Sledeće godine u Prizrenu

"Mir je najlepša devojka, koju ne može imati svako",  (rimtutituki, 1992) 

Vidim neka ispiivanja, 75% klinaca hoće vojsku nazad. Malo da se ratuje, nismo dugo. A i da ne uvredimo elitu na vlasti, da im održimo prosek, šta fali.

Ja se recimo sećam, nisam mogao da dobijem pasoš pošto nisam imao završen vojni rok. Onda bi ih, one u Vojnom Odseku, molio i kumio i davali bi mi pasoš isto kao što ti strana ambasada izda vizu - sa kratkim rokom, tačno na onoliko na koliko planiraš da otputuješ u inostranstvo.

Recimo, list Danas za koji sam nekada radio hoće da me pošalje u Autriju na samit EU. Odem u Vojni Odsek Voždovac sa potvrdom firme da za potrebe posla moram da putujem u inostranstvo od tog i tog u mesecu do tog i tog u mesecu. Onda oni treba da reše taj moj zahtev. Ali, traže da vide da li sam student, pa ako jesam onda sa overenim semestrom odem u VO VOždovac i odloži mi se odlazak u vojsku za narednih šest meseci. Super, odložio sam vojsku za novih šest meseci, ali sam pasoš dobio samo na dvadeset dana.

I tako u krug, sećam, se da sam u jednom trenutku imao jedno desetak tih plavih SRJ govana od pasoša koji su bili validni svaki po dve do tri nedelje. Nigde da putujem ništa da vidim. Imao sam dvadeset i kusur odina, mislio sam da mogu sve. A nisam mogao baš ništa, jer nisam imao pasoš. Tako da mi je Pariz, London, Madrid, Minhen, ostao sanak pusti. Novi Sad ili Niš bili su moja inostranstva. Podgorica, Herceg Novi i Budva drugi kontinenti. Dalje se nije moglo. Koji je to gubitak slobode, kad samo pomislim! Od života dobijaš mrvice, dok ostatak sveta izvan granica tvoje zemlje, nemilice putuje gde god mu se prohte.  

Nekim ljudima, novinarima sportskih redakcija koje sam tada poznavao, pomagali su naši najveći fudbalski klubovi koji su imali svoje kanale da svojim fudbalerima odlažu vojsku. Upisali bi ih na neku višu školu na NBGD više se ni ne sećam kako se zvala, nešto kao Viša Politehnička ili tako nešto, i na osnovu indeksa odlagali bi im vojsku. Tako i ovi moji poznanici, niko nije imao faks ali su imali veze po tim našim mafijaškim klubovima i tako bi dobijali indekse te visokoškolske ustanove i odlgali bi vojsku.

Sećam se, priča mi jedan poznanik, otišao kod legendarne jedanaestice naše reprezentacije tokom 70ih u kancelariju. Levo krilo pretura po fioci svog radnog stola i vadi gomilu pasoša i kaže:"Nadji svoj". Ovaj pretura po pasošima da ga nadje, i dok je tako tražio, video je na desetine indeksa istaknutih fudblaskih reprezentativaca i prvotimaca tima kojem je on bio predsednik. 

I šta sam ono  hteo da kažem klincima. Ok je to što se ložite na Srbiju. I što hoćete u vojsku. Mladi ste još, proćiće vas kad porastete. Ali ako budete hteli vojsku sad, a onda promenite mišljenje kad dodje na vas red, znajte da neće biti Thasosa, ni Paralije, ni Sutomora, ni skijanja u Bugarskoj ili Alpima, ni vikenda u Amesterdamu ili Berlinu, dok ne završite "oskaru".

Ne znam kakva će sitovacija biti sa partijskim preduzećima, ne znam da li će vam Vučićevi drugari dati da se bez potvrde o šinjelu i šlemu zaposlite na naplatnoj rampi Bubanj Potok ili na onoj izlaznoj rampi za Batočinu, ili kako će to Dačićevi eproviV da vas zaposle u EPS i slično. Znam da moj ćale nije mogao onomad da se zaposli u Dunav Osigaranju  dok nije odslužio svoje u Puli. Možda vam ostane samo da jurite poslove po kafićima i slično. Ili da radite u skladištu kod Božen kozmetiks. Al, bože moj, sve je za ljude, važno da vas ne uvate. 

E sad, mi smo imali sreće da se ona krnja Juga još nije podelila pa smo mogli u Crnu Goru na more bez da nam treba pasoš. A zamisli sad, imaš ribicu, i ona hoće u Veronu na produženi vikend, ona radi u nekoj banci i prima ok lovicu, ali ti ne možes jer nemaš sošku jer nisi išao u oskaru. Ali, ima njen šef iz banke. Jebi ga bateeeee.
Sledeće godine u Prizrenu,!