Будућност енергетике

Ako sam te dobro razumeo, ti radis ustedu potrosnje struje softverskim kontrolom mreze. Druga ti je ideja reverzibilne elektrane.

Nije cilj smanjenje potrošnje struje nego optimizacija procesa proizvodnje, i prenosa (distribucije), što uključuje i povećanje pouzdanosti, robusnosti, i tako dalje. Smanjenje potrošnje tu dođe kao sporedni efekat smanjenja gubitaka i rasipanja.

Nisu reverzibilne elektrane moja ideja, samo ih spominjem kao savršeni izvor.

Nego, kada pitaš koju ćemo energiju da skladištimo, to je veoma kompleksno pitanje. Kada praviš neku elektranu moraš da vagaš sledeće karakteristike:
- Cena izgradnje - CAPEX
- Cena rada - OPEX
- Zagađenje
- Mogućnost regulacije
- Pouzdanost primarne energije
- Vreme izgradnje

Pa su tehnologije poptuno različite po svim parametrima. Recimo akumulaciona hidro je jako skupa da se napravi, relativno jeftina da se koristi, ne zagađuje, odlična za regulaciju, veoma pouzana primarna enegija (vodotokovi), veliko vreme izgradnje.
Termo na gas - niska cena izgradnje, srednja cena rada, srednje zadađanje, odlična regulacija, rizična pouzdanost primarne energije, kratko vreme izgradnje. Nuklearka - velika cena izgradnje, srednja cena rada, bez zagađenja, nema regulacije, rizična pouzdanosti primarne energije, duga izgradnja. Ugalj - Srednje, nisko, visoko, srednje, odlično, kratko. Obnovljivi - nisko, nisko, nisko, nikakvo, relativno pouzdano, kratko.

Uz to se dodaju političke odluke i politike o gorivima. Pa se dodaju strateške odluke države gde se želi graditi, ko želimo da gradi i tako dalje i tako dalje.

I na kraju, ne stavljaju se sva jaja u istu korpu pa se namerno forsira miks tehnologija. Jer ne služe svi generatori istoj svrsi. Neki su base load-eri, neki su peak-eri, itd.

Što se tiče pomenutih faktora, postoje direktni i skriveni, indirektni. Na primer zagađenje. Čovek bi rekao da solari i vetro ne zagađuju. I ne zagađuju direktno. Ali indirektno zagađuju i povećavaju cenu.

Postoji čak i skriveni trošak i skriveno zagađanje zbog nekontrolabilnih izvora energije (vetro, protočne hidro, solar) zbog toga što za svaki MW iz ovakvih izvora mora da se održava neki deo MW iz tradicionalnih, "spinning" izvora, zbog regulacije napona i učestanosti.

Pored toga, matrijali koji se koriste za solare i za baterije veoma često se neetički rudare što ćemo nažalost imati priliku da vidimo.

Геотермална и даље остаје егзотика?

alselone

Što se tiče pomenutih faktora, postoje direktni i skriveni, indirektni. Na primer zagađenje. Čovek bi rekao da solari i vetro ne zagađuju. I ne zagađuju direktno. Ali indirektno zagađuju i povećavaju cenu.

Postoji čak i skriveni trošak i skriveno zagađanje zbog nekontrolabilnih izvora energije (vetro, protočne hidro, solar) zbog toga što za svaki MW iz ovakvih izvora mora da se održava neki deo MW iz tradicionalnih, "spinning" izvora, zbog regulacije napona i učestanosti.

Pored toga, matrijali koji se koriste za solare i za baterije veoma često se neetički rudare što ćemo nažalost imati priliku da vidimo.

исто тако воле и да мувају са ценом струје из нуклеарки - не урачунају трошкове одлагања отпада које онда плаћају сви порески обвезници (једино росатом има тај модел да преузима бригу о отпаду на себе, друге то не занима нимало, јеби се)

тако су украјинци прешли да узимају гориво за своје нуклеарке од вестингхауса, требало је пар година да направе гориво које ће радити у совјетским ВВЕР реакторима, успели,
но, сад украјинци тај отпад само отерају у зону чернобиља и оставе... супер

зато је мени идеја да се то рециклира докле год може одлична и од тога никако не треба одустати, чак и кад једног дана буде могућ фузиони реактор, треба очистити ђубре за собом, поготово тог типа

још мало око тога - кад су се руси и амери договорили, пре једно 15так година ваљда, да размонтирају гомилу неких бојевих глава, остало доста плутонијума и реше да пробају да га прераде у то МОХ гориво

руси су направили фабрику за то, неких 250 милиона коштала

амери су истраживали 5г, спуцали 5 милијарди, па рекли обами 2013 (или 2016) да им треба још 19млрд и још мин 5г да то направе, па их је обама одјебао и није хтео да потпише... ако се не варам, мислим да су тај плутонијум закопали

опет, мени је мало вероватно да амери то не знају да направе, него су се те све велике корпорације дебело осилиле да черупају државну касу, па имаш такве ненормалне ствари

250млн и ради већ наспрам 20+млрд и обећање да ће бити за 5-10г...

Геотермална и даље остаје егзотика?

Za velike elekteane da.

alselone

Геотермална и даље остаје егзотика?

Za velike elekteane da.

ali ne i za poljuprivredu za grijanje plastenika i piličarnika, a i za grijanje kuća

Vučić o gradnji TE Kolubara B: Hoćete da imate struju? A odakle ćete da imate struju?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić osvrnuo se večeras i na pitanje energetske sigurnosti Srbije.
Gostujući na Hepi Televiziji, Vučić je stao na stranu radnika i stvaranja struje uz pomoć termoelektrana.

Nama je, kako je ocenio, potreban pristup zelene energije i zato radimo na kanalizacionoj mreži.

"Radimo i gradimo i to je u programu 'Srbija 2025', ali ljudi, nemojmo da preterujemo. Pričate o kvalitetu vazduha kao da smo do juče udisali divan vazduh. Ne možemo da izgubimo na energetskoj bezbednosti, da bismo dobili na nekom drugom polju. Mi moramo da obezbedimo da imamo svoju struju. Hoćete da imate struju? A odakle ćete da imate struju?", pitao je.

Vučić na tabli nacrtao rast Srbije: "14 prema 1, brzinom munje"

Naša cena struje je niža nego u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, a plate nam, istče, rastu.

"Kolubara B - to nije najkvalitetniji ugalj, lignit je u pitanju, ali kako ćemo mi sebe energetski da obezbedimo? Kako da prodajemo struju kad je skupa, a kupujemo kad je jeftina? Nikako. Kako ćete da kažete ljudima da neće mnogo posla da imaju? Nikako. Pa za vetroelektrane ćete reći da ubijamo ptice", poručio je.

Kako je zaključio, ima mnogo razloga za Kolubaru B i samo jedan protiv.

"Vagaćemo", rekao je predsednik.

Napomenuo je i da za baru Revu do juče niko nije čuo, a danas je to popularna tema za mnoge koji sede u kafanama i samo kritikuju.

"Evo neće biti građevisnki otpad tamo. Recite mi gde će da bude?" pitao je Vučić.

Definitivno, nije normalan

Ima i jedan interesantan detalj koji bi možda takođe trebalo uključiti u gornje tehno-ekonomske analize.

Naime, vetro i solarne elektrane su tehnološki manje-više potpuno zaokružene od strane proizvođača, što znači da kupujete sve u paketu, i da u principu niko sem eventualno lokalnih fizikalaca ne može da učestvuje u izvođačkim radovima, niti da ugrađuje neku lokalnu opremu. Sad, još uvek nije jasno da li isto važi i za održavanje, čuo sam od nekih da su kupci čak i tu uslovljeni od proizvođača opreme u smislu ko može da pristupa njihovoj opremi.

Slično je i za nuklearke. Sad za hidro i termo, što je i praksa pokazala, dosta lokalnih firmi može da radi u izgradnji, proizvodnji opreme, kao i u održavanju.

Mada i tu su se pojavili izuzeci, pošto CHN na primer u termo objektima koje ovde radi ili planira da radi ne da čak ni lokalnim fizikalcima da učestvuju, a kamoli nekim lokalnim proizvođačima opreme.

Takođe, u dosta revitalizacija ili izgradnji novih objekata koje finansiraju i neke druge strane zemlje (i sa zapada i sa istoka) postoji težnja da se lokalni proizvođači opreme i izvođači radova isključe iz projekata.

за нуклеарке је јасно, то је толико озбиљна технологија да је јако зајебано имати ту доста подизвођача...

што за градњу (може доста тога грађевински око самог реактора да се додели локалцима да одраде), а поготово после за гориво (обогаћивање/рециклирање уранијума није баш нешто тривијално - већ сада практично више од 50% тога контролишу руси а највише постројења има казахстан, скоро монополиста, мислим да чак и американци одатле купују обогаћени уранијум, можда не све, не знам детаље)

за русе пуно ради специјализована, одлична фирма - чешка skoda js (власник росатом), и био је план да, ако росатом добије тендер за пети блок нуклеарке духовани, скоро 70% посла би урадиле чешке фирме

но, сад су чеси притиснути да избаце росатом из тендера, па, ако следећа влада то не промени, градиће им неко други тај блок, локалне фирме вероватно остати без посла а нуклеарни отпад ће бити чешка брига (земља је мала и нема место за одлагање, коме би га увалили, бог те пита, вероватно оним украјинским будалама да оставе у чернобиљу, па после да кукају целом свету како цури радијација и мора свет да плаћа санирање свега тога...)

код турака росатом прави нуклеарку од својих пара (20млрд ваљда, французи тражили скоро дупло) и остаје власник исте, турци морају само по дугорочном уговору да откупе мин 70% струје по уговореној цени, росатом брине о свему

већ сада су турци послали доста момака на студије у русију да могу да раде на нуклеарци кад буде готова...

o gradnji TE Kolubara B

EPS od 2024. ostaje bez mogućnosti proizvodnje bazne električne energije, zbog preuzetih obaveza naše zemlje prema EU. Povlače se iz rada TE "Kolubara A" i TE "Morava" ukupne snage 324 megavata, postrojenja za odsumporavanje na svim termoblokovima dodatno umanjuju proizvodnju električne energije za 120 megavata, a za potrebe toplodalekovoda ka Novom Beogradu, umanjuje se za dodatnih 160 megavata. Zato nam je potrebna TE "Kolubara B", jer je efikasnija, ima manju emisiju ugljen-dioksida i samo 350 megavata - precizirao je prvi čovek EPS.

I šta je kosensus ovde, jel treba da se pravi Kolubara B ili ne treba ?
Meni deluje da treba, ali realno pojma nemam o tome.
Preciznije meni deluje da treba, ali može i ruska nuklearka umesto toga.
Jedna od najgorih stvar je energetska zavisnost. Kinezi su napravili koliko termo elektrana ove godine ?

treba , a dobro bi došla i ruska nuklearka , zatim "poboljšanje mreže" , recimo gasne toplane u BGD koje bi bile i mini elektrane, strujna nezavisnost plus izvoz u piku. jeftinija el energija privlači industriju.( bolje od subvemcija) europska energetika ide u autodestrukciju. ključno Alsa za ministra

zatim "poboljšanje mreže"

Nešto iz članka koji pišem:

....
Great efforts are being invested all over the world towards the promotion of clean energy and environmental protection. Digital transformation of the power grid to boost clean energy brings new challenges in the smart grid industry. New types of energy sources, energy policy changes, new reliability requirements, load and generation volatility, demand pattern changes driven by COVID-19, and low inertia are new challenges utilities face today. And next to all those challenges, utilities are under constant pressure to operate more efficiently and safely while modernizing the grid and delivering improved services to their customers.

....

We at ______ see four pillars of the power system that are enabling greater sustainability, by confronting today's techno-social and climate changes: Operational Efficiency, Reliability & Resilience, Grid Efficiency, and Flexibility.

....
Today, efficiency is considered as a dynamic, optimizable subcomponent of a power system and an energy resource.

I šta je kosensus ovde, jel treba da se pravi Kolubara B ili ne treba ?
Meni deluje da treba, ali realno pojma nemam o tome.

Teško je imati uvid u sve brojeve pa se ne može sa sigurnošću reći. Ali, kao veoma siromašna država, okružena problemima i energetski relativno siromašna, veoma bih pažljivo birao šta treba da se zida i ne bih isključivao prljave tehnologije za sada. Iskreno - mislim da je to što pravimo novu hidroelektričnu elektranu Buk Bijela na Drini, sjajan potez. Ja bih gurao sam hidro priču, da se pitam. Skupo al vredi i najbolje je po svim parametrima.

Jeftino za kasniji rad
Agilno i kontrolabilno
Čisto
Praviš rezervoar slatke vode
Mogu naši stručnjaci da rade
Dugotrajno
...

four pillars

Ovo sam ukrao od Borisa Tadića.

Povlače se iz rada TE "Kolubara A" i TE "Morava" ukupne snage 324 megavata

Oduvek, a posebno u budućnosti svagi megavat biće zlata vredan.

EDIT
Sad baš pitam kolegu, kaže da za ove dve TE postoji neka priča o isplativosti.

Hidroelektrane

Jeftino za kasniji rad
Agilno i kontrolabilno
Čisto
Praviš rezervoar slatke vode
Mogu naši stručnjaci da rade
Dugotrajno

Što kažeš jeftino za kasniji rad. Kolege sa hidroelektrana se šale kako od trenutka kada se isplati investicija (što je nekoliko desetina godina) hidroelektrana postaje kao štamparija u Topčideru.

Inače, ima još jedan neki bi rekli pozitivan efekat u tome što velika akumulaciona jezera stabilišu lokalnu klimu.

A sta mislis, koliko bi imalo efekta masovno koriscenje solarnih panela. Da li bi se isplatilo da mreza bude dvosmerna i visak proda/pokloni drzavi. Ne razumem se, ali verovatno kosta preuredjenje mreze. Moze li se organizovati proizvodnja panela ili neceg u tom sistemu, kako bi se sto kaze jinks barem malo zatvorio finansijski krug.

Koliko se secam posle 2000 smo instalirali jedan mali ruski reaktorcic u Vinci, a sto ne bi to mogli da nastavimo u 'istrazivacke svrhe'.

Jos nesto razmisljam, mozda glupo, ali nema glupih pitanja. Da li se dalekovodi prave i dalje od istih materijala (bakar) ili se pokusalo sa nekim legurama koje mozda stede na gubitku?

Jos da nastavim sa pitanjima. Da li ce koriscenje 5G mreze ubrzati kontrolu mreza?

A sta mislis, koliko bi imalo efekta masovno koriscenje solarnih panela

Solarni paneli imaju par mana koje se nekako moraju prevazići. Glavna je ta da oni nisu kontrolabilni. A generatori moraju biti kontrolabilni. Kada upališ svetlo u svojoj kući, generator na Đerdapu dobije malo više vode tako što se ventil otvori malo više. Ili dobije malo više pare, ili malo više gasa. E, a to ne možeš sa solarima i vetrenjačama, oni prave koliko prave. To je i dodatni problem. Jer, kako funkcioniše (jedna od) regulacija u el. en. sistemu - potrošači pale i gase svoje uređaje a generatori ih "vijaju" da izjednače prozivodnju sa potrošnjom. Što varijabilniji sistem, to više posla za generatore u vijanju. E, pazi sad, solari i vetrenjače to pogoršavaju jer unose dodatnu varijabilnost (oblak, stane vetar pa krene itd), koju "pravi" generatori moraju da vijaju.

Onda cena. Ako regulišeš jedan generator, imaš bukvalno jedan kabAl do njega i kontroilšeš ga. A zamisli da imaš milion solara i da hoćeš da ih regulišeš nekim putem, na primer energetskom elektronikom. Koliko je to skuplje i sa fizičke strane a i sa strane softverskog sistema koji to treba da radi.

Da li se dalekovodi prave i dalje od istih materijala (bakar) ili se pokusalo sa nekim legurama koje mozda stede na gubitku?

Ne znam. I dalje se koristi termin "bakar" u razgovoru ali ne znam da li je zapravo probano nešto drugo.

Da li ce koriscenje 5G mreze ubrzati kontrolu mreza?

Oh, da. Ali ne samo ubrzati, jer trenuna mreža je dovoljno brza, nego obezbediti infrastrukturu za masovno upravljanje svim i svačim bez razvlačenja kablova i druge infrastrrukture.

Da li ce koriscenje 5G mreze ubrzati kontrolu mreza?
Oh, da. Ali ne samo ubrzati, jer trenuna mreža je dovoljno brza, nego obezbediti infrastrukturu za masovno upravljanje svim i svačim bez razvlačenja kablova i druge infrastrrukture.

OK, ovo je verovatno glupo pitanje, ali šta ako 5G mreža padne ?

OK, ovo je verovatno glupo pitanje, ali šta ako 5G mreža padne ?

Nećeš nakačiti kritične uređaje na nju nego ono što može i ne mora da se kontroliše. Ono što je kritično ići će kablovima i (near) realtime protokolima.

tako da ćeš kontrolisati milione solara, pa onda potrošače, pametne pegle, klime, druge uređaje, pa onda gomiletine baterija itd.

Preciznije meni deluje da treba, ali može i ruska nuklearka umesto toga.

Srbija je trusno područje, ja ne bih razmišljao u tom pravcu.

Srbija je trusno područje, ja ne bih razmišljao u tom pravcu.

Ma jebeš zemljotres, zamisli da SNS počne da zapošljava preko veze u nuklearku. Nači, Cigani lete u nebo.

alselone

Ma jebeš zemljotres, zamisli da SNS počne da zapošljava preko veze u nuklearku. Nači, Cigani lete u nebo.

Oni si gori od klizišta, poplava i zemljotresa zajedno.

alselone
generatori moraju biti kontrolabilni

Све ово природа је већ уредила и направила. Између природног тока размене енергије и нашег артефицијелног постоје неке паралеле (ваљда).

Потрошач (организам) има клизну потрошњу у зависности од активности или мировања. Према тој потреби генератор енергије (разлагање хране) се и понаша, појачава или смањује. Минимум потрошње енергије зове се базални метаболизам; што нижи тим боље, утолико је организам резистентнији на мањак и ефикаснији у искоришћењу. Живот као појава заснован је на хемијској енергији хране. Шта је за кога храна, читај - енергент, то је јако дуга и широка тема.

Највећи актуелни енергетичарски проблем - energy storage - уопште није нов. Жив организам било који једноставно не може имати уредно константно снабдевање енергентом - храном те стога мора имати некакав депозит да га сачува до следеће доставе - оброка. Природа је дала маштовита решења која иду у два смера. У оскудици енергије тражи се смањење потрошње (базални метаболизам) као нпр хибернација; у обиљу треба директан депозит, нпр масно ткиво.

Хоћу да кажем да ниједан енергет(ичар)ски проблем стратешки није нов и да постоји сила која је одавно то већ решила на свој начин.

alselone
zamisli da SNS počne da zapošljava preko veze u nuklearku

После наслов: Надридоктори унаказили Србију!

И без нуклеарки добро им иде

Vidim da ti najvecu glavobolju zadaje proizvodnja struje koja nije stalna, i to proizvodjaci tzv zelene energije. Posto se vodi masovna kampanja za zelenu energiju vrv su prinudjeni na istu. Mora biti vise open majnd zato sto sve pare idu u tom smeru. Vetrogeneratori su skupi i njih mogu investirati veci igraci, mini-hidroelektrane su za pilicare, za obican svet ostaju solatni paneli.
Da li bi razvoj proizvodnje akumulatora mogao nekako da ispravi krivu, tj. da ujednaci proizvodnju/distribuciju energije na mrezi?

Vidim da ti najvecu glavobolju zadaje proizvodnja struje koja nije stalna, i to proizvodjaci tzv zelene energije.

Sa tehničke strane oni zadaju velike probleme. Spomenuo sam samo deo. Inercija bi bila sledeći.

Da ti dam primer inercije. Zamisli da vozis auto 50 na sati, ides samo pravo i zaleteo si se. Odjednom neko ti nabaci jos 200 kila na krov. Posto imas masu koju si ubrzao (recimo auto od jedne tone), auto ce nastaviti da se krece i imaces vremena da das gas i nastavis normalnom brzinom. Ista stvar je u struji. Imas generatore koji se obrcu, to je auto koji ide velikom masom, a taj dodatni teret su potrosaci. Kada se odjednom upale potrosaci generatori ce nastaviti da se obrcu skoro istom brzinom (ta brzina kod generatora je frekvencija struje).

E, sad zamisli da vozis auto od papira. Da ima 2 kile. Ako bacis na njega 200 kila samo ce stati. Ista stvar se desava sa solarima. Nema mase koja se krece, nema obrtne mase.

Dalje, kada uvece zalazi sunce, pa pada proizvodnja solara, a u isto vreme svi spremaju veceru, gledaju tv, pale bojlere i slicno, tebi je potrebna velika promena snage generatora po jedinici vremena. Treba ti promena snage na gore da bi nadomestio povecanu potrosnju, naravno, ali ti takodje treba promena snage na gore da bi nadomestio gasenje solara.

E ta promena snage je u nasoj analogiji sa kolima promena brzine. Ali auto moze da ubrzava najvise 10km/h po sekundi, recimo. Ali tebi treba 20, recimo. Sta se desi - ugasi se auto. Isto je i sa generatorima.

Da li bi razvoj proizvodnje akumulatora mogao nekako da ispravi krivu, tj. da ujednaci proizvodnju/distribuciju energije na mrezi?

Da, i to se sve više koristi. Sa druge strane baterije ti daju Jadar pa se češeš posle 50 godina. Dodatno, tehnologije baterija su još uvek jako loše pa baterije imaju kratak životni vek a visoku cenu, što nikako ne ide zajedno. I treće, kapaciteti baterija su još uvek mali za ovu primenu koju spominješ.

Postoje neke druge tehnologije za "peglanje" debalansa, ali je to sve još uvek u začetku. Flywheel na primer, pa pumped air storage itd.

Verovatno će se to balansiranje morati raditi u lokalu a ne centralizovano. Ali će to zahtevati veoma veoma kompleksan softverski upravljački sistem pošto će to umesto tri generatora raditi flota od, šta znam, milion uređaja. Orkestrirati tako nešto biće bome izazov.

Primer lokalnog peglanja je na primer i thermal storage. U Kaliforniji i Teksasu ("toplim" drzavama) se relativno masovno prodaju thermal storage sistemi. Sta to znaci. Na krov velike zgrade, recimo teznog centra, se instalira sistem koji pravi led. Led pravi od struje tokom noci kada je struje jeftina. Ali onda preko dana kada je struja skupa radi klimatizaciju tako sto pusta topao vazduh preko tog leda i hladi zgradu.

Mora biti vise open majnd

Ja mogu biti open majnd ako prećutim činjenice. Jeste da tamo pare idu, znam to vrlo dobro, ali vama ovde iskreno pričam šta se dešava i šta su prednosti i mane. Uopšte mi ne bi bio problem da se ubacim u čopor i guslam o zelenim tehnologijama. Šta više, ne bio morao ništa ni da pišem nego samo da kopiram napisano pošto ga ima toliko na internetu.

Jos nesto razmisljam, mozda glupo, ali nema glupih pitanja. Da li se dalekovodi prave i dalje od istih materijala (bakar) ili se pokusalo sa nekim legurama koje mozda stede na gubitku?

Vodovi na dalekovodu se ne prave od bakra, nego od aluminijuma (čistog, ili od legura), jer je bakar suviše skup, težak i valjda mehanički nepogodan za tu namenu. A gubitke smanjuju tako što jezgro voda naprave od karbonskih vlakana koja imaju dosta veću nosivost od aluminijuma ili čelika i onda na konto toga mogu da povećaju prečnik voda (dakle da dodaju još aluminijuma), i tako smanje gubitke na vodu. Ali pitanje je sasvim ok, da li postoje legure aluminijuma ili nekog drugog metala koje bi imale manje gubitke, to jest da li se na tome radi. To ne znam.

Da, i to se sve više koristi. Sa druge strane baterije ti daju Jadar pa se češeš posle 50 godina. Dodatno, tehnologije baterija su još uvek jako loše pa baterije imaju kratak životni vek a visoku cenu, što nikako ne ide zajedno. I treće, kapaciteti baterija su još uvek mali za ovu primenu koju spominješ.

E, da, nego da dodam u ovaj niz - znaš šta je odličan energy storage? Reverzibilna hidroelektrana. :)
Još ako je napraviš kaskadno, bog da te vidi.

alselone

Primer lokalnog peglanja je na primer i thermal storage. U Kaliforniji i Teksasu ("toplim" drzavama) se relativno masovno prodaju thermal storage sistemi. Sta to znaci. Na krov velike zgrade, recimo teznog centra, se instalira sistem koji pravi led. Led pravi od struje tokom noci kada je struje jeftina. Ali onda preko dana kada je struja skupa radi klimatizaciju tako sto pusta topao vazduh preko tog leda i hladi zgradu.

reverzibilne su keva za storage, švica najveća baterija u europi

Mislim da je Milan u komentaru na neki raniji blog spominjao ideju o pohranjivanju viška energije u potencijalnu energiju. Uzmeš tešku stenu, i digneš je. Posle spuštaš kad zatreba. Možda bi moglo da se takvo nešto primeni i za peglanje solara i vetra.

reverzibilne su keva za storage, švica najveća baterija u europi

Da, slažem se. Ubedljivo najbolja stvar.

Kada pogledaš nivo sveta - neiskorišćeno je 70 do do čak 90 posto hidro potencijala. OK, neki delovi su nepristupačni, za neke bi investicije bile preskupe itd, ali u svakom slučaju potencijala ima itekako. E, sada, zašto se ta priča ne gura dovoljno, nije mi jasno.

Mislim da je Milan u komentaru na neki raniji blog spominjao ideju o pohranjivanju viška energije u potencijalnu energiju. Uzmeš tešku stenu, i digneš je. Posle spuštaš kad zatreba. Možda bi moglo da se takvo nešto primeni i za peglanje solara i vetra.

Ima - pumpaš vazduh u neki veliki rezervoar i kada ti treba, naprđuješ ga, dizvinite, preko turbine i praviš struju.

E, da, nego da dodam u ovaj niz - znaš šta je odličan energy storage? Reverzibilna hidroelektrana. :)

Još ako je napraviš kaskadno, bog da te vidi.

Sistem Vlasinskih hidroelektrana predstavlja 4 elektrane u kaskadi, u kojima se preradjuje jedna ista voda iz Vlasinskog jezera koja sekvencijalno prolazi kroz svaku od elektrana u nizu. Opet, pored prirodnih dotoka u to jezero, postoji i pumpna stanica Lisina, koja vodu dodatno upumpava u jezero, tako da čitav taj sistem delimično predstavlja i sistem reverzibilnih elektrana.

Inače, kad već pominješ reverzibilne odavno su ovde u planu dve - Djerdap III, koji bi se kešao o Kozloduj i naše termo, i Bistrica II u brdima iznad Lima pre Priboja (koja bi noću prikupljala energiju iz termoelektrana u daljem okruženju, a danju izvozila struju prevashodno, a i pokrivala lokalne potrebe).

још су, чини ми се, неискоришћеног потенцијала хидроелектране на плиму и осеку

код њих је само фора што мора пуно површине да буде око њих ненасељено, кад надође воде, па би морао да их правиш негде у припиздини

видех да, опет руси, који тих припиздина имају довољно, планирају неку велику од 10так гигавата негде код мурманска, бело море

па са том струјом могу да праве и хидроген (колико сам чуо, нешто немачки линде са њима ради на некој технологији која би процес производње хидрогена на струју много појефтинила, поготово је јефтино ако се ради у склопу нуклеарке, испада скоро па нус-производ)

зато су и северни ток пројектовали да може да транспортује хидроген, до неких 20% капацитета ваљда

то не могу баш свакакве цеви да издрже, тако нешто...

пардон ако сам ја то погрешно написао
руси то зову водород a швабе wasserstoff, на енг hydrogen, па сам ја по инерцији написао хидроген а уствари је то практично водоник,

они би то као гас мешали са природним гасом који свакако терају кроз гасовод, па онда кад та мешавина дође до циља, раздвајају

па њега онда по европи хоће да сагоревају

тојота има већ ауто на водоник, зове се мираи, ако се добро сећам, давно сам то негде видео

то звучи као добра фора за кола, али има техничких ђавољих детаља које треба решити

са еколошке стране је супер а и аутономија таквих кола је ваљда много боља него електричних

pegavi_utorak

Mislim da je Milan u komentaru na neki raniji blog spominjao ideju o pohranjivanju viška energije u potencijalnu energiju. Uzmeš tešku stenu, i digneš je. Posle spuštaš kad zatreba. Možda bi moglo da se takvo nešto primeni i za peglanje solara i vetra.

Ako na mene misliš ja sam verovatno pričao o čuvanju toplotne energije pa kasnijem korišćenju kao što, npr, rade termoakumulacione peći.

Sećam se toga kao ideje iz časopisa SAM još dok sam bio klinac, recimo pre 45 godina, gde kad praviš novu kuću možeš ispod cele da ukopaš tako neko skladište od kamenja, izolovano, leti upumpavaš vreo vazduz, a zimi hladiš to kamenje da bi grejao kuću i toplu vodu.

Kasnije sam viđao sitne priče i fotke iz Nemačke gde imaju veliku zgradu, npr kao na Novom Beogradu - 8 spratova, 4-5 ulaza i sa strane napravili celo malo veštačko brdo, thermal storage, izolovali, posuli malim slojem zemlje, posadili travu ...

Pa sam spominjao kako je po kućama bazen logičnije skladište toplotne energije, pošto možeš i da se kupaš u njemu

ено га и гејц хоће да прави нуклеарку у америци... ваљда неће бити као виндоза

тојота има већ ауто на водоник, зове се мираи, ако се добро сећам, давно сам то негде видео

Ima, samo su izgleda pukli sa tim (a baš su se puno trtili i kurčili da je to budućnost a ne neke zezalice na električni pogon, na šta se Mask Elon samo blago nasmejao), i eno sad Tojota razvija novu generaciju baterija u čvrstom stanju za elekrične automobile, a negde sam video da je Tesla sa njima već sklopio nekakav sporazum na tu temu. Dakle, da se pobode bodljikava žica i električna ograda i mitraljeska gnezda oko Jadra, i da se to ne da tako lako i bez borbe ili bar ne za sitne pare.

Inače, za sada nemam nikakvih primedbi na Tesline baterije: kapacitet, režim punjenja, mreža javnih punjača, itd, to su izgleda ozbiljno shvatili još na početku, i to radi kao sat, bar ovde u USA, ne znam kako je kod vas u EU. Mislim, taj auto može sasvim lepo da se vozi, i u lokalu i na duže staze, a ono što zovu range anxiety je izgleda bulšit, ili bar "nekad bilo sad se pripoveda". Još kad ga "puniš" iz solarnih panela, makar i ovako indirektno, milina, stvarno se osećaš kao da si zagazio u nekakvu svetlu budućnost, ili da je ista tu, odma iza ćoška. Dobro, da nauče još da zategnu sve šrafove i kako se farba auto, to bi baš bilo lepo...

samo su izgleda pukli sa tim

Hydrogen Economy Outlook - BloombergNEF
Meni deluje da je u toku krljanje oko toga ko će da dobije government subsidies više pa ide pljuvanje jedni drugih, ne znam šta li se ti primaš i hvataš stranu.

Za hydrogen vozila mislim treba sačekati i videti jel će Japanci to uspešno da odrade kod sebe, pa ako uspeju mož da idemo dalje.
A ja bi se uvek pre kladio na ono što Toyota misli da ima smisla nego na ono što Musk misli, mada je Musk sjajan kad treba da dobije pare od države i to je to.

Hydrogen Economy Outlook - BloombergNEF
Meni deluje da je u toku krljanje oko toga ko će da dobije government subsidies više pa ide pljuvanje jedni drugih, ne znam šta li se ti primaš i hvataš stranu.

Ne primam se, a stranu sam već izabrao još kad sam postavio infrastrukturu na moju kuću, jelte (a da li sam se zajebao vreme će pokazati) nego sam pratio to sa Miraijem, koji je još pre jedno 5 godina najavljivan na sva usta, onda je krenula prodaja tu u Kaliforniji, i brzo se završila, slabo išla i obustaviše je, tad je i Tojota napravila ovog plug-in Prime Priusa, videli valjda na koju stranu vetar duva. E, sad, to ne mora mnogo da znači, Kalifornija je čudna zemlja, ali sam onda (relativno skoro) video to da se Tojota ozbiljno bačila na pravljenje tih nekih baterija koje treba da zamene ove želatinaste koje se koriste u Tesli i praktično svim drugim električnim automobilima koji postoje danas. E, to je već neki znak, pošto i ja isto verujem da oni bar znaju šta rade, iako umeju i da se zajebu...

nego sam pratio to sa Miraijem, koji je još pre jedno 5 godina najavljivan na sva usta, onda je krenula prodaja tu u Kaliforniji, i brzo se završila

Čudna li čuda, pošto nema infrastrukture za hydrogen vozila.

Nego jel si video izašli su podaci o 2018-oj (prvoj godini pošto je Trump promenio poreski zakon) koliko je ko plaćao takse.
Samo da potsetim, kukali ste ko suri pilići kako Trump daje poreske olakšice samo bogatima i sl.
Elem 2017 (stari zakon) naspram 2018. (Trumpov zakon):

The share of reported income earned by the top 1 percent of taxpayers fell slightly, to 20.9 percent in 2018 from 21 percent in 2017. Their share of federal individual income taxes rose by 1.6 percentage points to 40.1 percent.

Tih 40.1% je najviše u poslednjih ~20 godina, više nego kad je Obama promenio poreski zakon.
A smeo bih da se kladim da će posle Bidenove promene zakona to takođe da ostane najveći procenat (ali to ćemo da vidimo tek za jedno 3 godine). Računam na druga Bidena da nam vrati neograničeni itemized deduction.

A ja bi se uvek pre kladio na ono što Toyota misli da ima smisla nego na ono što Musk misli, mada je Musk sjajan kad treba da dobije pare od države i to je to.

To je tačno ali ima nešto što Tesla ima a niko drugi ne može da prismrdi - softver. Iako se sumnja u Generaciju 5 softvera za autonomnu vožnju, Tesla je najbliže.

Nemci to prave u Novom Sadu (VW grupa i BMW) i kaže mi drugar koji radi tamo da ulažu fest para ali da im ne ide brzinom koju su očekivali. U Tesli su rešili neke netrivijalne probleme uspešno i niko nema pojma kako.

алсе, нетачно скроз то за теслу и левел 5, то није ништа више од левел 2 - линак

то је све приличан хајп где је елон само гласнији мало од осталих

много ће воде још да прође док не догурају до левел 4 макар, сви заједно

и генерално су јако успорили велики играчи са свим прогнозама


и остаје питање увек - ако и направиш, усплати ли се за серијску производњу? јебо аутномна кола ако дупло коштају, нико неће купити

нови сад није једини којк ради за швабе, да људи не стекну погрешан утисак, има још подоста фирми на све стране који петљају, до сад то килаво иде у односу на раније прогнозе, проблем је много озбиљнији...

а наслушах се ја и од маска и осталих ликова разних прогноза - те биће 2019, те 2020...

полако - на крају, што се касније реши, више посла за нс екипу, ако се добро покажу

ништа посебно тесла нема у односу на друге, осим хајпа

ништа посебно тесла нема у односу на друге, осим хајпа

Koliko sam shvatio oni su testirali najviše, to je ono što ih izdvaja od ostalih.
Big Data rules.

то јесте тачно
и ту јесте тесла у предности

но, за прави левел 5 је то све изгледа џаба, морају ваљда неки силни, силни километри да се возе, а то траје ужасно дуго, па сад доста њих покушавају то да моделују виртуелно...

алсе, нетачно скроз

Jebiga druže, ti znaš ko mi je pričao, tj. gde tačno radi i šta oni tačno rade. Ako laže mene, ja lažem vas, ali znam da je tip veoma upućen i dobri smo drugari od prve godine fakulteta, tako da mu verujem.

Poenta je bila u tome koliko su svi drugi daleko u softveru od Tesle. OK, sigurno nisu do L5 stigli, ali drugi su tek zagrebali površinu i ne znaju kako dalje. Uz to imaš gnjilu evropu gde su svi u nekim problemima, jako im je teško da rade, te stres, te nije siguran u pol, te mora da ide da se brine o ugroženim sovama, tako da se razvoj vuče kao gladna godina. Dočim Maks pravi softver kako se pravi u silicijumskoj dolini, samomotivacijom i samoeksploatacijom najpametnijih ljudi na svetu i to leti.

Za L5 mora infrastruktura da se menja. Mora da se digitalizuje i sam put.

stemajz

ено га и гејц хоће да прави нуклеарку у америци... ваљда неће бити као виндоза

Ovo je mnogo relevantnija vijest, bar za stari kontinent. Ovaj dio je Als prenebregnuo kad je pominjao (buduce) mogucnosti za skladistenje viskova energije iz solara i vjetroparkova. Dugorocni plan Nijemaca je da izgrade dovoljan broj velikih podzemnih skladista/kaverni u koja ce moci da skladiste prvobitno ovaj jeftini prirodni gas sto ce im doticati iz Rusije, zatim hidrogen (kao srednjerocno rjesenje u slucaju da im bacuske krenu zavrtati slavinu ili znacajno podizati cijenu iz ovih ili onih (geo)polit. razloga - hidrogen ima znacajno manju gustinu energije po jedinici mase od prirodnog zemnog gasa, pa ce iz tog razloga uvijek ostati neekonomican) i na kraju biogas (dugorocno, sa gustinom "spakovane" energije priblizno jednakoj prirodnom gasu) dobijen upravo putem metanizacije tog istog vodonika "obogacivanjem" sa CO2 prevashodno iz biomase, a dockan i iz atmosfere kad napokon osvoje tehnologiju isplativu i za komercionalne svrhe, dok ista sasvim ne sazrije da biometan postane cjenovno konkurentan prirodnom gasu (tzv. "Learning curve effect" ).

Nuklearke su prosto neekonomicne i povezane sa ogromnim rizicima (kako ekonomskim tako i opasnostima za okolinu), vrijeme otpisa/amortizacije im je gotovo duplo vece od velikih HE i zna da prebaci i preko 4 decenije. Stavise i samo planiranje i izgradnja mogu da potraju citavu deceniju, sto uveliko umnozava invest. troskove, zatim i troskove odrzavanja, a dockan i skladistenja otpada (=KWh iz nuklearki je prakticno najskuplji). Ako uzmes u obzir i te nove reaktore u razvoju (tehnoloski u povoju), to moze samo da poskupi troskove investiranja i produzi potonje vrijeme amortizacije. Ulaganje u nuklearke ne moze da ide bez ogromnih drzavnih subvencija (i preko 80%), i na kraju drzava, jelte, opet mora da preuzme sav rizik na sebe.

Njemacka je gusto naseljena zemlja, nema ni prostora za eksperimentisanjem u slucaju da nesto krene po zlu ili cak da otkaze neka od ovih otpisanih koje su jos u pogonu, a bogme ni za odlaganje potonjeg otpada. A kod Ruja onoliki prazni Sibir.

Jos nesto, njemacki reverzibilni kapaciteti u akumulacijama trenutno iznose negdje 7-8 TWh i imaju prostora jos za nekih 5-6 TWh, dole na jugu u Alpima, Bavarskoj i Baden-Virtembergu. Mislim da se trenutno najveca RHE gradi na Svarcvaldu. Dakle, potpuno mizerno uzimajuci u obzir kolike su njemacke potrebe u vrsnoj potrosnji. Stoga je upravo prosle sedmice pusten u pogon tzv. "NordLink" (pomenuti HVDC-kabal) izmedju nje i Norveske, cije akumulacione RHE kapacitete (85TWh) ce koristiti kao virtuelnu bateriju za skladistenje sopstvenih viskova, prevashodno naravno iz one gomile offshore vjetroparkova na sjevernom moru (Skandinavija je daleko golemija baterija od Svice). Ali i ovo je za Njemacku samo srednjerocno rjesenje, premda svakako povecava robusnost uzimajuci u obzir cijelu kontinentalnu Evropu (odn. planirani buduci evropski Supergrid).


Krajnji cilj je, dakle, cjenovno konkurentni biometan, upotrebljiv za gasne i kombinovane CCGT-elektrane koje i danas grade u velikom broju da bi obezbjedile ovaj potrebni i za buducnost projektovani "spinning" o kom govori Als.

alselone

алсе, нетачно скроз

Jebiga druže, ti znaš ko mi je pričao, tj. gde tačno radi i šta oni tačno rade. Ako laže mene, ja lažem vas, ali znam da je tip veoma upućen i dobri smo drugari od prve godine fakulteta, tako da mu verujem.

Poenta je bila u tome koliko su svi drugi daleko u softveru od Tesle. OK, sigurno nisu do L5 stigli, ali drugi su tek zagrebali površinu i ne znaju kako dalje. Uz to imaš gnjilu evropu gde su svi u nekim problemima, jako im je teško da rade, te stres, te nije siguran u pol, te mora da ide da se brine o ugroženim sovama, tako da se razvoj vuče kao gladna godina. Dočim Maks pravi softver kako se pravi u silicijumskoj dolini, samomotivacijom i samoeksploatacijom najpametnijih ljudi na svetu i to leti.

ма добро, велике су шансе да ти другар ради у ТТТech ауто, део рт-рк који су аустријанци купили
заједно су радили на zFas систему за ауди пре
одлична екипа (срећемо се по конференцијама)

а ја сам у тој индустрији скоро већ 10так година па сам се свега нагледао

а допао би ми се аутононми ауто, да могу да дремам, много :)

тесла ми је добар јер је променио парадигму овим прдоњама
они правили аута са електроником унутра
а тесла направио рачунар са точковима :)

alselone

Za L5 mora infrastruktura da se menja. Mora da se digitalizuje i sam put.

То ако слушаш причу коју гура mobileye/here, амнон шашуа...

нико ту још не зна како да направи, па свако свога коња хвали

па тесла пљује лидар, неко све хоће камерама да реши...

све је то још увек експериментисање, великим делом

оно што може ускоро да буде је аутономни ауто у конзролисаним, затвореним условима (аеродроми и тако то...)

ја све то директно морам да слушам јер је наш чип скоро увек део таквих система...

michiganac

stemajz

ено га и гејц хоће да прави нуклеарку у америци... ваљда неће бити као виндоза

Ovo je mnogo relevantnija vijest, bar za stari kontinent. Ovaj dio je Als prenebregnuo kad je pominjao (buduce) mogucnosti za skladistenje viskova energije iz solara i vjetroparkova. Dugorocni plan Nijemaca je da izgrade dovoljan broj velikih podzemnih skladista/kaverni u koja ce moci da skladiste prvobitno ovaj jeftini prirodni gas sto ce im doticati iz Rusije, zatim hidrogen (kao srednjerocno rjesenje u slucaju da im bacuske krenu zavrtati slavinu ili znacajno podizati cijenu iz ovih ili onih (geo)polit. razloga - hidrogen ima znacajno manju gustinu energije po jedinici mase od prirodnog zemnog gasa, pa ce iz tog razloga uvijek ostati neekonomican) i na kraju biogas (dugorocno, sa gustinom "spakovane" energije priblizno jednakoj prirodnom gasu) dobijen upravo putem metanizacije tog istog vodonika "obogacivanjem" sa CO2 prevashodno iz biomase, a dockan i iz atmosfere kad napokon osvoje tehnologiju isplativu i za komercionalne svrhe, dok ista sasvim ne sazrije da biometan postane cjenovno konkurentan prirodnom gasu (tzv. "Learning curve effect" ).

Nuklearke su prosto neekonomicne i povezane sa ogromnim rizicima (kako ekonomskim tako i opasnostima za okolinu), vrijeme otpisa/amortizacije im je gotovo duplo vece od velikih HE i zna da prebaci i preko 4 decenije. Stavise i samo planiranje i izgradnja mogu da potraju citavu deceniju, sto uveliko umnozava invest. troskove, zatim i troskove odrzavanja, a dockan i skladistenja otpada (=KWh iz nuklearki je prakticno najskuplji). Ako uzmes u obzir i te nove reaktore u razvoju (tehnoloski u povoju), to moze samo da poskupi troskove investiranja i produzi potonje vrijeme amortizacije. Ulaganje u nuklearke ne moze da ide bez ogromnih drzavnih subvencija (i preko 80%), i na kraju drzava, jelte, opet mora da preuzme sav rizik na sebe.

Njemacka je gusto naseljena zemlja, nema ni prostora za eksperimentisanjem u slucaju da nesto krene po zlu ili cak da otkaze neka od ovih otpisanih koje su jos u pogonu, a bogme ni za odlaganje potonjeg otpada. A kod Ruja onoliki prazni Sibir.

Jos nesto, njemacki reverzibilni kapaciteti u akumulacijama trenutno iznose negdje 7-8 TWh i imaju prostora jos za nekih 5-6 TWh, dole na jugu u Alpima, Bavarskoj i Baden-Virtembergu. Mislim da se trenutno najveca RHE gradi na Svarcvaldu. Dakle, potpuno mizerno uzimajuci u obzir kolike su njemacke potrebe u vrsnoj potrosnji. Stoga je upravo prosle sedmice pusten u pogon tzv. "NordLink" (pomenuti HVDC-kabal) izmedju nje i Norveske, cije akumulacione RHE kapacitete (85TWh) ce koristiti kao virtuelnu bateriju za skladistenje sopstvenih viskova, prevashodno naravno iz one gomile offshore vjetroparkova na sjevernom moru (Skandinavija je daleko golemija baterija od Svice). Ali i ovo je za Njemacku samo srednjerocno rjesenje, premda svakako povecava robusnost uzimajuci u obzir cijelu kontinentalnu Evropu (odn. planirani buduci evropski Supergrid).


Krajnji cilj je, dakle, cjenovno konkurentni biometan, upotrebljiv za gasne i kombinovane CCGT-elektrane koje i danas grade u velikom broju da bi obezbjedile ovaj potrebni i za buducnost projektovani "spinning" o kom govori Als.

Od hemijskih, oksidativnih goriva (tj ne-nuklearnih) vodonik ima najveću gustinu energije po masi i u tri forme zauzima prva tri mesta. Ti si verovatno mislio na zapremine.

Evo interesantnog dela tabele (megadžuli po kilogramu):

Hydrogen, liquid 141.86 Energy figures apply after reheating to 25 °C.
Hydrogen, at 690 bar and 25°C 141.86
Hydrogen, gas, 1 atm, 25 °C 141.86
Diborane 78.2
Beryllium 67.6
Lithium borohydride 65.2
Boron 58.9
Methane (1.013 bar, 15 °C) 55.6
LNG (NG at −160 °C) 53.6
CNG (NG compressed to 250 bar/≈3,600 psi) 53.6
Natural gas 53.6
LPG propane 49.6
LPG butane 49.1
Gasoline (petrol) 46.4
Polypropylene plastic 46.4
Polyethylene plastic 46.3
Residential heating oil 46.2
Diesel fuel 45.6
100LL Avgas 44.0
Jet fuel (e.g. Kerosene) 43
Gasohol E10 (10% ethanol 90% gasoline by volume) 43.54
Lithium 43.1
Biodiesel oil (vegetable oil) 42.20
DMF (2,5-dimethylfuran) 42
Crude oil (tonne of oil equivalent) 41.868
Polystyrene plastic 41.4
Body fat 38 Metabolism in human body (22% Efficiency)
Butanol 36.6 29.2 10,166.7 8,111.1
Gasohol E85 (85% ethanol 15% gasoline by volume) 33.1
Graphite 32.7
Coal, anthracite 26–33

EDIT: Od nuklearnih goriva vodonik "tuče" jedino antimaterija

Antimatter 89,875,517,874
Hydrogen (fusion) 639,780,320 but at least 2% of this is lost to neutrinos.

Od hemijskih, oksidativnih goriva (tj ne-nuklearnih) vodonik ima najveću gustinu energije po masi i u tri forme zauzima prva tri mesta.

Ali zato nije nimalo trivijalan problem taj vodonik skladištiti kad se uzme u obzir da je tečan ispod -253°C i da curi kroz gotovo sve materijale.

Skandinavija je daleko golemija baterija od Svice).

Ne znam kako je u Svici, ali u norveskoj je ta baterija u zamrzivacu. Video sam jednu MHE, i ona prakticno radi u par letnjih meseci, kada je mala potrosnja struje. Sve van obale je led.

zilikaka

Evo interesantnog dela tabele (megadžuli po kilogramu):

Ako dozvoliš da se umešam, tabela mi je malo čudna. Ako je svedeno ma jedinicu mase, šaihboliuvo uslovi temperature i zapremine. Mada tu za voxonik vidim ogromnu neligičnost, stavili su 690 bar i 1 bar da je usto. Da bi nešto stutnuo na toliki pritisak, moraš da ulišiš silnu mehaničku energiju koja se i registruje kao akumulirana energija fasa. Doduše, ovde je reč verovatno o hemijskim energijama, što celu tabelu čini zbrkanijom. Ako je gorivo u pitanju, onda igraju dve veličine, gornja i donja toplotna moć.
Sve mi se čini da ova tabela potiče iz nekog ne baš ozbiljnog izvora i prilično je kao takva neupotrebljiva.

Ideja nije ni bila "upotrebljivost", nego trivija - ovom prilikom energija oslobođena hemijskom reakcijom, i to maksimalna gde od pregrejane vodene pare tokom sagorevanja vodonika oduzimaju, isto energiju.

Prosta Energy density Wikipedia tabela, tj više njih. Ima simpa svašta u njoj

zilikaka

Evo interesantnog dela tabele (megadžuli po kilogramu):

Ako dozvoliš ...

Trivija

U tabelama možeš videti da aluminijum ima dosta "oksidativne" energije.

Ja sam jedno međuopštinsko takmičenje u hemiji, dok sam bio u somborskoj gimnaziji, imao u Zrenjaninu.

Za ono što sam ja radio mi je trebao aluminijum oksid kao katalizator, the ovaj Al2O3, ali ga nismo imali pa mi je profa dao ključ od laboratorije da se "snađem".

E sad, ne možeš aluminijum tek tako da zapališ, ali iz tamo raznih razloga možeš da "ukradeš" kiseonik gvožđe oksidu, rđi, ako ih pomešaš u prahu u određenim razmerama (proste formule) ...

... al opet na jako visokim temperaturama, samo sad prihvatljivim i ja sam od smese pravio malu kupu sa kraterom na vrhu u koji sam stavljao magnezijumski prah, a njega možeš zapaliti šibicom (verovatno je većina ovde na blogu bar nekad palila magnezijumske trake šibicama).

I sve to na metalnoj ploči spektakularno gori, meni bilo kao malo sunce tada, dobijem kapljice istopljenog gvožđa i aluminijum oksid prah, al samo za takmičenje, mizerne količine u stisci s vremenom, tako da nisam imao prilike da probam taj ekplozivni eksperiment pre takmičenja - ne sećam se šta sam "sintetizovao" u njemu, al uvek su tu neminovni vodonik, kiseonik, plus sitnice, i uzbubljivo je bilo ... ne sećam se kako sam prošao, ali nisam pobedio inače bih se verovatno sećao pošto se zbog ove dramice sećam još nekih detalja, tj mislim da mi je od silnih takmičenja ovo jedino gde se sećam detalja - prvi put u Zrenjaninu, jedan od mojih pajtosa iz Prigrevice je zapamtio sve moje fazone (ja ih liberalno prosipam uopšte) pa mi ih i danas ponekad prepričava, a ja nikad čuo, imao sam najsmešniju Princ Valijant fLizuru, i još smešniju kariranu košulju, i jedna konkurentkinja, crnka, je imala mnogo lepe, pune usne, ko crnpurasta Kim Basinger

Nači gotivim Zrenjanin, a i žena mi ima rodbinu tamo

Il bejaše Kikinda, a ne Zrenjanin, sve mi se pomešalo, pitaću druga, on pamti ko slon

Čudna li čuda, pošto nema infrastrukture za hydrogen vozila.

Pa nema, tu su se i zeznuli. U Tesli su to izgleda ukapirali na vreme jer su ogromne pare (dobro i naše i svoje) od početka ulagali u mrežu punjača, mislim, bez toga nema ništa, a sad je sasvim upotrebljivo. A ima još nešto - Tesla je za vožnju daleko primamljiviji auto od bilo kog od tih sa SUS motorom. Na stranu FSD, to još ne radi kako treba, ali taj obrtni momenat elekričnog motora je nenadjebiv, i to ovako dok ti neko priča sa strane možda i nema veze, dok ne sedneš i probaš sam. Totalna navlaka.

Trampa sam već zaboravio, ko to beše, i jel pokazao on ono beše svoje poreske prijave? A poreske olakšice ja nisam baš nikakve osetio, za ove 1% me baš briga.

алсе, нетачно скроз то за теслу и левел 5, то није ништа више од левел 2 - линак

то је све приличан хајп где је елон само гласнији мало од осталих

много ће воде још да прође док не догурају до левел 4 макар, сви заједно

и генерално су јако успорили велики играчи са свим прогнозама

Jeste, i ja mislim da je to daleko od tog Level 5, ali i tačno je da je Tesla tu najdalje odmakao (baška što se Elon i najbolje hvali od svih, za to je maher i što ima čitav kult njegovih sledbenika koji idu okolo po forumima i ubeđuju kako je to sve samo što nije gotovo, tu neki dan od srede). Sad, koliko je to relevantno za nas, današnje vlasnike, i one koji bi možda kupili Teslu u narednih par godina, pa verovatno ne baš mnogo. Ja recimo nisam kupio tu opciju (bila je ekstra 10 soma, i to je i dalje neka beta, a sad čujem da je poskupelo na 14 soma, i dalje je beta), jer sam procenio da je to bezveze, dok to ne postane regularna opcija verovatno će mi auto biti zreo da ga tapnem i kupim nov. Ok im je ovaj auto steering koji ima standardno, to sad već redovno koristim na autuputevima pa i manjim ulicama, čak i kad je gužva, dobro, ne čitam baš knjigu i blogujem dok me auto vozi...

srdjan.pajic

...ne čitam baš knjigu i blogujem dok me auto vozi...

Eto vidiš, bad planning

Milan Novković

srdjan.pajic

...ne čitam baš knjigu i blogujem dok me auto vozi...

Eto vidiš, bad planning

Pa ti možeš to da radiš pošto su ti uzeli vozačku dozvolu i onda te FSD žena vozi tamo i ovamo.

srdjan.pajic

Milan Novković

srdjan.pajic

...ne čitam baš knjigu i blogujem dok me auto vozi...

Eto vidiš, bad planning

Pa ti možeš to da radiš pošto su ti uzeli vozačku dozvolu i onda te FSD žena vozi tamo i ovamo.

Iskreno, al nemoj nikom da kažeš: tri puta na po sekund samo sam se pokajao što sam izgubio vozačku - ostatak vremena, milina, još da imam belo odelo da me u njemu dovozi i odvozi u Lexusu - ko Tile, jbt.

Jedino što me ptičice bude u 5am, al mnogo lepo pevaju

Jednom me je pokušala u Miniju dovesti ali sam na to vrlo burno i agresivno odreagovao (mislim, pasivno agresivno, tj u sebi) pa je zaključila da joj se ne isplati (ovde žene seku vene za Minijem, neki virus, garant - jes sladak, al krntijica ga ja zovem pošto odskače 30cm na rupama prečnika 2-3cm)

Inače, da se požalim ovde da smo pre nekoliko meseci aplicirali za neke parice kod NSF-a, za projekat pretvaranja (redukcije) CO2 u CO, pomoću mikrotalasne energije (zapali se sa mikrotalasima plazma u specijalno dizajniranom talasovodu kroz koji piči CO2 i tako se razdvaja CO i O), što je prvi korak ka pravljenju organskog goriva (metanola). Energija bi za to dolazila iz renewables, najverovatnije concentrated solar. I proposal nam nije prošao... delom je bilo do nas, a delom i do komisije, zapravo uglavnom do njih.

Inače, takvi sistemi već postoje, to jest reaktori, mogu da se kupe, samo što nisu baš skalabilni, mi smo samo predložili tehničko unapređenje oko mikrostalasnog dela, koje bi moglo da pomogne u tome, to jest feasibilty study za početak, da vidimo da li stvarno može. A ako ne može, onda bi mogli da pravimo jeftinu rakiju

srdjan.pajic

Inače, da se požalim ovde da smo pre nekoliko meseci aplicirali za neke parice kod NSF-a, za projekat pretvaranja (redukcije) CO2 u CO, pomoću mikrotalasne energije (zapali se sa mikrotalasima plazma u specijalno dizajniranom talasovodu kroz koji piči CO2 i tako se razdvaja CO i O), što je prvi korak ka pravljenju organskog goriva (metanola). Energija bi za to dolazila iz renewables, najverovatnije concentrated solar. I proposal nam nije prošao... delom je bilo do nas, a delom i do komisije, zapravo uglavnom do njih.

Inače, takvi sistemi već postoje, to jest reaktori, mogu da se kupe, samo što nisu baš skalabilniu, mi smo samo predložili tehničko unapređenje oko mikrostalasnog dela, koje bi moglo da pomogne u tome, to jest feasibilty study za početak, da vidimo da li stvarno može. A ako ne može, onda bi mogli da pravimo jeftinu rakiju

Mmc im - ja što se više trudim to su mi manje šanse, uvek smo dobijali grantove kad smo manje truda ulagali.

Al to je sitna lutrija, vidiš negativne komentare, ispraviš, pa sledeći put imaš veće šanse.

Kad to spomenu, Elon M je upravo, baš nedavno, otvorio najveće X Prize takmičenje ikad, oko $100M ako se ne varam i radi se o fatanju CO2 naveliko - ne znam koliko je aplikabilna vaša tehnologija - u prvoj proof of concept fazi treba fatati dal tonu dnevno, kasnije ide teški bluz.

Ima i nekoliko, dal pešest utešnih nagrada od po nekoliko miliona, valjda, kupiš ženi, deci i sebi po Teslu S najnaj novijega, ovog od just over 1000 konja, i ostane ti pola miliona za sitan alat

zilikaka

Nači gotivim Zrenjanin, a i žena mi ima rodbinu tamo

Il bejaše Kikinda, a ne Zrenjanin, sve mi se

Svaka čast Milanče. Znaš da najvoliješ al nisi baš siguran Zrenjanin il Kikindu.

Imam vodu u koaksu što mi pravi šum, žena je zrenjaninska veza, a u Kikindi sam imao pajtosa iz radio kluba - otišao u večna lovišta a super cool lik, odlično svirao gitaru i bendžo, pa bluz band - kaaako li se, bre, zvaše ... imali su i "pony express" i "blue grass" delove u imenu, očigledno podužem, ali bilo je "koherentno"

Tj "znam" da je takmičenje bilo u gradu ge sam imao i "vezu" - mislim ipak Zrenjanin

nask

Od hemijskih, oksidativnih goriva (tj ne-nuklearnih) vodonik ima najveću gustinu energije po masi i u tri forme zauzima prva tri mesta.

Ali zato nije nimalo trivijalan problem taj vodonik skladištiti kad se uzme u obzir da je tečan ispod -253°C i da curi kroz gotovo sve materijale.

Da, sećam se i toga - iako ja o ovoj temi znam jako malo, skoro ništa, pa tako samo sitno trolujem

Mmc im - ja što se više trudim to su mi manje šanse, uvek smo dobijali grantove kad smo manje truda ulagali.

Moj kum se dosta više trudio od mene, ja sam samo služio za sanity check, ali svejedno nije prošlo. Ti neki u komisiji su se uglavnom žalili na plasma chemistry deo, o čemu mi pojma nemamo (priučili se nabrzaka) niti smo se u to upuštali u propozalu, nego samo ovo u vezi sa mikrotalasnim prženjem ugljendioskida, mislili smo da je to očigledno, čak smo i rekli da takvi generatori postoje i da rade. Tako da nam feedback komisije nije baš bio naročito koristan (sem u smislu da za sledeći pokušaj navatamo nekog plasma hemičara i damo mu da dopiše pasus ili dva na tu temu. Probaćemo opet, ako bude ta tema, to se menja svake godine.

A to za tonu dnevno je daleko od ovoga, ali bi bilo lepo pokazati da može da se skalira, jednog dana.

srdjan.pajic

Jos nesto razmisljam, mozda glupo, ali nema glupih pitanja. Da li se dalekovodi prave i dalje od istih materijala (bakar) ili se pokusalo sa nekim legurama koje mozda stede na gubitku?

Vodovi na dalekovodu se ne prave od bakra, nego od aluminijuma (čistog, ili od legura), jer je bakar suviše skup, težak i valjda mehanički nepogodan za tu namenu. A gubitke smanjuju tako što jezgro voda naprave od karbonskih vlakana koja imaju dosta veću nosivost od aluminijuma ili čelika i onda na konto toga mogu da povećaju prečnik voda (dakle da dodaju još aluminijuma), i tako smanje gubitke na vodu. Ali pitanje je sasvim ok, da li postoje legure aluminijuma ili nekog drugog metala koje bi imale manje gubitke, to jest da li se na tome radi. To ne znam.

Da.
Istina, mnogi ljudi misle da je zlato najbolji provodnik struje, tj. da ima najmanju specifičnu otpornost, odnosno, naveću električnu provodnost - što nije tačno.
Najbolju električnu provodnost ima srebro, potom bakar, zlato je (tek) na trećem mestu, a na četvrtom mestu je aluminijum.

Ti si verovatno mislio na zapremine.

Jeste, Hvala na ispravci Milane.

Ribozom

Ne znam kako je u Svici, ali u norveskoj je ta baterija u zamrzivacu. Video sam jednu MHE, i ona prakticno radi u par letnjih meseci, kada je mala potrosnja struje. Sve van obale je led.

MHE rade kao protocne HE, RHE su one sa vecim akumulacijama kod kojih u zimskim uslovima moze da se zaledi samo tanki povrsinski sloj (poznata temp. anomalija vode). Tzv. zahvat vode, tj. saht odakle turbina zahvata vodu iz akumulacije u zavisnosti naravno od projektovanog autputa snage kod takvih elektrana se obicno izvodi da bude nesto iznad ocekivanih muljnih nanosa koji se taloze na dnu jezera.


Evo takodje jedne prigodne, uporedne studije koja nam govori zasto se toliko odustaje od hidrogena (kao goriva za vozila, izmedju ostalog) i potencionalno na njemu cisto zasnovane energetske ekonomije: Link

The analysis reveals that much more energy is needed to operate a hydrogen economy than is consumed in today's energy economy. In fact, depending on the chosen route the input of electrical energy to make, package, transport, store and transfer hydrogen may easily double the hydrogen energy delivered to the end user.
But precious energy can be saved by packaging hydrogen chemically in a synthetic liquid hydrocarbon like methanol or dimethylether DME. We therefore suggest modifying the vision of a hydrogen economy by considering not only the closed hydrogen (water) cycle, but also the closed carbon (CO2) cycle. This could create the intellectual platform for the conception of a post-fossil fuel energy economy based on synthetic hydrocarbons. Carbon atoms from biomass, organic waste materials or recycled carbon dioxide could become the carriers for hydrogen atoms. Furthermore, the energy consuming electrolysis may be partially replaced by the less energy intensive chemical transformation of water and carbon to synthetic hydrocarbons. As long as the carbon comes from the biosphere ("biocarbon" ) the synthetic hydrocarbon economy would be as benign with respect to environment as a pure hydrogen economy.

Time has come to shift the attention of energy strategy planning, research and development from a “Hydrogen Economy” to a “Synthetic Liquid Hydrocarbon
Economy” and to direct manpower and resources to find technical solutions for a sustainable energy future which is built on the two closed clean natural cycles of water and CO2 or hydrogen and carbon. If carbon is taken from the biosphere or recycled from power plants ("bio-carbon" ) and not from fossil resources ("geocarbon" ), the "Synthetic Liquid Hydrocarbon Economy" will be environmentally as benign as a "Pure Hydrogen Economy".

Da.
Istina, mnogi ljudi misle da je zlato najbolji provodnik struje, tj. da ima najmanju specifičnu otpornost, odnosno, naveću električnu provodnost - što nije tačno.
Najbolju električnu provodnost ima srebro, potom bakar, zlato je (tek) na trećem mestu, a na četvrtom mestu je aluminijum.

Ma, nebitno, nego pitao Ribozom, a ja se sećam toga još iz Tesle. Ovo sa karbonskim vlaknima je novije, to sam video negde na guglu.

Milan Novković


Sećam se toga kao ideje iz časopisa SAM još dok sam bio klinac, recimo pre 45 godina, gde kad praviš novu kuću možeš ispod cele da ukopaš tako neko skladište od kamenja, izolovano, leti upumpavaš vreo vazduz, a zimi hladiš to kamenje da bi grejao kuću i toplu vodu.

Joj, ja sam se jednom olešio zbog te ideje.
Kupim taj SAM, sjedem, uz rum, u prvu kafanu da ga prelistam. Đavo donese jednog mi drugara u tu kafanu i mi počnemo da računamo kako se to može napraviti, koliko čega treba...Zaneseni računom "zaboravimo" kupiti mezu a konobarica bila dobra pa pazila da nam čaše ne budu prazne.
SAM je bila dobra novina.

Nikako ne kapiram zašto se mora i okeani u energetici slabo koriste.
Ne mislim samo na tidal akumulacije, koje okoliš narušavaju jedino branom između uvale i otvorenog mora, i na wave generatore (gomila vrlo efikasnih rešenja), već i na vodenu masu (u kojoj pritisak linearno raste sa dubinom) kao idealni energy storage.
U goleme plastične ili gumene balone koji bi, vezani sajlama i tegovima za duboko dno, lebdeli negde između površine i tog dna, moglo bi se, pomoću pumpi pokretanih talasima, ili na neki drugi način, upumpavati ogromna količina hazduha, i taj vazduh držati pod ogromnim pritiskom, a da pri tom zidovi balona ne budu jači no što je neophodno da ih ne izbuši ona morska žgadija sa špicastim njonjama.
Nit bi se videli, nit bi na bilo koji način ugrožavali podvodni svet.

Pa ima i onaj fazon da spuste sferu na neku veliku dubinu i onda je otčepe preko generatora da se napuni vodom pod okolnim pritiskom i tako pravi struju. A kad hoćeš da je "puniš", mislim, kao bateriju, istim tim turbinama ispumpaš vodu napolje. Negde sam video da su pokazali da to u principu radi, dobiju par megavata snage iz sfere od 30m na valjda 700 metara dubine, zaboravio sam kolika je to energija ali bi se moglo sračunati onako na salveti (lep zadačić za kontrolni iz fizike). Ali mislim da je to sitno, a i mora su malo nepredvidljiva za zidanje bilo čega, a pogotovu za održavanje, sve zarđa na kraju, pa možda se zato to ne radi toliko, ako je lakše nešto sklepati na kopnu. Mislim, ne znam, to mi prvo pada napamet.

Nikako ne kapiram zašto se mora i okeani u energetici slabo koriste.

Ima tu dosta stvari koje devojci sreću kvare. Prosto rečeno, citiram Srđana, (relativno) sitno, pogodne lokaciju su generalno na neoptimalnim razdaljinama do krajnjeg korisnika, skalamerija koju treba održavati na takvim lokacijama ... Što se tiče okoline, buka je faktor na koji se često zaboravlja, recimo za ove vetrenjače (462 komada trenutno) kod mene u Severnom moru kažu da ozbiljno izluđuju ribe i morske sisare. Inače pade mi ista misao (kao Srđanu) na pamet pošto trenutno sedim u školi i pripremam lekciju za drugi srednje, tema energija i rad, da iskoristim to za pismeni iz fizike.

srdjan.pajic

Nikako ne kapiram zašto se mora i okeani u energetici slabo koriste.
Ne mislim samo na tidal akumulacije, koje okoliš narušavaju jedino branom između uvale i otvorenog mora, i na wave generatore (gomila vrlo efikasnih rešenja), već i na vodenu masu (u kojoj pritisak linearno raste sa dubinom) kao idealni energy storage.
U goleme plastične ili gumene balone koji bi, vezani sajlama i tegovima za duboko dno, lebdeli negde između površine i tog dna, moglo bi se, pomoću pumpi pokretanih talasima, ili na neki drugi način, upumpavati ogromna količina hazduha, i taj vazduh držati pod ogromnim pritiskom, a da pri tom zidovi balona ne budu jači no što je neophodno da ih ne izbuši ona morska žgadija sa špicastim njonjama.
Nit bi se videli, nit bi na bilo koji način ugrožavali podvodni svet.

Pa ima i onaj fazon da spuste sferu na neku veliku dubinu i onda je otčepe preko generatora da se napuni vodom pod okolnim pritiskom i tako pravi struju. A kad hoćeš da je "puniš", mislim, kao bateriju, istim tim turbinama ispumpaš vodu napolje. Negde sam video da su pokazali da to u principu radi, dobiju par megavata snage iz sfere od 30m na valjda 700 metara dubine, zaboravio sam kolika je to energija ali bi se moglo sračunati onako na salveti (lep zadačić za kontrolni iz fizike). Ali mislim da je to sitno, a i mora su malo nepredvidljiva za zidanje bilo čega, a pogotovu za održavanje, sve zarđa na kraju, pa možda se zato to ne radi toliko, ako je lakše nešto sklepati na kopnu. Mislim, ne znam, to mi prvo pada napamet.

Pa dobro, to je u suštini isto, samo što je proces obrnut. I nije vazduh nego voda.
Na 700 metara dubine, pritisak je 70 atmosfera. Zamisli koliko bi se energije moglo šaržirati u samo jednom cevastom gumenom spremištu dužine 300 metara i u prečniku recimo 3 metra (2.100 kubika vazduha sabijenog na 70 atmosfera!). Spremište bi se napravilo od dve, po ivicama slepljene gumene ili plastične trake dužine 300 i širine 5 metara. Takva sendvič traka bi se namotala na kalem poput tapisona u prodavnici podnih obloga, i potom s broda spuštala na dno odmotavanjem, poput podmorskog kabla. Upumpavanjem vazduha, traka bi poprimila cevasti oblik. Sem cevi za upumpavanje i cevi do turbine, koje bi morale biti čelične, sve ostalo bi moglo biti od gume ili od plastike.
Uz
Ako neko ovo iskoristi, nek mu je prosto.
A mene, ako se (jedno 10 miliona puta) sete - sete!

Što se tiče okoline, buka je faktor na koji se često zaboravlja,

Većina pumpi pogonjenih talasima, ne proizvode skoro nikakav zvuk, kamo li buku.

Većina pumpi pogonjenih talasima, ne proizvode skoro nikakav zvuk, kamo li buku.

Možda ne buku koja bi nama smetala ali ja pričam o ribama i morskim sisarima. I ono što je već pomenuto, slana voda je vrlo neprijateljski raspoložena prema gotovo svim poznatim materijalim. Stvar vaganja koja je tehnologija najmanje štetna po okolinu.
Ako je tvoja ideja imalo orginalna ja bih je na tvom mestu zaštitio, ovo kažem najozbiljnije.

Ako je tvoja ideja imalo orginalna ja bih je na tvom mestu zaštitio, ovo kažem najozbiljnije.

Ako je originalnom čini to što sam je ja smislio, onda jeste originalna (hm, originalna - pa sve je već bilo), ali ako me pitaš da li sam je ja prvi smislio, zanemarljiva je mogučnost da je tome tako.

Tehnika (razna) oduvek mi je hobi - vazda nešto smišljam, konstruišem, iznedravam, kadkad bogme i pravim, ali kad god nešto epohalno smislim, znam da će me Gugl pretraga, samo ako je dovoljno uporna, neizostavno dovesti do saznanja da je stvar, ne samo davno provaljena, već i razvaljena. To me istovremeno i razočara jer nisam prvi, i obodri jer ako ideja već postoji, ili ako je (makar kao slepo crevo u tehnici) davno postojala, znači da mi ideja nije bila baš skroz bez veze.
Tako ću, garat, negde naći i ovo.

Inače, u međuvremenu sam skontao da bi najveći problem tog "mog" energy stogage-a bio balast koji bi spremište držao pri dnu (koliko kubika - bezmalo toliko i tona kamenja, ili već nečega, jednako teškog i ozbiljnog).

U poslednje vreme dosta se, dakako skroz amaterski i barbarogenijski, bavim iznalaženjem načina da se, bez velikog environmental impacta, kao energetski izvor iskoriste spori tokovi - ravničarske reke, koje do sada niko nije koristio. Imam nekoliko ideja koje na Guglu još nisam pronašao, pa mi je zasad lepo. Biće ipak da ih nisam dovoljno uporno tražio.

Ti misliš da prazno crevo spustiš dole i onda od gore uduvavaš vazduh,

Da.

ili da ga odmah gore napuniš vazduhom pa onda nekim mehanizmom potapaš, ili...?

Bilo bi suludo.

Jeste dole tih 70 il kolko voliš bara, jer ima i gde je dublje al da bi išta uradio ti moraš da imaš razliku pritisaka.

Naravno.
Vazduh bi se u spremište na dnu upumpavao pumpama koje bi pogonilo gore-dole i napred nazad kretanje čestica na površini i pri površini (ukratko, talasanje). Ima gomila takvih najrazličitijih patenata, a bogme i već zgrađenih centrala baziranih na plovcima.

Guma svakako nije materijal o kojem možemo razgovarati čak i za 7 bara razlike,

Ako se gumeno ili plastično crevo golemog prečnika spusti na dno u spljoštenom stanju, a onda upumpava vazduh sve dok se ne postigne pritisak okolnog fluida (recimo tih 70 bara), jačina zidova spremišta skroz je nebitna (može biti i debljie plastične kese iz "same posluge" ). Bitno je jedino da zidovi odole nasrtajima morske žgadije.

Rekoh da nisam skapirala kako si to mislio, ali ako se uklapaš, samo hrabro.

Ma jok, ja to od duga vremena.

Razlika temperatura, razlika pritisaka i razlika koncentracija.

Zbog ovoga na kraju vremena svemira nećemo moći imati nikakav rad.

.
Voda bi se u spremište na dnu upumpavala pumpama

Voda?
Ja skapirao da u to crevo ide vazduh.
Jer, šta dobijaš ako na dnu vode imaš rezervoar sa vodom?

Vazduh u tom crevu je već druga priča.

gvozden1

.
Voda bi se u spremište na dnu upumpavala pumpama

Voda?
Ja skapirao da u to crevo ide vazduh.
Jer, šta dobijaš ako na dnu vode imaš rezervoar sa vodom?

Vazduh u tom crevu je već druga priča.

Neeeee, greška!

Vazduh!

Edit: Popraviću gore.

Edit2
Dokaz da sam mislio na vazduh (a greškom napisao voda) je u nastavku:

Ako se gumeno ili plastično crevo golemog prečnika spusti na dno u spljoštenom stanju, a onda upumpava vazduh sve dok se ne postigne pritisak okolnog fluida...

Dokaz da sam mislio na vazduh (a greškom napisao voda) je u nastavku

Šta će ti dokaz, logično je da je greška.

Meni ovo tvoje zvuči izvodljivo osim onog kamenja koje bi držalo crevo na dnu.
Moralo bi da bude baš veliko kamenje.
Ili neki šipovi ubodeni u dno, bem li ga.

gvozden1

Dokaz da sam mislio na vazduh (a greškom napisao voda) je u nastavku

Šta će ti dokaz, logično je da je greška.

Meni ovo tvoje zvuči izvodljivo osim onog kamenja koje bi držalo crevo na dnu.
Moralo bi da bude baš veliko kamenje.
Ili neki šipovi ubodeni u dno, bem li ga.

Da, to jeste problem. Kojeg sinoć nisam bio dovoljno svestan, tj. malo sam ga zabašurio.
Ali crevo (jedno od mnogih) ne bi morao da u prečniku ima baš 3 metra, moglo bi biti i od jednog metra u prečniku, pa bi za jedan dužni metar creva bilo dovoljno 7,85 tona.
Šipovi otpadaju, jer se na toj dubini ništa ne može raditi, tj. bilo bi neplativo.

zilikaka

Ako se gumeno ili plastično crevo golemog prečnika spusti na dno u spljoštenom stanju, a onda upumpava vazduh sve dok se ne postigne pritisak okolnog fluida...

Treba ti 70+ bara pritiska da "otvoriš" dole gumeno crevo plus usputni gubici kroz crevo dok dođeš do dole.
To ti je keki klipni kompresor trostepeni, veličine garsonjere. Da zanemarimo sve probleme, što bi pumpao nešto dole ako već imaš to gore, plus što kompresor kao takav ima ogromne gubitke, zbog prirode kompresije, mnogo odlezi na toplotu.

Naravno da ima problema - nijedan proces nije bez gubitaka.
Cela ideja tiče se jedino skladištenja energije koju proizvode wave geneatori, e da bi struje bilo i kad je bonaca.
Drago mi je što se ipak nisam zajebo glede nepotrebnosti jaki zidova spremišta, te da je čak i relativno tanka guma-plasika dovoljna da uzdrži golemi pritisak. Dabome ako je svud okolo jednako golemi pritisak.
A potražiću na Guglu, siguran sam (jer je logično) da se na takvom nekom sistemu u svetu već radi.

A potražiću na Guglu, siguran sam (jer je logično) da se na takvom nekom sistemu u svetu već radi.

Da, kao što sam i mislio, itekako se na tome radi:
Link