко већ је битан)
бројност je наслова......... свео на реално,
сад већ лакше дишу (с'дахом у потиљку)
ал' и надом да ће за рад заслужит': похвално
amika amika 10:07 14.01.2021

Re: 212 пa 32 пa 17 па.....

компетентан жири .............( ил' ко већ је битан)


Ко, односно шта је битно... Тако је госп`он Чер
shmoo shmoo 08:58 14.01.2021

14. јануар 2021. године

За оне који то још увек мисле и изговарају на данашњи дан:





amika amika 10:05 14.01.2021

Re: 14. јануар 2021. године

shmoo
За оне који то још увек мисле и изговарају на данашњи дан:







Срећна и теби и твојима!
solo solo 10:53 14.01.2021

Re: 14. јануар 2021. године

За оне који то још увек мисле и изговарају на данашњи дан:


Oće li 14.januar postati konačno praznični dan. Nije lepo da se radi na praznik.
solo solo 10:55 14.01.2021

Re: 14. јануар 2021. године

solo
За оне који то још увек мисле и изговарају на данашњи дан:


Oće li 14.januar postati konačno praznični dan. Nije lepo da se radi na praznik.


Nema komunjara već 50 god. al nikako da se izborimo za nove praznike.
shmoo shmoo 14:31 14.01.2021

Re: 14. јануар 2021. године

solo
solo
За оне који то још увек мисле и изговарају на данашњи дан:


Oće li 14.januar postati konačno praznični dan. Nije lepo da se radi na praznik.


Nema komunjara već 50 god. al nikako da se izborimo za nove praznike.



Ја сам српску нову годину у младим данима обично дочекивао на журкама уприличеним у ту част, а онда бих у поноћ стао на сред највеће собе у стану у којем би била журка и са мојим другарима од првог основне (нас 6-7) обавезно дерњајући се на сав глас отпевао:








Прави проблем за мене је настајао на данашњи дан, 14. јануара, јербо су се у мојој кући откада знам за себе славиле две славе: Аранђеловдан (ћалетова) и Свети Василије (кевина девојачка). А зашто?

Па када је деда умро, ниједан од три моја тада жива ујака (четврти је погинуо на Сремском фронту) нити тетка нису хтели да преузму икону и да наставе да славе дедину славу јербо су сви били чланови Партије. Оне једине Партије у то време. Била је и моја матора још увек друг члан те 1964. (Ранковић још увек није био пао) када се деда упокојио (два месеца пре мог рођења), али је ипак од бабе преузела икону и ево ми и данас обележавамо нашег Светог Василија поред нашег Аранђеловдана.

А зашто је то мени био вазда проблем. Па на данашњи дан бих вазда био мамуран од пијанке претходне ноћи и дочека српске нове године уз Маљчике и са свом оном главобољом и буком што у глави што у кући, морао бих да послужујем пуну кућу гостију.

Данас је то другачије. Нема више мамурлука.

Али је све то ономад под комуњарама ипак мени било лепше. Исто као и овима што су данас шатро југоносталгичари, а у ствари они само пате за својом младошћу и данима када су се осећали look at me, mama, i ' m on the top of the world! Класичан је то жал за младос', онај Миткетов, и ништа више од тога.

Е отприлике исти тај осећај и ја имам на данашњи дан, 14. јануар, већ две деценије уназад.

Одох до сестре на ручак да и данас обележимо нашег девојачког Светог Василија.

А ето, уместо закључка ове приче, и као нека врста скраћене историје Срба у последњих 75 година, рећи ћу само да ми у кући имамо и данас две славе - ћалетов Аранђеловдан и кевиног Светог Василија.









teslana teslana 09:09 15.01.2021

japanski hrišćani vs samuraji

Napisa Radojica da bi me progonio kao bogumila da je vlast, pa me banova.. izgleda, trebalo mu pet dana da shvati da je vlast il pet dana da skupi hrabrost i otkrije se mali licemjer na ćirilici, cc, kakva megalomanija i sitnodušje, sve mislim zezanje neko, nemoguće da je stvarno..
shmoo shmoo 11:08 15.01.2021

Re: japanski hrišćani vs samuraji

teslana
Napisa Radojica da bi me progonio kao bogumila da je vlast, pa me banova.. izgleda, trebalo mu pet dana da shvati da je vlast il pet dana da skupi hrabrost i otkrije se mali licemjer na ćirilici, cc, kakva megalomanija i sitnodušje, sve mislim zezanje neko, nemoguće da je stvarno..



Ако то може да те утеши, имаш друштво у свом "богумилству" на Блогу Б92. Ниси сама.



А ја се сада питам да ли уопште вреди више утрошити и секунд времена и трунку снаге у покушајима да се разјаснимо са свим тим радојицама Блога Б92.

Нисам вишпе сигуран да то уопште има неку сврху. На жалост, онда морам да признам Солоу и оно што одбијам годинама да му признам: помирења нема.

Нисам неко ко лако одустаје, поготово не око овако озбиљног питања као што је однос према неистомишљеницима, али нисам сигуран да то уопште више има смисла.

За разлику од њих, ја њих нећу вређати, пљувати, етикетирати, забрањивати, цензурисати,...

Игнорисање је у таквој ситуацији сасвим довољно.

Нека се свако бави својим стварима у свом дворишту док не сазри та демократија, како то Соло лепо рече, па докле ко од нас стигне у томе.


teslana teslana 11:32 15.01.2021

Re: japanski hrišćani vs samuraji

E, stigao me neki umor, do prije par dana sam imala 10 dana goste iz nekoliko zemalja svijeta, i sad razmišljam, a ti ćeš pročitati u Blicu, mutiraće kod mene Corona nesagledivo. :)

Taso, molim te, ne vrijeđa me što smo u istom košu oliti miljeu, ma ne, naprotiv.

Progonio bio on nas, ali samo ovako virtuelno, svašta, ima opciju banovanja, šta više od toga?, nikad sebi ne izgledam zaludno kao kad prepričavam tuđe misli.. usput, nekako je zloslutne konotacije, mali je korak između "progona" i "samo sam radio svoj posao" u Banalnosti zla, zar ne?

Pazi, progonio bi me peti dan na njegovom blogu da je vlast, ne smijem zamisliti kakve su mu maštarije u realitetu da je neko i nešto, (i gdje nađe mene, kod nas od riječi progon mrak pada na oči, rijeke krvoprolića) kao nepripadnika njegovoj skupini, stari moj, al bi tu bilo paganski nalupane japanske guzičice malom radojici, jbt pa nisam ja repa bez korijena :)


Što se mene tiče neka stave na kraju blogu ko nije dobrodošao, ali tako kvare sliku o sebi. Eh.

Lijep dan želim. :)
shmoo shmoo 11:45 15.01.2021

Re: japanski hrišćani vs samuraji

teslana

Progonio bio on nas, ali samo ovako virtuelno, svašta, ima opciju banovanja, šta više od toga?, nikad sebi ne izgledam zaludno kao kad prepričavam tuđe misli.. usput, nekako je zloslutne konotacije, mali je korak između "progona" i "samo sam radio svoj posao" u Banalnosti zla, zar ne?

Pazi, progonio bi me peti dan na njegovom blogu da je vlast, ne smijem zamisliti kakve su mu maštarije u realitetu da je neko i nešto, (i gdje nađe mene, kod nas od riječi progon mrak pada na oči, rijeke krvoprolića) kao nepripadnika njegovoj skupini, stari moj, al bi tu bilo paganski nalupane japanske guzičice malom radojici, jbt pa nisam ja repa bez korijena :)




Не може он то да схвати. Није то код њега сазрело, што каже Соло.

А ко зна да ли ће икада и сазрети.


Što se mene tiče neka stave na kraju blogu ko nije dobrodošao,



Ово ти је одлична идеја!

ali tako kvare sliku o sebi. Eh.



Ма не, па зашто?

По мени, то је много поштеније него овако. И то сам једном блогеру до сада већ и рекао. И зато њега више поштујем и ценим јер је човек био искрен и поштен у томе и мени је то више вредно пажње и поштовања него ова перфидна твитеризација Блога Б92 коју неки упорно спроводе.



Lijep dan želim. :)



Такође!

И јесте овде код нас леп. Сунчан. Хладно али сунчано.

Душу дало за пријатну шетњу и неке разговоре од којих човек може само да има користи.



teslana teslana 12:41 15.01.2021

Re: japanski hrišćani vs samuraji

Napušten staklenik, ispred ružin grm, i snijeg pada, vidiš. Ako nije takvo vrijeme, kao na ovoj drugoj slici je, inje sve prekrilo, studen.






(nisam je ja namjerno i dramatično pocrvenila, tako se ogleda nebo u zemlji, u svitanje)
teslana teslana 12:45 15.01.2021

Re: japanski hrišćani vs samuraji

Ne mogu smanjiti, onda se ništa ne vidi. :)
Черевићан Черевићан 13:55 14.01.2021

опаска

За оне који то још увек мисле

назвали их ..........било како
године ће ..........долазити,
(да ли Наше ил' Глобалне)
но уз њих ће ..Сви старити

Уздрављу да сте!
amika amika 21:45 15.01.2021

Замалек - Дејан Тиаго-Станковић

Роман за који ми је жао што није ушао у ужи избор:

Дејан Тиаго-Станковић

Рођен сам Београду 1965, где сам живео док нисам дипломирао архитектуру којом се потом никада нисам бавио. Чим сам окончао школу, а пре него што сам одрастао, из пуке радозналости и жеље да упознам свет одселио сам се у иностранство, где нисам намеравао дуго да останем, али околности су одлучиле да буде другачије. У Лондону сам живео до 1995, када сам се, уместо да се вратим кући у Београд, преселио у Португал. Обитавам у Лисабону, добио сам њихово држављанство и гледају ме као свог.

Списатељски занат научио сам од најбољих, преводећи књижевна дела. Током година објавио сам невелик број превода, али само најзначајнијих писаца, како португалских на српски тако српских на португалски. Био сам пионир у том послу, па сам могао да бирам. Посебно се поносим преводима Сарамага, Иве Андрића и Драгослава Михаиловића. Потом сам почео да пишем и на српском и на португалском. Са објављивањем сопствених дела почео сам касно у животу, тек у својим четрдесетима, када сам био сигуран да имам шта да кажем. Објавио сам књигу приповедака Одакле сам била, више нисам и роман Есторил, који је преведен на велике светске језике и награђен у Србији и Великој Британији, а у Португалу је, на шта сам особито поносан, ушао у школску лектиру.

Замалек, мој други роман, плод је мојих вишемесечних боравака у Каиру током четири године, онога што сам тамо доживео и прича које сам тамо чуо.

Роман о кисмету.

У срцу Каира, на острву усред Нила, деценијама је постојала антикварница крцата свакојаким благом као Али-бабина пећина. Радњу, најчувенију у том делу света, водили су Коста, гласовити египтолог, и његова поћерка Арна све док кисмет, због неких Костиних мистериозних греха, није одлучио другачије. Ова прича у којој се мешају овоземаљски и загробни живот није могла да се догоди нигде осим у Каиру, па су тај пустињски мегалополис, његова тиха махала Замалек, људи, обичаји и врелина града једнако важни јунаци романа као и Коста антиквар и приповедачица Арна, прашина која стално пада и Нил који тече као живот.

„Замалек је роман који вам се у првом тренутку чини као путопис пун описа чудних обичаја, лексикон егзотичних појмова или некакав уврнути бедекер о Египту. А онда, мало-помало, из новооткривених делова историје те земље и сјајног описа менталитета њених становника почиње да израња прича. Она се, као понорница која је у почетку хучала негде у дубини, у свој својој снази најзад појављује на светлости дана, са својим јунацима, њиховим необичним појавама и занимљивим биографијама. Та прича постаје заводљива, напета и дирљива, да би се на крају улила у океан успомена. Ако је о Александрији најбољу белешку направио Лоренс Дарел, онда је, на сличан начин, кроз узбудљиве судбине својих јунака и необичне тренутке из њихових живота у кварту Замалек, Дејан Тиаго-Станковић овековечио Каиро.“

Горан Марковић
amika amika 21:57 15.01.2021

Тиражи добитника НИН-а

Писцима у Србији ни најпознатије књижевне награде не обезбеђују довољно новца за живот између две књиге. Стипендије су најбољи начин да се њима обезбеди безбрижно стваралаштво, показују светска искуства, али у Србији готово да их нема. Највише новца, велике тираже и славу некада је доносила Нинова награда.
Уз плакете и дипломе награђени аутор добија и чек са износом који може бити симболична свота, али и износити 10.000 евра за писца најбољег романа, међутим, последњих година то издавачима не гарантује добру продају. Примера за то је последњи лауреат Саша Илић, који је награђен за дело "Пас и контрабас". Он је, према подацима Народне библиотеке Србије, штампао досад само један тираж књиге, и то у хиљаду примерака.
- Кад би један аутор за једно дело добио све награде у Србији, питање је да ли би тај износ покрио две године рада - изјавио за РТС једном приликом добитник Нинове награде Драган Великић.
За разлику од Илића, Великићев "Иследник" имао је чак седам издања, а само пето штампано је у 30.000 примерака. Завидан успех постигли су и други лауреати - Филип Давид с "Кућом сећања из заборава", која је штампана у четири тиража (44.000 примерака), као и Ивана Димић са "Арзамасом".
- Моја књига продала се у 40.000 примерака. Изненађена сам податком за колегу Сашу Илића. Нинова награда је највећа књижевна награда у Србији, а "Лагуна" као моја издавачка кућа гледала је како да што боље промовише моју књигу. Ишла сам свуда по Србији. Свако друго вече била сам негде на књижевној вечери. Једва сам дочекала да престане притисак. Пре две године изашла је моја књига прича "Све у свему" и она се лепо продаје - објашњава Ивана Димић за Курир.
Књига Владимира Табашевића "Заблуде Светог Себастијана" штампана је у три тиража (25.000 примерака), док је Дејан Атанацковић с "Лузитанијом" имао четири издања и сличан тираж.
amika amika 23:03 16.01.2021

Виталова награда

Може се догодити да Виталова награда буде значајнија (и тиражнија) од НИНове

У ужем избору за Виталову награду 18 наслова
Жири Награде Златни сунцокрет, коју је основала компанија Витал, у саставу: Драган Бабић, Драган Јовановић Данилов и Владимир Гвозден (председник), након разматрања 250 пристиглих наслова сачинио је ужи избор од осамнаест кандидата за награду.
Златни сунцокрет додељује се 21. пут за најбоље књижевно остварење на српском говорном подручју у жанровима романа, приповетке, поезије, књижевне критике, есеја и књижевне публицистике.
У жанру романа кандидати су: Саша Каралић, „Три знака круга“ (Геопоетика), Дивна Вуксановић, „Девојка са штапом“ (Културни центар Новог Сада), Владимир Копицл, „Пурпурна декада“ (Дерета), Игор Маројевић, „Остаци света“ (Дерета), Фрања Петриновић, „Коначни извештаји о равнотежи“ (Академска књига), Драшко Сикимић, „Катарина“ (Лом), Александар Танурџић, „Уста ми пуна вишања“ (Прометеј), Дејан Тиаго Станковић, „Замалек: роман о кисмету“ (Лагуна), Срђан Срдић, „Љубавна песма“ (Партизанска књига), Енес Халиловић, „Људи без гробова“ (Лагуна), Предраг Марковић, „Давид против Отужног Злодуха“ (Соларис), Дарко Цвијетић, „Што на поду спаваш“, (Књижевна радионица Рашић).

У ужем избору су и песничке збирке „Прохуја“ Драгана Лакићевића (Партенон) и „Равна црта“ Ласла Блашковића (КОВ), те књиге прича „Епизодисти и јунаци“ Владиславе Војновић (Лагуна) и „Ехо Београда“ Васе Павковића (Академска књига) и најзад књиге есеја „О песницима и бардовима“ Николе Бертолина (Трећи трг – Сребрно дрво) и „Бекет: човек и дело“ Боривоја Герзића (Златно руно – Милстоне).
Најужи избор биће саопштен до краја јануара. Награда, која подразумева диплому и новчани износ, биће уручена почетком фебруара у Београду.

Навијам за Тиага Станковића и Драгана Лакићевића, баш да видим шта ће бити...

teslana teslana 09:28 17.01.2021

Re: Виталова награда

Навијам за Тиага Станковића

Zbunjujuće, zar Tiago i žiri Nina nisu u istom partizanskom odredu?
amika amika 12:26 17.01.2021

Re: Виталова награда

teslana
Навијам за Тиага Станковића

Zbunjujuće, zar Tiago i žiri Nina nisu u istom partizanskom odredu?


Па видиш да нису. Тиаго је у Виталовом, изгледа универзалнијем, одреду који сме да истакне књигу о Египту која не доноси локалне политичке поене. Надам се да је добра.
teslana teslana 12:52 17.01.2021

Re: Виталова награда

Amika, knjiga o Egiptu je komercijalna prije svega, čitaće je u Srbiji, Saraj'vu i u Splitu.

Razmišljam, kad smo kod navodnog Teofilovog nepočinstva, kad bih morala dati knjigu na recenziju Stankoviću, Arsenijeviću ili Peri Lukoviću, odabrala bih Peru, prvo, Pero je inteligentniji, drugo, konstruktivan je u negaciji, jasniji mi zašto ne voli nekog ili nešto, dok su D.T. Stanković i Arsenijević zakinuti za miran odlazak iz Srbije na Jadransko more, i nezadovoljni..

Podijela na četničku i partizansku književnost nije problem (ni sve devijacije koju današnja pripadnost jednom pokretu nosi pa su npr kultur-fašisti i najgrlatiji antifašisti), ali, podijela na srpsku i nesrpsku književnost je nešto što meni izaziva neprijatnost, goni me ne razmišljanje, pitanja i odgovore..

Da ne zaboravim, pročitala sam da je Pero bolestan, želim mu ozdravljenje, samo zdrav i inteligentan neprijatelj je dobar neprijatelj. Pero, ne daj se. :)
amika amika 19:29 17.01.2021

Re: Виталова награда

teslana]
Amika, knjiga o Egiptu je komercijalna prije svega, čitaće je u Srbiji, Saraj'vu i u Splitu.

kad bih morala dati knjigu na recenziju Stankoviću, Arsenijeviću ili Peri Lukoviću, odabrala bih [/b]

Причаш напамет, савладала си лекције "Како писати о непрочитаним књигама" Тиаго је у школској лектири у Португалу, једина мана му је много путописног.

А за рецензију мораш да будеш велико име да ти бираш рецензента, прво издавач, па онда сам рецензент који такође бира... Дуг је пут до Свете Књиге...
teslana teslana 10:37 18.01.2021

Re: Виталова награда

Надам се да је добра.

Jeste li vi pročitali Stankovićevu putopisnu knjigu iz Egipta? Ili vam je samo to što je ispala iz užeg kruga Nina i dokaz da "ma mora da je dobra".

Ja nisam čitala, niti ću. Šajtinca je bolji pisac od Stankovića, o Krsti Popovskom da ne govorim, sjajan, nema ih ni u Portugalu u udžbenicima ni u trci za Nina, ili?

Recenzija je bila stilska tj retorička figura. Mašta, šta bi bilo kad bi bilo, dobro, vi kao pisac razumijete maštu, zar ne?

I još ne znam, jel Tiago četnički il partizanskih pisac, il svjetski putopisac?

amika amika 17:58 18.01.2021

Re: Виталова награда

teslana
Надам се да је добра.

o Krsti Popovskom da ne govorim, sjajan,


За Поповског сте у праву, веома занимљив роман, добра фабула. Е, сад, ако се саплете на "коректност" према браћи и приврженост инсталацијама неког из жирија, нема му помоћи. У жирију недостају романописци и књижевни критичари, неће људи да се бламирају, или их и не зову...

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana