јер не можемо говорити о себи ако не говоримо и о другима (г М.Вуксановић)
листајући рукописну збирку континуитета моје прозе набасах на ову истиниту причицу која ме врну деценију уназад , а која потсећа на дане неизвесног исчека да брод за бежанију из Либије пристигне преко немирног медитерана до луке у Ras la Nuf-у тог марта 2011. време кратих углавном шахом са геометром К. имао је 35 г ,момак тада ,бавио се историјом шаха, догурао до мајсторског кандидата ,разговорљив Осјечанин, доскора битан фактор у мерништву поменутог града ,који је и поред камп услова имао свој свакодневни поредак догађања.истицао се нарочитим достојанством, мирноћом, луцидношћу, али и отвореношћу ума, као и спремношћу да све постави онако како је, без околишања и дволичности . Адути довољни да ме привуку печалбарском дружењу које потраја .....десетак месеци.о себи је ретко причао, али како у нама све нагомилано пожели да једног дана се прикаже тако и он,једно вече док смо у његовом контејнеру анализирајући развојни шаховски пут Short Nigel-a ,енгл.велемајстора ,његовог шаховског узора , уз илустрацију делова партија поменутог на шаховској табли по којој је непрестано милећи шеткао миљеник му камелеон Шаренко назван , уз удаљену проређену оружану паљбу из правца Бенгази-ја, ничим прозван ,указа ми да има личну причу која би гарант ,знајући ме, такнула моје еротске нагоне те ме ,скрибомана, верује, усмерила озбиљнијем саставу (у форми можда и новеле),што ми наравски наћули уши ...па ајмо онда,
- оно кад ми рођена сестра девојке пренесе поруку од ње ћушнувши ми у шаку цедуљицу са текстом - размисли да дамо предност томе да се што пре сретнемо ....признај и сам, битан би се осећао ,посебно што је претходни вечерњи опроштај мећу нама био зачињен сексом, пољубцима , обећањима, у њеној соби на спрату породичне виле ( јер сутра је одлазила на студије у Енглеску) док су у приземљу родитељи јој правили опроштани party са колегама из струке - медицинарима.
присетих се да се приликом тог прца пожалила , додуше као и сваки пут до тада, да јој баш не одговара дужина мојег споловила карикирајући да јој је до срца стиже на шта је ја утеших да ће јој се рибица већ временом разрадити преокренувши проблем на шалу упитом који део њега жели вечерас за опроштај, до пола или одпола Га.понуда јој се свидела навукосмо гумицу за косу до ознаке са којом се сагласила и уз мелодију Debussy-ја она га седећи на мени док сам јој језиком палацао сисне брадавице полако поче у себе паковати контролишући прстима положај гумице.опа, музикална, крену ритмички да цупка и онда кад оће (а деси се) пуче она гумица и она већ заруменела штруцну ми на јаја уз једно дубоко ууууф. наравно мој се у комплету са оба дела нашао у њој - јој ,имали му краја, следио јој је упит ....- има, моја јаја, нашалих се ја.већ, колико сутра, наглашену моју тугу растанка са Ј. трудила се њена старија сека О. да сведе на подношљиво па ( као психолог) звала ме је на умирујуће сеансе крај њиховог баштенског базена ушушканог рунделама негованог шимшира чинећи атмосферу просто неминовану сексу. наиме, једном тако ,на скорашњи упит јој како ћу од сада регулисати своје сексуалне потребе, ја нагласих - никако, јер нећу да будем неверан сестри јој , што она осмехом прокоментариса али ја наставих удварачки - ако би се то случајем десило спонтано са чланом породице небих ни сматрао прељубом .она као да је само то чекала повуче ме ка базену. указујући да није невина али ће вода потпомоћи да јој угођај нередовног прца остане у неболном сећању обзиром на сазнање од сестре о мом комаду .и таман кад смо приликом мојих каснијих посета породици, скривајући се по бројним собама уредовили јеб, судбина кад хоће ,а хтела је, Секу, усмери на службени хуманитарни пројекат у Боцвану.би то као прст судбине коју им матеру (од мене неких 12 г старију) усмери на мене ,добродушну.наиме ја сам наставио и даље повремено да им кућу посећујем играјући са господином татом шах уз Berliozove давеже са грамофона ,једно вече направише прославу госпођиног рођендана ,позваше и мене на прославу, а неке младе докторице са клинике татине се ту почеше мувати о мене.ја коректан захвалим се позиву на игру ,па замолих бармена да га одменим у сипању пунча, кад ево је утом Слављеница-мата, малко ушикана, са опаском да сам ја овде гост и ето има младих којима моје друштво очигледно одговара па не треба да се са точењем замајавам.ја пак полуувређено указах да се осећам чланом њихове породице и ако ћу са ким играти то може бити овог момента само она, јер не желим да никакви трачеви о мом шарању стигну до Енглеске, јер ја у ту везу дубоко верујем . одложи мама пиће и ухвативши ме за лакат поведе ка делу полуосветљене баштенске терасе. танго к'о по наруџбини зањише нас, осетим њу где се пожудно наслонила доњим трбухом на моју вазда тврдину у гаћама и шта да се фалим јутро сам дочекао у гостинској соби дворишног анекса виле међу њеним ногама изуједаних ушију - овако ме годинама нико није вагинално задовољио и то са коликим, поверивши ми се , да je доктор одвезао своју матеру кући па ће остати да тамо и спава, и да он те креветске радње проређује све више како му се простата начела. указала ми је и да јој се старија кћер похвалила оправданим сексом самном али као психо-терапијом што јој она није замерила. уследише свакодневне ми посете њиховој вили, доктор се посве опустио да има кога од поверења жениног да се брине о недосади јој.заређаше му и дежурства . Утом се и сека вратила из Африке, а ја се преселих из мог друштвеног стана у собу моје девојке у вилу те захваљујући солидним примањима почех да их обе пробраним поклонима изненађујем.једном речи прижених се за њих ,но временом од буквално свакодневног секса почех копнити.незасите обе ,мама посебно, само су вребале која ће за ту ноћ узети под своје... заплетох се у непремостив проблем ....и да скратим ,отуд Либија ... бег мој од куроломитељки ..
у даху исприча ,а што ја сутра дан текстом ускладих присету каснијем.од новеле наравно .....не би ништа.
недуго потом Брод ,наш спасилац, покупи нас из Либије ,ја се искрцах на Малти ,а мој исповедитељ је са својом италијанском фирмом завршио у Алжиру на градилишту аутопута .јавио ми се емајлом , пар пута посве службено ,но коресподенција ( и контакт) замру временом ,а ова случајем набасана прибелешка освежи ми ,све извећкалијим, пријатности дружење са геометром K.- last but not least.