Muke s identitetom

alselone

ma on je u spidu i ovako

Zamisli Slavuja Žižeka kada bi krenuo onako kokainski da čačka nos na 1.5. I ovako deluje kao da se uradio previše a onako bi bio čist trainspotting.

autentićni nosočačkač

docsumann

alselone

razumjem da stilski može da ti ne legne, il da ti ne odgovara po nekom drugom ličnom senzibilitetu, ali da joj se spočitava glupavost, to nikako.

Dobro, da, preterao sam, ali čak nisam konkretno mislio na tu knjigu nego više kao dosetka generalno rečena.

jesi li možda probao sa mini serijom Utopia (7 epizoda, koliko se sjećam) koju sam preporučivao na blogu?

Nisam. Strimuje li se igde?

uf, davno je to bilo, al se sjećam da mi Ribozom poslao link gdje sam skinuo kompletnu sezonu...pokušaću, al ne obećavam puno

LINK

ovo sam nab'o najprostijim googlovanjem.

LINK

ovo sam nab'o najprostijim googlovanjem.

Zahvaljujem.

heh, meni je to jedan od najboljih romana i van SF-a.

I ja se slazem da je knjiga odlicna. Kao i druge njene knjige.

Meni nije jasno kako neko moze da gleda (ili nedobog cita) Game of Thrones - nivo Pet Prijatelja. Teski smor.

Citao 1. i 2. deo Problema 3 tela i tu osim naslova malo sta valja. Ok, ima iks vrsta SFa ali to nije za uporediti sa onim sto su pisali Sheckley, Asimov, Heinlein, Lem, Clarke, Herbert, Bradbury... da ne pominjem Sovjete.

I od mene jedna preporuka za letnjo-plaznu dokolicu: Lagoon od Nnedi Okorafor - da ostanemo u zanru.

I od mene jedna preporuka za letnjo-plaznu dokolicu: Lagoon od Nnedi Okorafor - da ostanemo u zanru.

Je l' dobra? Upravo razmatram šta sledeće da čitam.
Na goodreads ima 3.6 ocenu, što i nije nešto.

Neke od recenzija su prilično loše.

Da kažem drugačije.

Molim blogere da mi daju preporuku za dobar moderan SF roman. Idealno bi bilo ako je jedan tom u pitanju.
Uskoro idem na more sa klincima i treba mi nešto lagano a dobro da mi drži pažnju.

nivo Pet Prijatelja.

Ovde moram da dodam da Five Guys ima odlične burgere za jedan fastfood chain.

Molim blogere da mi daju preporuku za dobar moderan SF roman. Idealno bi bilo ako je jedan tom u pitanju.

shmoo

benedykt

docsumann

Dakle po nekom mom skromnom sudu, reći da je ta knjiga loša bi bio neviđen kompliment za istu i to iz dosta razloga. Ali kao da ne kvarim zabavu i ne spojlerišem objašnjavajući svoj stav…

a kad bi bio fino zamoljen da ga izneseš?


PS da se ogradim da sam pročitao samo 1. i 2. dio, koji bi mogli da budu zaokružena cijelina, sami za sebe.

Drage volje, samo bi onda morao da bude red spoiler alert, tj da se gosn Shmoo svojevoljno iskluči iz daljnjeg praćenja naše rasprave, pošto bih morao da ulazim u radnju, likove i sve ostalo…

Извините ако сам вас ометао, али нисам ја ни пратио ту нит ваше расправе, не знам ни о којој књизи причате.

То сте Ви нешто са Доксуманом?

Пратио сам оно што сте Ви написали о глагољици, и при томе се мени обраћали, али ако то смета у току ваше расправе и размене утисака о тој мени незнаној књизи, искључујем се одмах и остављам вас, све који су се у то укључили, да размењујете утиске о прочитаним књигама.

Pričamo naravno o knjizi Problem 3 tela gosn Shmoo koju vaša malenkost nije još pročitala a želela bi to da uradi u neko dogledno vreme. Pa kao da vam ne kvarimo ugođaj raspredajući u sitna crevca svaki detalj radnje romana i otkrivajući ceo zaplet. Iz najbolje namere je to bilo napisano kao što vidite…

shmoo

Да, наравно. Ту се слажемо.

Управо због овог болдованог у другом цитату постављам Вам питање за оно болдовано у првом цитату.

Зашто би глагољица била онда ексклузивно хрватска ако тада (9. век, Ћирило и Методије, мисија у Моравској итд.) још увек немамо формирану хрватску нацију?

Pokušaću da pojasnim gosn Shmoo. Dakle u današnjem smislu pojma Srbi i Hrvati, zaista nisu postojale takve dve zasebne celine pre petnaestak vekova, te bi se gledajući stvari na taj način tj šta smo danas mi a šta su oni moglo zaista i reći kako glagoljica i nije ekskluzivno hrvatska. Međutim u trenutku samog doseljavanja jesu postojale dve malo drugačije razdvojene celine i onoj jednoj od koje tek vekovima posle nastaju Hrvati kao nekakva nacija onda negde tamo krajem VI veka nekakav sveštenik poliglota a sve za potrebe širenja hrišćanstva osmišljava tu glagoljicu ali tako da između ostalog zadržava karakteristike već postojećeg pisma. Dakle originalni Hrvati su na samom početku bili samo mala skupina koja je činila nekakvu vlastelu, nešto slično kao što se desilo kod Bugara, a tek mnogo vekova kasnije se od toga stvara ono što mi danas podrazumevamo pod tim pojmom…

docsumann

ono što vrijedi napomenuti je da i na samoj Zemlji postoje pristalice Trisolarijanske invazije (Zemljomrsci, moja primjedba), PZT (pokret zemlja trisolaris), koji su u manje-više redovnom kontaktu sa gospodarom Trisolarisa.

Tačno, i jedan od bisera tragikomičnog zapleta u prvom delu romana i jeste onaj kada se u nekom kafiću okuplja nekoliko ljudi koji prvi put vide jedni druge, tj jedina veza je ta što svako od njih za sebe igra tu neku igru koja se odvija na drugoj planeti i u kojoj pokušava da reši taj famozni problem 3 tela. Dakle, posle bukvalno pola strane neke bezvezne priče, tipa eto vi ste pokazali najbolje rezultate u igri tra la la la la, njih onda pitaju šta misle o tome da ti isti tamo vanzemaljci posete malo planetu Zemlju. Gle čuda od njih valjda šestoro, se polovina njih izjašnjava kako jedva čeka da oni dođu i da malo zavedu red, jer eto oni mrze ljudsku civilizaciju, kako bi bili presrećni jer su eto izgubili veru u čovečanstvo i da je neophodna spoljna intervencija. I mean WTF… Pa za ovo je ono legendarno… Mirko pazi metak…!??! Hvala Slavko spasao si mi život…!?!! izuzetno dubokoumna razmena mišljenja između dva glavna junaka. Pobogu ljudi, da li shvatate koliko je samo taj detalj detinjasto napisan a da sad ne idemo u to da se za vanzemaljsku intervenciju odlučuju valjda neki pisac, novinar i filozof ili tako već nešto, a državni činovnik se tome naravno protivi. Pa kao da su mu iz partijskog komiteta dostavili taj pasus, mislim da se zna ko su potencijalni izdajnici…

Neues aus der Nachbarschaft

Citao 1. i 2. deo Problema 3 tela i tu osim naslova malo sta valja. Ok, ima iks vrsta SFa ali to nije za uporediti sa onim sto su pisali Sheckley, Asimov, Heinlein, Lem, Clarke, Herbert, Bradbury... da ne pominjem Sovjete.

Bukvalno u istu rečenicu ne mogu Problem 3 tela i bilo šta od iole ozbiljnijeg SF-a. Loše, baš loše i to u svakom mogućem pogledu…

benedykt

docsumann

ono što vrijedi napomenuti je da i na samoj Zemlji postoje pristalice Trisolarijanske invazije (Zemljomrsci, moja primjedba), PZT (pokret zemlja trisolaris), koji su u manje-više redovnom kontaktu sa gospodarom Trisolarisa.

Tačno, i jedan od bisera tragikomičnog zapleta u prvom delu romana i jeste onaj kada se u nekom kafiću okuplja nekoliko ljudi koji prvi put vide jedni druge, tj jedina veza je ta što svako od njih za sebe igra tu neku igru koja se odvija na drugoj planeti i u kojoj pokušava da reši taj famozni problem 3 tela. Dakle, posle bukvalno pola strane neke bezvezne priče, tipa eto vi ste pokazali najbolje rezultate u igri tra la la la la, njih onda pitaju šta misle o tome da ti isti tamo vanzemaljci posete malo planetu Zemlju. Gle čuda od njih valjda šestoro, se polovina njih izjašnjava kako jedva čeka da oni dođu i da malo zavedu red, jer eto oni mrze ljudsku civilizaciju, kako bi bili presrećni jer su eto izgubili veru u čovečanstvo i da je neophodna spoljna intervencija. I mean WTF… Pa za ovo je ono legendarno… Mirko pazi metak…!??! Hvala Slavko spasao si mi život…!?!! izuzetno dubokoumna razmena mišljenja između dva glavna junaka. Pobogu ljudi, da li shvatate koliko je samo taj detalj detinjasto napisan a da sad ne idemo u to da se za vanzemaljsku intervenciju odlučuju valjda neki pisac, novinar i filozof ili tako već nešto, a državni činovnik se tome naravno protivi. Pa kao da su mu iz partijskog komiteta dostavili taj pasus, mislim da se zna ko su potencijalni izdajnici…

mislim da ti je promaklo da oni koji su uključeni u tu kompjutersku igricu, a koja predstavlja svojevrsni filter za priključivanje PZT, su već poluisfiltrirani, jer se u igru stiže na preporuku ljudi koji su već u pokretu.

na neki način oni su već procjenjeni kao mogući budući čalnovi.

tako da ne čudi veliki procenat onih koji na kraju i zaista pristupe pokretu.

meni taj dio nije (posebno) zasmetao.

rekoh već, mnogo mi je veću nelogičnost predstavljalo izdajastvo Trisolarijalca koji je prvi uočio signal sa zemlje, ali je odbio da o njemu izvjesti nadređene.

to se nikako neuklapa u komentar koji je sam gospodar Trisolarisa dao o ljudima, u kom se čudi kako olako izdaju svoju vrstu, što je za Trisolirajce nepojmljivo (il tako nešto slično).

druga nelogična stvar je izjava istog gospdara o tome kako su ljudi za njih bube i da nećeimati nikakvih moralnih zadrški da ih istrebe kao bube.

misli, pa sa bubama ne održavaš komunikaciju, čak vodiš manje-*više ravnopravan dijalog i svakako nisi prinuđen da sabotiraš razvoj njihove tehnologije kako ne bi dostigli tvoju za nekih par stotina goduina razvoja.

ta rečenica - vi ste bube! je prilično nategnuta iako efektna.

opet možeš je slobodno apstrakovati i nastaviti s čitanjem, ne gubeći ništa suštinsko.

Je l' dobra? Upravo razmatram šta sledeće da čitam.
Na goodreads ima 3.6 ocenu, što i nije nešto.

Neke od recenzija su prilično loše.

Ma te recenzije i ocenjivanja su amplified noise - prvih nekoliko daju svoj sud i tako odredi tok daljih evaluacija. Salim se ali nije to daleko od istine. Meni se knjiga dopala.

Nesto malo drugacije: Annihilation od Jeff Vandermeer-a i ostale knjige iz trilogije.

docsumann

mislim da ti je promaklo da oni koji su uključeni u tu kompjutersku igricu, a koja predstavlja svojevrsni filter za priključivanje PZT, su već poluisfiltrirani, jer se u igru stiže na preporuku ljudi koji su već u pokretu.

na neki način oni su već procjenjeni kao mogući budući čalnovi.

tako da ne čudi veliki procenat onih koji na kraju i zaista pristupe pokretu.

meni taj dio nije (posebno) zasmetao.

Pročitaj ponovo taj deo i primetićeš koliko je skoro pa neverovatan, jer dakle oni igraju tu neku igru koja nema skoro pa nikakve veze sa time da se oni većinski izjasne za vanzemaljsku invaziju i to navodeći potpuno identične razloge za to tj kao da jedan čovek govori u nekoliko glasova. Dakle, oni se sastaju, niko nikoga ne poznaje i onda mrtvi hladni posle pola sata razgovora kažu da podržavaju dolazak vanzemaljaca tj praktično uništavanje ljudske civilizacije, jer eto makar bi se neki red znao. Pa je l’ znaš koje su šanse za takvo nešto u stvarnom životu…?!! Pa kao da dobiješ tri puta za redom sedmicu na Lotou…
Da ne pričamo o onom drugom fantazmagoričnom detalju kada zli mastermind tj profesorka (koja inače potpuno nehajno prelazi preko smrti svoje sopstvene kćerke) mrtva hladna ubija oca svog nerođenog deteta i to ni krivog ni dužnog tj našao se u pogrešnom trenutku na pogrešnom mestu…!? Takvu glupost i takav cardboard character može da osmisli samo jako loš pisac, koji uopšte ne razmišlja koliko je ono što piše potpuno nerealno bukvalno na granici fantazmagoričnog. Mislim samo joj ona mačka i prstenčuga veličine omanjeg letećeg tanjira fali…

Pa da bude loša kopija glavnog negativca Blofelda iz filmova o Džejms Bondu dok ga je glumio Šon Koneri.
Takođe, šanse da kineski Klint Istvud, znani još i kao Veliki Ši, završi na onakvom sastanku sa američkim generalima su bukvalno ravne nuli. Ljudi pobogu, pa takvog lika u Kini ne bi pustili da priđe zgradi gde je sastanak na pola kilometra a kamoli da tamo glumi mačo mangupa sa sve svojim cigaretama. Tragikomično ali bukvalno…

Da ne pričamo o onom drugom fantazmagoričnom detalju kada zli mastermind tj profesorka (koja inače potpuno nehajno prelazi preko smrti svoje sopstvene kćerke) mrtva hladna ubija oca svog nerođenog deteta i to ni krivog ni dužnog tj našao se u pogrešnom trenutku na pogrešnom mestu…!?

zaboravljaš da je ta ista profesorka, kao sasvim mala, uživo gledala linčovanje svog oca.
zar ne misliš da je pisac tu epizodu provukao upravo da naglasi lom u njenoj psihi, što joj olakšava prelazak u okrutnog egzekutora kad bude potrebno.
ona kroz događaje nastupa gotovo fatalistički i cijelo vrijeme je dosljedna samoj sebi.
meni najinteresantniji lik u priči. najtragičniji, zasigurno.

benedykt

shmoo

benedykt

docsumann

Dakle po nekom mom skromnom sudu, reći da je ta knjiga loša bi bio neviđen kompliment za istu i to iz dosta razloga. Ali kao da ne kvarim zabavu i ne spojlerišem objašnjavajući svoj stav…

a kad bi bio fino zamoljen da ga izneseš?


PS da se ogradim da sam pročitao samo 1. i 2. dio, koji bi mogli da budu zaokružena cijelina, sami za sebe.

Drage volje, samo bi onda morao da bude red spoiler alert, tj da se gosn Shmoo svojevoljno iskluči iz daljnjeg praćenja naše rasprave, pošto bih morao da ulazim u radnju, likove i sve ostalo…

Извините ако сам вас ометао, али нисам ја ни пратио ту нит ваше расправе, не знам ни о којој књизи причате.

То сте Ви нешто са Доксуманом?

Пратио сам оно што сте Ви написали о глагољици, и при томе се мени обраћали, али ако то смета у току ваше расправе и размене утисака о тој мени незнаној књизи, искључујем се одмах и остављам вас, све који су се у то укључили, да размењујете утиске о прочитаним књигама.

Pričamo naravno o knjizi Problem 3 tela gosn Shmoo koju vaša malenkost nije još pročitala a želela bi to da uradi u neko dogledno vreme. Pa kao da vam ne kvarimo ugođaj raspredajući u sitna crevca svaki detalj radnje romana i otkrivajući ceo zaplet. Iz najbolje namere je to bilo napisano kao što vidite…

Да, схватио сам пошто сам прочитао коментаре, Ваше и осталих с којима сте се дописивали о тој књизи, коментаре које пре тога нисам био ни запазио. И зато сам онда и био тако обзиран и одустао од тога да Вас и даље замарам убеђивањем да немате право за глагољицу.

А Вама сам од срца захвалан што мислите на моју маленкост гледе те књиге коју тако често сви помињете.

Намеравам обавезно понети ту књигу на љетовање на оток Корчулу и тамо је прочитати на миру.

Није то баш оток Крк где је пронађена Башчанска плоча, али ни оток Корчула није за бацити у таквим приликама када се захтева мир и духовна усредсређеност.

benedykt

Međutim u trenutku samog doseljavanja jesu postojale dve malo drugačije razdvojene celine i onoj jednoj od koje tek vekovima posle nastaju Hrvati kao nekakva nacija onda negde tamo krajem VI veka nekakav sveštenik poliglota a sve za potrebe širenja hrišćanstva osmišljava tu glagoljicu ali tako da između ostalog zadržava karakteristike već postojećeg pisma.

Овде вам се опет нешто не слаже.

Није могао никакав свештеник полиглота "КРАЈЕМ 6. ВЕКА" да осмишљава глагољицу ако је она настала у другој половини 9. века.

То што се глагољица задржала дуже међу Хрватима него међу другим Словенима (али свакако није дошла Хрватима пре него другим словенским народима) не даје никоме никакво право да глагољицу проглашава ексклузивним хрватским културним наслеђем.

Колико је глагољица хрватска, исто толико припада и културама свих осталих словенских народа.

Ви то можда пропагирате тзв. Јеронимску теорију о настанку глагољице за коју чак и хрватски стручњаци сами кажу да је најобичније лупетање глупости јер су је створили попови глагољаши под окриљем Римске цркве у времену после Ћирила и Методија да би тиме оспорили утицај Константинопоља на Словене у то доба када су и Рим и Константинопољ мисионарили међу паганским Словенима.

Или се једноставно свесно бавите прекрајањем историјских чињеница по узору на хрватску политику 20. и 21. века века која то, као што видимо, ради без икаквих скрупула у настојању да прибави легитимност својим тврдњама о величини и значају хрватске културе.

Шта год да је, нећу улазити у то, али не видим смисао ове расправе ако се при томе Ви бавите историјским фалсификатима угледајући се на хрватско дневнополитикантско парничење око мноштва тога што се одавно не доводи у питање у озбиљној и на доказима и аргументима заснованој науци.

Ma te recenzije i ocenjivanja su amplified noise - prvih nekoliko daju svoj sud i tako odredi tok daljih evaluacija. Salim se ali nije to daleko od istine. Meni se knjiga dopala.

Moje iskustvo sa Goodreads recenzijama i ocenama je zapravo prilično dobro. Veoma često se poklapa ono što zaključim o njizi sa recenzijama koje tamo nalazim.

Mnogo bolje nego IMDB. IMDB greši dosta pa gledam Rotten Tomatoes.

Moje iskustvo sa Goodreads recenzijama i ocenama je zapravo prilično dobro. Veoma često se poklapa ono što zaključim o njizi sa recenzijama koje tamo nalazim.

Nekad davno je postojao sajt thelibrary.org (tako nekako) koji je bio "social bookreading", gde potrpaš svoje knjige, i onda ti on tu nađe klastere i tim ranim ML-om kaže ono standardno "ljudi koji vole to što ti voliš obično vole i to-to-i-to", posle ih je kupio Amazon, nemam pojma da li su od toga napravili Goodreads pošto ne liči preterano. Inače Amazon recommendations kojima me gađa na osnovu onoga što sam kupio kod mene ima katastrofalan skor, otpr. 10-15% šuta, što je baš malo za to koliko podataka ima.

Da, preporuke su prilično "linearne", da tako kažem. OK preporuke ima Netflix i pomenuti Spotifaj.

alselone

LINK

ovo sam nab'o najprostijim googlovanjem.

Zahvaljujem.

vazda.

ipak su dvije sezone od po 6 epizoda.

alselone

Meni je etalon za smaranje Ursula Legvin, Levu ruku tame sam bacio kroz prozor.

Sunce ti poljubim kakav smor. A sve se teram pošto je neko ovde na blogu preporučio pa kao "ajde Alse, čitaj, čitaj, mora da je dobro samo nisi stigao do dobrog dela, čitaj, čitaj, ti ovo ne razumeš". I nateram se negde do 30% i SHIFT DEL sa Kindla znači makse odmene.

Postao sam prilično probirljiv što se tiče knjiga,

Ja sam je čitao pre više od trijes godina, otprilike u vreme kad sam čitao Analizu 1 i 2, znači bio sam utreniran da čitam kakva god oćeš sranja da ne trepnem. Ali Ursula je bila čak i tad previše. A i zašto bi je čitao kad mogu da čitam Zamjatina, Bredberija, Simaka i braću Strugacki, ili jednostavno da čačkam nos u časovima dokolice.

A i zašto bi je čitao kad mogu da čitam Zamjatina, Bredberija, Simaka i braću Strugacki, ili jednostavno da čačkam nos u časovima dokolice.

sve sjajni pisci i moji favoriti, al ni jedan pd njih nije bio u stanju da sagleda emotivne momente i psihološke suštine seksualno drugačijeg kao Ursula.
toliko je suptilne dekonstrukcije u toj knjizi. na toliko različitih nivoa.
možda je za taj način ipak neophodna ženska strana. jer lijeva ruka tame nije ništa drugo do svijetlost.

kao kuriozitet da spomenem, LRT je bila omiljena knjiga Milana Mladenovića.


PS i ja sam je čitao prije 30-tak godina

kao kuriozitet da spomenem, LRT je bila omiljena knjiga Milana Mladenovića.

On mi je i izreklamirao, zauzvrat je dobio "Marsovske hronike" koja je u to vreme bila prilično retka knjiga, objavila je sarajevska Prosvjeta u 500 primeraka. Na ćirilici. :)

Jebote, sve vreme niko da spomene Dilejnija.
Pa kakvi ste bre vi to ljudi?!

vrabac_onaj

Jebote, sve vreme niko da spomene Dilejnija.
Pa kakvi ste bre vi to ljudi?!

Što bi rekao Robert Šekli u Trampi svesti, neko će ga sigurno spomenuti samo treba dovoljno dugo da čekaš.

grassman vs strawman

shmoo

Овде вам се опет нешто не слаже.

Није могао никакав свештеник полиглота "КРАЈЕМ 6. ВЕКА" да осмишљава глагољицу ако је она настала у другој половини 9. века.

То што се глагољица задржала дуже међу Хрватима него међу другим Словенима (али свакако није дошла Хрватима пре него другим словенским народима) не даје никоме никакво право да глагољицу проглашава ексклузивним хрватским културним наслеђем.

Колико је глагољица хрватска, исто толико припада и културама свих осталих словенских народа.

Ви то можда пропагирате тзв. Јеронимску теорију о настанку глагољице за коју чак и хрватски стручњаци сами кажу да је најобичније лупетање глупости јер су је створили попови глагољаши под окриљем Римске цркве у времену после Ћирила и Методија да би тиме оспорили утицај Константинопоља на Словене у то доба када су и Рим и Константинопољ мисионарили међу паганским Словенима.

Или се једноставно свесно бавите прекрајањем историјских чињеница по узору на хрватску политику 20. и 21. века века која то, као што видимо, ради без икаквих скрупула у настојању да прибави легитимност својим тврдњама о величини и значају хрватске културе.

Шта год да је, нећу улазити у то, али не видим смисао ове расправе ако се при томе Ви бавите историјским фалсификатима угледајући се на хрватско дневнополитикантско парничење око мноштва тога што се одавно не доводи у питање у озбиљној и на доказима и аргументима заснованој науци.

Hajde da počnemo iz početka gosn Shmoo. Dakle, ideja kako je glagoljica nastala tek u drugoj polovini 9. veka i koju vi zastupate polazi od sličnosti sa grčkim kurzivnim pismom i onda celu priču smešta u dati period. Međutim ako smem da primetim slabo da može imati nekog smisla da pismo koje je sačuvano samo u tzv uncijalnom obliku kao glagoljica nekako nastane od grčkog kurziva a takođe je bukvalno skoro pa nemoguće istu tu uncijalnu glagoljicu na bilo koji način sastaviti iz grčkog minuskularnoga pisma, koje je inače u 9. veku bilo i ovako i onako jako slabo zastupljeno. Teorija koja je meni daleko realnija, između ostalog zato što se poklapa sa još nekoliko potpuno različitih prilaza problemu doseljavanja, je ona druga, gde se na osnovu paleografske analize zaključilo kako nastanak glagoljice ipak treba izmestiti u nešto raniji period. Takođe, zašto se neprekidno hvatate samo za Slovene, kada vam kako neki najraniji istorijski spisi tipa Tome Arhiđakona a isto tako i ova nova ispitivanja tih famoznih haplogrupa, govore pod jedan da imate tri osnovna sastojka u toj mešavini, odnosno da su se dva doselila a da je treći već bio tu. Dakle, da li ste se ikada zapitali zašto se npr taj čuveni I2a1 baš zove baš dinarski, i kako to da je upravo tu oko planine Dinare taj klaster gde bukvalno skoro pa 60% muškog stanovništva ima dati genetski profil. Šta vam dakle kaže Toma Arhiđakon, ko se naseljava upravo tu u dalmatinskom zaleđu posle razaranja Salone…?!
Tako da ako želite ovoj našoj raspravi da date zaista smisao, morate prvo da zaboravite svoj nacionalni identitet i vaše prateće emocije prema Hrvatima. Zamislimo da smo nas dvojica npr dva Norvežanina koje interesuje pojava glagoljica na Balkanu. Zaboravimo dnevnu politiku, zaboravimo lokalne mitomanije i opsesivnu želju da se kontrira svemu što dolazi sa one strane granice (koja god ta strana bila). Dakle, hajde da pričamo hladne glave o datoj problematici…

docsumann

Da ne pričamo o onom drugom fantazmagoričnom detalju kada zli mastermind tj profesorka (koja inače potpuno nehajno prelazi preko smrti svoje sopstvene kćerke) mrtva hladna ubija oca svog nerođenog deteta i to ni krivog ni dužnog tj našao se u pogrešnom trenutku na pogrešnom mestu…!?

zaboravljaš da je ta ista profesorka, kao sasvim mala, uživo gledala linčovanje svog oca.
zar ne misliš da je pisac tu epizodu provukao upravo da naglasi lom u njenoj psihi, što joj olakšava prelazak u okrutnog egzekutora kad bude potrebno.
ona kroz događaje nastupa gotovo fatalistički i cijelo vrijeme je dosljedna samoj sebi.
meni najinteresantniji lik u priči. najtragičniji, zasigurno.

Potpuno nebitno, a inače taj početak same knjige je i bukvalno njen ubedljivo najbolji deo i to za dva koplja. Dakle, taj isti nerođeni otac njenog deteta je njen valjda kolega sa fakulteta, koji joj pri tome bukvalno spašava život i usput izvadi iz zatvora. Međutim, ona mrtva hladna odlučuje i to bukvalno u sekundi da ga ubije, jer želi da ubije drugog čoveka pa kao kada se već našao tu ko mu je kriv. Je l’ znaš kada će bilo koja žena da ubije oca svog nerođenog deteta na takav način, i to ni krivog ni dužnog…?!! O svetom nikad, a možda ni tad…!?
Međutim, to i jeste srž problematike u celoj knjizi i to bukvalno bode oči. Dakle svaki pisac prvo ima nekakvu grubu ideju o osnovnom zapletu same knjige. E sad, dobar pisac ume od te ideje da zanatski napravi smislenu celinu koja ne izgleda kao strip za decu u osnovnoj školi, odnosno da poveže likove u svojoj knjizi odnosno njihove motive tako, da ceo taj zaplet izgleda kao jedna savršeno smislena celina. Kada čitaš takvu knjigu ti imaš utisak kako je sve savršeno logično, i kako bukvalno i nije moglo drugačije da se desi. Loši pisci to ne umeju, pa im onda sve tako štrči a likovi su im pri tome na granici karikature, zato što moraju bukvalno na silu da odrade taj unapred zadati zaplet, i onda to izgleda kao Problem 3 tela.
Tipičan primer za to je onaj kada profesorka eto tako šeta kineskom šumom i gle čuda naleti na prebogatog Amerikanca, koji je pri tome zaljubljenik u prirodu i razočaran u ljudski rod. Gle opet čuda upravo će taj isti Amerikanac biti glavni oslonac profesorki za izvođenje njenog plana o dovođenju vanzemaljaca…

benedykt

shmoo

Овде вам се опет нешто не слаже.

Није могао никакав свештеник полиглота "КРАЈЕМ 6. ВЕКА" да осмишљава глагољицу ако је она настала у другој половини 9. века.

То што се глагољица задржала дуже међу Хрватима него међу другим Словенима (али свакако није дошла Хрватима пре него другим словенским народима) не даје никоме никакво право да глагољицу проглашава ексклузивним хрватским културним наслеђем.

Колико је глагољица хрватска, исто толико припада и културама свих осталих словенских народа.

Ви то можда пропагирате тзв. Јеронимску теорију о настанку глагољице за коју чак и хрватски стручњаци сами кажу да је најобичније лупетање глупости јер су је створили попови глагољаши под окриљем Римске цркве у времену после Ћирила и Методија да би тиме оспорили утицај Константинопоља на Словене у то доба када су и Рим и Константинопољ мисионарили међу паганским Словенима.

Или се једноставно свесно бавите прекрајањем историјских чињеница по узору на хрватску политику 20. и 21. века века која то, као што видимо, ради без икаквих скрупула у настојању да прибави легитимност својим тврдњама о величини и значају хрватске културе.

Шта год да је, нећу улазити у то, али не видим смисао ове расправе ако се при томе Ви бавите историјским фалсификатима угледајући се на хрватско дневнополитикантско парничење око мноштва тога што се одавно не доводи у питање у озбиљној и на доказима и аргументима заснованој науци.

Hajde da počnemo iz početka gosn Shmoo. Dakle, odakle vam uopšte ta ideja kako je glagoljica nastala tek u drugoj polovini 9. veka...?! Prema tome, ta vaša teorija je takođe kao i ova moja tzv egzogena, jer polazi od sličnosti sa grčkim kurzivnim pismom i onda celu priču smešta u deveti vek. Teorija koja je meni daleko realnija, između ostalog zato što se poklapa sa još nekoliko potpuno različitih prilaza problemu doseljavanja je ona druga, gde se na osnovu paleografske analize zaključilo kako nastanak glagoljice ipak treba izmestiti u nešto raniji period. Naime, nema smisla da pismo koje je sačuvano samo u tzv uncijalnom obliku nastane od grčkog kurziva a takođe je bukvalno nemoguće glagoljicu kao tipičan uncijalni alfabet na bilo koji način sastaviti iz grčkog minuskularnoga pisma koje je u 9. veku bilo i ovako i onako jako slabo zastupljeno.
Nažalost, proučavanje istorije se na našim prostorima uvek nekako završi u toj dnevno-političkoj priči sa sve pratećom mitomanijom. Tako da ako želite ovoj našoj raspravi da date zaista smisao, morate prvo da zaboravite svoj nacionalni identitet i vaše prateće emocije prema Hrvatima. Zamislimo da smo nas dvojica npr dva Norvežanina koje interesuje pojava glagoljica na Balkanu. Zaboravimo dnevnu politiku, zaboravimo lokalne mitomanije i opsesivnu želju da se kontrira svemu što dolazi sa one strane granice (koja god ta strana bila). Dakle, hajde da pričamo hladne glave o datoj problematici…

Legenda o nastanku glagoljice
Kod primoraca je vrlo rano ponikla legenda da je glagoljicu stvorio Sveti Jeronim, poznati prevodilac Vulgate (umro 420). To su vjerovatno izmislili sveštenici, kako bi prinudili papu da je ne zabranjuje (zaista, papa Inočentije IV u svome aktu iz 1248, kojim se slovenska služba dopušta u primorskim mjestima, gdje se dotle glagoljica tradicionalno upotrebljavala, spominje takođe tu legendu).
U 18. vijeku je ta legenda razbijena i poslije tog vremena su mnogi slavisti dali svoje priloge za rješenje izvjesnih pitanja o glagoljici. Ponajviše se tim pitanjem bavio Vatroslav Jagić.
Porijeklo glagoljice
Drugo je pitanje o porijeklu glagoljice. I tu se dugo lutalo (istorijski pregled svih pokušaja može se naći kod Jagića), dok nije Isak Tejlor, ispitivač porijekla azbuka, 1880. izneo mišljenje da je glagoljica sačinjena prema grčkom brzopisu iz 9. vijeka. On je smatrao da su se Sloveni još prije Ćirila i Metodija služili grčkim pismenima, kombinujući ih po 2—3 kada je trebalo predstaviti neki naročiti zvuk koji nije poznavala grčka azbuka. Na taj način su dobijene njegove kombinacije o postanku različnih glagoljskih slova od nekoliko grčkih slova, što je kasnije dopunio Jagić, i nema sumnje da su te kombinacije bile tačne za veliki broj slova. Naravno, Sveti Ćirilo je stilizovao cijelu azbuku.
Veliki broj slova mogao je biti na taj način lako i prirodno objašnjen. Kod drugih su bila potrebna ili velika natezanja ili se pretpostavljalo da je šare za ta slova Sveti Ćirilo mogao uzeti iz kakve istočnjačke azbuke, jer je on dobro poznavao različne istočnjačke jezike. Tako su nastale teorije o pozajmici izvjesnih slova iz avestanskog (Vs. Milera), jermenskog i gruzinskog (M. Gastera, Abihta), hebrejskog i samaritanskog (Šafarika, Vondraka), koptskog (Fortunatova, Lamanskog). Neki su mislili, kao Fortunatov, da se u samom stilizovanju glagoljice Sveti Ćirilo ugledao na istočnjačke azbuke (na koptsku), koje su i same u izvjesnom smislu predstavljale stilizovanu grčku azbuku. Ali je, ipak, i dalje ostao dovoljan broj onih (Leskin, Dilman, Taulor, Amfilohije, Fr. Miler, Jagić, Beljajev) koji su smatrali da se samo iz grčke azbuke mogu izvesti sva glagoljska pismena (ili iz prostih šara ili iz kombinacije većeg broja šara).

docsumann

Gledam na netu šta Novak jede na igrama.

Plate 1: Gluten-free pasta (made of organic corn & quinoa) with vegan beetroot sauce.

Bowl: Japanese wild rice with seaweed.

Plate 2: Steamed veggies (pumpkin, broccoli, green beans & carrot) and Japanese fried sesame balls filled with sweet red bean paste.

Pored činjenice da bi kod nas ovo jeli zarobljenici i logoraši i ironije da ovo jede multimilioner, fascinira me koliku mi grešku pravimo sa pričom o kalorijama. Kalorije apsolutno nemaju nikakve veze. To je neka imaginarna količina energije koju dobiješ ako zapališ nešto, ali mi nemamo ideju o količini svarljive energije potrebne za održavanje baznog metabolizma ili za neke aktivnosti.

otpuno nebitno, a inače taj početak same knjige je i bukvalno njen ubedljivo najbolji deo i to za dva koplja. Dakle, taj isti nerođeni otac njenog deteta je njen valjda kolega sa fakulteta, koji joj pri tome bukvalno spašava život i usput izvadi iz zatvora. Međutim, ona mrtva hladna odlučuje i to bukvalno u sekundi da ga ubije, jer želi da ubije drugog čoveka pa kao kada se već našao tu ko mu je kriv. Je l’ znaš kada će bilo koja žena da ubije oca svog nerođenog deteta na takav način, i to ni krivog ni dužnog…?!! O svetom nikad, a možda ni tad…!?

malo je nezahvalno diskutovati o moralnim dilemama žene, koja je spremna da žrtvuje cjelokupno čovječanstvo
štaviše iluzorno je bilo šta na njenom (u konačnici - tragičnom) putu uzimati za neprihvatljivo.

što se tiče hladnokrvnog ubistva muža, potrebno je, pored već pomenute likvidacije njenog oca, imati na umu ulogu & izdaju njene majke u tom činu.
mislim da sve te epizode dominantno oblikuju profesrokinu psihu još u ranom djetinjstvu.
već tada je ona podsvjenso spoznala (možda i nekim dijelom prihvatila) da brutalnost i likvidacije, žrtvovanje najbližijih zarad ciljeva čiji smisao i ne naziremo, nije strano ljudima, da nije čak ni za društvenu osudu ako se okolnosti tako namjeste.
sve te proživljene traume reflektuju se u njenim kasnijm postupcima.
i mi možemo da ih razumjemo i objasnimo, ako već ne možemo da ih sebi opravdamo (to bi već bilo suviše)
složio bih se s tobom, a i neveo sam primjere gdje ja vidim te manjkavosti, da ima nedosljednosti i kauzalnih rupa u vođenju priče, al ovdje to nije slučaj.

lik profesorke je najbrižljivije građen od svih u romanu, i tu se slažemo, sa tragičnom predistorijom i još tragičnijim krajem, a između te dvije drame imamo njenu briljantnu naučnu karijeru, koja joj je omogućila da preživi i opstane u društvu u kom je od malena žigosana kao dijete ideološkog izdajnika.

benedykt

sličan takave postupke (samo čije posljedice naginju na drugu stranu - ka pobijedi čovječanstva) imaš kod onog kineskog oficira koji je svojim nepokolebljivim racionalnim fanatizmom pokretao tokove razvoja kosmičke tehnologije.

EDIT: ups, sori, to je u 2. knjizi

u par navrata ti jaki likovi iz romana, u odsudnim momentima, dejstvuju kao da nisu ljudi, bukvalno kao da su im isključeni regioni za emotivno-etičke reakcije u mozgu.
prisutan je samo puki racio i evaluacija djelovanja shodno njihovim konkretnim konačnim efektima..bezosjećajnost i čelična volja. gotovo kao AI

alselone
mi nemamo ideju o količini svarljive energije

Па није баш тако, степен искористљивости хране (апсорпција) је врло озбиљна наука. Ево пример на прву лопту: готова гранулирана храна за псе има декларисаних нпр 32% протеина, лабораторијски све тачно. Али прехрамбена вредност је мања за % процесираног пилећег перја које је такође протеин али несварљив.

emilia

Legenda o nastanku glagoljice
Kod primoraca je vrlo rano ponikla legenda da je glagoljicu stvorio Sveti Jeronim, poznati prevodilac Vulgate (umro 420). To su vjerovatno izmislili sveštenici, kako bi prinudili papu da je ne zabranjuje (zaista, papa Inočentije IV u svome aktu iz 1248, kojim se slovenska služba dopušta u primorskim mjestima, gdje se dotle glagoljica tradicionalno upotrebljavala, spominje takođe tu legendu).
U 18. vijeku je ta legenda razbijena i poslije tog vremena su mnogi slavisti dali svoje priloge za rješenje izvjesnih pitanja o glagoljici. Ponajviše se tim pitanjem bavio Vatroslav Jagić.
Porijeklo glagoljice
Drugo je pitanje o porijeklu glagoljice. I tu se dugo lutalo (istorijski pregled svih pokušaja može se naći kod Jagića), dok nije Isak Tejlor, ispitivač porijekla azbuka, 1880. izneo mišljenje da je glagoljica sačinjena prema grčkom brzopisu iz 9. vijeka. On je smatrao da su se Sloveni još prije Ćirila i Metodija služili grčkim pismenima, kombinujući ih po 2—3 kada je trebalo predstaviti neki naročiti zvuk koji nije poznavala grčka azbuka. Na taj način su dobijene njegove kombinacije o postanku različnih glagoljskih slova od nekoliko grčkih slova, što je kasnije dopunio Jagić, i nema sumnje da su te kombinacije bile tačne za veliki broj slova. Naravno, Sveti Ćirilo je stilizovao cijelu azbuku.
Veliki broj slova mogao je biti na taj način lako i prirodno objašnjen. Kod drugih su bila potrebna ili velika natezanja ili se pretpostavljalo da je šare za ta slova Sveti Ćirilo mogao uzeti iz kakve istočnjačke azbuke, jer je on dobro poznavao različne istočnjačke jezike. Tako su nastale teorije o pozajmici izvjesnih slova iz avestanskog (Vs. Milera), jermenskog i gruzinskog (M. Gastera, Abihta), hebrejskog i samaritanskog (Šafarika, Vondraka), koptskog (Fortunatova, Lamanskog). Neki su mislili, kao Fortunatov, da se u samom stilizovanju glagoljice Sveti Ćirilo ugledao na istočnjačke azbuke (na koptsku), koje su i same u izvjesnom smislu predstavljale stilizovanu grčku azbuku. Ali je, ipak, i dalje ostao dovoljan broj onih (Leskin, Dilman, Taulor, Amfilohije, Fr. Miler, Jagić, Beljajev) koji su smatrali da se samo iz grčke azbuke mogu izvesti sva glagoljska pismena (ili iz prostih šara ili iz kombinacije većeg broja šara).

Хвала, Емилија.

За читав коментар:




Ево овде, као потврда да ти покушаји искривљавања чињеница о пореклу и постанку глагољице нису од јуче, цитат из критичког приказа који је написао Митар Пешикан за Јужнословенски филолог XXIII, књиге 1-4 Београд, 1958, о раду Торвија Екарта Napomene o grafičkoj strukturi glagoljice, (Radovi Staroslavenskog instituta, knj. 2, Zagreb 1955, стр. 59—91):

Него, да се вратимо на основно питање: мислим да сви ти моменти, заједно са постојећим историским подацима, недвосмислено упућују на закључак да је непотребно и неоправдано тражити аутора глагољице ван Константинове личности.

Разуме се, ове напомене не претендују да умање вредност и значај студије о којој је реч, тим пре што је претпоставка о пореклу глагољице дата узгредно, без категоричног инсистирања на њој.

ЛИНК


А ево и једне мовинске вести од пре десетак година која такође потврђује да је глагољица настала као што каже и званична наука у 9. веку:

У мађарском Залавару, некадашњем Блатнохраду, недалеко од Балатона, недавно је нађен напис на првом словенском писму – глагољици, вероватно најстарији од свих досадашњих налаза, преноси словачки СМЕ писање мађарског листа „Непсанадшаг”.

На основу слојева могуће је датирати овај налаз око 870. године, то јест знатно раније од досад откривених најстаријих написа на глагољици који потичу из 10. и 11. столећа.

ЛИНК


Башчанска плоча са Крка, која се се чува у ХАЗУ у Загребу, а која је мотив на новчаници од 100 хрватских куна као део хрватског културног наслеђа, потиче из 11. века.

Летопис попа Дукљанина с краја 12. века (за који данас неки аутори тврде да је фалсификат из каснијих векова, можда чак 16. или 17. век), такође је из тог доба, те Винодолски закон из 1288. такође не потврђују те назови теорије о настанку и ауторима глагољице пре Ћирила и Методија.

Ево, чак и хрватско Министарство вањских и еуропских послова на свом сајту о најстаријим хрватским писаним споменицима каже то исто:

Tekstovi koji se odnose na srednjovjekovnu književnost uglavnom su pisani glagoljicom i staroslavenskim jezikom, koji u Hrvatsku donose učenici Ćirila i Metoda. Najznačajniji dokument toga razdoblja je tzv. "Ljetopis popa Dukljanina" (kraj XII stoljeća). Paralelno se javljaju i pravni spomenici, pisani glagoljskim pismom ("Baščanska ploča", oko 1100; "Vinodolski zakon" 1288.) u kojima se javljaju i elementi narodnog govora.

ЛИНК


Еуропи ипак не смеју да подмећу овакве сплачине и фалсификате попут Јеронимске теорије о настанку и пореклу глагољице као што то подмећу својим сусједима на Балкану у намери "да се постигне миран суживот и коегзистенција диљем наше лијепе... пардон, нашег лијепог Балкана."

benedykt

Hajde da počnemo iz početka gosn Shmoo. Dakle, odakle vam uopšte ta ideja kako je glagoljica nastala tek u drugoj polovini 9. veka...?!

Још сте у то умешали и Тому Архиђакона и хапло групе? У питање настанка и порекла глагољице?

Још ћете да се позивате и на ове поштанске службенике који су у последњих 30 година напрасно решили да се баве историјом...

Да, да, како да не... Хрвати заиста потичу још од Перзијанаца... Ма какви Перзијанци, Хрвати су били на планети и пре амеба. Прво Хрвати, па амебе па Јевреји, је л' да?

О благи боже...


Why is linguistics such a magnet for dilettantes and crackpots? (ЛИНК)


Не хвала, господине Бенедикт, нисам заинтересован да Ви и ја почињемо више уопште било шта ни из почетка, ни из средине ни од краја.

Наиме, можда ја не могу да заборавим свој национални идентитет, али изгледа да ни Ви не можете да заборавите своја дневнополитикантска опредељења, а ја са таквима заиста нисам заинтересован да расправљам о било чему, а поготово не о ономе чиме се бавим читавог живота и знам о чему говорим без обзира на све релативизаторе по друштвеним мрежама који су своја сазнања стицали по неким википедијама и осталим интернетским врелима "знања" врло сумњивог порекла и још сумњивијих мотива због којих су окачени на мрежу.


Што рече наслов оне књиге која се бави баш тим проблемом, Knowledge Goes Pop.


А што се тиче емоција према Хрватима...

Хм, па чујте...

Ви имате своје емоције према Хрватима, ја имам своје емоције према Хрватима и најбоље је да свако остане при својим емоцијама јер је незгодно и може да буде врло проблематично када се читава та ствар спусти на тај ниво где се о другима закључује ко су и шта су на основу њихових емоција.

Угодан дан Вам желим и пријатан наставак даљег блоговања на Блогу Б92.

emilia

Legenda o nastanku glagoljice
Kod primoraca je vrlo rano ponikla legenda da je glagoljicu stvorio Sveti Jeronim, poznati prevodilac Vulgate (umro 420). To su vjerovatno izmislili sveštenici, kako bi prinudili papu da je ne zabranjuje (zaista, papa Inočentije IV u svome aktu iz 1248, kojim se slovenska služba dopušta u primorskim mjestima, gdje se dotle glagoljica tradicionalno upotrebljavala, spominje takođe tu legendu).
U 18. vijeku je ta legenda razbijena i poslije tog vremena su mnogi slavisti dali svoje priloge za rješenje izvjesnih pitanja o glagoljici. Ponajviše se tim pitanjem bavio Vatroslav Jagić.
Porijeklo glagoljice
Drugo je pitanje o porijeklu glagoljice. I tu se dugo lutalo (istorijski pregled svih pokušaja može se naći kod Jagića), dok nije Isak Tejlor, ispitivač porijekla azbuka, 1880. izneo mišljenje da je glagoljica sačinjena prema grčkom brzopisu iz 9. vijeka. On je smatrao da su se Sloveni još prije Ćirila i Metodija služili grčkim pismenima, kombinujući ih po 2—3 kada je trebalo predstaviti neki naročiti zvuk koji nije poznavala grčka azbuka. Na taj način su dobijene njegove kombinacije o postanku različnih glagoljskih slova od nekoliko grčkih slova, što je kasnije dopunio Jagić, i nema sumnje da su te kombinacije bile tačne za veliki broj slova. Naravno, Sveti Ćirilo je stilizovao cijelu azbuku.
Veliki broj slova mogao je biti na taj način lako i prirodno objašnjen. Kod drugih su bila potrebna ili velika natezanja ili se pretpostavljalo da je šare za ta slova Sveti Ćirilo mogao uzeti iz kakve istočnjačke azbuke, jer je on dobro poznavao različne istočnjačke jezike. Tako su nastale teorije o pozajmici izvjesnih slova iz avestanskog (Vs. Milera), jermenskog i gruzinskog (M. Gastera, Abihta), hebrejskog i samaritanskog (Šafarika, Vondraka), koptskog (Fortunatova, Lamanskog). Neki su mislili, kao Fortunatov, da se u samom stilizovanju glagoljice Sveti Ćirilo ugledao na istočnjačke azbuke (na koptsku), koje su i same u izvjesnom smislu predstavljale stilizovanu grčku azbuku. Ali je, ipak, i dalje ostao dovoljan broj onih (Leskin, Dilman, Taulor, Amfilohije, Fr. Miler, Jagić, Beljajev) koji su smatrali da se samo iz grčke azbuke mogu izvesti sva glagoljska pismena (ili iz prostih šara ili iz kombinacije većeg broja šara).

Pretpostavljam da je postojao nekakav duboki smisao u tome da se ode na datu Wikipedia stranicu na srpskom jeziku…
Link
Pa onda samo uradi copy-paste u formi vašeg komentara…!? Bez ljutnje, ali ako želimo da ova rasprava ima bilo kakvog smisla, imam neki utisak kako ne bi trebalo da na brzinu guglamo i prepisujemo onda kompletne komentare i to ni manje ni više već sa Wikipedije. Tako da draga moja Emilia, ako imate nešto da kažete samo napred a ja hvala na pitanju znam sve to što ste vi saznali malopre na Wikipediji. Unapred zahvalan na razumevanju, a takođe ako smem da primetim postoje još neke teorije o nastanku glagoljice ali je koliko shvatam anonimnog pisca datog članka na Wikipediji izgleda mrzelo da se udubljuje u problematiku…

shmoo

...Why is linguistics such a magnet for dilettantes and crackpots? (ЛИНК)...

Ja sam magnet oduvek osećao, ali sam rizikovao da prvo sam sebi prilepim ovu šačicu epiteta vrlo nedavno, kad sam kupio knjigu

Christiansen, Morten H.; Chater, Nick; Culicover, Peter W.. Creating Language: Integrating Evolution, Acquisition, and Processing (MIT Press). The MIT Press. Kindle Edition.

Dobro, imam "opravdanje", što bi rekli klinci kad nisu spremni - a i bio sam spreman donekle, malo, nego me privukla onomad velika tema sive zone, kao "granice" razdvajanja, kako to neki vole da vide, kompetencije i performansi, pa problema sa takvim pristupom u potrebi da neku dozu "generativnosti" moramo da imamo na obe strane, i na kraju sve to "smuljamo" i dignemo ruke od, ...

... nagađaš, mog češkanja glave na temu dokle će IT NLP (Natural Language Processing) dobaciti bez bar previše neminovnog zadiranja u delove srži inteligencije i znanja, da bi AI (Machine Learning je bolji termin) bio ovde iole korisno ubrzan onim što mi u IT-ju pojednostavljujemo kao (zarad ilustracije ja pojednostavljujem na kub):

- Kompetencija - modeliranje i podrška gramatika, uključujući i njihove dinamke, fluidnosti, generativnosti ... da se ne frljam sad previše

- Performanse - processing "unit" - ovde mi imamo taj prvi inženjerski instinkt, jako često prisutan u IT-ju, da radimo abstracting-out raznih modela da bi nam bili reusable - i ovde leže naše fuge-pregoleme koje je lako shvatiti ako ti dam primer za "abstracting-out" - naime, Miško the Geek Et Al. bi voleli da naprave jedan processing unit pa onda samo štancuju gramatike za razne jezike, prost ko pasulj poso, i voila, možeš divno da prevodiš bilo koji jezik na bilo koji drugi...

... nego nam se ovaj Voila popišmaniJo i netje sokoćalo, baš, da nam radi

shmoo

Још сте у то умешали и Тому Архиђакона и хапло групе? У питање настанка и порекла глагољице?
…
Ви имате своје емоције према Хрватима, ја имам своје емоције према Хрватима и најбоље је да свако остане при својим емоцијама јер је незгодно и може да буде врло проблематично када се читава та ствар спусти на тај ниво где се о другима закључује ко су и шта су на основу њихових емоција.

Угодан дан Вам желим и пријатан наставак даљег блоговања на Блогу Б92.

Sa pominjanjem Tome Arhiđakona i haplogrupa sam pokušao da vas navedem na razmišljanje (pošto ste se uhvatili samo za Slovene pa ne popuštate), ali očigledno da je to nemoguće u raspravi sa vama jer imate višak emocija koje vas bukvalno zaslepljuju. Elem, hvala na pitanju nemam za razliku od vas baš nikakve emocije prema Hrvatima, još manje smatram da su potekli od Persijanca, pokušavam samo da imam uljudnu i korektnu raspravu a vi bi da se svađate i pokazujete svojim pravedničkim prstom na izdajnike. Tako da ako ste spremni da nastavimo raspravu hladne glave ja vam stojim na raspolaganju, ali koliko primećujem vama je od bilo kakve smislene razmene argumenata bilo daleko bitnije da me izvređate, i pri tome priložite linkove ka nekakvim glupostima koje nikakve veze sa ovom raspravom nemaju. Prema tome, vi želite i to svim srcem da glagoljica nema nikakve veze sa Hrvatima, i onda sve podređujete datom cilju, a mene za sva ta dnevno-politička prepucavanja i današnji odnos te dve nacije baš zabole briga. Zanimljivo samo kako ne shvatate i dalje na šta tačno aludiram, a kažete kako se ceo život bavite datom materijom…

shmoo

emilia

Legenda o nastanku glagoljice
Kod primoraca je vrlo rano ponikla legenda da je glagoljicu stvorio Sveti Jeronim, poznati prevodilac Vulgate (umro 420). To su vjerovatno izmislili sveštenici, kako bi prinudili papu da je ne zabranjuje (zaista, papa Inočentije IV u svome aktu iz 1248, kojim se slovenska služba dopušta u primorskim mjestima, gdje se dotle glagoljica tradicionalno upotrebljavala, spominje takođe tu legendu).
U 18. vijeku je ta legenda razbijena i poslije tog vremena su mnogi slavisti dali svoje priloge za rješenje izvjesnih pitanja o glagoljici. Ponajviše se tim pitanjem bavio Vatroslav Jagić.
Porijeklo glagoljice
Drugo je pitanje o porijeklu glagoljice. I tu se dugo lutalo (istorijski pregled svih pokušaja može se naći kod Jagića), dok nije Isak Tejlor, ispitivač porijekla azbuka, 1880. izneo mišljenje da je glagoljica sačinjena prema grčkom brzopisu iz 9. vijeka. On je smatrao da su se Sloveni još prije Ćirila i Metodija služili grčkim pismenima, kombinujući ih po 2—3 kada je trebalo predstaviti neki naročiti zvuk koji nije poznavala grčka azbuka. Na taj način su dobijene njegove kombinacije o postanku različnih glagoljskih slova od nekoliko grčkih slova, što je kasnije dopunio Jagić, i nema sumnje da su te kombinacije bile tačne za veliki broj slova. Naravno, Sveti Ćirilo je stilizovao cijelu azbuku.
Veliki broj slova mogao je biti na taj način lako i prirodno objašnjen. Kod drugih su bila potrebna ili velika natezanja ili se pretpostavljalo da je šare za ta slova Sveti Ćirilo mogao uzeti iz kakve istočnjačke azbuke, jer je on dobro poznavao različne istočnjačke jezike. Tako su nastale teorije o pozajmici izvjesnih slova iz avestanskog (Vs. Milera), jermenskog i gruzinskog (M. Gastera, Abihta), hebrejskog i samaritanskog (Šafarika, Vondraka), koptskog (Fortunatova, Lamanskog). Neki su mislili, kao Fortunatov, da se u samom stilizovanju glagoljice Sveti Ćirilo ugledao na istočnjačke azbuke (na koptsku), koje su i same u izvjesnom smislu predstavljale stilizovanu grčku azbuku. Ali je, ipak, i dalje ostao dovoljan broj onih (Leskin, Dilman, Taulor, Amfilohije, Fr. Miler, Jagić, Beljajev) koji su smatrali da se samo iz grčke azbuke mogu izvesti sva glagoljska pismena (ili iz prostih šara ili iz kombinacije većeg broja šara).

Хвала, Емилија.

За читав коментар:

Sve bolje od boljega gosn Shmoo, jer pokazujete zavidno znanje pošto ste rekli bravo zato što je neko bukvalno od reči do reči samo copy-paste prepisao ceo celcijati članak i to sa srpske Wikipedije…
Link

nikvet pn

alselone
mi nemamo ideju o količini svarljive energije

Па није баш тако, степен искористљивости хране (апсорпција) је врло озбиљна наука. Ево пример на прву лопту: готова гранулирана храна за псе има декларисаних нпр 32% протеина, лабораторијски све тачно. Али прехрамбена вредност је мања за % процесираног пилећег перја које је такође протеин али несварљив.

koliko je meni, s laičke strane, poznato, o čemu sam se više informisao dok sam dizao tegove, bitna stvaka kod kalorija unesenih hranom je na koji način se one oslobađaju u našem organizmu.
tako, recimo, prosti šećeri oslobađaju energiju naglo, ali ako se ne iskoristi u tom kratkom vremenskom intervalu ta energija će biti uskladištena kao masna rezerva.

nasuprot tome, izvori ugljenih hidrata kao što su pririnač, ovsena kaša, energiju oslobađaju lagano, u stabilnoj stopi i na duže vrijeme.

takođe, bodibilderi i strongmeni kojima se ishrana dobrim dijelom zasniva na mesnim proizvodima, svjedoče o nestabilnom energetskom nivou tokom dana, sa puno dizanja i padova.

alselone

imaš PP

Milan Novković

shmoo

...Why is linguistics such a magnet for dilettantes and crackpots? (ЛИНК)...

Ja sam magnet oduvek osećao, ali sam rizikovao da prvo sam sebi prilepim ovu šačicu epiteta vrlo nedavno, kad sam kupio knjigu

Али ти барем не тврдиш да си најпаметнији и најобразованији на свету показујући при томе неке врло врло сумњиве (зло)намере.

Такви као ти нису опасни по околину.

shmoo

Milan Novković

shmoo

...Why is linguistics such a magnet for dilettantes and crackpots? (ЛИНК)...

Ja sam magnet oduvek osećao, ali sam rizikovao da prvo sam sebi prilepim ovu šačicu epiteta vrlo nedavno, kad sam kupio knjigu

Али ти барем не тврдиш да си најпаметнији и најобразованији на свету показујући при томе неке врло врло сумњиве (зло)намере.

Такви као ти нису опасни по околину.

Ovo boldovano mi i žena svako malo kaže (osim ako me ne uhvati da sam pojeo sve iz frižidera što je bilo namenjeno ne samo svima nama, nego i gostima)

docsumann

malo je nezahvalno diskutovati o moralnim dilemama žene, koja je spremna da žrtvuje cjelokupno čovječanstvo
štaviše iluzorno je bilo šta na njenom (u konačnici - tragičnom) putu uzimati za neprihvatljivo..

Naprotiv, ja samo ukazujem na to kako je lik profesorke odrađen u tipičnoj cardboard varijanti, tj potpuno nerealno da to bukvalno bode oči. Mene kao što to rekoh sve to užasno podseća na Mr. Blofelda iz Džems Bonda, pošto je i on imao slične ideje o žrtvovanju čovečanstva zarad nekih svojih problema u glavi. Kako da ti objasnim, danas čak ni Hollywood ne pravi više tako glupe filmove, tj makar se toliko potrude da u onaj svoj jeftini bofl za masovnu potrošnju umetnu minimalnu dozu realnosti. Tebi se cela ta priča dopala, jer je roman prepun tih geek sofonskih delova tj (razno)raznih matematičko-fizičkih problema i prosto nisi obratio pažnju na to koliko sve to u celom romanu škripi na sve strane. Tipa glavni junak knjige ima na primer ženu i sina koji se pojavljuju negde na samom početku knjige, i onda netragom nestaju kao da ih nikada nije ni bilo. Sve je nekako sklepano, odnosno oštre ivice vire na sve strane i to u celom romanu, jer kao što rekoh sve je podređeno osnovnoj ideji i onda su svi likovi u knjizi samo tu da bi izgurali taj zaplet, ma koliko potpuno nelogično tj skoro pa neverovatno bilo njihovo ponašanje i pripadajući motivi…

benedykt

shmoo

Sve bolje od boljega gosn Shmoo, jer pokazujete zavidno znanje

Не можете ни наслутити у које све скривене кутке допире то моје завидно знање.

Драги господине Бенедикт, зашто не послушате своје Министарство вањских и еуропских послова да се не бисте срамотили више пред светом и Еуропом?

Они ваљда знају шта причају:

Kulturna baština

NAJSTARIJI HRVATSKI PISANI SPOMENICI

Tekstovi koji se odnose na srednjovjekovnu književnost uglavnom su pisani glagoljicom i staroslavenskim jezikom, koji u Hrvatsku donose učenici Ćirila i Metoda. Najznačajniji dokument toga razdoblja je tzv. "Ljetopis popa Dukljanina" (kraj XII stoljeća). Paralelno se javljaju i pravni spomenici, pisani glagoljskim pismom ("Baščanska ploča", oko 1100; "Vinodolski zakon" 1288.) u kojima se javljaju i elementi narodnog govora.

Milan Novković

shmoo

Milan Novković

shmoo

...Why is linguistics such a magnet for dilettantes and crackpots? (ЛИНК)...

Ja sam magnet oduvek osećao, ali sam rizikovao da prvo sam sebi prilepim ovu šačicu epiteta vrlo nedavno, kad sam kupio knjigu

Али ти барем не тврдиш да си најпаметнији и најобразованији на свету показујући при томе неке врло врло сумњиве (зло)намере.

Такви као ти нису опасни по околину.

Ovo boldovano mi i žena svako malo kaže

Па кад те она и ја најбоље познајемо.

(osim ako me ne uhvati da sam pojeo sve iz frižidera što je bilo namenjeno ne samo svima nama, nego i gostima)

Знаш шта!

Прво нека они у фрижидеру не остављају небрањену храну, што би рекао Хомер Симпсон, па тек онда могу да нас евентуално грде када ми подлегнемо ниским страстима.

shmoo

А ево и једне мовинске вести од пре десетак година која такође потврђује да је глагољица настала као што каже и званична наука у 9. веку:

У мађарском Залавару, некадашњем Блатнохраду, недалеко од Балатона, недавно је нађен напис на првом словенском писму – глагољици, вероватно најстарији од свих досадашњих налаза, преноси словачки СМЕ писање мађарског листа „Непсанадшаг”.

На основу слојева могуће је датирати овај налаз око 870. године, то јест знатно раније од досад откривених најстаријих написа на глагољици који потичу из 10. и 11. столећа.



ЛИНК


Башчанска плоча са Крка, која се се чува у ХАЗУ у Загребу, а која је мотив на новчаници од 100 хрватских куна као део хрватског културног наслеђа, потиче из 11. века.

Летопис попа Дукљанина с краја 12. века (за који данас неки аутори тврде да је фалсификат из каснијих векова, можда чак 16. или 17. век), такође је из тог доба, те Винодолски закон из 1288. такође не потврђују те назови теорије о настанку и ауторима глагољице пре Ћирила и Методија.

Pod jedan gosn Shmoo, valjda bi trebalo da znate da je ta vaša ”zvanična” nauka u suštini Jagić-Taylor hipoteza o nastanku glagoljice na osnovu grčkog kurziva. Dakle šta vam kaže poznati lingvista i slavista Josip Hamm u svojoj raspravi iz 1938. godine pod naslovom ”Postanak glagoljskog pisma u svjetlu paleografije”, opovrgavajući između ostalog tezu Kerubina Šegvića koji je tvrdio da se glagoljici ne može pronaći početak jer pisma ne stvara jedan čovek i ne u kratkom vremenskom periodu…

shmoo

benedykt

shmoo

Sve bolje od boljega gosn Shmoo, jer pokazujete zavidno znanje

Не можете ни наслутити у које све скривене кутке допире то моје завидно знање.

Драги господине Бенедикт, зашто не послушате своје Министарство вањских и еуропских послова да се не бисте срамотили више пред светом и Еуропом?

Они ваљда знају шта причају:

Kulturna baština

NAJSTARIJI HRVATSKI PISANI SPOMENICI

Tekstovi koji se odnose na srednjovjekovnu književnost uglavnom su pisani glagoljicom i staroslavenskim jezikom, koji u Hrvatsku donose učenici Ćirila i Metoda. Najznačajniji dokument toga razdoblja je tzv. "Ljetopis popa Dukljanina" (kraj XII stoljeća). Paralelno se javljaju i pravni spomenici, pisani glagoljskim pismom ("Baščanska ploča", oko 1100; "Vinodolski zakon" 1288.) u kojima se javljaju i elementi narodnog govora.

Primećujem dokle dopire vaše znanje ako niste u stanju ni copy-paste sa srpske Wikipedije da prepoznate, već mu se divite i pljeskate kao nekakvoj neviđenoj mudrosti. Kao što rekoh gosn Shmoo, vi očigledno da niste u stanju da vodite normalnu, uljudnu i argumentovanu raspravu, jer vam je valjda bitnije da tražite izdajnike, prebrojavate crvena krvna zrnca tj pokazujete svojim pravedeničkim prstom na nekakve Hrvate ili ti ga na moju malenkost. Inače hvala zaista na pitanju, tj ako je to za išta bitno, Srbin sam čiji su preci već uveliko bili starosedeoci kada su se Karađorđe i njegovi doseljavali u Srbiju.
E sad, taj kao najznačajniji dokument tj Letopis popa Dukljanina je pod jedan najverovatnije falsifikat, ali je i kao takav u suštini samo kompilacija različitih istorijskih izvora iz ranijeg perioda (između ostalog i istog onog Tome Arhiđakona), te se samim time mora uzeti delimično u obzir. Takođe vam isti taj i takav pop Dukljanin ne pominje samo Slovene u priči o doseljavanju, ali izgleda da je to vaše nadmoćno znanje samo čulo za popa Dukljanina tj da nije upućeno sa sadržajem istog. Dakle, hajde da se konačno uozbiljimo, manemo dnevno-političkih prepucavanja i relacije Srbi i Hrvati, odnosno hladne glave upustimo u smislenu raspravu. Mislim, što se mene tiče možemo i da održimo omanje takmičenje na temu ko je veći Srbin od nas dvojice, samo se plašim da rezultat neće baš biti onakav kakvim ga očekujete…

Christiansen, Morten H.; Chater, Nick; Culicover, Peter W.. Creating Language: Integrating Evolution, Acquisition, and Processing (MIT Press). The MIT Press. Kindle Edition.

Tebi ce onda mozda i Tomasello i njegov Constructing a Language biti zanimljiv - mada verujem da za to vec znas. Morten/Chater pogled (Culicover je ovde gost) je komplementaran ovom njegovom.

Ako smem da preporucim jos nesto (malo uzbudljivije od ovog gore) onda baci pogleda na (mislim) cetvrto poglavlje (o jeziku) Evolution in Four Dimensions od Eva Jablonka and Marion J. Lamb (2005).

Naprotiv, ja samo ukazujem na to kako je lik profesorke odrađen u tipičnoj cardboard varijanti, tj potpuno nerealno da to bukvalno bode oči. Mene kao što to rekoh sve to užasno podseća na Mr. Blofelda iz Džems Bonda, pošto je i on imao slične ideje o žrtvovanju čovečanstva zarad nekih svojih problema u glavi. Kako da ti objasnim, danas čak ni Hollywood ne pravi više tako glupe filmove, tj makar se toliko potrude da u onaj svoj jeftini bofl za masovnu potrošnju umetnu minimalnu dozu realnosti.

naprotiv naprotiv (što bi bila dvostruka protivrjčenost, tj. jednostruka dosljednost), lik profesorke je daleko od šablona iz holivudskih stereotipa. atronomskim jedinicama daleko.

prije svega, ne doživljavam je kao klasičnog negativca.
ona je više nalik nekom revolucionarnom fanatiku, dosuše atipično mirnom, gotovo stoički hladnokrvnom.
a svaki revolucionar ima svoj zasebni moralni kodeks usaglašen jedino sa svojom vrhovnom idejom.

ne mogu se svi njeni postupci objasniti traumama iz djetinjstva, niti se njen lik može svesti na poremećaj potaknut tim traumama.
kompletan njen život je atipičan; siroče odraslo u jednoj vojno-atronomskoj bazi, sa suspendovanim emotivnim životom (koji joj je na drugu stranu vjerovatno potpomogao naučnu karijeru).
njen intelekt je jedan od najupečatljivijih od svih naučnika koji se pojavljuju u romanu.
pa bi se da nije te jedne emotivne veze mogla lako svrstati u Tesloide (nadam se da je značenje ovog nelogizma jasno).

a kod takvih ljudi nezahvalno je u opisu koristiti psihološke kriterijume koji su primjenjivi za obične ljude.
tako da ne bih ja njene motive ni postupke diskreditovao tako lako s književnog aspekta logike likova.

tipizirani zločinci s kojima je porediš ne odlaze u smrt (samoubistvo) tako smireno i proračunato.

docsumann

naprotiv naprotiv (što bi bila dvostruka protivrjčenost, tj. jednostruka dosljednost), lik profesorke je daleko od šablona iz holivudskih stereotipa. atronomskim jedinicama daleko.

prije svega, ne doživljavam je kao klasičnog negativca.
ona je više nalik nekom revolucionarnom fanatiku, dosuše atipično mirnom, gotovo stoički hladnokrvnom.
a svaki revolucionar ima svoj zasebni moralni kodeks usaglašen jedino sa svojom vrhovnom idejom.

ne mogu se svi njeni postupci objasniti traumama iz djetinjstva, niti se njen lik može svesti na poremećaj potaknut tim traumama.
kompletan njen život je atipičan; siroče odraslo u jednoj vojno-atronomskoj bazi, sa suspendovanim emotivnim životom (koji joj je na drugu stranu vjerovatno potpomogao naučnu karijeru).
njen intelekt je jedan od najupečatljivijih od svih naučnika koji se pojavljuju u romanu.
pa bi se da nije te jedne emotivne veze mogla lako svrstati u Tesloide (nadam se da je značenje ovog nelogizma jasno).

a kod takvih ljudi nezahvalno je u opisu koristiti psihološke kriterijume koji su primjenjivi za obične ljude.
tako da ne bih ja njene motive ni postupke diskreditovao tako lako s književnog aspekta logike likova.

tipizirani zločinci s kojima je porediš ne odlaze u smrt (samoubistvo) tako smireno i proračunato.

Naprotiv na naprotiv pa još jednom naprotiv, čak je i ta završna scena iz Problema 3 tela samo jedan od izlizanih šablona i kao takav potpuno nerealan. Međutim, piscu je lik profesorke prosto odradio zadati deo teksta i onda ju je odbacio kao potpuno nepotrebnu, pa kao a da se ona ipak ubije i to onako teatralno pa još na samom mestu zločina. Elem, ja kao što rekoh već nekoliko puta, shvatam da se tebi dopala ta naučnička geek priča u romanu, ali ja pokušavam da objasnim kako su likovi u romanu tragikomično karikirani da bi nekako odradili zaplet uz pripadajuće geek elemente istog. Takođe, cela ta priča sa tužnim detinjstvom je tek izlizana poštapalica korišćena kod bukvalno svakog negativca što u pisanom, što u igranom obliku. Tako da jako mi je žao ali te priče o uništavanju čovečanstva su kao ispale iz Džejms Bond filmova sa Šon Konerijem, tj profesorka i ti kao drugozemljani su samo reciklirana kineska bofl varijanta onog jeftinog Hollywood bofla od pre pola veka…

Naprotiv na naprotiv pa još jednom naprotiv, čak je i ta završna scena iz Problema 3 tela samo jedan od izlizanih šablona i kao takav potpuno nerealan

heh, čudno a ja sam je predvidio prateći samo gat filingom inherentnu logiku njene ličnosti, kao prirodni kraj te epizode.

čudi me da pokušavaš da je uguraš među negativce iz 007 serijala, a ona je tako različita od svih njih.
na neki svoj čudački način profesorka je vrlo moralan lik, ona je izdala čovječanstvo iz visokoetičkih pobuda, smatrajući da smo mi štetočine i ubice sopstvene planete.
kad je uvidjela da su se njeni ideali raspršili i da su Trisorijalci samo tehnološko napredniji predatori, okončala je svoj život bez drame i sa stoičkim mirom.

negativci iz filmova o J,Bond em itekako brinu o svom dupetu, em imaju sebične interesa, bilo da se radi o osveti bilo o koristoljublju.

kod profesorke ni jedno od to dvoje ne postoji kao motiv.

tako da ova paralela završava u aut.

docsumann

Naprotiv na naprotiv pa još jednom naprotiv, čak je i ta završna scena iz Problema 3 tela samo jedan od izlizanih šablona i kao takav potpuno nerealan

heh, čudno a ja sam je predvidio prateći samo gat filingom inherentnu logiku njene ličnosti, kao prirodni kraj te epizode.

čudi me da pokušavaš da je uguraš među negativce iz 007 serijala, a ona je tako različita od svih njih.
na neki svoj čudački način profesorka je vrlo moralan lik, ona je izdala čovječanstvo iz visokoetičkih pobuda, smatrajući da smo mi štetočine i ubice sopstvene planete.
kad je uvidjela da su se njeni ideali raspršili i da su Trisorijalci samo tehnološko napredniji predatori, okončala je svoj život bez drame i sa stoičkim mirom.

negativci iz filmova o J,Bond em itekako brinu o svom dupetu, em imaju sebične interesa, bilo da se radi o osveti bilo o koristoljublju.

kod profesorke ni jedno od to dvoje ne postoji kao motiv.

tako da ova paralela završava u aut.

Moja paralela je završila u donjem desnom uglu ako smem da primetim, jer se jedino valjda u filmovima o Džejms Bondu sa Šon Konerijem mogu pronaći ti skoro pa neverovatni negativci koji imaju nekakvu čudnovatu želju da unište ceo celcijat ljudski rod. Tako da su te njene visokoetične pobude samo izanđali kliše, odnosno tu pisac kroz profesorku pokušava neke svoje lične stavove da iskaže, a pri tome je sve to odradio na anahron i promašen način u svakom mogućem obliku. Takođe ti tehnološki napredniji predatori vanzemaljske provinijencije su bukvalno najopštije moguće mesto koje postoji, tj nije Džejms Bond već ID4 ili ti ga Independence Day.
Elem, u onom stvarnom životu slabo da postoje takvi likovi, odnosno čak ni onim najgorim ludacima i psihopatama takvo nešto ne pada na pamet, kao što i oni ne žrtvuju svoju decu ili ubijaju oca svog nerođenog deteta eto tako iz čista mira. Takvi cardboard likovi postoje jedino i samo u stripovima, filmovima o Džejms Bondu i u Problemu 3 tela, jer je pisac istog imao bujnu maštu pa ga je ona zaslepljivala u toj meri, da je očigledno i zaboravio šta je realno a šta karikaturno nerealno. Tako da i jeste problem što je ta knjiga, kada se naravno skine sva ona geek pokorica tj matematičko-fizički problemi i futurističke nano-tehnologije, u suštini krajnje detinjasta i na granici Džejms Bond & ID4 hollywoodizacije…

Moja paralela je završila u donjem desnom uglu ako smem da primetim, jer se jedino valjda u filmovima o Džejms Bondu sa Šon Konerijem mogu pronaći ti skoro pa neverovatni negativci koji imaju nekakvu čudnovatu želju da unište ceo celcijat ljudski rod.

uf, ovo tek ne stoji.
pa u moderna vremena imao si (imaš) ludake koji bi bez problema uništili bar pola čovječanstva, onu zapadnu polovinu.

za čitav ljuski rod ne mogu da tvrdim.
a da li dotični ludžaci postoje u pomenut filmvima, nisam neki ekspert za 007 kinematografiju.

no, nešto drugo je tu zapravo posrijedi.

antihumanizam u radikalnoj formi je i u filozofiji i u kulturi pojam novijeg datuma, jer tek je razvoj čovječanstva posljednjih pola vijeka razbistrio punu sliku o našim devastatorskim kapacitetima na globalnom nivou.

takvih pogleda na ljudsku civilizaciju imaš potonjih godina i u muzici (pretežno u ekstremnom metalu i nekim opskurnijim žanrovima koji manje više koketiraju sa satanizmom).
u ranijim vremenima oni su mogle biti fiksacija nekog religioznog fanatika zaluđenog eshatološkim pitanjima.

danas je takav filozofski stav daleko prirodniji i autentičniji, a bogami i prisutniji. usud epohe, rekao bih.


tako da Cisin ustvari vrlo dobro osluškuje moderne (pop)kulturološke tendencije.

docsumann

uf, ovo tek ne stoji.
pa u moderna vremena imao si (imaš) ludake koji bi bez problema uništili bar pola čovječanstva, onu zapadnu polovinu.

Jeste, ali uvek i samo da bi oni vladali a ne da bi uništili celo celcijato čovečanstvo jer eto kao imaju neke navodno visokoetične pobude. Sticajem okolnosti sam upoznat sa radom i razmišljanjima nekih ljudi koji zaista misle da je čovečanstvo problem tj da svojim delovanjem uništava samu planetu i nikome od njih ne padaju na pamet takve somnambulne ideje ali znači ni u primisli. Prosto takvi likovi postoje samo u stripovima, prašnjavim holivudskim filmovima, odnosno u lošim romanima. Mislim uvek ti možeš ra napraviš takav cardboard character i da mu daš da radi sve što tvoja mašta poželi, ali to onda nije ni videlo ozbiljan roman…

Ja se nisam ljutio bilo mi je beskrajno smešno, i dan danas mi je to jedan od dva vrhunca bloga.

koji je drugi?

Bravo. Sibinjanin Janko. Sve češće sebe hvatam kako ne mogu da se setim reči koje su mi u tom trenutku potrebne. Vidim ih negde, znam ih ali ne mogu da ih 'dohvatim'.

Aleksandar Petrovic

Sticajem okolnosti sam upoznat sa radom i razmišljanjima nekih ljudi koji zaista misle da je čovečanstvo problem tj da svojim delovanjem uništava samu planetu i nikome od njih ni u primisli ne padaju na pamet takve somnambulne ideje ali znači ni u primisli.

imam utisak da nas informatičko vrijeme u kojem živimo sve više uvjerava da su čuda i čudaci oko nas prisutniji nego što to mislimo.

Cisin se sasvim fino potrudio oko lika pomenute profesorice, izgrađujući joj psihološki profil temeljno, segmemt po segment.
od traumatičnog djetinjstva, preko stigmatičnog odrastanja, asketske introvertnosti odušene u naučnom radu, pa do konačne inicijacije (sloma svih nagomilanih inhibicija) kroz kontakt sa vanzemaljcima voljnim da nas potamane-
više nego dovoljno za ono što je trebao za funkcionisanje drame u romanu.

vrlo sam osjetljiv na nedosljednosti knjiga koje čitam, pošto kao izrazito vizuelan lik, brzo detektujem bagove u narativu, jednostavno mi slika zakoči

naveo sam ti par konkretnih primjera u kojima je radnja romana, po ličnom mi osjećaju, iskliznula iz šina, upravo pošto mi se pomenuti momenti nikako nisu uklapali u veliku sliku.

al kao što rekoh u mom slučaju to nipošto nije bila profesorka.

no, stičem utisak da smo i mi sami zabagovali u ovoj polemici i da nas ni narednih 20 komentara ne bi pomjerili s pozicija.

tako da ugodnu noć želim, i do neke nove prilike za sučeljavanje mišljenja - srdačan pozdrav.

mirelarado

Nije im bilo baš najjasnije kako to toliko jeftinije, nego kada su se prvu veče vraćali iz grada - i shvatili da su smeštaj pronašli, baš, u Pekamu.

Postoje čak i turistički obilasci Pekama za ljubitelje serije: pab "Ragina glava", pijaca gde Del valja one neverovatne proizvode, njihov soliter...

Iako se radnja dešava u Pekamu, serija nije tamo snimana, nego u zapadnom Londonu (Park Rd, blizu Acton Town tube station - ovo mi je bilo relativbno blizu prvih nekoliko godina u Londonu, i sa ove stanice sam kretao na posao) i Bristolu, ali tamo ne znam kraj.

maksa83

e jbg, morate me podsjetiti. o čem se radi(lo)?

Ukratko, ide serija Game of Thrones, ali je već duboko zašlo iza dela koji je pokriven knjigama pa niko ne zna šta će da se desi. Napeto je, ljudi i događaji koji su do tada bili razasuti počinju da konvergiraju. Zmajevi su jedna od centralnih stvari u seriji pošto ko ima zmajeve ima borbenu avijaciju i sigurno će da nadvlada sve ostale. Zmajeva nema puno, ima ih samo tri komada, i preostala su dva koje kontroliše protagonistkinja. Nova epizoda izlazi recimo petkom, a u četvrtak se ovde pojavljuje floki koji nije izdržao nego je odgledao sa nekog leak sajta i kaže "e ljudi, videste li ono, ubiše joj zmaja?", i kreće popizd ljudi koji čekaju petak. Da bi shvatio razmere spoila moraš da gledaš seriju (*). Ja se nisam ljutio bilo mi je beskrajno smešno, i dan danas mi je to jedan od dva vrhunca bloga.

(*) Ledeni čika koji je ubio zmaja ima moć da mrtve koje ubije pretvara u sopstvenu armiju zombija, a što važi i za zmaja kog je ubio. Odjednom i on ima zmaja i odnos snaga se drastično menja.

Kad ih spomenu, a ne znam da li je neko već rekao na blogu, Netflix je kupio prava da TBP adaptira za zapadnije++ gledaoce negde oko Sep prošle godine (mislim da su već u produkciji).

Evo sa interneta:

"... Netflix has officially greenlit Three-Body Problem: a sci-fi drama created by True Blood's Alexander Woo and Game of Thrones writers David Benioff and D. B. Weiss. Three-Body Problem is an adaptation of the award-winning Chinese book trilogy of the same name, written by Liu Cixin ..."

Znam i da je Brad Pit u jednoj od produkcionih ekipa - možda će i glumiti, iako se ne zna postava. Znam i da i autor, i prevodilac na engleski pomažu oko adaptacije.

Naravno, projekat je "pipav", ali toliko ima Hard SciFi materijala u priči da može da ispadne spektakularan.

dogodinedragosevac

Ja se nisam ljutio bilo mi je beskrajno smešno, i dan danas mi je to jedan od dva vrhunca bloga.

koji je drugi?

Kad je elis okačio zelenog deda mraza, valjda se to zove hidžret deda ili tako nešto a predatorz napisao "e đe ga ne ubi '92!".

benedykt
Link
Pa onda samo uradi copy-paste u formi vašeg komentara…!? Bez ljutnje

O ljutnji nema govora s moje strane. U žurbi nisam ostavila link ispod teksta, greška je moja, izvinjavam se čitaocima. Svi moji pređašnji postovi su na ekavici pa je moja pretpostavka bila da je jasno da tekstu nisam ja autor. Tekst smatram informativnim i kao što vidimo nema mnogo interesovanja za ovu temu. U svakom slučaju zainteresovanima ništa neće biti smetnja da potraže obimniju literaturu.

shmoo

Prijatno veče želim obojici.

docsumann

imam utisak da nas informatičko vrijeme u kojem živimo sve više uvjerava da su čuda i čudaci oko nas prisutniji nego što to mislimo.

Cisin se sasvim fino potrudio oko lika pomenute profesorice, izgrađujući joj psihološki profil temeljno, segmemt po segment.
od traumatičnog djetinjstva, preko stigmatičnog odrastanja, asketske introvertnosti odušene u naučnom radu, pa do konačne inicijacije (sloma svih nagomilanih inhibicija) kroz kontakt sa vanzemaljcima voljnim da nas potamane-
više nego dovoljno za ono što je trebao za funkcionisanje drame u romanu.

vrlo sam osjetljiv na nedosljednosti knjiga koje čitam, pošto kao izrazito vizuelan lik, brzo detektujem bagove u narativu, jednostavno mi slika zakoči

naveo sam ti par konkretnih primjera u kojima je radnja romana, po ličnom mi osjećaju, iskliznula iz šina, upravo pošto mi se pomenuti momenti nikako nisu uklapali u veliku sliku.

al kao što rekoh u mom slučaju to nipošto nije bila profesorka.

no, stičem utisak da smo i mi sami zabagovali u ovoj polemici i da nas ni narednih 20 komentara ne bi pomjerili s pozicija.

tako da ugodnu noć želim, i do neke nove prilike za sučeljavanje mišljenja - srdačan pozdrav.

Imam neki utisak, uz sve dužno poštovanje naravno, kako tvoj prag osetljivosti na probleme u narativu i nije baš preveliki, jer sam ja u ovoj našoj raspravi dotakao samo nekoliko najbitnijih situacija koje bukvalno vrište. Čuo sam ovde, doduše od makse, kako eto kao Kinezi tako pišu tj jedinka je nula a kolektiv je sve i kako sam navikao na zapadnu književnost. Preporučujem kako njemu tako i tebi da pročitate npr kako piše Yu Hua ili Mo Yan, jer možda i shvatite odnos na relaciji nebo-zemlja ali po svemu (ok, sasvim je drugačija vrsta literature u pitanju).
Tako da se Problem 3 tela prema bilo kom iole ozbiljnijem SF romanu odnosi kao Tom Clancy vs Edgar Allan Poe. Dakle sve škripi i pušta vodu ali bukvalno na sve strane, izanđali klišei, jednodimenzionalni cardboard likovi u romanu, njihovo ponašanje potpuno nelogično a motivi na granici fantazmagorije koja više priliči stripu nego ozbiljnom romanu. Zatim, vanzemaljska civilizacija opisana kao da ju je mali Đokica zamislio, tj sve je potpuno isto kao i na Zemlji samo fizički izgledaju drugačije, a pri tome i pored svog tog silnog fokusa na geek deo narativa, pojavljuju se Džejms Bond gadžeti tipa one nano-žice koja eto tako preseče bukvalno kao krišku sira ogroman tanker.
Sve u svemu, verovatno lepo zamišljeno ali užasno loše napisano i to u svakom mogućem pogledu…

Milan Novković

Kad ih spomenu, a ne znam da li je neko već rekao na blogu, Netflix je kupio prava da TBP adaptira za zapadnije++ gledaoce negde oko Sep prošle godine (mislim da su već u produkciji).

Evo sa interneta:

"... Netflix has officially greenlit Three-Body Problem: a sci-fi drama created by True Blood's Alexander Woo and Game of Thrones writers David Benioff and D. B. Weiss. Three-Body Problem is an adaptation of the award-winning Chinese book trilogy of the same name, written by Liu Cixin ..."

Znam i da je Brad Pit u jednoj od produkcionih ekipa - možda će i glumiti, iako se ne zna postava. Znam i da i autor, i prevodilac na engleski pomažu oko adaptacije.

Naravno, projekat je "pipav", ali toliko ima Hard SciFi materijala u priči da može da ispadne spektakularan.

Pa sad, Apple će vrlo verovatno da upropasti Zadužbinu, pošto se posmatrajući dostupne trejlere da zaključiti kako im je izgleda najbitnije bilo da sve bude maksimalno diverzifikovano, pa je tako Gaal Dornicku i Salvor Hardinu promenjen kako pol tako i boja kože. Samim time od Problema 3 tela, sa obzirom na kvalitet samog štiva ili bolje rečeno na odsustvo istog, može jedino nešto dobro da ispadne, pošto teško da može gore…

Imam neki utisak, uz sve dužno poštovanje naravno, kako tvoj prag osetljivosti na probleme u narativu i nije baš preveliki, jer sam ja u ovoj našoj raspravi dotakao samo nekoliko najbitnijih situacija koje bukvalno vrište

dobro jutro,

šta drugo da ti odgovorim sem da griješiš, pošto sam ti za navedene "manjkavosti" u romanu dao kontrargumente.
naravno ti i dalje insistiraš na neubjedljivosti profesorkinog lika, a meni je upravo to insistiranje neubjedljivo.
tako da ovo pobrojavanje dokaznog materija (slučajeva) ne stoji, bar iz mog ugla.

površnost likova (većine njih) nije sporna, oko toga smo se složili, čak i za neke konkretne tipove (Veliki Ši)

scena sa autoofiranjem čovjekomrzaca, se ne može posmatrati van konteksta, agitacija koja je već u toku, kompjuterska igrica koja služi za trijažu kandidata za članstvo u PZT, dejstvo sofona itd.

usput naveo sam ti par mojih primjedbi koje su kudikamo direktnije i ogolenije.

atim, vanzemaljska civilizacija opisana kao da ju je mali Đokica zamislio, tj sve je potpuno isto kao i na Zemlji samo fizički izgledaju drugačije, a pri tome i pored svog tog silnog fokusa na geek deo narativa,

ovdje već ozbiljno mašiš.
mene i pored pročitane 2. knjige živo kopka - ko su ti Trisolarijalci kako izgledaju, da l nam liče?
jedino što sam povatao je da imaju sposobnost totalne dehidratacije, kao načina za preživljavanje doba katastrofičnih klimatskih uslova (slično nekim primitivnijim organizmima na Zemlji).
ono što ih bitno razlikuje od ljudi je mogućnost telepatskog komuniciranja, tj. ogoljenosti misli.
to ih u socijalnom smislu ćini prilično različitim od ljudi, i nesposobnim za igre manipulacije, foliranje, dvoličnost.

ovo dalje povlači nekoliko bitnih razlika u vođenju politike, diplomatije, ratovanju i špijuniranju.

ono što nam je zajedničko je baziranje nauke i tehnologije na poznavanju istih temeljnih zakona fizike, samo što su oni u tome odmakli malo dalje. par vjekova u razvoja, po gruboj procjeni).

toliko smo vremena i komentara potrošoli na analizu nedostataka 3BP-a, da bi red bio reći nešto i o njenim kvalitetima.
zašto je uopšte (tako "neubjedljiva" knjiga) dobila Hugo nagradu za najbolji SF roman

po meni, najveći kvalitet knjige je realnost scenarija, u astronomskom, tehnološkom i sociološkom aspektu.
radnja se odvija u sadašnjosti, bliskoj budućnosti i budućnosti u narednih par vjekova.

knjiga obiluje razradama tehnoloških koncepata i naučnih spekulacija koje su briljantno naslonjene na današnja naučna saznanja ali i neke od smjelijih naučno-teorijskih spekulacija.

kosmička sociologija patentirana u samom romanu, kao nova naučna disciplina, i način na koji je utemeljena su moguće jednostrani, nategnuti, al to je legitimna piščeva sloboda.
onaj interesantniji dio predstavlja njeno uvezivanje sa Fermijevim paradoksom.

takođe, roman implicira da je svjest utemeljena na kvantnim, tj. materijalnoim osnovama, s čime se pisac ovog komentara ne slaže

socijologija, ona zemaljska, je drugi domen na kojem roman poentira.
možda nedostaje malo više ličnih priča u kojima bi se detaljnije opisala refleksija pomenutih događanja na svakodnevne živote običnih ljudi.
ovako je uglavno proprćena, tj. opisana kroz procese na globalnom planu.

emilia

benedykt
Link
Pa onda samo uradi copy-paste u formi vašeg komentara…!? Bez ljutnje

O ljutnji nema govora s moje strane. U žurbi nisam ostavila link ispod teksta, greška je moja, izvinjavam se čitaocima. Svi moji pređašnji postovi su na ekavici pa je moja pretpostavka bila da je jasno da tekstu nisam ja autor. Tekst smatram informativnim i kao što vidimo nema mnogo interesovanja za ovu temu. U svakom slučaju zainteresovanima ništa neće biti smetnja da potraže obimniju literaturu.

shmoo

Prijatno veče želim obojici.

Meni je bilo jasno od prve rečenice odakle je verovatno taj tekst, a gosn Shmoo je opet bio zaveden takoreći, pošto naravno srpska Wikipedija više brine o relaciji Srbi - Hrvati nego o kvalitetu onoga što napiše. Elem, priča uopšte nije toliko jednostavna i cela ta Jagić-Taylor hipoteza škripi bukvalno na sve strane iz razloga koje sam već napisao a na relaciji uncijale koja skoro pa uvek ima majuskulnu formu i (grčkog) minuskularnog pisma, kao što je na granici bukvalno fantazmagorije da je Konstantin Filozof znani kod nas kao Ćirilo iz nekog potpuno nepoznatog razloga i to u jako kratkom vremenskom periodu sastavio dva različita alfabeta tj glagoljicu i ćirilicu a sve za bukvalno iste potrebe!? Zašto bi to on uopšte uradio, kada bi sa samo jednim alfabetom dobio potpuno isti tj još bolji rezultat.
Tako da se u tom tekstu sa srpske Wikipedije forsira jedno jedino rešenje kao ono jedino ispravno, iako postoji više različitih hipoteza, kao što uopšte objašnjene ni najosnovnije podele u tim hipotezama a kamoli da se zagrebalo u svaku od njih, nego naravno samo svetojeronimska fantazmagorija i ispravni Jagić-Taylor. U suštini, politika je tu umešala svoje prste pa su tako za potrebe tog južnoslovenskog bratstva i jedinstva forsirane te ćirilometodske hipoteze, ma koliko u suštini skoro pa neverovatne pa bile iz gore navedenih razloga. Naravno nama Srbima je uvek najbitnije da udarimo utuk i kontru Hrvatima, da se podsmevamo trnu u njihovom oku a da bukvalno odbijamo da vidimo onu deretićevsko & luković-pjanovićevsku balvančinu i svu onu gomilu ludaka koja piše najneverovatnije teorije o nama i našem poreklu…

benedykt

emilia

benedykt
Link
Pa onda samo uradi copy-paste u formi vašeg komentara…!? Bez ljutnje

O ljutnji nema govora s moje strane. U žurbi nisam ostavila link ispod teksta, greška je moja, izvinjavam se čitaocima. Svi moji pređašnji postovi su na ekavici pa je moja pretpostavka bila da je jasno da tekstu nisam ja autor. Tekst smatram informativnim i kao što vidimo nema mnogo interesovanja za ovu temu. U svakom slučaju zainteresovanima ništa neće biti smetnja da potraže obimniju literaturu.

shmoo

Prijatno veče želim obojici.

Meni je bilo jasno od prve rečenice odakle je verovatno taj tekst, a gosn Shmoo je opet bio zaveden takoreći, pošto naravno srpska Wikipedija više brine o relaciji Srbi - Hrvati nego o kvalitetu onoga što napiše. Elem, priča uopšte nije toliko jednostavna i cela ta Jagić-Taylor hipoteza škripi bukvalno na sve strane iz razloga koje sam već napisao a na relaciji uncijale koja skoro pa uvek ima majuskulnu formu i (grčkog) minuskularnog pisma, kao što je na granici bukvalno fantazmagorije da je Konstantin Filozof znani kod nas kao Ćirilo iz nekog potpuno nepoznatog razloga i to u jako kratkom vremenskom periodu sastavio dva različita alfabeta tj glagoljicu i ćirilicu a sve za bukvalno iste potrebe!? Zašto bi to on uopšte uradio, kada bi sa samo jednim alfabetom dobio potpuno isti tj još bolji rezultat.
Tako da se u tom tekstu sa srpske Wikipedije forsira jedno jedino rešenje kao ono jedino ispravno, iako postoji više različitih hipoteza, kao što uopšte objašnjene ni najosnovnije podele u tim hipotezama a kamoli da se zagrebalo u svaku od njih, nego naravno samo svetojeronimska fantazmagorija i ispravni Jagić-Taylor. U suštini, politika je tu umešala svoje prste pa su tako za potrebe tog južnoslovenskog bratstva i jedinstva forsirane te ćirilometodske hipoteze, ma koliko u suštini skoro pa neverovatne pa bile iz gore navedenih razloga. Naravno nama Srbima je uvek najbitnije da udarimo utuk i kontru Hrvatima, da se podsmevamo trnu u njihovom oku a da bukvalno odbijamo da vidimo onu deretićevsko & luković-pjanovićevsku balvančinu i svu onu gomilu ludaka koja piše najneverovatnije teorije o nama i našem poreklu…

Razumem šta hoćete da kažete a verujte da ja taj tekst nisam videla kao politizaciju teme već kao uvid u dve škole mišljenja pa je svakom čitaocu na volju da istraži obe i donese svoj zaključak. Naivno ili ne, tek to je bio jedini moj motiv za prenošenje tog teksta.

docsumann

toliko smo vremena i komentara potrošoli na analizu nedostataka 3BP-a, da bi red bio reći nešto i o njenim kvalitetima.
zašto je uopšte (tako "neubjedljiva" knjiga) dobila Hugo nagradu za najbolji SF roman

po meni, najveći kvalitet knjige je realnost scenarija, u astronomskom, tehnološkom i sociološkom aspektu.
radnja se odvija u sadašnjosti, bliskoj budućnosti i budućnosti u narednih par vjekova.

knjiga obiluje razradama tehnoloških koncepata i naučnih spekulacija koje su briljantno naslonjene na današnja naučna saznanja ali i neke od smjelijih naučno-teorijskih spekulacija.

kosmička sociologija patentirana u samom romanu, kao nova naučna disciplina, i način na koji je utemeljena su moguće jednostrani, nategnuti, al to je legitimna piščeva sloboda.
onaj interesantniji dio predstavlja njeno uvezivanje sa Fermijevim paradoksom.

takođe, roman implicira da je svjest utemeljena na kvantnim, tj. materijalnoim osnovama, s čime se pisac ovog komentara ne slaže

socijologija, ona zemaljska, je drugi domen na kojem roman poentira.
možda nedostaje malo više ličnih priča u kojima bi se detaljnije opisala refleksija pomenutih događanja na svakodnevne živote običnih ljudi.
ovako je uglavno proprćena, tj. opisana kroz procese na globalnom planu.

Pošto još nisi pročitao treću knjigu ...

Nači priča je odlična. Spada u Hard SciFi, uglavnom, koji si ti u komentaru odlično opisao, ali nisi stavio ovu "nalepnicu".

Kao takva nije literary-centric, nego science-centric .... uglavnom, a kao i ne samo sa SciFi pričama potreban je open-mind i malo mašte da bi se maksimalno uživalo

EDIT: A potrebno je i sitno poznavanje Kineza, to su ipak varvari svoje vrste koji drže smežurane roditelje u kući, umesto da ih slože u staračke domove, a kuću onda srede, a hoće i da poštuju starije od sebe i kad falširaju donekle, tj njima su Dawkinsi i slični skoro pa monstrumi - bizarni istok, ja bih rekao, ko Japanci samo gori

emilia

benedykt
Link
Pa onda samo uradi copy-paste u formi vašeg komentara…!? Bez ljutnje

O ljutnji nema govora s moje strane. U žurbi nisam ostavila link ispod teksta, greška je moja, izvinjavam se čitaocima. Svi moji pređašnji postovi su na ekavici pa je moja pretpostavka bila da je jasno da tekstu nisam ja autor. Tekst smatram informativnim i kao što vidimo nema mnogo interesovanja za ovu temu. U svakom slučaju zainteresovanima ništa neće biti smetnja da potraže obimniju literaturu.

shmoo

Prijatno veče želim obojici.

Нема потребе да се извињаваш, барем не мени. И без линка и са линком, битна је суштина тог текста. Отуд и моја захвалност за њега.

Желим ти пријатан наставак даљег блоговања.

benedykt

shmoo

Хм...

Извините, господине Бенедикт, али ја се стварно не образујем на Википедији да бих препознао да ли је неки текст одатле. Вама свака част што сте одмах приметили да је Емилија окачила текст са Википедије. Види се да добро познајете ту интернетску енциклопедију знања намењену најширем пучанству на којој такође свако може да напише шта му срце пожели исто као и на овом Блогу Б92.

Него, сада већ почињем да верујем да сте Ви и функционално неписмени јер сте баш навалили да се дописујете са мном иако сам Вам још у једном од прва два-три коментара лепо написао:

shmoo

Не хвала, господине Бенедикт, нисам заинтересован да Ви и ја почињемо више уопште било шта ни из почетка, ни из средине ни од краја.

Но, не дајте се због тога ометати, нека Вас та Ваша особина, упорност, и даље краси јер је та особина најважнија за сваког витеза реда тастатуре на било којој друштвеној мрежи. Или што би рекао наш народ, не добије онај који је леп него онај који је досадан. Имајте то увек на уму.

А видим да одлично знате и како је ћирилица настала. Је л' и то са Википедије?

Filozof znani kod nas kao Ćirilo iz nekog potpuno nepoznatog razloga i to u jako kratkom vremenskom periodu sastavio dva različita alfabeta tj glagoljicu i ćirilicu a sve za bukvalno iste potrebe!? Zašto bi to on uopšte uradio, kada bi sa samo jednim alfabetom dobio potpuno isti tj još bolji rezultat.

Ништа Чрноризац Храбри, Симеонова Бугарска, Охридска и Преспанска школа?

Следећи корак у Вашем даљем раду је онда, претпостављам, ћирилица као део хрватског културног наслеђа, те присвајање Мирослављевог јеванђеља као власништва хрватске културе?

Хм...

Заиста није лоше понеки пут и пребројати та крвна зрнца. Небитно је да ли су од пре Карађорђа или после њега.

Чисто да с времена на време видимо на чему смо и ко је заиста ко у овој данашњој Србији.

Пријатан наставак даљег блоговања и Вама желим и успех у настојањима да се Хрватима обезбеди ексклузивно право да глагољицу проглашавају делом искључиво и само хрватског културног наслеђа (јер од те тврдње сте Ви и почели ово дописивање са мном).

Немојте се зауставити само на томе.

docsumann

ovdje već ozbiljno mašiš.
mene i pored pročitane 2. knjige živo kopka - ko su ti Trisolarijalci kako izgledaju, da l nam liče?
jedino što sam povatao je da imaju sposobnost totalne dehidratacije, kao načina za preživljavanje doba katastrofičnih klimatskih uslova (slično nekim primitivnijim organizmima na Zemlji).
ono što ih bitno razlikuje od ljudi je mogućnost telepatskog komuniciranja, tj. ogoljenosti misli.
to ih u socijalnom smislu ćini prilično različitim od ljudi, i nesposobnim za igre manipulacije, foliranje, dvoličnost.

ovo dalje povlači nekoliko bitnih razlika u vođenju politike, diplomatije, ratovanju i špijuniranju.

ono što nam je zajedničko je baziranje nauke i tehnologije na poznavanju istih temeljnih zakona fizike, samo što su oni u tome odmakli malo dalje. par vjekova u razvoja, po gruboj procjeni).

Ne mašim veruj mi, jer je sve ustrojeno kao na planeti Zemlji sa sve nekakvom monarhijom i onim njihovim Uzvišenstvom kako su to preveli kod nas. Evo, pročitaj pažljivo ovu mali Đokica tugu od odlomka o Trisolarijancima…

Zapravo, istovetna uništenja u prirodi se dešavaju svakog trenutka – takav je raspad neutrona ili je pak visokoenergetski kosmički zrak sažegao minijaturnu civilizaciju prilikom ulaska u atmosferu.
”Uzvišenstvo, niste valjda preosetljivi na ovakve pojave?”
„Podaniče, tvoja priča me uveseljava. Odmah ćemo pozvati uzornika propagande i naložiti mu da ovu činjenicu pusti u javnost, prikladno upakovanu, razume se. Narod Trisolarisa mora naučiti da je uništenje civilizacija stvar koja se u kosmosu odigrava iz sata u sat i iz trena u tren.”
„Zašto, o uzvišeni? Želite li da svoj narod pripremite za nestanak Trisolarisa?”
„Ne. Želim da ih pripremim za nestanak zemaljske civilizacije. Nadam se da je uzornik upoznat sa talasom pacifizma koji se našom planetom širi još od objavljivanja činjenice da smo stupili u kontakt sa vantrisolarijanskom inteligencijom. Svakoga dana otkrivamo sve više mirotvoraca koji su poput osluškivača iz postaje 1379. Ti tankoćutni sentimenti moraju biti ugušeni!”
„Uzvišenstvo, to je posledica novih vesti sa Zemlje. Vaša predviđanja su se ostvarila: na Zemlji je zaista uočen porast snaga koje rade u našu korist. Neki od njih podsećaju na religijske kultove, gde se Trisolaris uzima kao vrhovno božanstvo, a jedna frakcija zemaljskih otuđenika napravila je sopstveni predajnik, i poslala nam hrpu informacija o toj vantrisolarijanskoj civilizaciji. Moram priznati da je to mnoge Trisolarijance ganulo – oni sada Zemlju doživljavaju kao zagrobni život iz kog dopiru rajski, umilni zvuci. Humanistički duh sa Zemlje izvešće mnoge na stranputicu, baš kao što je trisolarijanstvo na Zemlji već poprimilo religijska obeležja.”
„Ukazao si na veliku opasnost. Uistinu moramo brižljivo kontrolisati dostupnost informacija sa Zemlje, sa posebnim naglaskom na stvari koje se tiču kulture.”

Fenomenalno ali zaista, kao Flaš Gordon otprilike. Mislim, imaju pacifiste, zabrinuti su da li je Uzvišenstvo možda preosetljivo. Imaju takođe i propagandu, kao što jako brinu o javnom mnjenju a pri tome se i plaše da humanistički duh sa Zemlje ne odvede na stranputicu deo stanovništva na Trisolarisu. Zbog toga se odmah mora poraditi na selektovanju informacija a posebno onih iz domena kulture, kao što uostalom postoji verovali ili ne nekakav uzornik tj ministar kulture i obrazovanja, ili onaj zadužen za propagandu. Pa taj Trisolaris ispade neka varijanta Kine, samo u Svemiru izmeštena…

Fenomenalno ali zaista, kao Flaš Gordon otprilike. Mislim, imaju pacifiste, zabrinuti su da li je Uzvišenstvo možda preosetljivo, imaju propagandu, brinu o javnom mnjenju i plaše se da humanistički duh sa Zemlje ne odvede na stranputicu deo stanovništva na Trisolarisu, pa se odmah mora poraditi na selektovanju informacija a posebno onih iz domena kulture. Pa taj Trisolaris ispade neka varijanta Kine, samo u Svemiru izmeštena…

opet mislim da ti promiče suština.
a ovaj citirani pasus iz knjige, ako apstrakujemo dramaturški nivo dijaloga (koji je btw, poprilično banalan) ukazuje na akciono-reakcioni sociološki momenat na dvijema planetama koje su ostvarile kontakt.

drugim riječima, kao što je opasnost od Trisolarijarske invazije pokrenula niz sasvim novih procesa i izazvala pojavu novih socijalnih fenomena u ljudskom društvu, tako se i na samom Trisolarisu dešava nešto slično.
i to sve bez konkretnog susreta dvije civilizacije. sve je to potaknuto samim saznanjem (i ponekom informacijom) o postojanju onog drugog.

druga stvar, pretpostavka da i vanzemaljci mogu biti stvoreni na sličnoj ugljenikovoj bio-hemiji, pa samim tim da imaju sličnu makro strukturu, s sličnim psihološkim odlikama, je sasvim legitimna sa naučnog aspekta. to zatim povlači i slične socijalno-političke strukture, mada, bar u prve dvije knjige, ne postoji više datalja o tome.
koliki je nivo moguće sličnosti otvoreno je pitanje.

pa i u LRT prisutna je sapiensoidna vanzemaljska civilizacija

da ja pravim film o 3BP ne bih uopšte prikazivao Trisolarijalce, pošto je to za samu priču nebitno.

treće, treba imati na umu (a čini mi se da je to u nekoj fusnoti u romanu i naglašeno, mada nisam siguran) da je govor Trisolarijanaca u romanu, predstavljen kao aproksimacija (prevod na ljudski koncept jezika) koja nam omogućuje razumjevanje značenja izrečenog.

shmoo

Следећи корак у Вашем даљем раду је онда, претпостављам, ћирилица као део хрватског културног наслеђа, те присвајање Мирослављевог јеванђеља као власништва хрватске културе?

Хм...

Заиста није лоше понеки пут и пребројати та крвна зрнца. Небитно је да ли су од пре Карађорђа или после њега.

Чисто да с времена на време видимо на чему смо и ко је заиста ко у овој данашњој Србији.

Vi se gosn Shmoo pretežno svađate sa samim sobom, odnosno sa ovom poprilično ružnom pričom o crvenim krvnim zrncima pokazujete svoje pravo lice ako smem da primetim. Hvala na pitanju, ja sam vidite Sloven poreklom i pri tome potomak onih prvih Srba koji su se doselili na Balkan, barem tako kaže moja genetika. Tako da, kada saznate iz koje ste priče, javite se i dignite dva prsta pa da pričamo dalje o bilo čemu, jer ko zna možda ispadne da veze blage sa Slovenima nemate. Za to su vam šanse inače veće od 80% ako niste i to znali. Koliko shvatam vaša mera srpstva je u suštini primitivno opsesivna mržnja prema Hrvatima, pa ste onda naravno sebe samog a sve na osnovu datog kriterijuma proglasili za etalon nekakvog pravog Srbina i pri tome još sebi dajete za pravo da prebrojavate tuđa krvna zrmca… Pokušavam ovde da uljudno i krajnje strpljivo da komuniciram sa vama a vama je samo do vređenja i to jako ružnog očigledno.
Odlično, možemo i tako... Dakle nemate pojma, i to je zasmejavajuće jer se pod jedan sve teorije o glagoljici dele na ćirilometodske i predćirilometodske. Pa je tako osnovno polazište svih ćirilometodskih teorija je da je Konstantin Filozof tj Ćirilo stvorio glagoljicu, što vam inače prvi tvrdi Bartol Kašić i to početkom 17. veka, da bi onda tek krajem 19. veka Vatroslav Jagić i Isaac Taylor pokušali i naučno sve to da dokažu. Inače ta teorija je poznata i kao Jagić-Taylorova teorija, a ujedno i ona koju sami zastupate ako i to niste znali tj to vam je ono čemu ste oduševljeno tapšali a prepisano sa Wikipedije.
Takođe, kada smo već kod toga, sada koliko shvatam već pevate sasvim drugu priču o Wikipediji, a do malopre ste se divili izuzetno dobro napisanom komentaru inače prepisanom sa iste. Naravno, čuvenim sistemom napad je najbolja odbrana sada mene optužujete, umesto da se pokrijete ušima od sramote čemu ste tačno i to egzaltirano pljeskali i pri tome da komedija bude zaista potpuna još i prilagali nekakav tekst iz Politike koja se opet poziva na mađarski Népszabadság, što je koliko shvatam po vama nekakva valjda viša instanca od Wikipedije. O glagoljici do juče pojma niste imali, što bukvalno vrišti iz svake rečenice, sa sve tim pozivanjem na natpise iz dnevne štampe do kojih se doguglalo na brzinu tj nekakvih izjava iz ministarstava ili šta god to već bilo…
Ono što zaista jedino valjda i znate je da sebi izmislite oponenta u raspravi, koji je naravno izdajnik i/ili Hrvat a šta drugo, pa da onda jeftino poturate te idiotarije i dnevno-političke splačine, a sve naravno na relaciji Srbi-Hrvati, za koje mene ali bukvalno najstrašnije zabole briga. Samo o sebi govorite, ne i o meni…

docsumann

opet mislim da ti promiče suština.
a ovaj citirani pasus iz knjige, ako apstrakujemo dramaturški nivo dijaloga (koji je btw, poprilično banalan) ukazuje na akciono-reakcioni sociološki momenat na dvijema planetama koje su ostvarile kontakt.

drugim riječima, kao što je opasnost od Trisolarijarske invazije pokrenula niz sasvim novih procesa i izazvala pojavu novih socijalnih fenomena u ljudskom društvu, tako se i na samom Trisolarisu dešava nešto slično.
i to sve bez konkretnog susreta dvije civilizacije. sve je to potaknuto samim saznanjem (i ponekom informacijom) o postojanju onog drugog.

druga stvar, pretpostavka da i vanzemaljci mogu biti stvoreni na sličnoj ugljenikovoj bio-hemiji, pa samim tim da imaju sličnu makro strukturu, s sličnim psihološkim odlikama, je sasvim legitimna sa naučnog aspekta. to zatim povlači i slične socijalno-političke strukture, mada, bar u prve dvije knjige, ne postoji više datalja o tome...

Ako smem da primetim, ta banalnost dijaloga je manje više sveprisutna u celokupnom romanu, a inače čisto da se podsetimo, koliko u prošlom komentaru smo tvrdili kako sam ja promašio ceo fudbal tvrdeći sledeće…

ovdje već ozbiljno mašiš.
mene i pored pročitane 2. knjige živo kopka - ko su ti Trisolarijalci kako izgledaju, da l nam liče?

A sada je ta skoro pa facinantna sličnost ispala sasvim normalna, jer eto a što da ne liče kao jajetu nama samima, tj da imaju monarhiju sa tim Uzvišenstvom, tj ministarstvo kulture i obrazovanja, odnosno propagande. Kao što rekoh, original Fleš Gordon tj i ti vanzemaljci napraviše potpuno isti sistem kao na zemlji, brinu o svojoj sopstvenoj kulturi, spinuju propagandom i filtriraju informacije. Izvini ali takvo nešto uopšte nije legitimno sa naučnog aspekta, odnosno pretpostavlja skoro pa neverovatnu slučajnost na granici fantazmagorije. Inače kada smo kod te sličnosti vanzemaljaca, evo i čuvenog osluškivača iz postaje 1379…

Poslednjih godina osluškivač se nebrojeno puta upitao: Zar je ovo sve što imam od života?, i svaki put je samom sebi dao potvrdan odgovor: Da, to je tvoj život. Ova beskrajno usamljena postaja i bešumni zvuci kosmosa sve su što imaš.
Nije mogao da dozvoli gubitak dalekog raja, makar on postojao samo u snu.
…
On priđe terminalu i otkuca jednostavnu poruku. Naložio je računaru da iskoristi priloženi sistem za samotumačenje i poruku prevede na zemaljski jezik, a potom je odašiljač uperio u pravcu iz koga je vest prispela.
Dugme za slanje imalo je oblik crvenog pravougaonika.
Sudbina trisolarijanske civilizacije ležala je sad među njegovim tananim prstima. Pritisnuo je dugme, bez oklevanja. Snažan radio-talas odnese kratku poruku preko kosmičkog ponora. Spasonosne reči glasile su:
Ne odgovaraj!
Ne odgovaraj!!
Ne odgovaraj!!!

Dubokoumno nema šta…

benedykt

docsumann

opet mislim da ti promiče suština.
a ovaj citirani pasus iz knjige, ako apstrakujemo dramaturški nivo dijaloga (koji je btw, poprilično banalan) ukazuje na akciono-reakcioni sociološki momenat na dvijema planetama koje su ostvarile kontakt.

drugim riječima, kao što je opasnost od Trisolarijarske invazije pokrenula niz sasvim novih procesa i izazvala pojavu novih socijalnih fenomena u ljudskom društvu, tako se i na samom Trisolarisu dešava nešto slično.
i to sve bez konkretnog susreta dvije civilizacije. sve je to potaknuto samim saznanjem (i ponekom informacijom) o postojanju onog drugog.

druga stvar, pretpostavka da i vanzemaljci mogu biti stvoreni na sličnoj ugljenikovoj bio-hemiji, pa samim tim da imaju sličnu makro strukturu, s sličnim psihološkim odlikama, je sasvim legitimna sa naučnog aspekta. to zatim povlači i slične socijalno-političke strukture, mada, bar u prve dvije knjige, ne postoji više datalja o tome...

Ako smem da primetim, ta banalnost dijaloga je manje više sveprisutna u celokupnom romanu, a inače čisto da se podsetimo, koliko u prošlom komentaru smo tvrdili kako sam ja promašio ceo fudbal tvrdeći sledeće…

ovdje već ozbiljno mašiš.
mene i pored pročitane 2. knjige živo kopka - ko su ti Trisolarijalci kako izgledaju, da l nam liče?

A sada je ta skoro pa facinantna sličnost ispala sasvim normalna, jer eto a što da ne liče kao jajetu nama samima, tj da imaju monarhiju sa tim Uzvišenstvom, tj ministarstvo kulture i obrazovanja, odnosno propagande. Kao što rekoh, original Fleš Gordon tj i ti vanzemaljci napraviše potpuno isti sistem kao na zemlji, brinu o svojoj sopstvenoj kulturi, spinuju propagandom i filtriraju informacije. Izvini ali takvo nešto uopšte nije legitimno sa naučnog aspekta, odnosno pretpostavlja skoro pa neverovatnu slučajnost na granici fantazmagorije. Inače kada smo kod te sličnosti vanzemaljaca, evo i čuvenog osluškivača iz postaje 1379…

Poslednjih godina osluškivač se nebrojeno puta upitao: Zar je ovo sve što imam od života?, i svaki put je samom sebi dao potvrdan odgovor: Da, to je tvoj život. Ova beskrajno usamljena postaja i bešumni zvuci kosmosa sve su što imaš.
Nije mogao da dozvoli gubitak dalekog raja, makar on postojao samo u snu.
…
On priđe terminalu i otkuca jednostavnu poruku. Naložio je računaru da iskoristi priloženi sistem za samotumačenje i poruku prevede na zemaljski jezik, a potom je odašiljač uperio u pravcu iz koga je vest prispela.
Dugme za slanje imalo je oblik crvenog pravougaonika.
Sudbina trisolarijanske civilizacije ležala je sad među njegovim tananim prstima. Pritisnuo je dugme, bez oklevanja. Snažan radio-talas odnese kratku poruku preko kosmičkog ponora. Spasonosne reči glasile su:
Ne odgovaraj!
Ne odgovaraj!!
Ne odgovaraj!!!

Dubokoumno nema šta…

Ma!
Ti to ne razumeš!

Kad je elis okačio zelenog deda mraza, valjda se to zove hidžret deda ili tako nešto a predatorz napisao "e đe ga ne ubi '92!".

mislim da sam propustio. ja priznajem da je meni i dalje epizoda iz vojske sa parketom i dalje broj jedan.

Inače kada smo kod te sličnosti vanzemaljaca, evo i čuvenog osluškivača iz postaje 1379…

kojeg sam već naveo kao ozbiljnu nedosljednost u izlaganju priče. tako da nema potrebe da mi potkrepljuješ moje stavove :)

A sada je ta skoro pa facinantna sličnost ispala sasvim normalna, jer eto a što da ne liče kao jajetu nama samima, tj da imaju monarhiju sa tim Uzvišenstvom, tj ministarstvo kulture i obrazovanja, odnosno propagande

ok, ti navodiš ono što je slično sa ljudskim - manifestni oblici vlasti oličeni u vodećim figurama društva, dok ja podcrtavam razlike u fiziologiji (sposobnost dehidratacije) i telepatiju (ogoljenost misli).
pri tom mi ne znamo šta tačno ta zvanja (monarh, ministar) označavaju u trisolarijskom društvu, pošto ih sam pisac nigdje detaljnije ne opisuje i ne objašnjava.
tako da, po istom sistemu aproksimacije, nazivi tih titula mogu biti navedeni tek kao najpribližniji opis značenju u odnosu na ljudsko društvu.

po meni mnogo veću, suštinsku, razliku između ljudi i trisolarijalaca, predstavlja njihova sposobnost telepatije, daleko značajniju nego što ih navedene titule, za koje ni ne znamo koju tačno funkciju označavaju, čine sličnim ljudima.

pisac se nigdje ne bavi trisolarijskim društvom (ograđujem se samo na prve 2 knjige), tako da pomenute stavke ne remete koncepciju romana.
možeš ih dopisati na listu koju sam sam naveo, ali za kompletan roman, samo prve dvije knjige zauzimaju oko 900 stranica, to sitna falinka.

rekoh već, odnos kvaliteta i mana romana je nesrazmjeran u korist prvog.

docsumann

pri tom mi ne znamo šta tačno ta zvanja (monarh, ministar) označavaju u trisolarijskom društvu, pošto ih sam pisac nigdje detaljnije ne opisuje i ne objašnjava.
tako da, po istom sistemu aproksimacije, nazivi tih titula mogu biti navedeni tek kao najpribližniji opis značenju u odnosu na ljudsko društvu..

Pa sad, ne bih da te razočaram ali stvari su potpuno jasno i nedvosmisleno opisane barem u onoj prvoj knjizi. Dakle imamo uzornika tj ministra nauke, ministra vojnog, ministra kulture i obrazovanja, zatim ministra propagande, ministra industrije kao i ministra poljoprivrede. Bez ljutnje ali kao što ne postoji nigde nikakva napomena vezana za jezik Trisolarijanaca, ne postoji takođe ni ona kako su ove funkcije bilo kakva vrsta aproksimacije. Naravno da ih pisac nigde detaljnije ne opisuje a još manje objašnjava, pošto je sve potpuno isto kao i u ljudskom društvu sa sve tim titulama i istovetnim ministarstvima…

Dakle imamo uzornika tj ministra nauke, ministra vojnog, ministra kulture i obrazovanja, zatim ministra propagande, ministra industrije kao i ministra poljoprivrede. Bez ljutnje ali kao što ne postoji nigde nikakva napomena vezana za jezik Trisolarijanaca, ne postoji takođe ni ona kako su ove funkcije bilo kakva vrsta aproksimacije

pa ne misliš li da je i teoretski nemoguće da na nekoj udaljenoj planeti postoji zvanje ministra.
čak ako je i sama funkcija slična onoj u ljudskom društvu sam naziv titule (ministar) je apsurdan.

dakle ako čitaš bukvalno, jeste besmisleno, no ako sam pretpostaviš ključ za tumačenje pojmova, stvari dolaze na svoje mjesto.

Naravno da ih pisac nigde detaljnije ne opisuje a još manje objašnjava, pošto je sve potpuno isto kao i u ljudskom društvu sa sve tim titulama i istovetnim ministarstvima…

da li stvarno pretpostavljaš da bi bića koja imaju sposobnost telepatije (i nisu u mogućnosti da sakriju svoje misli) razvila društvo identično ljudskom?

docsumann

da li stvarno pretpostavljaš da bi bića koja imaju sposobnost telepatije (i nisu u mogućnosti da sakriju svoje misli) razvila društvo identično ljudskom?

Ja samo znam šta sam pročitao, odnosno nema tu šta da mislim, kao što sam u startu jasno rekao da je ceo vanzemaljski svet original Zemlja sem što se jedino fizički razlikuju tj imaju sposobnost telepatije i dehidradicije. Avaj, bukvalno je i teoretski nemoguće da i na planeti Zemlji i na Trisolarisu postoji npr vezano ministarstvo kulture i obrazovanja, mada ni za ostala ministarstva situacija ne stoji preterano dobro po pitanju verovatnoće.
Inače čitajući o Trisolarijancima zaista nisam imao utisak da se autor knjige uopšte na bilo koji način potrudio, sem eto te dehidracije pošto je telepatija najizlizaniji mogući kliše kada su vanzemaljci u pitanju. Svi delovi o njima su neverovatno banalni, odnosno sve se svodi na sipanje bukvalno lopatama sofona, protona i ostalih geek-ona i skoro pa zasmejavajuće detinjaste dijaloge, tipa ovog između osluškivača i tog kao uzvišenstva…

„Priznajem, ono je nežan cvet, ali je obdaren samoniklom lepotom, i kao takav uživa rajske blagosti i krasote.”
„Ah, ako trisolarijanstvo osvoji taj svet, i samo će uživati u istom beharu.”
„Sumnjam, o uzvišeni. Čelični duh Trisolarisa prožima svaku našu poru, on živi stvrdnut, kao kamen, duboko u našim ćelijama. Zar se taj grumen železa u nama može ikada otopiti? Ja sam običan Trisolarijanac, sa dna društvene lestvice, za koga niko ne haje. Život provodim u samoći bez bogatstva, položaja, ljubavi i nade. Ukoliko uspem da spasem daleki svet u koji sam se naprečac zaljubio, moći ću da kažem kako nisam uzalud tolike sate prebdeo u postaji. Naravno, moje zlodelo omogućilo mi je da izađem pred Vaše uzvišenstvo, kome se Trisolarijanci kao ja mogu samo preko predajnika diviti. Dozvolite mi da ovom prilikom iskažem svoje poštovanje.”
„U tvoju krivicu se ne može sumnjati, ti si najveći zločinac u svih dve stotine naših ciklusa, ali načiniću ustupak uprkos našem zakonu – slobodan si.”
„Uzvišenstvo, kako je to moguće?”
„U poređenju s onim što si učinio, dehidratacija i spaljivanje je ništavna kazna. Star si i znam da nećeš moći da gledaš konačno uništenje zemaljske civilizacije, ali ću se barem postarati da saznaš kako je tvoj spasonosni jek bio uzaludan. Ostaviću te u životu kako bi video dan kada Zemljani tonu u očaj i predaju se Našoj milosti. A sada Nas ostavi.”

Mislim šta reći a ne zadrhtati, ostaviše izdajnika živog samo da bi video dan kada Zemljani padaju u očaj, a tako je želeo da i dalje sanja o Zemlji, tom dalekom cvetu samonikle lepote koji uživa rajske blagosti i krasote. Šteta što u knjizi nema audio delova, pa da u tom trenutku puste Dinu Merlina i njegov megahit…

Rukeeeee sad da viiiidiim…!!!. Ajdeeeee…!!! Ajdeeee, drži ritam….!??!!

Trisolarisom behar probeharao
Osluškivača zivot razočarao
Trisolarisom behar na Zemlju miriše
A on uzdiše…!?!!

Inače čitajući o Trisolarijancima zaista nisam imao utisak da se autor knjige uopšte na bilo koji način potrudio, sem eto te dehidracije pošto je telepatija najizlizaniji mogući kliše kada su vanzemaljci u pitanju. Svi delovi o njima su neverovatno banalni, odnosno sve se svodi na sipanje bukvalno lopatama sofona, protona i ostalih geek-ona i skoro pa zasmejavajuće detinjaste dijaloge, tipa ovog između osluškivača i tog kao uzvišenstva…

sad se opet vraćaš na momenat koji sam sam opisao kao nedosljedan.

moj utisak je da pisac nije trošio puno prostora na opis trisolarijalaca pošto su oni cijelo vrijeme izvan domašaja priče.
te mini epizode su tu tek toliko da ne budu potpuno beztjelesni , tj. da im se da trunka životnosti.
ipak su ovo Priče o Zemljinoj Povijseti.

kažem, ne znam da li se do kraja uopšte i pojavljuju u kadru, u smislu da budu fizički opisani, no, ja ih kao što rekoh ne bi uopšte prikazivao.
oni bi trebali da budu prisustvo opasnosti na daljinu. konkretna latentna opasnost, koja dolazi.

s druge strane, postoji mogućnost (teorijska) da smo mi i oni sličniji nego što pretpostavljamo, tj. da su nas oboje (i ko zna koga još) na našim matičnim planetama posijali neki davni, zajednički, svemirski preci.

Ja samo znam šta sam pročitao, odnosno nema tu šta da mislim,

tu se ne slažemo. kao što Milan reče, knjigu je potrebno čitati s malo mašte. aktivno.

u svakom slučaju, s nestrplenjem isčekujem 3. knjigu

tu se ne slažemo. kao što Milan reče, knjigu je potrebno čitati s malo mašte. aktivno.

A treba pročitati i više od 20%.

maksa83

tu se ne slažemo. kao što Milan reče, knjigu je potrebno čitati s malo mašte. aktivno.

A treba pročitati i više od 20%.

Sačekaj makso, zamisli da mi ovaj razgovor vodimo kada je objavljen samo prvi i to Hugom nagrađeni deo tj Problem 3 tela…?!! Stani, ti hoćeš meni da kažeš da se pisac nekim neverovatnim čudesom transformisao posle prve knjige i da u ostatku štrika da se bukvalno smrzneš nad svakom rečenicom…!?? Teži slučaj da od ovog spisateljskog žapca ikada postane prelepi princ SF žanra, ma koliko ga vi sa zanosom u medna ustašca ljubili i knjige mu oduševljeno hvalili…

docsumann

...kao što Milan reče, knjigu je potrebno čitati s malo mašte. aktivno.

u svakom slučaju, s nestrplenjem isčekujem 3. knjigu

docsumann

tu se ne slažemo. kao što Milan reče, knjigu je potrebno čitati s malo mašte. aktivno.

u svakom slučaju, s nestrplenjem isčekujem 3. knjigu

Pod maštom verovatno podrazumevaš da ja zažmurim na ovakve vrste Zagor Te-Nej vs Fleš Gordon banalne dijaloge, valjda samo zato jer treba otvorenih usta da se divim sve vreme dok čitam svim tim sofonima i protonima…!?? Sačekaj, a zašto bih to ja uopšte radio kada ta ispraznost na granici SF stripa za mlađe adolescente prosto vrišti iz svake rečenice…?!
Evo da se manemo osluškivača, jer i tebi smeta… Šta ćemo za ovaj pasus…

„Dosta”, prekinu ih vladar, pa upita uzornika nauke. „Kolika je verovatnoća da će naredni eksperiment uspeti?”
„Skoro sto posto, uzvišenstvo! Preklinjem vas, verujte mi. Prethodna dva neuspeha bila su nam dovoljan nauk, sad smo već ovladali principima koji se tiču razvijanja subatomskih struktura u niskodimenzionalni makroprostor.”
„U redu, s obzirom na to da je reč o opstanku naše civilizacije, smatram da vredi preuzeti takav rizik. Neka se eksperiment nastavi.”
„Hvala vam, uzvišenstvo!”
„Ali ako Nas opet izneveriš, spaliću te zajedno sa svim naučnicima koji su učestvovali u projektu.”
„Krivi smo, razume se.” (Da su Trisolarijanci, kojim slučajem, imali znojne žlezde, naučnika bi sad oblio hladan znoj.)
…
„Pa koliko je samo protona razbijeno u akceleratorima, tokom duge istorije naučnog napretka? Koliko neutrona? Elektrona? Bezmalo stotine miliona. Svaki sudar unutar akceleratora dokrajčio je poneku civilizaciju i ubio mikrokosmičku inteligenciju. Zapravo, istovetna uništenja u prirodi se dešavaju svakog trenutka – takav je raspad neutrona ili je pak visokoenergetski kosmički zrak sažegao minijaturnu civilizaciju prilikom ulaska u atmosferu.

Skoro pa neverovatno, znači i ti vanzeMljaci imaju akceleratore, procenat uspešnosti mere u procentima tj skoro pa 100% radi evo oči da nemam, a takođe spaljuju i nevaljale naučnike kad omanu, ili ti ga sreća živa da nemaju znojne žlezde inače bi ga ej bre ‘ladan znoj svog oblio…

Skoro pa neverovatno, znači i ti vanzeMljaci imaju akceleratore, procenat uspešnosti mere u procentima tj skoro pa 100% rad

sklon sam utisku da prolazimo kroz jedne te iste tačke u petlji nerazumjevanja.
na sve ovo (i njima slično) sam ti odgovorio u predhodnim komentarima.
naravno, ti ne moraš da prihvatiš te odgovore kao validna objašnjenja, al je bzv da se ponavljamo.

.

Sačekaj makso, zamisli da mi ovaj razgovor vodimo kada je objavljen samo prvi i to Hugom nagrađeni deo tj Problem 3 tela…?

Ja rekoh već da delim tvoj sentiment (okvirno) oko prve knjige, meni je konfuzna i nije mi jasno šta se tu tačno dešava, neke nepovezane priče, neka VR igra, mislim, ŠKK, ali da je to zapravo postavljanje scenografije za preostale dve, i da mi je sve to tako kao celina potpuno i apsolutno super.

i da u ostatku štrika da se bukvalno smrzneš nad svakom rečenicom…

Ne znam nikog ko čita SF (a po prirodi stvari sam okružen ljudima koji čitaju SF) da bi se smrzavao nad rečenicama. Ima puno drugih knjiga za smrzavanje nad rečenicama ali to najčešće nije SF žanr, osim recimo Heinleina koji je koristio lik Lazarusa Longa da iznosi sopstvena viđenja sveta.

Dodatno, ne očekujem da se smrzavam nad rečenicama na engleskom (tako sam ga čitao, u principu ne čekam prevode) nečega što je prevedeno sa kineskog.

Hoću reći, tražiš tamo potpuno pogrešnu stvar i ljutiš se što je ne nalaziš.

maksa83

Sačekaj makso, zamisli da mi ovaj razgovor vodimo kada je objavljen samo prvi i to Hugom nagrađeni deo tj Problem 3 tela…?

Ja rekoh već da delim tvoj sentiment (okvirno) oko prve knjige, meni je konfuzna i nije mi jasno šta se tu tačno dešava, neke nepovezane priče, neka VR igra, mislim, ŠKK, ali da je to zapravo postavljanje scenografije za preostale dve, i da mi je sve to tako kao celina potpuno i apsolutno super.

i da u ostatku štrika da se bukvalno smrzneš nad svakom rečenicom…

Ne znam nikog ko čita SF (a po prirodi stvari sam okružen ljudima koji čitaju SF) da bi se smrzavao nad rečenicama. Ima puno drugih knjiga za smrzavanje nad rečenicama ali to najčešće nije SF žanr, osim recimo Heinleina koji je koristio lik Lazarusa Longa da iznosi sopstvena viđenja sveta.

Dodatno, ne očekujem da se smrzavam nad rečenicama na engleskom (tako sam ga čitao, u principu ne čekam prevode) nečega što je prevedeno sa kineskog.

Hoću reći, tražiš tamo potpuno pogrešnu stvar i ljutiš se što je ne nalaziš.

Ne ljutim se ja ama ni zbog čega, niti imam razloga za to. Čuo sam od vas ovde kako je ta knjiga tj knjige nešto wooow-wooow pa rekoh sebi da je malko glupo da ostanem slep kod očinjeg vida. E sad, neće da me mrzi veruj mi da i preostale dve knjige smlatim kao slana papriku što-no-se kaže tj dajte mi samo desetak dana maksimum dve nedelje pa da vidimo kom opanci Tom & Jerry. Hajde da vidimo i to čudo, jer ja imam problem na osnovnom nivou sa njim a to su banalni dijalozi i užasno loš stil pisanja. Kao što rekoh, eno vam Yu Hua i Mo Yan između ostalih pa da vidite razliku ali kao nebo i zemlja u načinu na koji se grade likovi, preko stila pisanja pa na dalje. Tako da nije problem u Kini i kineskim piscima, već u nekom drugom grmu leži tu žele-zeka…

docsumann

Skoro pa neverovatno, znači i ti vanzeMljaci imaju akceleratore, procenat uspešnosti mere u procentima tj skoro pa 100% rad

sklon sam utisku da prolazimo kroz jedne te iste tačke u petlji nerazumjevanja.
na sve ovo (i njima slično) sam ti odgovorio u predhodnim komentarima.
naravno, ti ne moraš da prihvatiš te odgovore kao validna objašnjenja, al je bzv da se ponavljamo.

.

Sačekaj, tražio si da ako mogu objasnim svoj stav i ja se evo svojski trudim da to i uradim. Ovaj deo rasprave smo počeli tako što sam ja ukazao kako je svet na Trisolarisu original Zemlja, sem što oni drugačije fizički izgledaju. Ti reče da sam omašio ceo fudbal, pa ko veli da se pojasnim i na konkretnim primerima iz knjige pokažem šta sam tačno hteo da kažem…

benedykt

docsumann

Skoro pa neverovatno, znači i ti vanzeMljaci imaju akceleratore, procenat uspešnosti mere u procentima tj skoro pa 100% rad

sklon sam utisku da prolazimo kroz jedne te iste tačke u petlji nerazumjevanja.
na sve ovo (i njima slično) sam ti odgovorio u predhodnim komentarima.
naravno, ti ne moraš da prihvatiš te odgovore kao validna objašnjenja, al je bzv da se ponavljamo.

.

Sačekaj, tražio si da ako mogu objasnim svoj stav i ja se evo svojski trudim da to i uradim. Ovaj deo rasprave smo počeli tako što sam ja ukazao kako je svet na Trisolarisu original Zemlja, sem što oni drugačije fizički izgledaju. Ti reče da sam omašio ceo fudbal, pa ko veli da se pojasnim i na konkretnim primerima iz knjige pokažem šta sam tačno hteo da kažem…

koliko se sjećam nikakav fudbal nisam piminjao, al promšaj jesam.
jer što se izgleda Trisolarijalaca tiče, on mi je nepoznat i nakon dvije pročitane knjige. možda su nam nalik, a možda malik....

ono što jesam rekao je da pretpostavljam da društvo bića koja imaju sposobnost telepatije mora biti znatno različito od našeg.
takođe, smatram da pojmove društvenih titulara kao što su monarh (vladar, Uzvišenstvo) ministar, genera... koje pisac koristi za trisolarijansko društvo treba shvatiti uslovno, a ne bukvalno, upravo zbog predhodne pretpostavke.

сводим на два основна процеса: хомеостазу и анксиозност. Па ми тако и осећај припадности бива регулација анксиозности.

U stadu je toplije

Jaril

Слажем се. Нарочито у топлом стаду.