Kultura| Literatura| Umetnost

NIN-ova nagrada i Beogradski pobednik

amika RSS / 19.12.2021. u 18:17

НИН-ОВА НАГРАДА И БЕОГРАДСКИ ПОБЕДНИК

 НИН-ОВА НАГРАДА

Као и претходне године,чланови жирија су Теофил Панчић, који ће председавати састанцима, Марија Ненезић, Бранко Кукић, Иван Миленковић и Марјан Чакаревић.

Коначна одлука биће саопштена средином јануара 2022.

До сада је пристигло 178 романа за награду

 

БЕОГРАДСКИ ПОБЕДНИК

Шири избор за награду Београдски победник, за сада

Жири новоустановљене награде “Београдски победник” за роман године уврстио је у шири избор 21 наслов од 74 приспела до 15. новембра на конкурс, који је отворен до средине децембра.

У ширем избору су романи

“Петља” Дејана Алексића, “Омама” Слободана Владушића (Лагуна), “Опсена” Гавре Влашкалина (ауторско издање),

“Смртоносни исход атлетских повреда” Милице Вучковић (Боока), “Спаљивање Џошуа дрвета”

Владимира Вујовића (Суматра), “Човек из нехата” Горана Гоцића (Лагуна), “Ружа под ледом” Мирка Демића (СКД Просвјета),

“Усамљеник са Родригеса” Александара Југовића (Албатрос плус), “Стална поставка” Миодрага Кајтеза (Агора),

“Небо тако дубоко” Весне Капор (Српска књижевна задруга), “Шпанска чизма” Владимира Копицла (Лагуна),

“Приврженост” Драга Кекановића (СКД Просвјета), “Деца” Милене Марковић (Лом), “Матична књига” Драшка Милетића (Лагуна),

“У Квинсу нема секса” Наташе Миловић (Бесна кобила), “Трик-роман” Петра Милошевића (Агора), “Клобук” Петра Сарића (Српска књижевна задруга),

“Узвишеност” Дарка Тушевљаковића (Лагуна), “Ноћна пројекција” Ота Хорвата (Академска књига),

“Гласови Жуте свеске” Соње Ћирић (Лагуна) и “Без” Боре Ћосића (Лом),

саопштено је 15. новембра на конференцији за новинаре у Библиотеци града Београда (БГБ), која је иницирала ту нову награду.

 Награда “Београдски победник” састоји се од: статуе Београдског победника (рад академског вајара Зорана Кузмановића); дипломе и новчаног износа од 10.000 евра у динарској противвредности, што је и износ знатно старије НИН-ове награде књижевне критике за најбољи роман године.

Председник жирија проф. др Предраг Петровић истакао је да је награда “Београдски победник” неопходна домаћој књижевној сцени зато што афирмише слободну и самосвојну критичку и књижевну реч “ослобођену од сваког политичког или идеолошког притиска”. Награда “Београдски победник”, како је додао, “отвара простор за дијалоге и аргументоване полемике о статусу књижевности и романа у овом веку”.

Одлука о добитнику награде "Београдски победник" биће саопштена 28. јануара 2022. године, на дан када је 1846. године у Бечу први пут изведен “Београдски кадрил”, касније познат као “Српски кадрил” - дело Јохана Штрауса млађег компоновано према налогу кнеза Милоша Обреновића.

ЖИРИ ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ "БЕОГРАДСКИ ПОБЕДНИК", осим Предрага Петровића, чине и проф. Петар Пијановић, др Слађана Илић, др Наташа Анђелковић и др Весна Тријић.

ДО 15. ДЕЦЕМБРА ОТВОРЕН ЈЕ И КОНКУРС ЗА КЊИЖЕВНУ НАГРАДУ “ДУШАН РАДОВИЋ” ЗА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ И ОМЛАДИНУ, а председник жирија Милош Радовић, син легендарног београдског писца, подсетио је да се следеће године обележава стогодишњица његовог оца, а ускоро се навршава и 40 година од смрти.

“Ово ће бити велика награда у сваком смислу - велика по важности и значају оснивача, по имену које носи, по обезбеђеној суми која иде победнику и која је заиста велика”, изјавио је Милош Радовић, позивајући писце да учествују и на овом и на следећим конкурсима. Посебно је, како је истакао, позвао “добре писце који никада нису писали за децу да се опробају у том најозбиљнијем, најузбудљивијем и најодговорнијем књижевном роду. Јер једино код деце лажи не пролазе и једино децу не можете преварити. А баш то би могло бити једно потпуно ново искуство за многе од домаћих писаца".

Награда се састоји од: статуете Душана Радовића, која је рад академског вајара Зорана Кузмановића; дипломе и новчаног износа од 5.000 евра у динарској противвредности, а одлука о добитнику, како је раније најављено, биће саопштена 6. фебруара 2022. године, на дан када је 1980. године емитована прва епизода серије “Полетарац” на Телевизији Београд, према тексту Душана Радовића, у режији Џона Бајфорда.

ЖИРИ ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ "ДУШАН РАДОВИЋ" чине, уз Милоша Радовића, и проф. др Зорица Хаџић и проф. др Зорана Опачић.



Komentari (19)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

rodni rodni 18:43 19.12.2021

?

Čime je Teofil Pančić zaslužio da predsedava žirijem za najvažniju književnu nagradu?
Zar nema nekoga doličnijeg?!
amika amika 21:18 19.12.2021

Re: ?

?
Čime je Teofil Pančić zaslužio da predsedava žirijem za najvažniju književnu nagradu?
Zar nema nekoga doličnijeg?!


Нема погоднијег. То је тактика - најслабијем у фудбалу даш број 9, чувају га двојица, а остали дају голове или промашују. Новинари и културњаци, без виђених књижевних критичара. Какав НИН, такав и жири.

shmoo shmoo 22:49 20.12.2021

Re: ?

rodni
Čime je Teofil Pančić zaslužio da predsedava žirijem za najvažniju književnu nagradu?
Zar nema nekoga doličnijeg?!



Зато што је он "човек барокне лепоте", како му то рече у лице једаред Душко Ковачевић у неком Утиску недеље.

rodni rodni 07:49 21.12.2021

Re: ?

shmoo
rodni
Čime je Teofil Pančić zaslužio da predsedava žirijem za najvažniju književnu nagradu?
Zar nema nekoga doličnijeg?!



Зато што је он "човек барокне лепоте", како му то рече у лице једаред Душко Ковачевић у неком Утиску недеље.


Ma!
Baš me briga za njegovu lepotu.
Ili bilo čiju!
tess1 tess1 20:42 19.12.2021

Pisci i sati

Tačno ovim blogovima o Ninu vidim kako godine prolaze. Kao da je juče bio Svetislav.

Amika, hvala na dobroj volji.
amika amika 21:26 19.12.2021

Re: Pisci i sati

tess1
Tačno ovim blogovima o Ninu vidim kako godine prolaze. Kao da je juče bio Svetislav.

Amika, hvala na dobroj volji.


И ја се изненадим - опет НИН - ова награда!
Овде се ретко говори о књижевности па бар да испратимо нове грешке и једног, а можда и другог, жирија.
Ове године ће бити занимљивије - ту је и Београдски победник од кога више очекујем. У жирију су критичари који углавном прате продукцију и имају биобиблиографију критика.
tess1 tess1 21:42 19.12.2021

Re: Pisci i sati

Ове године ће бити занимљивије - ту је и Београдски победник од кога више очекујем. У жирију су критичари који углавном прате продукцију и имају биобиблиографију критика.

Beogradskog pobednika prvo moram sutra ujutru malo raščivijati, zato ga večeras oćutah. :)
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 21:09 19.12.2021

178 romanax300 stranica

Nema tog žirija koji može, sa potrebnom koncetracijom i neophodnom stručnom pažnjom, da pročita toliki broj stranica. Zato i postoji uži izbor, ali ko ga određuje? Predsedavajući Teofil ili možda sekretarica žirija? Biće, ipak, da je to (ne)očekivana sila koja se (nimalo) iznenada pojavljuje i rešava stvar oko pobednika.
amika amika 21:36 19.12.2021

Re: 178 romanax300 stranica

178 romanax300 stranica
Nema tog žirija koji može, sa potrebnom koncetracijom i neophodnom stručnom pažnjom, da pročita toliki broj stranica. Zato i postoji uži izbor, ali ko ga određuje? Predsedavajući Teofil ili možda sekretarica žirija? Biće, ipak, da je to (ne)očekivana sila koja se (nimalo) iznenada pojavljuje i rešava stvar oko pobednika.


Вероватно поделе романе на 5 гомилица, прочитају првих 20-30 страна, погледају ту и тамо као кад бираш књигу у књижари и направе ужи избор који, надам се, већина прочита.
А неочекиваним силама су тек изашле књиге које ће многе одгурати у аут.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 22:19 19.12.2021

Re: 178 romanax300 stranica

Kad se bira knjiga u knjižari ponekad je dovoljno pročitati samo prvu rečenicu. Npr. kad sam pročitao: Pišem ovo zato što su svi koje sam volela umrli, bez razmišljanja sam kupio knjigu (Amos Oz: Moj Majkl) i nisam pogrešio.
Međutim, žiri i nagrade su, ipak, nešto drugo.
amika amika 22:40 19.12.2021

Re: 178 romanax300 stranica

Vojislav Stojković
Kad se bira knjiga u knjižari ponekad je dovoljno pročitati samo prvu rečenicu. Npr. kad sam pročitao: Pišem ovo zato što su svi koje sam volela umrli, bez razmišljanja sam kupio knjigu (Amos Oz: Moj Majkl) i nisam pogrešio.
Međutim, žiri i nagrade su, ipak, nešto drugo.


Прва реченица је нека врста интонације, мала музичка фраза – наговештај како ће се даље развијати цела прича.
“Био је то старац, који је сам рибарио у малом чамцу по Голфској струји, и већ осамдесет четири дана није уловио ни једну рибу.” – знате ко је.
“Била је субота увече, и људи су се сатима убијали на малом екрану.” - Ирвин Шо у причи “Петар Други”.


Черевићан Черевићан 21:33 19.12.2021

ex ungue leonem


Ово ће бити

највећма волeм временске исчеке
они су (верујем).... за живце пегла,
награда подоста биће бар мерило
до где нам ...књижевност досегла
amika amika 21:49 19.12.2021

Re: ex ungue leonem

ex ungue leonem


Једва сам превео - са тачке лава. Мало је лавова, преовлађују хијене, а нама је остављено да се смејемо њиховим смехом.

Свако пише у мери својих садашњих могућности (које су веома различите) и како је то најбоље што може да да уверен је да је то ремек - дело.
solo solo 23:25 19.12.2021

Re: ex ungue leonem

ex ungue leonem
Једва сам превео - са тачке лава. Мало је лавова, преовлађују хијене, а нама је остављено да се смејемо њиховим смехом.



Ex ungue leonem

Po pandži lava.

To jest, po pandži se lav prepoznaje. Značenje je ove latinske izreke da se po jednom detalju ili pojedinosti može suditi o čitavoj pojavi ili cjelini
amika amika 05:16 20.12.2021

Re: ex ungue leonem

Ex ungue leonem

Po pandži lava.

To jest, po pandži se lav prepoznaje. Značenje je ove latinske izreke da se po jednom detalju ili pojedinosti može suditi o čitavoj pojavi ili cjelini


Ово треба доставити жиријима - да им буде мото.
Хвала соло
amika amika 23:18 19.12.2021

Избор из ужег избора

Петар Милошевић (Калаз, 3. март 1952 — Сентандреја, 19. новембар 2021) био је српски књижевник, историчар књижевности, антологичар и универзитетски професор у Будимпешти.
Постхумно издање?

Без” Боре Ћосића (Лом), - БОРА ЋОСИЋ
Рођен 1932. у Загребу, живео је у Београду од 1937. до 1992, када је прешао у Берлин, где и данас живи. Објавио је преко 40 књига, а његови позоришни комади извођени су с великим успехом на нашим сценама. БЕЗ је његов најновији роман – одличан писац одсутан са српске сцене деценијама. Нинов жири ће бити одушевљен.

После романа Форwард, Ми, избрисани и Велики јуриш, писац, професор факултета и есејиста Слободан Владушић (1973, Суботица) управо се огласио новим романом Омама (Лагуна). Реч је о историјском трилеру, у којем се као један од главних јунака појављује Милош Црњански. Према речима рецензента Омаме Дејана Стојиљковића, пред нама је до сада најзрелије и најамбициозније дело овог писца.

“Клобук” Петра Сарића (Српска књижевна задруга) – он свет својих романа утемељио на патријархалној култури и епској традицији… Петар С арић је књижевник који се не либи да прикаже наличје историје. Он врло често врши неку врсту историјског ревизионизма па преиспитује истину победника и истину побеђеног,

Мирко Демић „Ружа под ледом”. Издавач књиге је СКД „Просвјета” из Загреба - специфичан „роман од прича” – Демић пише специфичним стилом па је питање укуса жирија

Приврженост” Драга Кекановића (СКД Просвјета) – одличан писац прича, али роман је ипак нешто друго

“Деца” Милене Марковић (Лом) – песникиња наративних песама и драмски писац, може да буде изненађење

У конкуренцији ће се појавити и Александар Гаталица "25 сат" - можда добитник награде?

tess1 tess1 10:58 20.12.2021

Re: Избор из ужег избора

“Деца” Милене Марковић (Лом) – песникиња наративних песама и драмски писац, може да буде изненађење

Hm, iznenađenje. :)
amika amika 12:27 20.12.2021

Re: Избор из ужег избора

У конкуренцији ће се појавити и Александар Гаталица "25 сат" - можда добитник награде?


Ово је вероватно први српски роман о пандемији; роман мора да осети дамаре историјске доби око себе, али он мора да својим 'кореновим системом' повуче и минула времена и људе којих одавно нема", рекао је писац.. Његов нови роман "Двадесет пети сат" не бави испитивањем историјских кривица или давањем судова о времену које је прошло, а нарочито не поновним читањем историје. Гаталица је у интервјуу за агенцију Тањуг рекао да роман "Двадесет пети сат", ког је недавно објавио Службени гласник, "има само један задатак, а то је да оживи историјско време и његове учеснике, а то није мало".
У роману бројне личности српске културне и политичке емиграције након Другог светског рата, попут Милоша Црњанског (1893-1977), Станислава Кракова (1895-1968) или Владимира Велмара Јанковића (1895-1976), добијају своје двојнике, повратнике у безвремени Београд који постоји у упоредном свету такозваног "Двадесет петог сата".

Полазишна основа се налази у Ковид данашњици, а радња "Двадесет петог сата" се постепено грана и садржава својства историјског, љубавног романа, трилера или романа фантастике. Гаталица, међутим, сматра да су "жанровска одређења одавно изгубила на значају" и да је роман "постао многострука форма, читава филозофија живота". "Двадесет пети сат" не само да има различите карактере приповедања, већ често у себе укључује историју, есеје, па и поезију и драму, и у том погледу, каже Гаталица, "наликује неком 'делта соју литературе' који потискује све друге"- изводи из разговора о роману.
tess1 tess1 04:51 21.12.2021

Re: Избор из ужег избора

Гаталица, међутим, сматра да су "жанровска одређења одавно изгубила на значају" и да је роман "постао многострука форма, читава филозофија живота". "Двадесет пети сат" не само да има различите карактере приповедања, већ често у себе укључује историју, есеје, па и поезију и драму, и у том погледу, каже Гаталица, "наликује неком 'делта соју литературе' који потискује све друге"- изводи из разговора о роману.

Nema šta, spremio je odgovore. :)

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana