НИН-ОВА НАГРАДА И БЕОГРАДСКИ ПОБЕДНИК
НИН-ОВА НАГРАДА
Као и претходне године,чланови жирија су Теофил Панчић, који ће председавати састанцима, Марија Ненезић, Бранко Кукић, Иван Миленковић и Марјан Чакаревић.
Коначна одлука биће саопштена средином јануара 2022.
До сада је пристигло 178 романа за награду
БЕОГРАДСКИ ПОБЕДНИК
Шири избор за награду Београдски победник, за сада
Жири новоустановљене награде “Београдски победник” за роман године уврстио је у шири избор 21 наслов од 74 приспела до 15. новембра на конкурс, који је отворен до средине децембра.
У ширем избору су романи
“Петља” Дејана Алексића, “Омама” Слободана Владушића (Лагуна), “Опсена” Гавре Влашкалина (ауторско издање),
“Смртоносни исход атлетских повреда” Милице Вучковић (Боока), “Спаљивање Џошуа дрвета”
Владимира Вујовића (Суматра), “Човек из нехата” Горана Гоцића (Лагуна), “Ружа под ледом” Мирка Демића (СКД Просвјета),
“Усамљеник са Родригеса” Александара Југовића (Албатрос плус), “Стална поставка” Миодрага Кајтеза (Агора),
“Небо тако дубоко” Весне Капор (Српска књижевна задруга), “Шпанска чизма” Владимира Копицла (Лагуна),
“Приврженост” Драга Кекановића (СКД Просвјета), “Деца” Милене Марковић (Лом), “Матична књига” Драшка Милетића (Лагуна),
“У Квинсу нема секса” Наташе Миловић (Бесна кобила), “Трик-роман” Петра Милошевића (Агора), “Клобук” Петра Сарића (Српска књижевна задруга),
“Узвишеност” Дарка Тушевљаковића (Лагуна), “Ноћна пројекција” Ота Хорвата (Академска књига),
“Гласови Жуте свеске” Соње Ћирић (Лагуна) и “Без” Боре Ћосића (Лом),
саопштено је 15. новембра на конференцији за новинаре у Библиотеци града Београда (БГБ), која је иницирала ту нову награду.
Награда “Београдски победник” састоји се од: статуе Београдског победника (рад академског вајара Зорана Кузмановића); дипломе и новчаног износа од 10.000 евра у динарској противвредности, што је и износ знатно старије НИН-ове награде књижевне критике за најбољи роман године.
Председник жирија проф. др Предраг Петровић истакао је да је награда “Београдски победник” неопходна домаћој књижевној сцени зато што афирмише слободну и самосвојну критичку и књижевну реч “ослобођену од сваког политичког или идеолошког притиска”. Награда “Београдски победник”, како је додао, “отвара простор за дијалоге и аргументоване полемике о статусу књижевности и романа у овом веку”.
Одлука о добитнику награде "Београдски победник" биће саопштена 28. јануара 2022. године, на дан када је 1846. године у Бечу први пут изведен “Београдски кадрил”, касније познат као “Српски кадрил” - дело Јохана Штрауса млађег компоновано према налогу кнеза Милоша Обреновића.
ЖИРИ ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ "БЕОГРАДСКИ ПОБЕДНИК", осим Предрага Петровића, чине и проф. Петар Пијановић, др Слађана Илић, др Наташа Анђелковић и др Весна Тријић.
ДО 15. ДЕЦЕМБРА ОТВОРЕН ЈЕ И КОНКУРС ЗА КЊИЖЕВНУ НАГРАДУ “ДУШАН РАДОВИЋ” ЗА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ И ОМЛАДИНУ, а председник жирија Милош Радовић, син легендарног београдског писца, подсетио је да се следеће године обележава стогодишњица његовог оца, а ускоро се навршава и 40 година од смрти.
“Ово ће бити велика награда у сваком смислу - велика по важности и значају оснивача, по имену које носи, по обезбеђеној суми која иде победнику и која је заиста велика”, изјавио је Милош Радовић, позивајући писце да учествују и на овом и на следећим конкурсима. Посебно је, како је истакао, позвао “добре писце који никада нису писали за децу да се опробају у том најозбиљнијем, најузбудљивијем и најодговорнијем књижевном роду. Јер једино код деце лажи не пролазе и једино децу не можете преварити. А баш то би могло бити једно потпуно ново искуство за многе од домаћих писаца".
Награда се састоји од: статуете Душана Радовића, која је рад академског вајара Зорана Кузмановића; дипломе и новчаног износа од 5.000 евра у динарској противвредности, а одлука о добитнику, како је раније најављено, биће саопштена 6. фебруара 2022. године, на дан када је 1980. године емитована прва епизода серије “Полетарац” на Телевизији Београд, према тексту Душана Радовића, у режији Џона Бајфорда.
ЖИРИ ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ "ДУШАН РАДОВИЋ" чине, уз Милоша Радовића, и проф. др Зорица Хаџић и проф. др Зорана Опачић.