Od Yu do ex-Yu

ili Sve šta treba da znate o Evroviziji 7. U prošlom postu ste mogli pročitati o Jugoslaviji od 1961 do 1976. Sledi sedmi deo teksta Željka Jankova o Evroviziji.

JUGOSLAVIJA 1981-1992

Da su Jugosloveni ozbiljno shvatili povratak na «Eurosong» svedoči i činjenica što su se na nacionalnoj selekciji 1981. u Beogradu pojavili: Maja Odžaklijevska, Slađana Milošević, Dejan Petković, Novi fosili, Srebrna krila... Pobedu je odneo tada izuzetno popularni Bosanac, Seid Memić-Vajta sa kompozicijom «Lejla». Nažalost, on je nastavio neslavnu tradiciju svojih prethodnika plasiravši se u donjem delu tabele. Mršavim rezultatom (14. mesto) se iz Herogejta 1982. vratio trio Aska sa melodijom Aleksandra Sanje Ilića, «Halo, halo».

Tek je 1983. godina čitavoj naciji vratila veru da neki bolji evrovizijski dani za Jugoslaviju dolaze. Te godine je izbila čitava polemika što u Minhen nisu otišle tada najveća folk diva, Lepa Brena i numera Kornelija Kovača «Sitnije Cile, sitnije». Umesto Brene pravo da zastupa SFRJE je izborio malo poznati, Daniel Popović sa melodijom «Džuli». Pre takmičenja bilo je dosta kritičara koji su smatrali da jugoslovenska muzika može da se predstavi i nečim boljim od jedne «kaubojske» pesme. Već posle prvih ovacija publike nakon Danielovog nastupa kome su svesrdno doprinele sestre Barudžija kao prateći vokali, porasle su nade da će se Jugosloveni dobro plasirati. Krajnji rezultat je bio 4. mesto, a «Džuli» je postala najslušanjija melodija sa «Evrovizije '83» u čitavoj Evropi. Zbijala se šala kako je Daniel prodao u svojoj zemlji više albuma sa ovom pesmom nego što je u celoj Jugoslaviji tada bilo gramofona.

Uspeh se nažalost nije ponovio godinu dana kasnije. Jedna od takmičarskih numera na nacionalnom izboru u Prištini je bila i «Negde izvan planeta» u izvedbi Slađane Milošević i Dade Topića. I danas ova pesma spada u pravi evrgreen ex-yu muzike. Žiri je imao više sluha za Vladu Kalembera i Izoldu Barudžiju i izabrao da u Luksemburg ode «Ljubavna priča broj 1», docnije preimenovana u nesto internacionalnije «Ciao amore». Završili su na pretposlednjem mestu, ostavivši jedino Austrijance iza sebe.

Posle pauze 1985. godine jer se «Evrovizija» održavala tačno na petogodišnjicu smrti Predsednika Tita, u Bergenu je 1986. jugoslovenske boje branila atraktivna Splićanka Doris Dragović sa kompozicijom Zrinka Tutića «Željo moja». Iako se plasirala u sredini, ova pesma je bila odskočna daska u karijeri pevačice, a i danas važi za jednu od najpopularnijih melodija sa «Eurosonga» u celoj bivšoj Jugoslaviji.

U periodu od 1987. do 1989. godine, autor jugoslovenskih kompozicija je bio Rajko Dujmić, a svaka od njih se plasirala izuzetno visoko. Prvo su Novi Fosili u Briselu 1987. izveli «Ja sam za ples» i završili na 4. poziciji, zatim su u Dablinu naredne godine pesma «Mangup» i Srebrna krila bili šesti, da bi se najzad 1989. dogodio trijumf. Zadarska grupa Riva je bez puno pompe ispraćena na takmičenje, a pesma u kojoj se pominju Šopen, Mocart i List nije važila za favorita. Međutim u moru vrlo sporih i bledih melodija koje su te večeri preovlađivale u Lozani, mladi Zadrani su delovali među najsvežijima i na kraju se okitili pobedom, dok je pesma «Rock me», bar što se plasmana tiče postala i najvećim jugoslovenskim evrovizijskim uspehom. Sastav Riva se vrlo brzo raspao, njegova vokalna solistkinja Emilija Kokić je nastavila solidnu solo karijeru, a pobednička kompozicija nije doživela naročitu slavu čak ni u zemlji, a pogotovo ne u inostranstvu.

Kako je sledeće takmičenje bilo u Zagrebu, nacija je stala iza nove miljenice publike, Tatjane Matijas-Tajči i Tutićeve vesele melodije «Hajde da ludujemo». Pesma je vrlo brzo postala veliki hit, a na «Evroviziji» stigla do sedmog mesta, a te godine je pobedu slavio čuveni italijanski pevač Toto Cutugno.

Na poslednje dve «Evrovizije» na kojima je Jugoslavija nastupala zemlju su predstavljali izvođači iz Srbije. U Rim je 1991. godine otišla izuzetno popularna Bebi Dol sa pesmom «Brazil». Već na domaćem izboru u Sarajevu pokazalo se do koje mere su zaoštreni međurepublički odnosi u državi. Bebi Dol su otvoreno podržavali žiriji iz Srbije sa obe pokrajine, kao i Crne Gore, dok su članovi žirija iz Makedonije, Bosne i Hercegovine, Slovenije i Hrvatske favorizovali Daniela i pesmu «Ma daj obuci levisice». Bebi Dol je pobedila sa dva poena razlike i otišla u Italiju gde je dobila samo jedan poen od malteškog žirija plasiravši se na pretposlednje mesto. Još jednom su samo Austrijanci bili slabije ocenjeni od Jugoslovena.

Poslednji jugoslovenski izbor za «Evroviziju» održan je u Beogradu krajem marta 1992. Zemlja se praktično već raspala, a Slovenci, Hrvati i Makedonci koji su već ranije proglasili nezavisnost nisu ni poslali predstavnike, pa je u konkurenciji pevača iz BiH, Srbije i Crne Gore pobedila Extra Nena i balada Radeta Radivojevića «Ljubim te pesmama». Nedelju dana nakon toga izbio je rat u Bosni i Hercegovini a neposrdno pre održavanja «Evrovizije '92» u Malmeu zemlja koju su sačinjavale samo Srbija i Crna Gora je postala SR Jugoslavija. Mnogi stručnjaci i dobri poznavaoci «Eurosonga» ocenjuju ovo poslednje učesće Jugoslavije i najglamuroznijim, a Nenin plasman na 13. mesto u konkurenciji 23 kompozicije većina ne gleda kao neuspeh, naročito ako se uzmu u obzir sve političke okolnosti od rata u Bosni do međunarodnih sankcija.

EX-YU NA «EUROSONGU»

Već od 1993. godine Slovenija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina nastupaju na «Pesmi Evrovizije» kao samostalne države, Makedonija se festivalu priključuje koju godinu kasnije dok ce Srbija i Crna Gora morati da čekaju do 2004. godine kad će im biti omogućen povratak na festival. Četiri bivše jugoslovenske republike su nastavile da šalju, proverena imena na evrovizijsko takmičenje a Hrvatska je u tome bila nešto uspešnija od ostalih. Za nju su tako između ostalih nastupali: Toni Cetinski, Magazin, Maja Blagdan, Danijela Martinović, Doris Dragović, Goran Karan, Vesna Pisarović, Vanna, Ivan Mikulić, Boris Novković, Severina, Dado Topić... BiH su predstavljali i: Davor Popović, Dino Merlin, Maja Tatić, Deen, Feminem, Hari Mata Hari... Boje Makedonije su branili: Vlado Janevski, Karolina Goceva, Toše Proeski, Martin Vučić, a Slovenije: Darja Svajger, Tanja Ribić, Nusa Derenda, trio Sestre, Karmen Stavec...

U SUTRAŠNJEM, POSLEDNJEM POSTU, MOŽETE PROČITATI O POVRATKU SRBIJE I BEOGRADU 2008.

ARHIVA:

1. SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O EVROVIZIJI

2. OD KLIFA RIČARDA DO DANE INTERNACIONAL

3. OD PLAKARA DO KUĆE

4. OD JEZIKA DO VODITELJA

5. OD ABBE DO PROŠIRENJA

6. JUGOSLAVIJA 1961 - 1976.