Intervju - Lou Barlow (Dinosaur Jr, Sebadoh)

Lou Barlow je svirao bas u bendu Dinosaur Jr od 1984. do 1988. Iako su se J.Mascis (lider Dinosaura) i Lou poznavali još iz srednjoškolskih dana (pre Dinosaura su svirali u hc bendu Deep Wound) među njima je postojala velika netrpeljivost koja je kulminirala Louovim napuštanjem benda 1988. (valjda to tako biva kad se sudare dva džinovska ega). Legenda kaže da je Mascis na kraju jedne probe obznanio da su mu se svi iz benda smučili i da bend prestaje da postoji. Međutim, ispostavilo se da je to samo bio Mascisov način da otkači Barlowa – Dinosaur je i te kako nastavio da postoji, a Lou i Mascis su prestali da razgovaraju. Toliko su bili kivni jedan na drugog da su svaku priliku koristili za međusobna prozivanja: tako je Lou 1991. snimio pesmu Freed Pig, čiji cinični tekst nedvosmisleno atakuje na Mascisa, da bi 3 godine kasnije tu istu stvar obradili The Breeders na EPju Head to Toe kog je producirao, niko drugi do – Mascis, glavim i bradom.

Nakon napuštanja Dinosaura, Barlow osniva Sebadoh, i oni 1991. izdaju album III koji je među ljubiteljima lo fi/ slacker popa ubrzo postao klasik. Pored benda Sebadoh, Barlow pod imenom Sentridoh snima solo EP , da bi krajem 1993. zajedno sa dugogodišnjim prijateljem Johnom Davisom osnovao lo fi/ electro pop bend Folk Implosion, sa kojima snima četiri albuma, a verovatno najlepši je Dare to Be Suprised iz 1997. Godinu dana ranije, Sebadoh snimaju svoj najkomercijalniji album Harmacy (singl skinut sa tog albuma Willing to Wait ne samo da ste mogli čuti u dnevnom programu radija B92, već i na MTVju i to u terminima dok napolju još sija sunce).

Nakon 20 godina provedenih u muzici, Lou tek 2005. izdaje prvi album pod svojim imenom – Emoh. Ako niste nikada slušali Barlowa, preporučujem da počnete od ovog albuma – iskren, melanholičan, romantičan tj baš onakav kakav treba da bude. On i dalje svira lo fi pop, i dalje snima u svom podrumu tj. svojoj sobi, ali s obzirom da je 2005. godina, kada uporedite Emoh sa npr Sebadoh albumom III, imate utisak da slušate produkcijski žešće nabudžen album. Pesme Legendary i Home su jedne od najlepših Barlowovih pesama ever.

Iste te godine, sledi događaj koji me je iznenadio više nego rušenje obe njujorške kule bliznakinje – Lou i Mascis zakopavaju ratne sekire i zajedno sa originalnim bubnjarem Murphom vraćaju u život prvu postavu Dinosaur Jr. Da li su dobili ’ponudu koja se ne odbija’ ili su iskreno željni sviranja uživo Freak Scene i Repulsion nakon toliko godina – dilema je koju imaju samo oni koji još veruju u Deda Mraza. Mada, nakon povratničkog albuma Beyond, razlog njihovog okupljanja je nebitan – Beyond sa svojih 5 predivnih i 6 prosečnih pesama može stajati rame uz rame sa bilo kojim starim Dinosaur albumom. Onaj ko ih je voleo, sigurno ih voli još više od ove ploče, a onaj ko ih ne voli – pa taj je prestao da čita ovaj blog čim je skapirao da se u njemu ne pominju ni Tadić, ni Čeda, ni Koštunica.

Sa Barlowom sam razgovarao telefonom, 5. maja, dok je bio u kombiju negde u Francuskoj, usred evropske turneje sa bendom Sebadoh.

Trenutno si usred turneje sa Sebadoh, ako se ne varam?

Da, jesam

Kako za sada protiče turneja?

Za sada sve protiče odlično.

Kada uporediš turneju sa Sebadoh, sa nedavnim turnejama Dinosaur Jr. kakve su razlike?

Skroz je različito. Sa Sebadoh sviram pred mnogo manje ljudi, putujemo kombijem umesto autobusom, publika nije ni približno toliko bučna kao na Dinosaur koncertima...

Sebadoh svira u standardnoj postavi – Jason Lowenstein, Bob Fay i ti?

Ne, umesto Boba, sa nama je Eric Gaffney, naš originalni bunjar

Stvarno? Nisam znao da se Eric vratio..

Da, sada smo u istoj postavi kao kada smo počeli

Da li možda planirate novi Sebadoh album?

Ne znam još ništa..možda

Kada si poslednji put bio na turneji sa Sebadoh?

Prošle godine smo imali američku turneju, a sada smo prvi put u Evropi nakon više godina

Reci mi kakav je osećaj biti u Dinosaur Jr. nakon toliko godina?

Super je. Sjajno je što ponovo sviram u bendu koji je od mene napravio ovo što sam danas, i super je kada vidim kako se ljudi sećaju svih tih starih pesama. Uživam u Dinosauru skroz.

Da li Dinosaur doživljavaš više kao posao ili kao zadovoljstvo?

(smeh) Pre 20 godina sam radio u bolnici, i to mi je bio poslednji pravi posao, i kada to uporedim sa svranjem u Dinosauru, nemam utisak kao da ponovo odlazim na posao. Istina, mi puno radimo, ali mislim da ne bi bilo fer da to nazovem poslom.

Kako ste ti J.Mascis i Murph funkcionisali tokom snimanja albuma Beyond?

Bukvalno isto kao nekada. Treba nam mnogo vremena za sve što radimo. Dok snimamo J. i dalje ne objašnjava šta (i kako) želi da zvuči, već nas tera da pogađamo..i to traje sve dok mi ne provalimo šta je on mislio u stvari – J. ne voli baš puno da pomaže, tako da je sve isto kao pre..Verovatno najveća razlika je što smo stariji, i nema toliko zle krvi između nas kao nekada.

Da li J. i dalje voli da šefuje?

Hmm..da, ali to radi vrlo tiho (smeh)

Da li si možda slušao Dinosaur albume snimljene nakon tvog odlaska iz benda?

Ne, nisam..(smeh) Interesantno je kako sada volim da sviram u Dinosauru iako me nije mnogo zanimalo šta je J. snimao devedesetih.

Znam da ste ti i J. pre Dinosaura svirali u hard-core bendu Deep Wound. S obzirom da ja moram da imam svaki album na kome svira muzičar koga volim, s obzirom da sam veliki Dinosaur fan, tada kada sam čuo za Deep Wound (početak devedesetih), to je bila ploča koju sam želeo da imam više nego bilo koju drugu, a znajući situaciju u Srbiji u to vreme, bio sam ubeđen da nikada neću naći ništa od Deep Wound. Srećom, desio se internet, i album je konačno dolijao. Kada si zadnji put slušao Deep Wound, i kako ti to zvuči sa današnje vremenske distance?

J. je nedavno reizdao te Deep Wound snimke, i tada sam ih čuo poslednji put – pre oko godinu dana. Iskreno, nikada nisam mislio je Deep Wound dobar bend (smeh). Ja generalno volim hard-core, i dan danas volim da čujem dobar hc album, ali kada uporedim Deep Wound sa drugim hc bendovima koji su svirali u to vreme, mislim da je bilo mnogo boljih. Mada, kako vreme ide, Deep Wound mi sve manje zvuče loše. Valjda sam sklon da vremenom opraštam sebi neke greške iz mladosti.

Pored Sebadoh, Sentridoh, imao si projekat Folk Implosion. Ima li šanse da ih ponovo reanimiraš?

Mislim da nema šanse. Folk Implosion je nastao kao saradnja izmešu mene i mog dobrog prijatelja John Davisa, međutim 1999. godine on se skroz povukao iz muzike, i ja sam nastavio sa novom postavom. Dva tipa koja su bila u toj novoj postavi se nikako nisu podnosila, i ubrzo smo prestali sa radom..Tako da sumnjam da ćemo se ponovo okupiti...Jedino kada bi me John Davis sutra nazvao i predložio da radimo zajedno, Folk Iplosion bi ponovo svirali. Ali znajući koliko se njemu smučila muzika, putovanja i turneje, gotovo sam siguran da se to neće desiti (smeh)

Početkom devedesetih Sebadoh je zvučao prilično lo-fi, i mnogi te ljudi danas smatraju pionirom te vrste muzike. Kada uporediš današnje klince koji sviraju lo-fi, misliš li da im je dosta lakše zahvaljujući kompjuterima i napretku tehnologije?

Da, mislim da je danas lakše, a što je možda i važnije – mnogo je jeftinije..Ni u naše vreme nije trebalo puno para za lo-fi stvari, a današnjim klincima je potrebno još manje.

Reci mi nešto o tvom poslednjem albumu Emoh iz 2005. Ako se ne varam, njega si snimio u potpunosti sam?

Donekle, da. Naime, snimao sam ga u različitim studijima – jedna polovina albuma je snimljena u Nešvilu i u dva grada u Masačusetsu, a druga kod mene kući, u Los Anđelesu. Taman kada sam počeo koncertnu promociju Emoha, J. me je zvao da sviramo u Dinosauru, tako da ga nisam mnogo svirao uživo.

Pročitao sam u više recenzija da Emoh porede sa Nick Drakeom. Imaš li pojma zbog čega?

Nemam pojma..mislim da Emoh ni malo ne zvuči kao Nick Drake.

Ni ja, zato te i pitam. Imam utisak da jedino što Emoh ima zajedničko sa Drakeovom muzikom je možda akustična gitara

Da možda..Možda ima neke veze i sa mojim glasom – ja ne mogu da pevam visoke tonove, a čini mi se da ni Nick nije, pa eto, možda nam je i to zajedničko..ne znam (smeh) Mada, ja obožavam Nick Drakea, i laska mi da me porede sa njim.

Pročitao sam na tvom sajtu da si napisao petnaestak novih pesama. Kada ćemo čuti sledeći Lou Barlow album?

Nadam se da će album biti gotov do kraja avgusta.

Poslednje pitanje – šta slušaš ovih dana?

Prošle godine sam mnogo slušao album Person Pitch od Panda Beara...obožavam taj album

Upravo sam na to mislio kada sam te pitao o lo-fi muzici nekada i sada. Panda Bear je gotovo ceo Person Pitch snimio u svojoj sobi na kompjuteru, a pri tom je album remek delo – ne verujem da je neko mogao snimiti početkom devedesetih tako produkcijski moćan album, sa istim sredstvima

Slažem se..Mislim da je Person Pitch revolucionaran album kada je u pitanju lo-fi muzika..Ma, ja mislim da se danas generalno pravi bolja muzika nego u vreme kada sam ja bio klinac. Čini mi se da su današnji klinci mnogo više open-minded nego što su bili u ’moje vreme’..Mislim da je Panda Bear pravi primer za to.

Šta još slušaš?

Uh..Ček’ da se setim...non-stop nešto slušam (smeh) Poslednji disk koji sam naručio je kompilacija muzike iz Zimbabvea. Istina, nemam pojma imena bendova, niti o čemu pevaju, ali mi se jako dopada.

P.S. U Gistro FMu 18. maja možete slušati intervju sa Steve Albinijem, a nedelju dana kasnije tj 25. maja intervju sa Sean O’Haganom, liderom benda High Llamas.