Izomorfi

Mnogima, a posebno onima koji su kroz školovanje viši bili izloženi prirodnim i tehničkim naukama, nisu promakle sličnosti koje postoje između modela koji opisuju neke kako osnovne, tako i znatno složenije pojave u potpuno različitim oblastima. One se u teoriji nazivaju sistemskim analogijama ili izomorfizmima, a tema bloga je koliko se pomenute sličnosti koje postoje u fizici ili tehnici mogu promeniti i negde drugde - u ekonomiji ili istoriji, na primer, kao i u ostalim društvenim naukama.

Naime, ono što je u jednačinama jednog mašinca brzina u elektrotehnici je struja, pomeraju odgovara naelektrisanje, dok masi odgovara induktivnost. Opet, pokušati da se nađu korelacije između fizičkih sistema i, na primer, pojava u nekoj društvenoj praksi mnogo je teži zadatak, pošto ove druge ipak predstavljaju znatno kompleksnije sisteme u poređenju sa elementarnim mehaničkim i električnim jednačinama. A opet, možda bi se i u tim slučajevima mogli u pomoć prizvati i neki kompleksniji tehnički sistemi, koji itekako postoje.

Na primer, čuven je (a i zadnjih godina izuzetno popularan) izomorfizam neuralnih mreža (koje se danas koriste bukvalno svugde u veštačkoj inteligenciji), upotrebljene kako bi se modelovao bar deo složenosti funkcionisanja našeg mozga. Ipak, kako bi se modelovale pojave u sve složenijim ekonomskim i društvenim sistemima, možda bi se moglo posegnuti i za jednim od najkompleksnijih i najdiverzifikovanijih tehničkih sistema koji uopšte i postoje - elektroenergetskim sistemom (EES) (inače, trenutno pominjanom i na drugim blogovima).

Jer, nekako i sama višestepena struktura elektroenergetskog sistema podseća na strukturu društva. Takođe, i pojmovima generatora, potrošača, transformatora, prenosa i distribucije, zaštita, napona, struje i frekvencije, ili snage i opterećenja intuitivno se mogu naći ekvivalenti u svakodnevnom životu. A opet, možda se pomenuti sistem može, malo u šali, a malo i u zbilji, upotrebiti kako bi se objasnile i mnoge istorijske pojave.

Na primer, čitav EES funkcioniše kroz gomile višestepenih nivoa zaštita. Počev od onih na elektranama, preko prenosa i distribucije, do osigurača u samim zgradama. Sad, zamislite da neko sistematski godinama loše podešava sve nivoe zaštita, do trenutka kada jedna pregorela licna može da uruši čitav sistem - liči pomalo na nacizam u Nemačkoj, zar ne.

Ili, kako pomoću tehnike opisati naš (odnosno pre njihov) eksperiment iz 1945. godine o ukidanju privatne i uvođenju društvene imovine. Naime, znamo kakve sve probleme mogu da izazovu svi oni koji se divlje kače na struju mimo brojila. Sad, zamislite da svi to urade, šta bi se sve loše desilo u tom slučaju po milion osnova sa elektroenergetskim sistemom (i to ne samo finansijski).

Možda je ipak jedan od onih koji su u tome i najdalje otišli fizičar Ričard Vejner, koji je u svojoj autobiografiji "Analogije između fizike i života" izneo neke od veoma interesantnih izomorfizama. Na primer, u više navrata je fiziku elementarnih čestica upotrebio kako bi opisao različite društvene pojave, uključujući i nacizam i komunizam (kojima je i sam svedočio kao rumunski Jevrej za vreme i nakon II sv. rata). Pokazavši, između ostalog, kako pomenuta dva sistema, koliko god na površini možda i bili slični, imaju priličnih suštinskih razlika. Takođe, vreme suočavanja Nemačke sa nacizmom nakon II sv. rata opisao je hidrodinamičkom analogijom, koju je upotrebio za opisivanje i modelovanje i mnogih drugih istorijskih događaja.

A opet, sociologiji i istoriji tehničke nauke i fizika uopšte izgleda i nisu potrebne kako bi se i same bavile izomorfizmima. Naime, u sociologiji postoji čitava oblast koja se bavi organizacionim sličnostima između potpuno različitih sistema, koje nastaju kao posledica njihovog razvoja pod sličnim ograničenjima, koliko god bili autonomni jedni u odnosu na druge, kao i koliko god im početni uslovi bili različiti. Ovaj koncept se naziva institucionalnim izomorfizmom, i kao jedna od posledica ovakvog pristupa pojavljuje se i aktuelna globalizacija na svim nivoima, počev od politike, pa sve do industrije, obrazovanja, medija i kulture.

I, na kraju, možda jedna od osnovnih funkcija svekolike naše pameti, manje ili veće, upravo i jeste u tome da prepoznaje, kao i da stvara izomorfizme. A možda i čitav svet jeste takav kakav je upravo zato što ih i dopušta, i možda drugačije uopšte ne bi ni moglo.