Zhōngguó

Pokret Décadence ( Fin de Siècle) bio je struja u umjetnosti i književnosti u kasnom XIX stoljeću, posebno u zapadnoj Evropi koja je predstavljala estetsku ideologiju ekscesa i izvještačenosti. Procvjetala je u Francuskoj, a zatim se proširila Evropom i Amerikom. Pokret je bio obilježen samoprezirom, gađenjem prema svijetu, skepticizmom, oduševljenjem perverzijom, grubim smislom za humor i uvjerenjem da je ljudska kreativnost superiornija od logike i prirodnog svijeta.

Ovde je prigodno citirati Džonija.
"Čini mi se rođače, da je standard pokvario ljude, jedu govna i sanjare ...".

Ovde je prigodno citirati Džonija.
"Čini mi se rođače, da je standard pokvario ljude, jedu govna i sanjare ...".

Nema šta, dolijali smo.

Znaš šta je paradox estetskog uranjanja, to je u umjetnosti biti istovremeno u dva svijeta zapravo ni u jednom, primjer, slika dekadentne dame nakon bala, blog, i mi u stvarnosti, pardon to su tri svijeta ako mi u stvarnosti u stvari nismo nigdje :), ili, to je uranjanje u umjetničko djelo, kineksa legenda kaže da je Vuo Daozi tamo tek par stoljeća nakon Hrista tako vjerno naslikao pejzaž da je ušao u njega i nestao, zauvijek nestao.

Ali nisam mislila o tome, Bane, i ovaj Branimir Štulić je nagovještaj da ti ne živiš u svom svijetu tišine (što bi rekla Viktorija, daj ne pitaj:).

Evo ih, k'o ispod saća, boje mesa. :)

Променила си наслов овог блога у Пупак света?

Baš tako. Kompaktnije je. :)

Sjećaš se kad si rekao da ej B. Evans akademski jazz, i stvarno, nakon nekog vremena pročitam isto piše neki tip.

tess1

Променила си наслов овог блога у Пупак света?

Baš tako. Kompaktnije je. :)

Sjećaš se kad si rekao da ej B. Evans akademski jazz, i stvarno, nakon nekog vremena pročitam isto piše neki tip.

Претпостављам да сам тада пре употребио израз салонски џез.

Свака част академским грађанима и Чколованим музичарима, али мислим да никада нисам рекао академски џез.

А салонски џез да... Сасвим могуће...

Или како би то рекао мој другар, тзв. бадем мантил музика...

То јест, приведеш рибу на гајбу, после се обоје истуширате, обучете бадем мантиле, сипате вино у чаше с ногицама, запалиш две цигарете, једну даш Њој...

Свака част академским грађанима и Чколованим музичарима, али мислим да никада нисам рекао академски џез.

А салонски џез да... Сасвим могуће...

Hm, akademski, jer ga od tada tako prepoznajem. On jeste to, sjajno primjećeno, stvorila sam širu sliku. :)

Ali,
vjerovatnije da si rekao salonski (osporavati čovjeku pravo da zna šta je kad tačno rekao je prvi korak do napisati atraktivnu biografiju o njemu, npr Ivačković o Štuliću, il Spiridon kako je krenuo sa Novakom ne bi me čudilo da sve te ambicije jedan dan ukoriči u Pravu istinu), sjećam se da je bilo na onom blogu kad si ispričao da ti je otac čini mi se bio u zatvoru radi džeza a ja primjetila da je to em šik em da su Mešinog brata streljali radi komada namještaja.

shmoo

...

То јест, приведеш рибу на гајбу, после се обоје истуширате, обучете бадем мантиле, сипате вино у чаше с ногицама, запалиш две цигарете, једну даш Њој...

Shmoo, verovatno si mislio na bade mantile?
Jer, kakvi su to badem mantili?

tess1

vjerovatnije da si rekao salonski (osporavati čovjeku pravo da zna šta je kad tačno rekao je prvi korak do napisati atraktivnu biografiju o njemu, npr Ivačković o Štuliću,

Слажем се.

Али не смем уСтврдити, можда и јесам рекао како си ти запамтила.

Докс то уме да објасни, о варљивости сопствених сећања...

sjećam se da je bilo na onom blogu kad si ispričao da ti je otac čini mi se bio u zatvoru radi džeza a ja primjetila da je to em šik em da su Mešinog brata streljali radi komada namještaja.

Ееее, да...

Још увек имам ту ћалетову оптужницу из јесени 1945. Пожутела, искрзана, али текст је још увек читљив.

За неупућене у причу...

Ћале мобилисан октобра 1944. у ослобођеном Београду. Тек је напунио 18 година. Послат као и сви остали тада мобилисани по Шумадији и у Београду на Сремски фронт. (Ујак ми је тамо и погинуо, исто годиште као мој ћале.)

Ћале летео као стрелац на штормовику, овај леђима окренут пилоту, имао борбене акције, два пута рањаван...







Намеравали да га после рата пошаљу на школовање за официра ваздухопловства у СССР.

Није био ни пре тога, ни тада ни после, икада у животу, хоћу рећу, члан Комунистичке партије Југославије. (У том тренутку Комунистичка партија Србије није ни постојала, за разлику од осталих потоњих република СФРЈ.)

Елем, по завршетку рата у мају, ћалета стационирају на аеродром у Нишу.

У јесен 1945, баш уочи оних првих избора у послератној Југославији, ћалета са још њих 20-30 на аеродрому ухапсе и скембају у затвор који се тада налазио у згради ваздухопловства у Земуну која је полусрушена у НАТО бомбардовању 1999, а у којој сам ја јуна 1983. славио матурско вече као матурант Земунске гимназије. ('Бем ти те репере и окидаче сећања, зато више и не идем никуда по Београду... Само кућа-школа-кућа и то је то...)

Оптужница, када је читаш, јесте за стрељање. Сви су били оптужени за велеиздају, да су хтели да дигну у ваздух авионе на аеродрому у Нишу, да су ступили у контакт са четницима из околине Ниша итд.

Једна од тачака оптужнице коју имам у рукама гласи и да су преко војне радио станице на аеродрому слушали амерички џез. Колегу ваздухопловца Глена Милера.

Потказао их њихов другар који је служио с њима војску на истом том аеродрому.

Пошто су ти први избори у ослобођеној Југославији (по споразуму Тито-Шубашић) прошли, 2-3 месеца касније, мог маторог и све остале пусте из мардеља јер су накнадно установили да је оптужница заснована на лажним сведочењима.

На тим првим изборима матори и његови другари, махом Београђани и Шумадинци, нису гласали јер су били у затвору.

(Погледати у Речник заборављених речи под одредницом ћораве кутије.)

Та прича има и занимљив епилог који ти тада нисам написао, а који је тема овог коментара.

Деведесетих прошлога века, у Слобиној (у)скраћеној Југославији, мој матори је редовно одлазио једном месечно у кафану Влтава на састанке припадника тог његовог 421. јуришног пука Дуке Божовића како су они сами себе називали још док је рат трајао и били поносни на то исто колико и на то што за разлику од остатка Титове војске они носе енглеске униформе и лете на руским авионима. Што ти је војничка аристократија...

Скупљали се маторци, дружили се, сећали се заједно...

Ћалету је на сахрани и одржао говор за испраћај један од њих.

И на једном од тих састанака појави се и тај лик који их је све потказао 1945.

Баш те вечери налетим на мог маторог и његовог ратног друга, иначе својевремено врло познатог новинара Политике после Другог светског рата, како се враћају из Влтаве. И они ми испричају да је био тамо и тај потказивач.

И тај ратни друг мог маторог, новинар у пензији тада, каже ми:

"Замисли, сине, тај што нас је све потказао, вечерас нам у Влтави овако рекао иако га нико није ништа ни питао нити смо му помињали то његово потказивање:

Ја никада нисам никоме ништа нажао учинио."

И тај ратни друг мог ћалета и бивши новинар онако запењен и изнервиран ми каже: "Сви смо скочили да га бијемо!"

Ја погледам мог маторог и запањен питам:"Па нисте ваљда? У тим годинама?"

А мој матори се само смешка и каже:"Нисмо, нисмо, не брини... Ја сам свима рекао да је та друкара сам себи највећа казна у животу и да му је то сасвим довољно што ни данас, после толико година, не спава мирно. И после тога га више нико није ни гледао ни слушао, па је он убрзо и отишао из Влтаве..."

После тога сам ћалета сваки пут после састанка са ратним друговима питао да ли је опет дошао тај лик који их је цинкарио 1945. и лажно сведочио, али тај се више никада није појавио на тим месечнмим састанцима 421. јуришног пука Дуке Божовића у кафани Влтава деведесетих прошлога века.

'Ај за мог маторог и за швапски гелер из 1944. који је носио код скочног зглоба до краја живота и са којим смо га и сахранили, а који нису хтели да му изваде да му не би нога остала краћа, па је гелер урастао у месо и могао сам да га напипам прстима.

softelectronics_e

shmoo

...

То јест, приведеш рибу на гајбу, после се обоје истуширате, обучете бадем мантиле, сипате вино у чаше с ногицама, запалиш две цигарете, једну даш Њој...

Shmoo, verovatno si mislio na bade mantile?
Jer, kakvi su to badem mantili?

Системска грешка.

ММ.

Увек напишем два ММ у тој синтагми.

А јес баде, у праву си, ако је већ излазак из купатила у питању.

Исто к'о у оној немачкој бањи Баден-Баден.

Шта се лечи тамо? У тој бањи Баден-Баден?

(Добро, Тасо, не мораш да понављаш, нисмо глуви.)

shmoo

Исто к'о у оној немачкој бањи Баден-Баден.

Шта се лечи тамо? У тој бањи Баден-Баден?

U Baden-Badenu sneg dovde (pa pokažeš negde iznad glave)

За неупућене у причу...

Dobra je to priča. :)

Шта се лечи тамо? У тој бањи Баден-Баден?

Upala ušiju od akademskog džeza!

Ajmo vakcinacija.

milisav68

vcucko

shmoo

Исто к'о у оној немачкој бањи Баден-Баден.

Шта се лечи тамо? У тој бањи Баден-Баден?

U Baden-Badenu sneg dovde (pa pokažeš negde iznad glave)

Као што Грунф из Алана Форда показује руком?

Где си се тога сетио!

Тако смо се још у основној школи зезали... Са том руком негде изнад главе.

И осим овога са Баден-Баденом, говорили још:

"У мом селу кере 'вол'ко скачу!"

solo

Шта се лечи тамо? У тој бањи Баден-Баден?

Upala ušiju od akademskog džeza!

Ajmo vakcinacija.

Ма није џез, матори, јебу ме ови моји академски синуси, све ми се упалило, па и уши.

Морала жена да ми сипа хидроген у ушкице, све ми сада шушти...

Имам редундантне шумове тренутно у ушима.

Иначе, мени Чича Карлос вазда причао читаве приповетке и романе својом гитаром. И са бендом и соло ( не са тобом, него сам) и са другима...

А теби?







П.С. - Сутра опет у школу!

И цео живот ја тако.

Оца им јебем мангупског!

shmoo

Са том руком негде изнад главе.

Veliki letnji raspust između gimnazije i prve godine faksa sam proveo perući posuđe u jednom restoranu u Minhenu.

Kolega "sa odeljenja", Klaus, sitan, pogrbljen čikica sa pepeljarama na očima, ratne godine je proveo na ruskom frontu. Kada bi popio (a to je bilo uvek, jer vodu nije upražnjavao) ponekad bi mu se omakla neka reč o tim vremenima. To bi bilo nekih kasnih popodneva, kada je celodnevno ispijanje piva presecao Underbergom. Gazda mu je to tolerisao, čak je častio žetonima kad je pazar bio dobar.

Tada bi pokazivao mesta na telu gde je popio šrapnel ili metak. Osim što nije imao tri prsta na ruci i što je imao vidljiv gadan ožiljak na čelu blizu oka, po telu je bio izbušen još na šest - sedam mesta. Kad sam ga jednom pitao - pa dobro šta vam je sve to trebalo, kako to da ste toliko poludeli za Hitlerom? - on je iznenada salutirao, lupivši petama, i digao ruku "negde iznad glave", ama baš po PS-u.

Onda se presamitio zacenjen od smeha... A ja ni danas nisam siguran da li je to bio fazon ili je mislio ozbiljno. Tek, mogu da se pohvalim da sam "to" video in vivo, u izvođenju autentičnog protagoniste.

јебу ме ови моји академски синуси, све ми се упалило, па и уши.Морала жена да ми сипа хидроген у ушкице, све ми сада шушти...

I nos obavezno.

Иначе, мени Чича Карлос вазда причао читаве приповетке и романе својом гитаром. И са бендом и соло ( не са тобом, него сам) и са другима...

А теби?

П.С. - Сутра опет......

И цео живот ја тако.

Оца им јебем мангупског!

Odaberi samo pravu kravatu. Ebeš rolke.

Preporučam rdeča s peterokrako zvezdo!!

shmoo

solo

Шта се лечи тамо? У тој бањи Баден-Баден?

Upala ušiju od akademskog džeza!

Ajmo vakcinacija.

Ма није џез, матори, јебу ме ови моји академски синуси, све ми се упалило, па и уши.

Морала жена да ми сипа хидроген у ушкице, све ми сада шушти...

Имам редундантне шумове тренутно у ушима.

Иначе, мени Чича Карлос вазда причао читаве приповетке и романе својом гитаром. И са бендом и соло ( не са тобом, него сам) и са другима...

А теби?







П.С. - Сутра опет у школу!

И цео живот ја тако.

Оца им јебем мангупског!

Gos'n Taso, za sinuse, ili vec protiv sinusa, ali treba ren. Sto ljuci to bolji, suze da krenu.

Upala ušiju od akademskog džeza!

Marko Solo, šta drndaš, piškaš, m?

Jesi li znao da je dinamit nitroglicerin stabilizovan ilovačom?

pecaros

shmoo

Са том руком негде изнад главе.

Veliki letnji raspust između gimnazije i prve godine faksa sam proveo perući posuđe u jednom restoranu u Minhenu.

Kolega "sa odeljenja", Klaus, sitan, pogrbljen čikica sa pepeljarama na očima, ratne godine je proveo na ruskom frontu. Kada bi popio (a to je bilo uvek, jer vodu nije upražnjavao) ponekad bi mu se omakla neka reč o tim vremenima. To bi bilo nekih kasnih popodneva, kada je celodnevno ispijanje piva presecao Underbergom. Gazda mu je to tolerisao, čak je častio žetonima kad je pazar bio dobar.

Tada bi pokazivao mesta na telu gde je popio šrapnel ili metak. Osim što nije imao tri prsta na ruci i što je imao vidljiv gadan ožiljak na čelu blizu oka, po telu je bio izbušen još na šest - sedam mesta. Kad sam ga jednom pitao - pa dobro šta vam je sve to trebalo, kako to da ste toliko poludeli za Hitlerom? - on je iznenada salutirao, lupivši petama, i digao ruku "negde iznad glave", ama baš po PS-u.

Onda se presamitio zacenjen od smeha... A ja ni danas nisam siguran da li je to bio fazon ili je mislio ozbiljno. Tek, mogu da se pohvalim da sam "to" video in vivo, u izvođenju autentičnog protagoniste.

Da!
Moj dobar drugar, stariji od mene, otišao vrlo brzo u propalu Nemačku nakon što smo pobedili Švabe.
Gotovo u potpunosti se integrisao u Švabiji.
Toliko da su domoroci, Švabe u penziji, bračni par, čuvali njegovo dete besplatno.
Družili se, ali baš onako, komšijski.
I pita on Švabu o Hitlerovom dobu.
A Švaba njemu - da je to bio najlepši period njegovog života.

tess1

Sjećaš se kad si rekao da ej B. Evans akademski jazz, i stvarno, nakon nekog vremena pročitam isto piše neki tip.

Čisto radi preciznosti - postoji još jedan B. Evans, koji ne samo da je B. nego je i Bill. Inače, kada sam slušao uživo (piano) Bill-a Evansa, to nije bilo u nekom salonu, nego u Domu sindikata. E sad, akademski... školovan je, ima naočare, šta ja znam. Mislim da, jednostavno, svira malo melanholičnu muziku.

Evo, i drugi Bill Evans je školovan, niko ne bi rekao da svira akademski džez.

Ne, zatvaramo ovaj blog.

Gde sad kad je najlepše.

Svjedok bliskih susreta.