Ljubav| Porodica| Religija| Sex| Život

Мој муж пред Богом

Jaril RSS / 13.05.2021. u 19:15
„Неколико пута у животу, догодили су ми се тренуци потпуне јасноће. Када на неколико кратких секунди тишина истисне буку и могу да осећам уместо да мислим, и ствари итгледају тако јасно и свет изгледа тако свеж. Као да је све тек постало. (...) Живим од ових тренутака. Они ме враћају у сада и ја увидим да је све баш онако како треба да буде.“
Самац, Кристофер Ишервуд

Упознали смо се у новембру. Дошао је из другог града. Чим је искорачио из кола, заволео сам како се осећам кад је ту. У мору слуђености, погубљености и хистерије које се разлива Србијом, он ми је донео мир. А током оних ноћи када сам, док спавамо, привијао његово тело уз своје да осетим сву пуноћу његовог присуства, смисао постојања је био кристално јасан и све је било онако како и треба да буде.  
 
Мој муж је био неко мудо при Цркви. 
Када ми је то саопштио, ја сам препустио Богу да се Он тиме бави: Божја је Воља била да се сретнемо и Бог ће уредити да се све развија како треба. То што је мој муж био пословно везан за Цркву и град у коме живи, могло је да се превазиђе; ја сам пословно мобилнији... Ионако је пред нашом везом било још много ситуација које тек треба да прегура пре него што организација заједничког живота буде тема: заједничке викенде, заједничку седмицу, заједничка летовања, његове животне стресове, моје животне стресове, па тек моја креативна и сазнајна лудила, мене је чекало да откријем његова лудила и да ли могу да их хендлујем... 
 
Оно што је било важно јесте да и он начелно жели заједнички живот. Али је за сада је виђање сваког другог викенда са повременим дужим периодима мени било довољно. Па да видимо како ће то ићи. 
 
Ишло је лако. Он је већ умео смирено да хендлује свој живот. Ја сам спонтано, без икакве свесне намере или напора, био према њему најбољи што ико икад може да буде за било кога. Волео сам то што из мене извлачи оно најбоље. 
 
У првих годину дана, закачили смо се два пута.
 
Први пут, једног поподнева на првом заједничком летовању. Знате оно кад немате око чега да се свађате, па измислите нешто глупо. Ми смо се - после једног секса - посвађали око тога ко више ужива у нашем сексу. Испало да из моје перспективе ја више уживам, а из његове да он више ужива. Наравно да је глупо. У нашу одбрану, постојао је подтекст да смо обојица оманули да се побринемо за задовољство оног другог. Поново смо се креснули тек ујутру. 
 
Други пут је било једног зимског јутра код њега у стану када је, након буђења, открио да сам причао у сну. Ау. Катастрофа у најави. Унапред сам порекао шта год да сам рекао. То га је жацнуло. Ипало је да сам му бунован, причао како га много волим. Мислим, стварно, још ће да испадне да читам Мир Јам. Шта је, ту је, истина је, морао сам да се сагласим са собом. Мало сам му окрњио радост, али се она вратила када је описивао како зна да га волим по томе што током хладних ноћи, када он заврши откривен, ја то осетим и поново га прекријем.
 
Било је јасно да треба да се преселим и да проведем живот са њим. Да је он мој муж пред Богом. А онда му је понуђено да се у потпуности прикључи Цркви и да напредује. 
 
Завладао је пакао. 
 
Као што је најавио, одбио је. Али је разлог одбијања био тај што они који су му то понудили, нису били од поверења. Имали су велике користи од тога у том тренутку, а обећавали без икаквих гаранција да ће одржати реч. У тој епизоди, мени је постало јасно да би он свим срцем волео да се то оствари. И да је то тек тада увидео. 
 
Мени су од брака потребне три ствари: редован секс, мир и да сваке ноћи, током спавања привијем увек исто тело уз себе. У друштву, у коме је типичан брак заснован на сексуалном изгладњивању, токсичности и одсуству блискости - моје потребе су тешка авангарда. Али, такве су какве су. 
 
И гурнуле су ме дубље у пакао. Размишљање је букнуло преко својих граница, осећања су била растразана између благослова заједничких ноћи и растројства раздвојених дана, и то је трајало. 
 
Ако би се сазнало да живимо заједно или чак и да само чешће спавамо један поред другог, Црква би га одбацила, чак и као сарадника. А сазнало би се.
 
Сазнају се и ствари које се лакше скривају: који владика има жену и децу, који владика плаћа малолетним девојчицама за секс, а који ангажује сексуалне раднице да „забављају“ госте на епархијској слави. Сазнало би се и за нас. 
 
Ако будем инсистирао да будемо заједно, и будем инсиситрао на ономе што је мени потребно, онда ћу ја да будем сила која њега гура у унутрашњу расцепљеност између љубави према Цркви и љубави према мени. Бити узрок растројства нечије душе, за мене је претеће. Бити узрок растројства његове душе је, као остварива могућност, изван моје свести. 
 
И његово размишљање је почело да прескаче. У покушају да изнађе друштвено прихватљиву форму која би могла да укључује и Цркву и мене, предлагао је видове „заједничког“ живота који су решавали само делиће потреба. Ја знам да владике своје љубавнице и љубавнике запосле као најближе сараднике па проводе доста времена са њима, али то и даље значи провести тек понеку ноћ заједно, увек на опрезу, увек под стресом ко ће шта да сазна и како ће то да злоупотреби. Ја знам да се истополни пар верника замонаши заједно, добију на старање празан манастир и издржавање, али би то значило да његово прикључење Цркви опет не води тамо где је срце његово. 
 
Био сам стављен пред раскршће које у свим смеровима води - никуда. Или ћу да живим живот испуњен његовим присуством, а да њега гурам у одустајање од сопствених потреба, или ћу да ја одустанем од онога што мене храни да би било како је њему потребно. Или смо могли да тако плутамо по свемиру, виђајући се повремено, подсећајући себе да имамо нешто свето, а немамо, чекајући тренутак када ће његов пут у Цркви почети да се развија, да чекамо крај. 
 
Или - ништа. 
 
Једне топле пролећне вечери, код мене, истиснуо сам кроз грло и уста пар последњих речи. Дао им звук. Дао им живот. Наше зурење у безизлаз, јесам ја пресекао, али је прекид био споразуман. После мојих речи смо још једном имали секс, али је уместо вођења љубави то било опраштање од ње. За опроштај смо имали једну ноћ. Још један додир са Смислом. 
 
Отишао је. 
 
Пресекао сам поучен искуством да могу да прегурам сваки бол. Прегураћу и ово, уз већ опробаниобразац: годину дана самовања, писања и компоновања, годину дана насумичног и безименог јебавања наоколо „у три смене“ и онда још годину дана сазревања и нормализације. Ово је радило у свим претходним озбиљним раскидима. Радиће и сада. 
 
Неколико година касније, изнова и изнова ме пресеку сузе за својим домом. Сузе свеже као тог јутра кад је отишао. Уместо пребољевања, са својим болом сам срастао. И стварање, и насумични секс, и самовање, били су преслаби. Јер оно раније су били раскиди. Ово је био развод. 
 

Tagovi



Komentari (112)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

angie01 angie01 22:58 18.05.2021

Kad je ljubav....



Na današnji dan 1993. poginuli su Admira Ismić i Boško Brkić, "Sarajevski Romeo i Julija", mladić i devojka koji nisu dopustili da ih rat u Bosni i Hercegovini razdvoji, te su svoju ljubav platili životima prilikom pokušaja da napuste grad.
principessa_etrusca principessa_etrusca 07:26 19.05.2021

Re: Srce

angie01

Тачно тако.


mogu da slikovitije uporedim sa vezom ozenjenog muskarca i slobodne devojke, gde on uvek pazi da ne ugrozi brak, zajednicku imovinu i interese i status, sa drugom se krije, lepo mu je,...


Да, добро поређење јер је и ово врста брачног троугла (у коме је Јарил био онај трећи).

ЛИНК
Jaril Jaril 09:24 19.05.2021

Re: Srce

angie01


Hard truth, али је требало да чујем.
Jaril Jaril 09:31 19.05.2021

Re: Srce

natasa_tasic_10
Rasplakala sam se.
Nije on ostavio tebe on je izdao i sebe i Crkvu i tebe.
Izdao je sve.
A ovo ti pise ortodoksna vernica. Izdao je ljubav a osnova vere je u ljubavi.

Мислим да ћу заувек остати у збуну како неко може да направи/дозволи да тако испадну ствари. Али, то је већ моја наива.

Хвала на читању и емпатији.
angie01 angie01 09:41 19.05.2021

Re: Srce

Hard truth, али је требало да чујем.


znas kako, dok ne iskusis-ne znas da ljudi ulaze u veze sa razlicitim idejama i u onome drugome vidis projekciju svoje zamisli, ono kako stvari stvarno stoje-otreznjenje, dolazi tek kod prelomnih trenutaka odluke, koje mufljuzi uvek pakuju u neki lakse svarljivi celofan, sto tebi onda jos dodatno pravi nedoumicu, kako si i sam primetio.

meni deluje da ti treba da se osecas ok, prvo, jer si i ti imao satisfakciju u tom odnosu, a drugo, sto si na vreme spasen:).


edit:

ps-predlazem da to iskustvo uzmes kao dobro letovanje-aranzman je bio nocenje sa doruckom, nije postojao kapacitet za all inculusive, lepo si se proveo, al je paket trajao 14 dana i to je to,...bez gorcine nastavis svojim putem, al sa svescu da u takvom dilu nema dovoljno zvedica koje bi te potpuno zadovoljile...pa ces sledeci put biti obazriviji u odabiru,...zivot je kratak da se zadrzavas i bagujes na losim izborima.
natasa_tasic_10 natasa_tasic_10 18:34 19.05.2021

Re: Srce

Spasio se Jaril. Cajkovski je suprugu tako oterao u ludnicu, pa opet jedno od najlepsih Oce nas je bas on komponovao.
Jarile spasio si se. Toliko me je potresao ovaj tekst da nemam reci. Ja znam da se npr.bogoslovi zene zbog parohije itd i da imaju nekoga sa strane sto je isto uzasno.
Sve sto migu reci je da se Jaril spasio. Koliko god da je bolno i tesko, spasio se.
natasa_tasic_10 natasa_tasic_10 18:35 19.05.2021

Re: Srce

meni deluje da ti treba da se osecas ok, prvo, jer si i ti imao satisfakciju u tom odnosu, a drugo, sto si na vreme spasen:).
/
isto mislim i ja.
predatortz predatortz 22:08 19.05.2021

Re: Kad je ljubav....

angie01


Na današnji dan 1993. poginuli su Admira Ismić i Boško Brkić, "Sarajevski Romeo i Julija", mladić i devojka koji nisu dopustili da ih rat u Bosni i Hercegovini razdvoji, te su svoju ljubav platili životima prilikom pokušaja da napuste grad.


A naši evropski prijatelji neće da isporuče njihovog ubicu, Nedžada Herendu, koji u Utrehtu taksira i živi život slobodnog čoveka. Tereti se još i za ubistvo i spaljivanje osam rezervista JNA u Velikom parku u Sarajevu. Jedinica kojoj je pripadao bila je direktno podređena Aliji Izetbegoviću, kojeg naši evropski prijatelji nisu priveli pravdi. Čekali su da umre, pa su rekli da je protiv njega vođena istraga.
Inače, ubistvo Admire i Boška su pokušali pripisati Srbima, kao što su pripisali mnoge laži, od Markala pa na dalje.

Izvini, domaćine, ali ne bi bio red da ovo sećanje ne bude osvetljeno.
angie01 angie01 23:16 19.05.2021

Re: Kad je ljubav....

Izvini, domaćine, ali ne bi bio red da ovo sećanje ne bude osvetljeno.


a ti ga osvetli,...roditelji ne znaju ko ih je ubio-koji su valjda najzainteresovanija strana , istraga nije utvrdila, ali ti znas i sa sigurnoscu tvrdis,...kao i za mnoge druge stvari, koje su pak dokazane, al drugacije od tvoje verzije istine...izmedjuostalog u dokumentarcu o ovo dvoje mladih mucki ubijenih u besmilsenom ratu za koji ti uvek imas puna usta opravdanja, vecina autenticnih likova- svih nacionalnosti- upravo potvrdjuju kako se u Sarajevu pre rata zivelo i da je fukara zbog svojih prljavih interesa to promenila.

ja sam komentar o njima na Jarilov blog stavila iz dva razloga, prvo zbog ocigledne metafore, a drugo jer jeste bila godisnjica njihovog stradanja, koje je ujedno paradigma svog tragicnog apsurdnog krvoprolica tog rata,...aposlutno nije bilo ni trunke razloga da "razjasnjavas" iz svoje ideoloske matricei uvlacis pricu na tu stranu.
kick68 kick68 22:29 19.05.2021

Pre

nego što se blog zatvori samo da svratim da kažem helou.
Da rezimiram neke postove i da nešto dodam: Imao si lepu vezu, voleo i bio voljen, to jeste privilegija i ne dešava se svaki čas u životu. I tačno je da kad se nešto tako dobro naglo prekine, ljubav postaje opsesija i čovek ne može lako da dođe sebi.
Zamisli da si ti morao da napustiš ono čime se baviš zarad budućnosti svoje veze. Ti više ne bi bio ti, i to više ne bi bilo to. Pravda za tvog nesuđenog muža. Doneo je odluku i sad živi sa tim.

Nije bilo suđeno, traži dalje. Uostalom, šta će ti muž? Kao da tebi treba neko da ti otvara tegle po kući?:))))

I ne daj se, vodi računa o sebi i znaš već sav taj jazzzz...
Jaril Jaril 09:57 20.05.2021

Re: Pre

kick68

И ово је све истина. Нарочито што тегле ретко користим.
Осим што сам ја прилагодљивији кад је посао у питању (дуга и друга прича), али да, он има само тај један посао. А да је привилегија, то тек. Кад би ми неко понудио да избришем сећање а да будем ок (ко у оном филму), само бих питао зашто ме мрзи.
Врло је извесно да је бившем теже.

Ако ни због чег другог, ја имам овај блог. Који, какав год да је, ипак пружа емотивну подршку.

Хвала на читању и разумевању (па и за њега ).
shmoo shmoo 10:20 20.05.2021

Re: Pre

Jaril

ипак пружа емотивну подршку.



Па шта мислиш, зашто сам ти препоручио да ипак прочиташ Мир Јам.

Рекох ти, све што нема срећан крај није књижевност.

А ни уметност.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana