Deca Ratnici

Željko Mirković RSS / 28.05.2007. u 07:46

            

deca ratnici
deca ratnici
Skoro sam pročitao informaciju da danas u svetu u raznim vojskama i paravojskama na svim kontinentima ratuje preko 500.000 dece mlađe od 16 godina. Ovo je samo nezvanični podatak a broj ove dece je verovatno mnogo, mnogo, veći.        

Ono što je najfrapantnije od svega- ova deca ratnici su jedni od najsurovijih boraca i često čine strašne zločine.            

Verovatno, ona na rat gledaju kao na igru koja im je uskraćena u ratnom detinjstvu.             Ova pojava nije vezana samo ze zemlje Afrike, Azije ili nekih drugih tzv. nerazvijenih zemalja.

Setimo se samo naših domaćih filmova o partizanima koji obiluju primerima malih junaka koji u borbu i smrt jurišaju bez straha.           

Još mi odzvanja u glavi pesma sa stihovima "Oni su mali za vojnike, a veliki za junake"            Setimo se čuvenog filma Andreja Tarkovskog "Ivanovo detinjstvo" i videćemo da je ta pojava angažovanja, odnosno, zloupotrebe dece u vojne svrhe prisutna svuda još od ranije.             Danas se ovim ratnim junacima dodaju novi tipovi - deca bombe. Oni postaju pretnja ne samo "odraslim" ratnicima, već svima, pa i njihovim vršnjacima koji još nisu postali ratnici i žive nekim tzv. normalim životom.            

deca
deca
Izgubljeno detinjstvo - ubijena budućnost.            

Šta će reflektovati deca u svojoj budućnosti, ako prežive ratove, ako iz svog detinjstva ne nose radost, ljubav, uživanje, već smrt i stradanja. Kakava će budućnost čovečanstva biti ako su im deca ratnici?             

Da će nam budućnost biti ratovi to nam najbolje pokazuju dečije igre.            

I današnja deca se kao i njihovi roditelji i dedovi igraju ratova. Ova nova deca dodala su sada još i nove junake a to su kriminalci i policajci. I to su sve češće teme za ratove.           

Zanimljivo je to da se ta deca sve više vezuju za te kriminalce i da oni u njihovim igrama  pobeđuju. Da li to treba da ukaže na blisku, ili možda daleku, budućnost čovečanstva kada više neće biti vojski, već će se voditi isključivo ratovi između nekih grupacija, kriminlaci- policija, ili Ovi protiv Onih... kako se već tada budu zvali.           

A gde se regrutuje takvo mišljenje i stav dece - postavlja se pitanje.           

Na svakom koraku. Čak u svakom domu.            

Dovoljno je da upalite televizor i pogledate vesti, a da zatim upalite računar svog deteta i pogledate video igrice uz koje ono provodi veliki  deo svog vremena. Pratite ga u toku dana i videćete da je samo tog dana izvršilo preko 100 ubistava... reći ćete virtuelnih, to je samo igra...           

 Igra ili možda obuka i podvesno pripremanje da jednog dana to prihvati kao realnost.            Pogledajte samo najgledanije filmove iz Holliwood-a koje Vaša deca čuvaju na svojim policama za dvd-e /ili divx/ i videćete da u njima takođe broj mrtvih u toku jedne scene često prevazilazi jedan ceo dečiji, školski, razred. Zar je potrebno da bude toliko ubijenih radi čega!?    Radi zabave!!!              

U jednom od mojih prethodnih dokumentarnih fimova MOJ SVET-  o uticaju medija na decu posle 10 godina građanskih ratova u Jugoslavijipratimo 3 priče:           

moj svet
moj svet

- dve grupe dečaka iz dve ulice koje se igraju osvajanja ulica jer ne mogu da žive u miru jedni do drugih /kao neke naše bivše republike/. Sukobi su skoro identični, samo što bombe zamenjuju petarde, a metkove -plastične kuglice. Mrtvih srećom nema.           

- u drugoj priči dve grupe dečaka su dve mafijaške grupe koje se bore oko diska kojim ucenjuju svet jer imaju tajnu šifru za njegovo uništenje. Cilj su milioni dolara           

- i treća priča je o mališanu koji ima izum kojim će zle ljude pretvoriti u dobre.            

Kad sam ih  pitao zašto ove teme, oni su bili zbunjeni i odgovorili mi kratko:           

 "A koje druge?!"              

budućnost?!
budućnost?!
 

 

Zar zaista nemamo ništa drugo da ponudimo našoj budućnosti?           

Atačmenti



Komentari (3)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

vucko vucko 10:55 28.05.2007

E, ovako smo to nekad učili u školi

»... Kad idu u borbu ljudi, vojska koju je država stvorila, odrasli ljudi, onda je to njihova dužnost prema svojoj otadžbini, onda je to dug svakog građanina i rodoljuba, ali, kad bez mobilizacije, dobrovoljno, djeca od dvanaest, četrnaest, petnaest i šesnaest godina idu u borbu, znajući da će u njoj poginuti — onda je to više nego dug prema domovini — onda je to nadčovječni heroizam mladih ljudi koji žrtvuju sebe, iako još nisu upravo ni stupili u život — da pokoljenja budu sretna.« — Tito, na Prvom kongresu omladine Srbije.

Ili, kako lepo sumira Vudi Alen na kraju "Annie Hall":

I thought of that old joke, you know, this guy goes to a psychiatrist and says, `Doc, my brother's crazy. He thinks he's a chicken.' And the doctor says, `Why don't you turn him in?' And the guy says, `I would but I need the eggs.' Well, I guess that's pretty much how I feel about relationships. You know, they're totally irrational and crazy and absurd . . . but I guess we keep going through it because most of us need the eggs.
Olivera Vujnović Olivera Vujnović 13:05 28.05.2007

To je strasna tema Zeljko

Na zalost to se desava u nasem vremenu. Deca sa puskama. Oni nikada nece odrasti, a cak i da im se desi da odrastu, kakvi odrasli mogu da postanu? Samo malo vece masine za ubijanje. Ne znam kako resiti te probleme, a volela bih da nesto mogu da uradim.

Sto se naprednijih drustava tice, gde se deca hrane nasiljem, moje misljenje bi bilo da roditelji treba da budu poptuno odgovorni. Znaci, ako je klinac iskopao oko drugaru iz ulice, tata ide u zatvor. Mislim da ce tako tata da sedne za racunar pored svog klinca i da sa njim provede kvalitetno vreme uceci ga, umesto da 'otkaci' klinca da bi se sam necim zabavio. Osim toga, otici ce i u skolu da proveri sta ucitelji uce decu.
Jelica Greganović Jelica Greganović 21:19 28.05.2007

Jadna su ta deca,

ni detinjstva ni budućnosti. Imaju li oni očeve i majke? Kako se ponašamo prema deci, takva će nam i budućnost biti.

Arhiva