Nauka| Obrazovanje| Planeta| Reč i slika

Nobelova nagrada iz fizike za 2021. godinu

nsarski RSS / 11.02.2022. u 12:07

 

Ovaj blog je uprošćena verzija jednog predavanja koje sam pre oko mesec i po dana održao na Matematičkom Institutu SANU, a par nedelja kasnije u jednom privatnom klubu. Ovih dana sam hteo da ga arhiviram, pa sam pomislio da bi možda bilo zgodno da ga prigodno doradim i objavim ovde, hoping against hope da je na Blogu još uvek preteklo nešto čitalaca koje bi ove teme mogle da zanimaju.

image_l.jpeg

 

dodeljena je trojici naučnika za njihov “ključni doprinos razumevanju kompleksnih sistema”. Preciznije, japanski naučnik Syukuro Manabe i Nemac Klaus Hasselman su dobili jednu polovinu nagrade za “fizičko modeliranje klimatskih promena na Zemlji i kvantifikovanje variabilnosti te pouzdanog predviđanja globalnog zagrevanja”. Prostije rečeno, oni su razvili matematičke (numeričke) metode pomoću kojih je moguće preciznije razdvojiti prirodne uzroke  zagrevanja Zemljine atmosfere (vulkanske erupcije, na primer) od onih uzrokovanih ljudskim aktivnostima (sagorevanja fosilnih goriva, smanjenje zelenih površina, itd.).

Drugu polovinu nagrade je dobio italijanski fizičar Giorgio Parisi za otkriće “uzajamne povezanosti između fluktuacija i neuređenosti” u fizičkim sistemima od atomskih do kosmičkih veličina. Drugim rečima, Parisi je pokazao da postoji vrsta dinamičke univerzalnosti u ponašanju komplesnih sistema skoro svih dimenzija. U ovom tekstu ćemo nešto više pažnje posvetiti doprinosu koji je u oblasti fizike kompleksnih sistema napravio Parisi. Ovo zato što je Parisijev rad u nauci blizak onome čime sam se ja godinama bavio, a i poznajem čoveka.

Najpre, šta su to kompleksni sistemi? Najopštije rečeno, takvi sistemi se sastoje od više povezanih elemenata koji su u međusobnoj interakciji. Neposredni primeri su globalna klima, biološki organizmi, ljudski mozak, sistemi transporta i komunikacije, socijalne ili ekonomske organizacije, ekosistemi, biološka ćelija i, u krajnjoj instanci, ceo kosmos.

Dinamika ovakvih sistema je posledica kompeticije, uzročnosti, usaglašenosti i sličnih vrsta interakcije između njihovih delova.  Ovakve raznovrsne interakcije omogućavaju da kompleksni sistemi često ispoljavaju nelinearnost u razvoju, spontani poredak, adaptaciju, povratne sprege, itd.

Matematičari proučavaju ovakve sisteme uz pomoć uprošćenih matematičkih modela koji se formulišu tako da njihov dinamički razvoj odslikava suštinske karakteristike realnog, fenomenološkog ponašanje konkretnog kompleksnog sistema.

Na primer, jedan od prvih meteoroloških modela klimatskog ponašanja je formulisao Edward Lorenz, američki matematičar i meterolog, koji je 1963 godine napisao tri proste međusobno vezane jednačine koje su opisivale brzinu atmosferske konvekcije koja se dešava kada se ravan sloj fluida zagreva s donje strane i hladi s gornje.

The-Lorenz-attractor-gray-obtained-by-solving-the-Lorenz-system-of-equations-The.png  Jedna projekcija rešenja Lorenzovih jednačina (u donjem desnom uglu slike) u (x,z) ravni. Tehnički se za ovakav “atraktror” kaže da je “čudan”, tzv. strange attractor a pomalo liči i na leptira (videti malo niže).

 

Ovo je veoma uprošćen model istinske, realne situacije u prirodi, ali je uprkos svojoj jednostavnosti njegovo rešenje dovelo do sasvim novih  i neočekivanih saznanja o komplesnom sistemu kao što je atmosfersko kretanje. Naime, bez obzira što su Lorenzove jednačine u potpunosti determinističke, tj. ne sadrže nepredvidljive faktore dodatnog šuma, recimo,  ili drugih smetnji, njihova “rešenja” u određenom režimu brzina i temperaturskih razlika pokazuju haotično ponašanje! Jednostavnije rečeno, ovo znači sledeće: ako bi postojala makar i najmanja neizvesnost u početnim vrednostima parametara sistema, onda bi evolucija ovog sistema mogla da dovede do sasvim različitih kasnijih stanja. Popularnim jezikom rečeno, mahanje krila nekog leptira u Brazilu moglo bi kasnije da proizvede oluju u Teksasu. Ovaj “efekat leptira” je svojstven mnogim kompleksnim sistemima i on se tehnički naziva “izuzetna osetljivost na početne uslove”.  Ovakvo ponašanje je dramatično drugačije od ponašanja “prostih” sistema. Ilustracije radi, zamislimo da tenisku lopticu bacimo pravo u vis sa nekom početnom brzinom. Ona će onda poleteti na gore, dostići neku visinu u zavisnosti od početne brzine bacanja, i vratiti se nazad. Ako bi tu istu lopticu bacili u vis nekom samo malo većom brzinom, ona bi se slično ponašala kao i u prvom slučaju, s tim što bi se popela na malo veću visinu nego ranije, što je očekivano. Kod kompleksnog sistema ova mala razlika u početnim uslovima može da dovede do potpuno različitog kasnijeg ponašanja. To je kao kad bi naša loptica, u drugom slučaju bacanja, dostigla visinu koja je 10 ili 50 puta viša od prvog slučaja, iako je početna brzina njenog bacanja bila veoma slična onoj prvoj situaciji. Drugim rečima, “reakcija” sistema – u ovom primeru dostignuta visina -  uopšte nije srazmerna početnom “impulsu”. Takvi sistemi, u kojima veličina reakcije na neku pobudu nije srazmerna veličini pobude,  se zovu nelinearni, a nelinearnost je jedna od inherentnih karakteristika kompleksnih sistema. Takođe, njihovo dinamičko ponašanje nije predvidljivo na osnovu početnih uslova, i naziva se haotično.

Dok je gore opisani Lorentzov model bio konstruisan da simulira ponašanje atmosferskog kretanja tokom relativno kratkog vremenskog intervala, Nobelovi laureati Manabe i Hasselman su proučavali promene klime na Zemlji koje se dešavaju tokom perioda od više decenija, ili čak stoleća i milenijuma. Odavno je poznato da se klima na našoj planeti menja u velikim ciklusima – smena ledenih doba, recimo, koji se ponavljaju. Ovo je utvrđeno na osnovu geoloških, fosilnih, klimatskih i drugih istraživanja. Uzroci ovih promena su prirodni: precesija Zemljine ose, sa periodom od 26,000 godina; promena izduženosti (ekscentričnosti) Zemljine orbite, period 100,000 godina; i promena nagiba Zemljine ose prema ravni rotacije oko Sunca (41,000 godina). Ove periodične promene se zovu Milankovićevi ciklusi i njihova sprega dovodi do globalnih klimatskih promena kao što su ledena doba.  Valja istaći da su uzroci ovih promena kosmičke prirode, slično kao što su promene godišnjih doba posledica rotacije naše planete oko Sunca.

Pored kosmičkih uzroka, postoje i  Zemaljski događaji koji mogu da dovedu do primetnih promena klime. Velike eksplozije vulkana, na primer, emituju velike količine dima i pepela u atmosferu, smanjujući njenu prozirnost. Veruje se da su dinosaurusi sa naše planete naglo izumrli kao posledica udara meteora kod poluostrva Jukatan, u Meksiku, pre oko 66 miliona godina. Taj događaj je izazvao vulkanske erupcije posle kojih je velika količina prašine, pepela i aerosola izbačena u atmosferu i tu se zadržala više godina. Ovo je dovelo do nagle promena klime na celoj planeti što je proizvelo izumiranje dinosaurusa i mnogih drugih životinjskih i biljnih vrsta.  Nešto bliže našem vremenu, svi su izgledi da je velika erupcija vulkana Krakatau, u Indoneziji 1883. godine,  izbacila velike količine prašine i pepela u atmosferu, i nešto od tog materijala i danas se zadržalo na visini od oko 80 km. Oko tih čestica se formiraju kristalići leda koji pod povoljnim uslovima osvetljenosti pri zalasku Sunca svetlucaju u obliku noćno-svetlećih (noctilucent) oblaka. Ovi oblaci, koji se formiraju na mnogo većim visinama od uobičajenih oblaka, prvi put su primećeni 1885. godine.

noctilucent-clouds-at-one-tree-hill-june-16-2021.jpg

 

Pored navedenih prirodnih uzroka, i ljudske aktivnosti na Zemlji mogu da doprinesu promeni klime. Još početkom 19. veka, Francuski matematičar Joseph Fourier je postavio pitanje: kako to da Zemlja ima za nas podnošljivu temperaturu, iako je greje Sunce čija površinska temperature iznosi oko 6000 stepeni? Jedini način da se to postigne je da Zemlja, sa svoje strane, toplotu koja dolazi od Sunca delimično apsorbuje, a delimično reflektuje nazad u prostor. Ova refleksija Sunčeve toplote se najviše vrši od površine vode (mora i okeani) i snegom pokrivenih površina kopna (bela boja snega i leda mnogo efikasnije reflektuje svetlost). Jedna količina reflektovane toplotne energije odlazi dalje u prostor, a drugi deo se zadržava u Zemljinoj atmosferi.  Deo toplote koji se zadržava u atmosferi ima važnu ulogu u regulaciji temperature naše planete. Ako se u atmosferi nalazi “višak” toplote, temperature je povišena i dolazi do otopljavanja snegom i ledom pokrivenih površina, pa Zemlja još manje efikasno reflektuje Sunčevu energiju. Ovaj “višak” toplote najčešće može da bude uzrokovan efektom “staklene bašte” (greenhouse effect). Naime, gasovi kao što su ugljen dioksid i metan u atmosferi zadržavaju toplotu tako da ona ne može efikasno da se eliminiše u kosmički prostor. Drugim rečima, povišena koncentracija ovih gasova u atmosferi dovodi do povećanja prosečne temperature na Zemlji. Ljudske aktivnosti na Zemlji, kao što je sagorevanje fosilnih goriva ili seča šuma,  proizvode velike  količine ugljen dioksida koji doprinosi povećanja prosečne temperature na planeti. Ovako zatvoren uzročno-posledični krug dovodi do globalnog otopljenja s dramatičnim posledicama po biljni i životinjski svet i po samu ljudsku vrstu (suše, poplave, glad, bolest).

Syukuro Manabe i Klaus Hasselman su napravili kvantitativni  (matematički) model klimatskih promena koji pouzdano može da predvidi dugoročne promene prosečne temperature na Zemlji, uzimajući u obzir sve značajne poznate uzroke ove pojave. Konkretno, na osnovu kompjuterskih simulacija, moguće je unapred predvideti prosečnu temperature Zemljine atmosfere tokom perioda od nekoliko decenija. Među klimatolozima postoji skoro univerzalna saglasnost da se globalna temperature naše planete povećava. Takođe, postoji saglasnost da ovo globalno zagrevanje vodi ka mnogim neželjenim posledicama kao što je otopljavanje ledenih površina, suše, poplave, itd. Međutim, iako se mnogi klimatolozi slažu da ljudske aktivnosti na Zemlji igraju važnu ulogu u povećanju zagrevanja, manja grupa naučnika je sumnjičava prema ovom zaključku, tvrdeći da je sadašnja situacija (topljenje leda na Arkriku, recimo) ima dominantno prirodne uzroke i da je doprinos ljudskog faktora minoran. Valja reći da je ovo pitanje sve više počelo da dobija političku dimenziju, što pomera fokus razmatranja ka problemima van nauke.

nobel-prize-why-climat-1.jpg

 

Rezultati predviđanja za veličinu odstupanja od prosečne temperature na Zemlji prema Hasselmanovom modelu tokom 20. veka. Crna kriva - izmerene vrednosti; Plava kriva - promene izazvane isključivo prirodnim uzrocima; Crvena kriva- promene izazvane kombinovanim prirodnim i ljudskim uzrocima. Označene godine na horizontalnoj (vremenskoj) osi odgovaraju godinama aktivnosti poznatih vulkana.

 

Veliki doprinos kvantitativnog modela Manabe-a i Hasselman-a je u tome što on jasno uspeva da razdvoji prirodne i ljudske uzroke promene klime i omogućava nam da detaljnije i preciznije predvidimo dalji razvoj klimatskih promena na našoj planeti. Za taj svoj rad na kompleksnom sistemu kao što je klima na Zemlji, oni su dobili Nobelovu nagradu iz fizike za 2021. godinu.

Giorgio Parisi je svoj naučni rad posvetio drugoj vrsti kompleksnih sistema. Ovi sistemi se, grubo rečeno, nalaze u stanju između potpune molekularne uređenosti i potpune neuređenosti. Kao elementarna ilustracija može da posluži običan komad leda/vode. Na dovoljno niskoj temperature, H2O se nalazi u čvrstom agregatnom stanju u kome formira regularnu, pravilnu kristalnu rešetku. Kada se temperatura leda povisi do tačno nula stepeni, on se topi i pređe u tečno stanje, tj. vodu. Obrnuto, ako se izvesna količina vode postepeno hladi, ona će na tačno nula stepeni Celzijusa da pređe u čvrsto stanje, tj. led. Ovaj prelazak iz jednog u drugo agregatno stanje (tehnički se ovo zove termodinamička faza) se zove fazni prelaz, i on se u ovom primeru dešava na tačno određenoj temperaturi. Teorija faznih prelaza, kao naučna oblast u teorijskoj fizici,  dobila je veliki zamah krajem dvadesetog veka, počevši od sedamdesetih godina. Ta istraživanja su dovela do novih teorijskih saznanja koja su imala značajne implikacije i na druge, naizgled sasvim drugačije pojave.  Ovaj značaj je prepoznat po tome što su samo tokom 21. veka, dve Nobelove nagrade dodeljane za istraživanja u ovoj oblasti, poslednja prošle godine Giorgio Parisi-u.

Parisi je razmatrao ponašanje sistema koji su nalik na voda/led fazni prelaz, ali za nijansu kompleksniji. Naime, ako posmatramo ponašanje materiala SiO2 (silicijum dioksid) kad se okolna temperatura menja od visokih do niskih vrednosti, on iz tečne prelazi u čvrstu fazu, ali to čvrsto stanje nije uređeno u regularnu kristalnu strukturu  kao kristal leda, već formira amorfnu fazu. U našem primeru sa SiO2 , ta amorfna struktura se zove staklo. Pravilna, regularna kristalna SiO2 struktura je kvarc.

Prelazak iz tečne u čvrstu (staklenu) fazu SiO2 se ne događa na fiksiranoj temperaturi kao kod leda. Temperatura ovog “staklenog” faznog prelaza (glass phase transition) zavisi, pored ostalih parametara, i od brzine kojom se SiO2 hladi. Ovo je potpuno novo ponašanje koje je uzrokovano molekularnom strukturom materijala, amorfnom, kao što je staklo. Staklo ima nepravilnu kristalnu rešetku koja može da se predstavi kao regularna rešetka kojoj je izvestan broj molekularnih veza, slučajnim izborom, uklonjen.  U tom slučaju, okruženje svakog pojedinačnog atoma (molekula) tako promenjene rešetke nije isto. Setimo se da se kod pravilnih rešetki svaki pojedinačni atom nalazi u identičnom okruženju – iz ovog razloga čvrsti materijali imaju mehaničku stabilnost, tj. teško se lome. Za ovakvu jednoobraznu kristalnu strukturu se kaže da ima simetriju. Amorfni materijali, zbog svoje ne-jednoobraznosti lokalnog oruženja, nisu tako stabilni i lakše se lome.  Oni nemaju prostornu simetriju, barem ne na očevidan način.

crystalinevsAmorphousSolids.jpg

 

Takvi materijali se takođe i lakše tope. Konkretno, kvarc – pravilni kristal SiO2 - se topi na određenoj temperaturi od 1715 stepeni Celziusa, dok se staklo – amorfni kristal SiO2 – topi na temperaturama između 1400 i 1600 stepeni Celzijusa. Prilikom topljenja, staklo prvo omekša, pa se onda, s povišenjem temperature, postepeno pretvori u tečno stanje.

Budući da su amorfni sistemi ne-jednoobrazni, da li i kako se oni mogu porediti, ili je svaki takav sistem entitet za sebe? Posebno ako se uzme u obzir odsustvo prostorne simetrije kod njih.

Parisi je pokazao da se oni zaista mogu porediti, ali u jednom apstraktnijem smislu. Poslužićemo se jednom grubom analogijom. Zamislimo običan list papira sa ispisanim tekstom koji sadrži 1000 slova. Zamislimo takođe da taj list papira damo nekom detetu i kažemo mu da 20% slova tog teksta slučajnim izborom obriše. Kao rezultat, dobićemo preostali, neregularni, tekst koji je nastao slučajnim procesom – on ima neku sličnost sa originalnim tekstom, ali je opet na svoj način jedinstven. Zamislimo da ovaj proces brisanja slova (teorijski, beskrajno mnogo puta) ponovimo: napravimo veliki broj kopija originalnog teksta i podelimo ih velikom broju dece sa zadatkom da svako po sopstvenom nahođenju obriše slova. Kao rezultat ćemo dobiti veliki broj kopija, ili replika, neregularnog teksta. Mogu li se ove replike porediti?

Parisi je pokazao da mogu. Ako su u pitanju tekstovi kod kojih je mali procenat slova izbrisan, onda postoji sličnost između replika – one su na neki način korelisane, tj. u tom smislu simetrične. Kako se broj obrisanih slova povećava, ova korelisanost je sve slabija, i ta vrsta simetrije među replikama se gubi. Dolazi do razbijanja simetrije među replikama, tj. replica symmetry breaking kako se to tehnički zove, i Parisi je u svojim radovima s kraja 20. veka prvi pokazao kako ovaj “replika trik” može da se koristi za proučavanje neregularnih sistema. Naime, ovaj"trik" omogućava hijerarhijsku klasifikaciju sličnosti među replikama koja najzag dovodi do globalnog opisa originalnog sistema.

Parisi je u svojim istraživanjima koristio ovakve modele ali u kontekstu magnetizma: na svakom čvoru rešetke je zamišljeno da postoji magnetić, tj. strelica ili “spin”, koji može da bude orijentisan u prostoru, a interakcija među spinovima preferira da susedni spinovi budu usmereni u istom pravcu. Ako je temperature dovoljno niska, tj. interakcija među spinovima dovoljno jaka, onda će prosečna orijentacija spinova (magnetića) biti usmerena u nekom određenom pravcu u prostoru. Drugim rečima, material će biti spontano namagnetisan. Sa povišenjem temperature, spontana magnetizacija se gubi, i tada se kaže da dolazi do magnetskog faznog prelaza iz namagnetisanog u ne-namagnetisano stanje. Kao u slučaju topljenja čvrstog tela, kod regularnih rešetki ovaj magnetski fazni prelaz se dešava na nekoj određenoj temperaturi.  Međutim, ako je u pitanju neregularna rešetka, onda se takav model magnetizma zove spinsko staklo, i to je upravo klasa kompleksnih sistema kakve je u svom naučnom radu proučavao Giorgio Parisi. Njegov doprinos preciznijem razumevanju naizgled neuporedivih sistema uz pomoć replika “trika” je otvorio vrata ka kvantitativnom razumevanju mnogih drugih kompleksnih sistema kao što je ljudska svest, ili evolucija, ili globalna dinamika jata ptica u letu, što se može videti po značajnim radovima koje u svojim naslovima imaju pomenute fenomene.  

Kao što je moguće sistematski (matematički ) proučavati neuređene sisteme koji, naizgled, ne podležu preciznom kvantifikovanju, tako je moguće primeniti slične metode na proučavanje bioloških, socijalnih i drugih kompleksnih sistema različitih dimenzija, od atomskih do kosmičkih. Kao ilustraciju prilažem jedan lep gifić koji prikazuje murmuration of starlings (čvorci u letu), negde u severnoj Evropi.

411798ae884701bedca8e4e8007e5361

 

U jednom svom radu Parisi je proučavao kolektivno ponašanje ptica i pokazao da njihovo let može matematički da se precizira pomoću topološkog, a ne metričkog rastojanja među njima. Koga zanimaju detalji, rad je štampan u PNAS

 Interaction ruling animal collective behavior depends on topological rather than metric distance: Evidence from a field study .

Posmatrajući ovo ponašanje jata ptica uviđamo da ono ne poseduje strogu geometrijsku regularnost, ali da svakako postoji  kolektivna osobina njihovog kretanja neke druge prirode.

Za svoj rad na fenomenima neke druge prirode kakvi se viđaju u kompleksnim sistemima, Parisi je dobio Nobelovu nagradu 2021. godine. 

 

 

  • postavite na |


Komentari (362)
Sakrij replike | Pošaljite komentar 

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

docsumann docsumann 16:57 12.02.2022

Re: ...

Sve su to nabadanja, odnosno, čovek mašta o tome da predvidi budućnost.


pa maštao je i o letu u kosmos....so, keep on dreaming (hard)

inače, Hju Evertova zamisa o multiverzumu čiji se tokovi račvaju sa svakim kvantnim raspletom (kolapsom talasne funkcije), može se elegantno preslikati i na predikciju budućnosti, odnosno uticaja kojeg predviđanje budućnosti ima na njene tokove.
da budem konkretniji, recimo, paradoks koji se u vezi toga često poteže - šta ako odeš u prošlost i ubiješ svog đeda po ocu prije nego što on upozna tvoju babu? ko će tebe da napravi, tj. tvog oca??

rješenje je da si tim činom samo aktivirao još jedan paralelni tok stvari, a ona u kojoj si ti rođen i dalje fercera.

doduše ja mislim da sve verzije stvarnosti ionako već postoje upakovane u matricu meta zbilje.
kvantni ekcesi mogu biti čvorišta (portali) za komunikaciju između njih.
sad ima tu još detalja oko spregnutosti svijesti i vremana, al da ne davim...

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

alselone alselone 15:59 11.02.2022

Swarm inteligence

Se jako lepo modeluje računarski i koristi u metodama optimizacija. Ako se sećaš, pričali smo onomad o tome.

Preporuka: 0 / Link / Replika: 10 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

jinks jinks 16:16 11.02.2022

Re: Swarm inteligence

Skoro naletim na jedan komentar, u kome kaže čovek da su svi ovi optimizacioni softveri koji se najšeće koriste ništa u odnosu na neke koje koriste banke, NASA, ...

Čak je i dao link na jedan, Ampl se zove, kada pogledaš sajt nikada ne bi rekao da se pomoću njega proračunavaju trajektorije puta na Mars, na primer.

Kaže još da na određeni način efikasnije rešavaju kompleksne optimizacione probleme, za redove veličine bolje nego mnogi poznatiji softveri.

Na kraju krajeva, možda kompleksni dinamički sistemi upravo delom i počinju tamo gde se završava klasična povratna sprega, i gde počinju određene povratne sprege definisane komplesnih optimizacionim problemima (što već uveliko postoji u prediktivnim kontrolerima, između ostalog).

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

alselone alselone 16:20 11.02.2022

Re: Swarm inteligence

Čak je i dao link na jedan, Ampl se zove, kada pogledaš sajt nikada ne bi rekao da se pomoću njega proračunavaju trajektorije puta na Mars, na primer.

Jeste, ti koji se koriste profesionalno su krvavo skupi. Gurobi je jedan od njih. IBM ima CPLEX.

Cene su ono - udri me do zore.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nsarski nsarski 16:32 11.02.2022

Re: Swarm inteligence

alselone
Se jako lepo modeluje računarski i koristi u metodama optimizacija. Ako se sećaš, pričali smo onomad o tome.


Da sećam se. Imam drugara, matematičara, koji je na tome doktorirao.

Družim se s njim kad sam u Qataru. Često razgovaramo o tim swarm intelligence. Evo ga ovde:

Raka Jovanović

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

alselone alselone 21:01 11.02.2022

Re: Swarm inteligence

Evo ga ovde:

Raka Jovanović


Svaka čast, jako kul.

Ono što je jako zanimljivo je to da je swarm intell oblast jako "objavljabilna", pošto malo nešto negde čačneš - eto rad, a prostora još uvek ima i-haj.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nsarski nsarski 21:06 11.02.2022

Re: Swarm inteligence

alselone
Evo ga ovde:

Raka Jovanović


Svaka čast, jako kul.

Ono što je jako zanimljivo je to da je swarm intell oblast jako "objavljabilna", pošto malo nešto negde čačneš - eto rad, a prostora još uvek ima i-haj.


Naravno. On radi na raznovrsnim problemima, radovi se štampaju, Qatar plaća. Njegova žena, Filipinka, uglavnom skita po svetu dok on besomučno troši CPU time i čuva dete.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

alselone alselone 21:09 11.02.2022

Re: Swarm inteligence

Njegova žena, Filipinka,

Ja pročitao Filipika.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nsarski nsarski 21:14 11.02.2022

Re: Swarm inteligence

alselone
Njegova žena, Filipinka,

Ja pročitao Filipika.



Nije. Išli su u Manilu da se venčaju. Ma, cirkus.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

alselone alselone 21:17 11.02.2022

Re: Swarm inteligence

Išli su u Manilu da se venčaju. Ma, cirkus.


Je l' siguran da ovaj... ma nema veze, bitno da se mladi voledu.

Preporuka: 24 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

mlatisa mlatisa 08:51 12.02.2022

Re: Swarm inteligence


Jeste, ti koji se koriste profesionalno su krvavo skupi. Gurobi je jedan od njih. IBM ima CPLEX.

Cene su ono - udri me do zore.


Срећа постоје џаба академске верзије, а постоје и џаба алтернативе за прву помоћ. Коме баш треба нек се испрси.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

jinks jinks 17:23 12.02.2022

Re: Swarm inteligence

Срећа постоје џаба академске верзије, а постоје и џаба алтернативе за прву помоћ. Коме баш треба нек се испрси.

Da, mislim da je gorepomenuti dž u verziji koja može da optimizuje problem do 300 varijabli i do 300 constraints-a.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

mnenadic mnenadic 16:22 11.02.2022

Očigledno

Ima nas koji smo pretekli...nego retko pišete pa su razlozi za posetu blogu sve manji...

Preporuka: 72 / Link / Replika: 2 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nsarski nsarski 16:24 11.02.2022

Re: Očigledno

Ima nas koji smo pretekli...nego retko pišete pa su razlozi za posetu blogu sve manji...


Hvala na posjetu. Nego, nismo se valjda toliko otuđili da smo počeli da se vičemo?

P.S. Angažovali me da pišem za neke hrvatske novine. Možda će to da me probudi.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Milan Novković Milan Novković 14:35 12.02.2022

Re: Očigledno

mnenadic
Ima nas koji smo pretekli...nego retko pišete pa su razlozi za posetu blogu sve manji...




Preporuka: 24 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

mirelarado mirelarado 16:51 11.02.2022

Pitanjce

Zanima me da li se prati koliko dodela Nobelove nagrade za određenu oblast fizike utiče na povećano interesovanje istraživača baš za tu granu, a samim tim i na njen razvoj baš u tom pravcu.

Možda bismo i pravce u kojima se razvija neka naučna disciplina mogli da posmatramo kao kompleksan sistem?

Preporuka: 24 / Link / Replika: 16 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nsarski nsarski 18:12 11.02.2022

Re: Pitanjce

Zanima me da li se prati koliko dodela Nobelove nagrade za određenu oblast fizike utiče na povećano interesovanje istraživača baš za tu granu, a samim tim i na njen razvoj baš u tom pravcu.


Veoma znači. Ima tu čitava zavrzlama. Šveđani su mnogo napaljeni na elementarne čestice i kosmologiju i onda dodeljuju Nobela za istraživanja u toj oblasti. To, za uzvrat, pokrene novu lavinu istraživanja u CERN-u, i ostalim skupim laboratorijama, a Švedi srećni. I tako - ti meni češeš leđa, ja tebi - održava finansiranje visoke fizike na svetu. A sve to košta koliko par bombardera u budžetu Pentagona. Demokratija zdaj!

Evo, prognoziram da će uskoro da padne Nobel iz istraživanja u fizici plazme - jbg. treba finansirati istraživanja u kontrolisanoj fuziji, što je vau! Ali, kako drugi, tako i fizičari. Iz književnosti će da padne nagrada nekox trans Greti, borkinjix za prava izgubljenih lavova, silovanih delfina i neshvaćenih izbeglica iz centralnog Konga. S posebnim osvrtom na ukrajinsku baletsku scenu.

Preporuka: 48 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

docsumann docsumann 18:47 11.02.2022

Re: Pitanjce

nobelovu nagradu za književnost treba demokratizovati, uključivanjem (inkluzivnim uključivanjem ) što više ljudi od autoriteta širom svjeta. što da ne i čitalaca u nekoj mjeri.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

softelectronics_e softelectronics_e 19:04 11.02.2022

Re: Pitanjce

docsumann
nobelovu nagradu za književnost treba demokratizovati, uključivanjem (inkluzivnim uključivanjem ) što više ljudi od autoriteta širom svjeta. što da ne i čitalaca u nekoj mjeri.

Zar uključivanje nije, inherentno, inkluzivno?

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

docsumann docsumann 19:07 11.02.2022

Re: Pitanjce

softelectronics_e
docsumann
nobelovu nagradu za književnost treba demokratizovati, uključivanjem (inkluzivnim uključivanjem ) što više ljudi od autoriteta širom svjeta. što da ne i čitalaca u nekoj mjeri.

Zar uključivanje nije, inherentno, inkluzivno?


misliš da sam trebao da napišem - s inherentno inkluzivnim uključivanjem

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

mirelarado mirelarado 19:33 11.02.2022

Re: Pitanjce

docsumann
nobelovu nagradu za književnost treba demokratizovati, uključivanjem (inkluzivnim uključivanjem ) što više ljudi od autoriteta širom svjeta. što da ne i čitalaca u nekoj mjeri.


Eh, ako bi se iključio švedski patriotski žiri, kako bi onda nagradu dobili i neki opskurni švedski pesnici?

Preporuka: 24 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

softelectronics_e softelectronics_e 19:34 11.02.2022

Re: Pitanjce

docsumann
softelectronics_e
docsumann
nobelovu nagradu za književnost treba demokratizovati, uključivanjem (inkluzivnim uključivanjem ) što više ljudi od autoriteta širom svjeta. što da ne i čitalaca u nekoj mjeri.

Zar uključivanje nije, inherentno, inkluzivno?


misliš da sam trebao da napišem - s inherentno inkluzivnim uključivanjem


Ne.
Mislim da nije trebalo da pominješ inkluzivno.
Deluje mi suvišno.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

softelectronics_e softelectronics_e 19:36 11.02.2022

Re: Pitanjce

mirelarado
docsumann
nobelovu nagradu za književnost treba demokratizovati, uključivanjem (inkluzivnim uključivanjem ) što više ljudi od autoriteta širom svjeta. što da ne i čitalaca u nekoj mjeri.


Eh, ako bi se iključio švedski patriotski žiri, kako bi onda nagradu dobili i neki opskurni švedski pesnici?

Ne znam kako će biti u književnosati, ali, neslužbeno se saznaje da će poznata mirotvorka Nataša Kandić biti nominovana za nagradu za mir.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

mirelarado mirelarado 19:39 11.02.2022

Re: Pitanjce

softelectronics_e
mirelarado
docsumann
nobelovu nagradu za književnost treba demokratizovati, uključivanjem (inkluzivnim uključivanjem ) što više ljudi od autoriteta širom svjeta. što da ne i čitalaca u nekoj mjeri.


Eh, ako bi se iključio švedski patriotski žiri, kako bi onda nagradu dobili i neki opskurni švedski pesnici?

Ne znam kako će biti u književnosati, ali, neslužbeno se saznaje da će poznata mirotvorka Nataša Kandić biti nominovana za nagradu za mir.


Tu se niko ne može meriti s Obamom koji je nagradu dobio na osnovu lepih obećanja.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

docsumann docsumann 19:44 11.02.2022

Re: Pitanjce

softelectronics_e
docsumann
softelectronics_e
docsumann
nobelovu nagradu za književnost treba demokratizovati, uključivanjem (inkluzivnim uključivanjem ) što više ljudi od autoriteta širom svjeta. što da ne i čitalaca u nekoj mjeri.

Zar uključivanje nije, inherentno, inkluzivno?


misliš da sam trebao da napišem - s inherentno inkluzivnim uključivanjem


Ne.
Mislim da nije trebalo da pominješ inkluzivno.
Deluje mi suvišno.


misliš nepotrebno suvišno?

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nsarski nsarski 20:28 11.02.2022

Re: Pitanjce

Tu se niko ne može meriti s Obamom koji je nagradu dobio na osnovu lepih obećanja.


I u tom trenutku vodio 7 ratova. Ako može on, može i ova naša udbaška kučkica, mirotvorka, koja je u svoje vreme delila pozive za vojsku klincima sa opštine Palilula. Sa Švedima danas sve može.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

mirelarado mirelarado 20:42 11.02.2022

Re: Pitanjce

nsarski
Tu se niko ne može meriti s Obamom koji je nagradu dobio na osnovu lepih obećanja.


I u tom trenutku vodio 7 ratova. Ako može on, može i ova naša udbaška kučkica, mirotvorka, koja je u svoje vreme delila pozive za vojsku klincima sa opštine Palilula. Sa Švedima danas sve može.


Bila vojni referent?

Preporuka: 24 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nsarski nsarski 20:52 11.02.2022

Re: Pitanjce

mirelarado
nsarski
Tu se niko ne može meriti s Obamom koji je nagradu dobio na osnovu lepih obećanja.


I u tom trenutku vodio 7 ratova. Ako može on, može i ova naša udbaška kučkica, mirotvorka, koja je u svoje vreme delila pozive za vojsku klincima sa opštine Palilula. Sa Švedima danas sve može.


Bila vojni referent?


Radila u opštini Palilula. Ne znam kako se ta funkcija zove, ja sa birokratskim gmazovima i uniformisanim spodobama nikad nisam imao posla. Neko mi reče da je slala pozive za vojsku klincima.

Preporuka: 24 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

mirelarado mirelarado 21:07 11.02.2022

Re: Pitanjce

nsarski
mirelarado
nsarski
Tu se niko ne može meriti s Obamom koji je nagradu dobio na osnovu lepih obećanja.


I u tom trenutku vodio 7 ratova. Ako može on, može i ova naša udbaška kučkica, mirotvorka, koja je u svoje vreme delila pozive za vojsku klincima sa opštine Palilula. Sa Švedima danas sve može.


Bila vojni referent?


Radila u opštini Palilula. Ne znam kako se ta funkcija zove, ja sa birokratskim gmazovima i uniformisanim spodobama nikad nisam imao posla. Neko mi reče da je slala pozive za vojsku klincima.


Ako su nam bivše opštinske ćate perjanice borbe za mir, ljuCka prava i slično, onda nije ni čudo da živimo u farsi.

Preporuka: 24 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nsarski nsarski 22:04 11.02.2022

Re: Pitanjce

Ako su nam bivše opštinske ćate perjanice borbe za mir, ljuCka prava i slično, onda nije ni čudo da živimo u farsi.


Evo, velika borkinja za ljuCka prava, Biki Srki, upravo učestvuje u TV programu sa Psiho PreCednikom. Šta reći?

Preporuka: 72 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

mlatisa mlatisa 08:55 12.02.2022

Re: Pitanjce


Ne znam kako će biti u književnosati, ali, neslužbeno se saznaje da će poznata mirotvorka Nataša Kandić biti nominovana za nagradu za mir.


Нисмо ми у фокусу. Ја типујем на неког дисидента из Русије. Нпр. Наваљни или оне што се скидају голе испред богомоља.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

vcucko vcucko 02:36 13.02.2022

Re: Pitanjce

mlatisa

Ne znam kako će biti u književnosati, ali, neslužbeno se saznaje da će poznata mirotvorka Nataša Kandić biti nominovana za nagradu za mir.


Нисмо ми у фокусу. Ја типујем на неког дисидента из Русије. Нпр. Наваљни или оне што се скидају голе испред богомоља.

Kako god okreneš Navaljnog on ipak ispadne sirovi ruski macionalista. Poznati su njegovi stavovi o ilegalnim imigrantima sa Kavkaza i iz Srednje Azije (potrpati u vozove pa podići zid). Ne verujem da se to tek tako da ispeglati, uz svu moć zapadne medijske mašine.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

zilikaka zilikaka 21:20 11.02.2022

pročitala sa uživanjem

Verovatno ću ponoviti još koji put, mada je pisano izuzetno pitko, al greota propustiti priliku da nešto novo saznaš.

Pošto tema daleko prevazilali moj nivo znanja, a ko nekako volim da uradim korisnu stvar, ovde ću dodati jedan banalan zanatski podatak koji može svakom biti od koristi u svakodnevnom životu.
Pominjao si fazne prelaze, temperature na kojima se vrše, al nije zgoreg podsetiti da je količina energije (toplote) koju treba dovesti il odvesti da bi se prelaz desio za dobar red veličine veći nego količina toplote da bi se nešto zagrejalo il ohladilo u istoj fazi.
Gde je tu praktična korist ove informacije za širu publiku?

Pa recimo, ilustracije radi, ako hoćeš sa ohladiš čašu pića dodavanjem hladne vode, odnosno tek otopljenog leda, trebaće ti stotinak puta veća količina takve vode, za isti efekat, nego da to uradiš sa ledom, tek smrznutim, bliske temperature.

Naravoučenije: Ako konobar donese posudu sa ledom koji se tokom kafanskog razgovora tek otopio, nemojte u piće nikad sipati tu hladnu vodu u nadi da će biti koristi slične kao da je led. Samo će se razvodnjiti a od takvog hlađenja nikakva vajda.
Led je sasvim druga priča.

Preporuka: 72 / Link / Replika: 7 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

zilikaka zilikaka 22:27 11.02.2022

Re: pročitala sa uživanjem

Ovo nisam znala a jako je zanimljivo!
Ono, nestacionarni režimi se u praksi rade empirijskim modelima. Mnogo su komplikovani za pravo matematisanje na inženjerskom nivou.
Ima li nekog objašnjenja za ovaj efekat?

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nsarski nsarski 22:38 11.02.2022

Re: pročitala sa uživanjem

Mnogo su komplikovani za pravo matematisanje na inženjerskom nivou.
Ima li nekog objašnjenja za ovaj efekat?


Ima više objašnjenja. Prvo, potrebno je precizirati tačne uslove pod kojima se voda hladi. Recimo, da li su čaše zatvorene ili otvorene.

U prvom slučaju, objašnjenje je konvekcija - topla voda struji uzbrdo ka površini i brže se hladi jer je eksponirana ka okolini.
Ako je čaša otvorena, objašnjenje je isparavanje. Topla voda isparava brže nego hladna sa površine, pa je količina preostale vode manja u toploj čaši i stoga se brže ohladi.
Itd. Efekat može da se manifestuje samo pod preciznim specifičnim uslovima.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

zilikaka zilikaka 22:50 11.02.2022

Re: pročitala sa uživanjem

Dobro, konvekcija svakako al kako pada temperatura sve je manje intenzivno.
Moraću ponovo da pogledam dijagram, i da potražim to malo detaljnije.
Za otvoren sud nije interesantno, nego zatvoren...
Eto meni jednom zabave.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Ribozom Ribozom 23:34 11.02.2022

Re: pročitala sa uživanjem

Na osnovu krivih zakljucujem da bi temperatura bila jos i veca, ali promene izazvane prirodnim uticajima slabe pa je jos 'izdrzljivo' ako je.
Da li ovo pocetkom 90-ih bilo slabo erupcije vulkana, solarnih oluja etc, pa samo sto se nismo smrzli?
Zapravo meni nije jasno da li je kriva 'povecanja temperature usled ljudskog uticaja' dobijena razlikom krive 'stvarnih izmerenih vrednosti' i 'samo prirodnih uticaja'. Ako nije (posto bi bilo isuvise jednstvno), koje su sve vrednosti koristili za 'ljudski uticaj'?

Da, uzivali smo citajuci, nemoj da se stalno nesto pravdas.

Preporuka: 24 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

mlatisa mlatisa 08:43 12.02.2022

Re: pročitala sa uživanjem

Evo jedan zanimljiv praktičan efekt koji je još i kontra-intuitivan. Zove se Mpemba efekat, po mladom učeniku iz Tanzanije koji se zove Erasto Bartholomeo Mpemba. On je eksperimentalno otkrio da se čaša tople vode brže ohladi do tačke smrzavanja od iste takve količine hladne vode.
Mpemba effect

Ја не видим да је то неко потврдио. Поред интуиције коси се са неким законима физике. Оно што јесте тачно је да је брзина промене температуре тела пропорционална разлици температура средина- тело Њутнов закон хлађења.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

softelectronics_e softelectronics_e 10:27 12.02.2022

Re: pročitala sa uživanjem

nsarski
Naravoučenije: Ako konobar donese posudu sa ledom koji se tokom kafanskog razgovora tek otopio, nemojte u piće nikad sipati tu hladnu vodu u nadi da će biti koristi slične kao da je led. Samo će se razvodnjiti a od takvog hlađenja nikakva vajda.


Evo jedan zanimljiv praktičan efekt koji je još i kontra-intuitivan. Zove se Mpemba efekat, po mladom učeniku iz Tanzanije koji se zove Erasto Bartholomeo Mpemba. On je eksperimentalno otkrio da se čaša tople vode brže ohladi do tačke smrzavanja od iste takve količine hladne vode.
Mpemba effect

Ne bih da previše oponiram, no, moje mlađe dete kaže da nije tačno ovo što kaže mpemba efekt za vodu.

Da li važi za nešto drugo, možda.
Ponešto sam i ja o tome načuo, no, ovako mi je dete dalo objašnjenje (pošto radi od kuće na 2 - radi od kuće, iz svoje (i roditeljske) kuće).
Ako imaš dve čaše vode koje su (već) na nula stepeni, smrznuće se za isto dodatno vreme.
Ali, ako imaš dve čaše, od kojih je jedna na temperaturi višoj od nula stepeni, a druga na nula stepeni - pre će se zalediti ona na nula stepeni.
I još kaže da na MIT kažu da je možda moguće za sladoled, ali za vodu ne.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nsarski nsarski 10:27 12.02.2022

Re: pročitala sa uživanjem

Ја не видим да је то неко потврдио. Поред интуиције коси се са неким законима физике. Оно што јесте тачно је да је брзина промене температуре тела пропорционална разлици температура средина- тело Њутнов закон хлађења.


Stvari jesu malo komplikovanije od prostog Njutnovog zakona. Zapravo, efekat je primećen još u vreme Aristotela, posle je o njemu pisao Bekon, pa i Dekart, čini mi se.
U moderno vreme je bilo nekoliko studija koje su obarale/potvrđivale ovaj efekat.
Ipak, predlažem da pogledaš celu seriju objašnjenja na ovom linku Mpemba effect.

Preporuka: 24 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

alselone alselone 21:26 11.02.2022

Ja se izvinjvam ali moram

Pogledajte agoniju u očima ovog psa.



Crkavam.

Preporuka: 48 / Link / Replika: 3 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

mirelarado mirelarado 21:32 11.02.2022

Re: Ja se izvinjavam ali moram

alselone
Pogledajte agoniju u očima ovog psa.



Crkavam.




Maltretiranje životinja je valjda zabranjeno i kažnjivo. Sirota kuca.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nikvet pn nikvet pn 11:13 12.02.2022

Re: Ja se izvinjavam ali moram

Болесно уживање над згаженом душом...

Preporuka: 24 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Atomski mrav Atomski mrav 23:30 13.02.2022

Re: Ja se izvinjvam ali moram

Leptejebo, ni životinje ne ostavlja na miru.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nask nask 00:27 12.02.2022

Napokon

jedan blogotematski fazni prelaz. U to ime

Preporuka: 48 / Link / Replika: 5 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nsarski nsarski 00:33 12.02.2022

Re: Napokon

nask
jedan blogotematski fazni prelaz. U to ime


Hvala, ulepša mi blog!
Stari snimak ili ovoprolećni? Kod mene u kraju visibabe se raspomamile.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nask nask 00:36 12.02.2022

Re: Napokon

Prošloletnji.

Runjava trava, Anchusa officinalis. Dok je mlada lekovita, pod starost otrovna.
Totalno linearna osobina, kao i kod ljudi.
Kod mene u kraju visibabe se raspomamile

Ovde kod mene krokusi/šafran. Za nedelju dana nam počinje školski raspust koji se zove, kakve li slučajnosti, krokusvakantie, krokusni/šafranski raspust.

Preporuka: 24 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

zilikaka zilikaka 08:56 12.02.2022

Re: Napokon

Kod mene u kraju visibabe se raspomamile.

Baš juče gledam, ima ih na sve strane. One ladno opstaju u travi koja se kosi, a kad ih zapatiš, ostaju tu bez obzira na uslove. Jedino slabije trpe betoniranje.

Nego, sad su sledeće ljubičice. I njih imamo onoliko ali mi se čini da one uvek rastu tamo gde one hoće a ne gde si ti zamislio.
Bilo da im namestim mesto, presadim lepo, redovno zalivam...ona kunja i na kraju propadne.
Onda se druga ladno pojavi između dve cigle i napreduje ko blesava.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

tess1 tess1 09:51 12.02.2022

Re: Napokon

Nego, sad su sledeće ljubičice. I njih imamo onoliko ali mi se čini da one uvek rastu tamo gde one hoće a ne gde si ti zamislio.

Sjajno. Poetično. :)

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

tess1 tess1 09:59 12.02.2022

Pčelice

Posmatrajući ovo ponašanje jata ptica uviđamo da ono ne poseduje strogu geometrijsku regularnost, ali da svakako postoji kolektivna osobina njihovog kretanja neke druge prirode.

Figures in an Interior
Édouard Vuillard
1896



Figures in an Interior jedan je od četiri panela naslikana za pariski stan doktora H. Vaqueza. Ovaj kardiolog, doktor Dodeu (Alphonse Daudet), a kasnije i M. Prustu, bio je strastveni ljubitelj moderne umjetnosti.

Za sobu koja je neusmnjivo korištena kao biblioteka osmišljena je suptilna (?) vizuelna interakcija između slika i zidova prekrivenih tapetama koje su bile njihov produžetak. Figure koje vidimo su imaginarne dvojnice stanara (slikar je volio žene, jako), stapaju se u šarenolikost tkanina i tapeta koje podsjećaju na mille-fleurs tapiserije kasnog srednjeg stoljeća.

Motivi se rastvaraju u međusobnoj raznobojnoj igri i ilustruju umjetnikovo promišljanje o odnosu slikarstva i dekorativne umjetnosti i ukazuju na revoluciju ranog XX stoljeća, s rađanjem apstrakcije i dekorativnog slikarstva A. Matisa.

A bolje i cvjetnu nego npr prilagođeniju tekstu za običnog čovjeka ovu. :)

(nisam sigurna kako se pišu francuska imena)

Preporuka: 24 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

shmoo shmoo 09:39 12.02.2022

"Ајн лагер бир унд пица пајнен!"

Ovaj blog je uprošćena verzija jednog predavanja...


Налетим синоћ на Хистори каналу на неку емисију о тзв. "Наци Бел" (нацистичком звону).

(Иначе, тешко на Хисторију налетети на нацисте, свака друга емисија им је посвећена Хитлеру и нацистичкој Немачкој, па ми свако вече кроз собу марширају Вермахт трупе.)

Елем, у емисији је било речи о некаквој тајној нацистичкој технологији чији остаци још увек леже испод земље негде у Пољској и, наводно, све је то слабо истражено...

(Биле у емисији и колективне сличице немачких, Хитлерових, научника које су Амери мазнули испред Руса 1945... На сликама их има као када се нека школа од једно 6-7 одељења слика колективно...)

Кажу за тај Наци Бел да су то Немци за време Другог светског рата радили истраживања и експерименте у вези са стварањем антигравитационог поља (ако сам добро запамтио...).

Зна ли, људи, неко од вас нешто више о томе?

То би, чини ми се, била занимљива тема за неки блог.

"Ајн лагер бир унд пица пајнен!"







Preporuka: 0 / Link / Replika: 9 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nask nask 13:05 12.02.2022

Re: "Ајн лагер бир унд пица пајнен!"

Зна ли, људи, неко од вас нешто више о томе?

Mislim da je ta priča u istoj kategoriji kao i (mega)death ray onog hrvata što je jednom prošao vozom kroz Beograd. Nešto malo istinitih želja i fantazija, pa red okultizma i mozgova sprženih raznim narkotičnim molekuleima i na kraju red ajdedazaradimparekoDenikenizma.

Jedan mali pop muzički intermeco, VIS Megdeath




Preporuka: 72 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

shmoo shmoo 14:55 12.02.2022

Re: "Ајн лагер бир унд пица пајнен!"

nask
Зна ли, људи, неко од вас нешто више о томе?

Mislim da je ta priča u istoj kategoriji kao i (mega)death ray onog hrvata što je jednom prošao vozom kroz Beograd. Nešto malo istinitih želja i fantazija, pa red okultizma i mozgova sprženih raznim narkotičnim molekuleima i na kraju red ajdedazaradimparekoDenikenizma.

Jedan mali pop muzički intermeco, VIS Megdeath


Могуће.

Хвала ти, ти сигурно пре можеш да разумеш о чему причају и да увидиш колико ту има науке, а колико "науке".

Мада... И као такво, опет мислим да би била интересантна тема за блог.

Ево ти на поклон нешто слично онда и из моје обалсти, а у част нашег домаћина овде који је мени указао на овај линковани текст.


Talking gibberish (ЛИНК)


Надам се да ниси ово раније видео јер ако јеси, пропаде ми поклон. А ако је тако, ево ти резервни поклон.





Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nask nask 16:22 12.02.2022

Re: "Ајн лагер бир унд пица пајнен!"

колико ту има науке, а колико "науке".

Da to su te nelinerane priče o kojima je ovaj blog. Jer kad neko zamisli to neko "oružje koje će promeniti sve" bez obzira što je možda ideja zasnovana ne nekim fizičkim principima koji su okej, krenu da se mešaju i drugi parametri koji umeju to da odvedu u totalno haotično/nepredvidivo stanje sistema. Koliko ja znam od svih tih misterioznih oružja, eliksira za večni život i kristalnih kugli, samo je nacistička raketna tehnologija bila "prava stvar" i nešto u čemu su bili ispred Saveznika. Sve ostalo manje ili više spada u mitove Nibelunga.

пропаде ми поклон

Poklon nikad ne može da propadne, hvala. Odgledao sad po prvi put. Ima nešto u toj priči ali sam ja naravno sve vreme smišljao kontra primere kako bih mu opovrgao tezu, jbg fizičarska profesionalna deformacija. Mada lepo kaže da može imati nekog uticaja i da to nije egzaktna nauka.

Preporuka: 24 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

docsumann docsumann 17:02 12.02.2022

Re: "Ајн лагер бир унд пица пајнен!"

Jedan mali pop muzički intermeco, VIS Megdeath



video nedostupan u vašoj zemlji

a i tasin prije toga...

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Ribozom Ribozom 20:01 12.02.2022

Re: "Ајн лагер бир унд пица пајнен!"

docsumann
Jedan mali pop muzički intermeco, VIS Megdeath



video nedostupan u vašoj zemlji

a i tasin prije toga...










Preporuka: 24 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

docsumann docsumann 20:07 12.02.2022

Re: "Ајн лагер бир унд пица пајнен!"




Pantera u Moskvi...

Preporuka: 24 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

shmoo shmoo 20:24 12.02.2022

Re: "Ајн лагер бир унд пица пајнен!"

docsumann
Jedan mali pop muzički intermeco, VIS Megdeath



video nedostupan u vašoj zemlji

a i tasin prije toga...



И мени је Насков видео недоступан.

Али она моја вермахт Ерика маршира код мене без проблема.

Мора да је до уређивачке политике која се кроји на нама неким недоступним висинама друштвене хијерархије?






Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

shmoo shmoo 20:26 12.02.2022

Re: "Ајн лагер бир унд пица пајнен!"

nask

Poklon nikad ne može da propadne, hvala. Odgledao sad po prvi put. Ima nešto u toj priči ali sam ja naravno sve vreme smišljao kontra primere kako bih mu opovrgao tezu, jbg fizičarska profesionalna deformacija.



Тако сам и мислио... Да ће те усмерити у том правцу...

Али тај клип је резервни поклон.

Јеси бацио поглед на онај линковани текст?

"Блебећете ли глупости"? (у мом слободном преводу)

То је био главни поклон.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nask nask 22:59 12.02.2022

Re: "Ајн лагер бир унд пица пајнен!"

То је био главни поклон.

Evo ja upropastio poklon, jbg kada ne razlikujem plavo od crnog. Da, lep pregled "naučne lingvistike".
video nedostupan u vašoj zemlji

И мени је Насков видео недоступан.

Pa kada ste u vašoj zemlji, ko vam kriv.

BTW okačio Sweating Bullets

Preporuka: 24 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

audrey92 audrey92 20:07 12.02.2022

sve je to lepo ali...

Koliko je lepo i zadivljujuće da grupa pametnih ljudi ulazi u tajne ovakvih fenomena. Međutim, u isto vreme svedočimo pojavi da su "široke narodne mase" sklone da poveruju u bilo kakvu babsku priču bilo kakvog tipa sa jutjuba i da na osnovu nje odlučuju o svom životu (i tuđim životima). I da ih nikakva empirija ne može razuveriti (kašike se lepe na vakcinisane, npr. i tome slično).
Šta nam matematika govori o tom "kompleksnom sistemu"? Jel D. Trump pao s neba i ako nije, odakle je stigao (pita se liberalna Amerika već 5 godina, no bezuspešno)?
Samo sam jako pesimistična. Doći će "široke narodne mase" za par godina i polupati CERN i sve laboratorije (iz nekog sujevernog verovanja) i mi nećemo razumeti šta se dešava.

Hvala domaćinu na predivnom tekstu.

Preporuka: 48 / Link / Replika: 77 / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nsarski nsarski 20:35 12.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

Hvala domaćinu na predivnom tekstu.


Zahvaljujem na lepim rečima.

Nije baš sve tako crno.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nikvet pn nikvet pn 20:38 12.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

Хвала домаћину, придружујем се. Али немој тако песимистично. Одувек је тако, још од александријске библиотеке рецимо. Увек је било широких народних маса да попале и развале, и увек је преостајало довољно јуродивих да крхотине саставе и наставе.

Preporuka: 48 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

docsumann docsumann 20:47 12.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

nsarski
Hvala domaćinu na predivnom tekstu.


Zahvaljujem na lepim rečima.

Nije baš sve tako crno.


oko 5% svemira je vidljiva materija

Preporuka: 48 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nsarski nsarski 20:50 12.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

docsumann
nsarski
Hvala domaćinu na predivnom tekstu.


Zahvaljujem na lepim rečima.

Nije baš sve tako crno.


oko 5% svemira je vidljiva materija


Bogami, pravo zboriš

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

audrey92 audrey92 21:10 12.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

nikvet pn
Хвала домаћину, придружујем се. Али немој тако песимистично. Одувек је тако, још од александријске библиотеке рецимо. Увек је било широких народних маса да попале и развале, и увек је преостајало довољно јуродивих да крхотине саставе и наставе.


Svakako, samo mene je potpuno prenerazila spoznaja iz doba pandemije da toliko ljudi nema (više?) poverenja u medicinu i nauku. Verovala sam da smo to tokom 20. veka prevazišli, da smo se navikli na vakcine, na medicinu. Korona mi je poljuljala sve uvide. Ako je tolikom broju ljudi dovoljan neki anonimni video sa interneta da ih ubedi u nešto besmisleno, onda je ovaj naš svet, koji počiva na nauci i tehnologiji, zapravo na staklenim nogama. To me plaši.
Imam viziju da će naučnici biti izbeglice i tajno preživljavati u šumama Bornea kad pseudonauka/religija preuzme svet.

Preporuka: 120 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

zilikaka zilikaka 21:35 12.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

Svakako, samo mene je potpuno prenerazila spoznaja iz doba pandemije da toliko ljudi nema (više?) poverenja u medicinu i nauku. Verovala sam da smo to tokom 20. veka prevazišli, da smo se navikli na vakcine, na medicinu

Ma hajde medicina, ona stvarno nije jednoznačna i desi se da omaši, ali što smo došli do toga da se bez stida pojavljuju persone koje javno objašnjavaju zašto je zemlja ravna
Skoro se po mrežama vrteo neki deo emisije u kojem je pevaljka nacrtala krug i pokazuje kako kad bi avion leteo oko kruga, morao bi "stalno da obara nos".
Ljudi koji ne znaju i ne razumeju elementarne stvari dozvoljavaju sebi da javno daju idiotska objašnjenja i ruše nešto s čime je čovečanstvo "raščistilo" pre više stotina godina.

Koja je to količina samouverenosti kad napadaš osnovne postavke, a bez trunke stvarnog znanja o njima.

Al to pronalazi put do sličnih, koji isto toliko ne znaju, i prima se.

Preporuka: 72 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nsarski nsarski 21:42 12.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

ali što smo došli do toga da se bez stida pojavljuju persone koje javno objašnjavaju zašto je zemlja ravna


Naravno da je ravna! Zar tebi izgleda da je
ovakva?


Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

softelectronics_e softelectronics_e 21:44 12.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

audrey92
nikvet pn
Хвала домаћину, придружујем се. Али немој тако песимистично. Одувек је тако, још од александријске библиотеке рецимо. Увек је било широких народних маса да попале и развале, и увек је преостајало довољно јуродивих да крхотине саставе и наставе.


Svakako, samo mene je potpuno prenerazila spoznaja iz doba pandemije da toliko ljudi nema (više?) poverenja u medicinu i nauku. Verovala sam da smo to tokom 20. veka prevazišli, da smo se navikli na vakcine, na medicinu. Korona mi je poljuljala sve uvide. Ako je tolikom broju ljudi dovoljan neki anonimni video sa interneta da ih ubedi u nešto besmisleno, onda je ovaj naš svet, koji počiva na nauci i tehnologiji, zapravo na staklenim nogama. To me plaši.
Imam viziju da će naučnici biti izbeglice i tajno preživljavati u šumama Bornea kad pseudonauka/religija preuzme svet.

Upravo!
Pre par minuta se vratio sa Dunava gde sam se sastao sa nekim drugarima iz nekog prošlog vremena.
Naravno, dotakli smo se i korone, te pandemije.
Nepotrebno je da navedem da je najglasnije 'držao slovo' najneškolovaniji od nas, jedini sa srednjom školom.
Ali on 'pročitao na guglu'!
I jebote, kako to inače život uredi, nije došao kolima - i zapalo baš meni da ga povezem kući.
Jedva sam uspeo u autu, pojačavanjem muzike, da sprečim njegova smatranja o kovidu.

Preporuka: 120 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nsarski nsarski 21:53 12.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

Хвала домаћину, придружујем се.

Hvala i tebi.

E, baš sam ovih dana pomislio na tebe: ja imam običaj da legnem da spavam i ostavim uključen TV. Skoro uvek je na nekom Animal kanalu i slušajuči glas spikera brzo zaspim.
E, tako sam ovih dana naučio da su mali nosorozi umiljati ko mačići. Zapravo, da su nosorozi veoma miroljubive i neopasne životinje, osim, naravno, ako se osećaju ugroženo.
Pa sam pomislio da li si ti možda imao posla s tim zverkama. Generalno, imam zaista veliko poštovanje za marvene lekare i njihov rad.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

audrey92 audrey92 22:03 12.02.2022

Re: sve je to lepo ali...


Upravo!
Pre par minuta se vratio sa Dunava gde sam se sastao sa nekim drugarima iz nekog prošlog vremena.
Naravno, dotakli smo se i korone, te pandemije.
Nepotrebno je da navedem da je najglasnije 'držao slovo' najneškolovaniji od nas, jedini sa srednjom školom.
Ali on 'pročitao na guglu'!
I jebote, kako to inače život uredi, nije došao kolima - i zapalo baš meni da ga povezem kući.
Jedva sam uspeo u autu, pojačavanjem muzike, da sprečim njegova smatranja o kovidu.



Meni se čini da pre 10-20 godina nismo to imali, nije svaka šuša smatrala nešto o medicini ili o obliku Zemlje. Razumem ja da se danas zahvaljujući internetu sad svaka seoska budala čuje worldwide a ne samo ispred lokalnog marketa, ali ova količina sujeverja pa i otvorenog antinaučnog stava, u značajnom procentu i kod lekara (!), to mi deluje opasno. Ako tu masu neko nahuška na naučne ustanove, piši propalo.
I imam osećaj da nemamo nikakvu strategiju protiv takvog scenarija.

Preporuka: 120 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

audrey92 audrey92 22:09 12.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

Zahvaljujem na lepim rečima.

Zahvaljujem na lepim rečima.


Nema na čemu, s poštovanjem Vas/te čitam ovde već 20 godina. E, kad je ono bilo pa smo se krljali na temu umetnosti s Maljkovićem (?) i nekim konceptualnim umetnicama, to su bila vremena! Otanjio blog, pa je utoliko lepše čitati ovako nešto.

Preporuka: 24 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nikvet pn nikvet pn 22:39 12.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

Са носороГзима нисам имао посла али са зебрама јесам. Јесу добрице али кад претераш хоће да се ритне, онако ситно као магаре

А у вези полусвета који поверује мрачњацима не бој се, кад осете тврдо љубе руку докторску. Дође ми школски тражи ивермектин, антиваксер; Гејц, жиг-звери, пет-ге крци-палци а жена му лекар - довео псину на вакцину! Вау, откинуо сам га од зезања, кичму померио, псину вакцинисао а њега дебело поколебао. Проверићу исход, али засад је добро, нема га на бандери.

Preporuka: 48 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

mlatisa mlatisa 23:03 12.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

Meni se čini da pre 10-20 godina nismo to imali, nije svaka šuša smatrala nešto o medicini ili o obliku Zemlje.


Са појавом Интернета постало је јефтино имати мишљење. До тада је требало отићи у библиотеку, купити књигу па чак и прочитати је. Пуно времена је неопходно за то. Сада је све то много јефтиније.

Поред тога, можда и најбитнији је проблем недостатка поверења у "струку". Често најгласнији као што рече softelectronics_e управо они најгрђи међу стручнима. Па ке поверење са разлогом пољуљано. Можемо видети еволуцију код нас. Прво се често јављао директор Инфективне клинике, кога бије добар глас, а онда је полако отишао у сенку сумњивих ликова (нпр. Несторовић)

Ako tu masu neko nahuška na naučne ustanove, piši propalo.

Ово се већ дешава на Западу Cancel културом. А имамо и код нас свеж пример који личи на то
Опомена лингвисти

Preporuka: 45 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nask nask 23:05 12.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

mali nosorozi umiljati ko mačići.


Preporuka: 24 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

mlatisa mlatisa 23:08 12.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

Ma hajde medicina, ona stvarno nije jednoznačna i desi se da omaši, ali što smo došli do toga da se bez stida pojavljuju persone koje javno objašnjavaju zašto je zemlja ravna


Мислим да је то планска активност. Убацују се у медије поприлично чудни ликови и онда се сваки дисонантни тон повезује са њима. И тиме се тупи оштрица незадовољства због све већег раслојавања друштава које је постало могуће због појачане експлоатације радне снаге, након пада "комунизма".

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nsarski nsarski 23:13 12.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

Са носороГзима нисам имао посла али са зебрама јесам. Јесу добрице али кад претераш хоће да се ритне, онако ситно као магаре


Zar vas nisu vodili u zoo-vrt, makar na fakultetu? Mislim,
i tamo im trebaju lekari. Ko te životinje leči? Ili je za to potrebna ozbiljna specijalizacija da bi mogao da im priđeš?

Ovi ljudi su našli baby-delfina (nije mi jasno da je bio odvojen od majke tako mali), izvukli ga iz vode da prave selfije i delfin se udavio.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

mlatisa mlatisa 23:27 12.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

audrey92

Šta nam matematika govori o tom "kompleksnom sistemu"? Jel D. Trump pao s neba i ako nije, odakle je stigao (pita se liberalna Amerika već 5 godina, no bezuspešno)?

За то није потребна математика. Трамп није пао с неба. Трамп се појавио тако што је користио плодно тле за популизам. У условима екстремних разлика лако је било мотивисати ии обманути ојађене "пролетере". Вероватно је била идеја хајде да га пустимо да се слупа, али нису очекивали толики успех. Верујем да су размишљали и да га уклоне на друге начине, али није потребе да пуцају у њега, пошто је он сам себи пуцао у ногу доста често. Додуше, он јесте ликвидиран медијски још и пре избора на којима је победио. То је било јако видљиво нпр. у Гугл новинама.

Либерална сиротиња раја се можда пита како се то десило пошто су збуњени, али они који се труде да воде политичку ситуацију врло добро знају како се Трумп десио, али немају намеру да уклањају узроке (велике разлике) него нас све глобало чека репресија и мука док они броје своје паре.

Preporuka: 48 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nikvet pn nikvet pn 00:20 13.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

Хух драги профо кад ме вучеш за језик... Наравно да смо као студенту ишли, наравно да је зоо-ветерина читав свемир знања и нарочито - трикова...

Вуку Бојовићу зоо-вет био је Маига Мамаду Хамадухамане из МалИ, сјајно црн разговоран, тотал-позитивац али биг-тата био је Мирко Шинковић, Палић. Од њега сам сазнао да публика у Зоо види мање од 10% целине, 90 и кусур % је логистика. Тачно супротно од Палминог, но то је друга прича.

Елем, легенда Мирко једном приликом ноћима није спавао - жирафама прерасли папци. На први поглед лако, пушком анестетик, поткивач среже и крај, може још и да јој лакира нокте. Све је то лепо, али приликом пада главе са шест метара висине леталитет је двоцифрен %!! Превисок ризик, грр, и ајде окрећи телефоне по Европи. Колега Чех га спасе: ископај два ара пола метра дубине, насипај шљунак крупан 8-10 см и стави кошаркашки кош за сено. Он уради и за десет дана жирафе срећне каскају.

Preporuka: 24 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

NNN NNN 00:50 13.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

Са појавом Интернета постало је јефтино имати мишљење. До тада је требало отићи у библиотеку, купити књигу па чак и прочитати је. Пуно времена је неопходно за то. Сада је све то много јефтиније.
I nekada neka budala krene da ravnozemljaši, i okolina mu kaže ne budali ine bruka se i on zaćuti, međutim sada na netu nađe istomišljenike, pa onda se dodatno bustuje (dosta su ga ugnjetavali i kriliistinu od sveta)

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

solo solo 02:42 13.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

To me plaši.
Imam viziju da će naučnici biti izbeglice i tajno preživljavati u šumama Bornea kad pseudonauka/religija preuzme svet.


oh ne,oh ne.

Već je preuzela svet.

Naučnici u DubaJiju, Qataru i pomalo na blogu preživljavaju.

Filipinka ispala najpametnija.

Imal' Nobela za akademski sevdah?

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

alselone alselone 08:35 13.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

I nekada neka budala krene da ravnozemljaši, i okolina mu kaže ne budali ine bruka se i on zaćuti, međutim sada na netu nađe istomišljenike, pa onda se dodatno bustuje (dosta su ga ugnjetavali i kriliistinu od sveta)

Ovo je tačno, ali imaš i kontra objašnjenje.

Nekada tebe zajebe lekar i zajebao te lokalno. Ispričaš petroro ljudi koje znaš i to je to. Već druga ruka (rekao mi drug od druga) ne veruje skoro ništa. E, sada, ti okačiš video, sliku, objašnjenje, ne samo reči, pa to vidi 5000 ljudi, samo 10 posto neka poveruje a verovatno će poverovati i više i to je već problem. Onda to sutra uradi neko drugi i svi mi imamo osećaj da se količina sranja udesetostručila pa smo mnogo nepoverljiviji.

Pored tog osećaja da se količina sranja povećala, ona se objektivno i jeste povećala zbog globalnog sunovrata čitavog sistema vrednosti.

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

alselone alselone 08:41 13.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

Мислим да је то планска активност. Убацују се у медије поприлично чудни ликови и онда се сваки дисонантни тон повезује са њима. И тиме се тупи оштрица незадовољства због све већег раслојавања друштава које је постало могуће због појачане експлоатације радне снаге, након пада "комунизма".


Tako je.

Juče sam bio u BG da obiđem eko-proteste ispred predsedništva i dam malu ličnu podršku. To su oni divni mladi ljudi što brane Srbiju od Rio Tinta i ostalih rudarskih hohštaplera.

E, sada, pored tih divnih mladih ljudi, vlast je postavila neke idiote ispred skupštine koji imaju dikciju vuka faking draškovića i urlaju u mikrofon nešto o rodu, grudi, ognjištu, stranim plaćenicima i sve slično tome.

Jedni pored drugih. Ako kreneš na proteste, možeš vrlo lako da pobrkaš ko je ko.

I eto, dobili smo prototip protestanta, "svi su ludaci i isti" logiku i upiranje prstom u ludake ako kažeš da podržavaš proteste.

btw, usput popio piće sa profom, Mirelom i vrapcem a kasnije smo vrabac i ja overili "maksine" brizle. Odlične su stvarno, fala Makso gde čuo i gde ne čuo.

Preporuka: 72 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

shmoo shmoo 08:49 13.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

nask

Da, lep pregled "naučne lingvistike".


mlatisa

Са појавом Интернета постало је јефтино имати мишљење.

До тада је требало отићи у библиотеку, купити књигу па чак и прочитати је. Пуно времена је неопходно за то. Сада је све то много јефтиније.



И брже. Што је свакако напредак.

А знамо да све што је брзо, то је и кусо.

Инстант знање стечено прелажењем искључиво по површини света око себе, без упуштања у дубину и промишљања о појавама заједно са стеченим искуством током тог времена и са новим сазнањима током тог времена док се промишља одређена појава, област...

Пуне су друштвене мреже и интернет уопште таквих ликова. (ЛИНК)

Ево имаш их и овде на Блогу Б92 колико год хоћеш.


A voice on late night radio tells you that a fast food joint injects its food with drugs that make men impotent. A colleague asks if you think the FBI was in on 9/11. An alien abductee on the Internet claims extra-terrestrials have planted a microchip in her left buttock. 'Julia Roberts in Porn Scandal' shouts the front page of a gossip mag. A spiritual healer claims he can cure chronic fatigue syndrome with the energizing power of crystals . . . What do you believe? Knowledge Goes Pop examines the popular knowledges that saturate our everyday experience. We make this information and then it shapes the way we see the world. How valid is it when compared to official knowledge and why does such (mis)information cause so much institutional anxiety? Knowledge Goes Pop examines the range of knowledge, from conspiracy theory to plain gossip, and its role and impact in our culture.What do you believe?



Knowledge Goes Pop - ЛИНК


Опомена лингвисти

U postupku povodom pritužbe Udruženja građanki "Femplatz" protiv Petrovića, poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da su u tekstu "Molba da opozovete zakon: Pismo čuvenog srpskog lingviste profesora Dragoljuba Petrovića predsedniku Srbije", povređene odredbe zakona.



А при прављењу тог закона нико није уважио мишљење стручних кругова.

Ма не да нису уважили, нису ни питали нити се освртали на бројне дописе.


1) Облике женског рода за именице које значе професије треба употребљавати тамо где је њихова употреба у складу са постојећом нормом и добром језичком праксом. Када је реч о облицима женског рода за означавање професија који нису нормирани или уобичајени у језичкој пракси, исправно је користити генерички мушки род (нпр. борац, пилот, академик), јер његова употреба никако не имплицира дискриминацију жена, већ подразумева свет о једнакој друштвеној (/људској) вредности мушкарца и жене;

2) Уколико је у датом контексту неопходно нагласити да је носилац функције женског рода, то се може обезбедити и другим језичким средствима или навођењем личног имена. Пример 1: Прва жена космонаут Валентина Терешкова летела је у космос. Пример 2: Генерални конзул Александра Ђорђевић задужена је за конзуларно подручје GK Frankfurt. У првом примеру важно је у датом контексту нагласити пол, док је у другом примеру, управо због принципа родне равноправности, потпуно ирелевантно да ли је генерални конзул мушког или женског пола, а при том је видљивост жена већ обезбеђена навођењем личног имена конзула.

3) Коришћење паралелних форми или навођење форме у мушком роду са ознаком за наставак у женском роду непотребно оптерећује реченицу, уз сасвим изгледну могућност њеног довођења до апсурда (Сви присутни/присутне на овој прослави били/биле су недвосмислено разочарани/разочаране итд.), те их због тога не треба користити.

...истиче се потреба за прецизнијом препоруком и ставовима како би се избегла банализација језичке теорије – да се због присуства или одсуства неке граматичке категорије може закључити о присутву или одсуству неке равноправности или дискруиминације у језику.



Институт за српски језик САНУ (2011. године) - ЛИНК


Поводом доношења Закона о родној равноправности Матица српска и Одбор Одељења за књижевност и језик послали су допис под насловом „Родно осетљиви језик, фемининативи и равноправност полова“ на следеће адресе: председнику Републике Србије господину Александру Вучићу, председници Владе Републике Србије госпођи Ани Брнабић, председнику Скупштине Републике Србије господину Ивици Дачићу, министарки за људска и мањинска права и друштвени дијалог Републике Србије госпођи Гордани Чомић, министру културе и информисања Републике Србије госпођи Маји Гојковић, директору Републичког секретаријата за законодавство господину Дејану Ђурђевићу и председнику Уставног суда госпођи Снежани Марковић.

...

Желимо пре свега да укажемо на недопустивост формулација у Закону које ОБАВЕЗУЈУ сваког појединца да се у службеној употреби искључиво служе формама родно осетљивог језика, које се, између осталог, односе на употребу тзв. фемининатива, тј. именица којима се реферише о особама женског пола. На свим местима у Закону у којима се спомиње родно осетљив језик формулације су управо такве. Оне су искључиво облигаторног карактера и указују на ОБАВЕЗУ приликом употребе родно сензитивног језика, што аутоматски имплицира потенцијалну санкцију за примену сваке (према одредбама донесеног Закона) родно „некоректне“ форме у говореном и писаном језику:

...

Овом приликом желимо да скренемо пажњу на последице оваквих ригидних формулација:

(1) Многе форме фемининатива још нису заживеле у српском језику и потребно је време које ће показати хоће ли се оне у језичко ткиво инкорпорирати природним путем. Формулације из Закона јасно указују на искључивост, непостојање толерантне политике, па чак и на присилно наметање употребе фемининатива у стандардном српском језику. При томе се не узима у обзир и став немалог броја становника Републике Србије који не сматра дискриминишућим употребу именица граматичког мушког рода за означавање особа женског пола. Важно је напоменути да су међу њима и многобројне представнице женског пола. Другим речима, незанемарљив број женског дела становништва ништа лоше не види у томе да неко уз њихово име употребљава форме попут: шеф/руководилац/секретар одељења уместо шефица/руководилица/секретарица одељења и сл. Због тога се и поставља питање: Где је ту демократичност? Ако се она у Закону огледа у томе да родно осетљив језик буде прихваћен, зашто се инсистира на његовој доследној употреби и међу оним говорницима српског језика који не заступају исто мишљење? И зашто се не води рачуна и о томе да би можда за неку жену употреба фемининатива била управо дискриминишућа, негативно конотирана и непожељна?
(2) Уколико се у Закону инсистира на ОБАВЕЗИ приликом употребе родно осетљивог језика, поставља се питање да ли ће особе које само из непажње или незнања не употребе одговарајућу форму фемининатива за то бити санкционисане.
(3) Приморавање становништва на употребу ИСКЉУЧИВО родно осетљивог језика повлачи за собом дубоке резове у норми стандардног српског језика и, у начелу, недопустив језички инжењеринг. Будући да норма мора да буде еластично стабилна, сваки вид овакве радикалне интервенције аутоматски имплицира велик број родно неписменог становништва, што је свакако непожељно.
(4) Посебну пажњу скрећемо на део из Закона у којем се ИНСИСТИРА на употреби родно осетљивог језика у уџбеницима и наставном материјалу, у сведочанствима, дипломама и у другим видовима образовно-васпитног рада. Применом овако ригидних решења текстови уџбеника морали би да се преструктурирају на следећи начин (наводимо пример из уџбеника Географија, уџбеник за седми разред основне школе аутора Д. Шабића и С. Вујадиновић, Логос, 2020):

Уместо формулација попут:
Староседеоци Америке су Индијанци и Ескими (Инуити). Они припадају жутој раси. Преци Индијанаца доселили су се из Азије. … Индијанци су се проширили и населили амерички континент све до Огњене земље на југу;

према одредбама овог Закона текст би МОРАО да гласи:

Староседеоци/староседелице Америке су Индијанци/Индијанке и Ескими/Ескимке (Инуити/Инуићанке). Они/оне припадају жутој раси. Преци/преткиње Индијанаца/Индијанки доселили/доселиле су се из Азије. … Индијанци/Индијанке су се проширили/прошириле и населили/населиле амерички континент све до Огњене земље на југу.

Сасвим је јасно да се на овакав начин ствара текст који оптерећује читаоца и отежава рецепцију, а лака проходност уџбеника требало би да му буде примарни циљ. Овакве формулације могле би се избећи једном уводном реченицом на почетку сваког текста, којом би се указало на свест аутора о родној равноправности, на пример:
Термини који се у (назив публикације) употребљавају у граматичком мушком роду могу да подразумевају особе и мушког и женског пола.
Пред сваког аутора уџбеника могла би се оставити отворена могућност да се определи за један од два наведена модела: или доследну примену родно осетљивог језика или својеврсно ограђивање (у уводним напоменама) од било каквих дискриминишућих алузија путем употребе појединих форми мушког рода.
(5) Имајући све наведено у виду, предлажемо да се свака формулација из Закона у којој се инсистира на искључивој употреби родно осетљивог језика преформулише у том смислу ДА СЕ ДОПУСТИ УПОТРЕБА И ФОРМИ ГРАМАТИЧКОГ МУШКОГ И ЖЕНСКОГ РОДА ПРИЛИКОМ НОМИНОВАЊА ОСОБА ЖЕНСКОГ ПОЛА. На тај начин обезбедила би се равноправност ставова становништва у погледу употребе наведених форми, нико се не би осећао дискриминисаним и свако би имао право да се служи једним или другим видом изражавања. Уколико се временом фемининативи толико увреже у структуру српског језика те постану доминантни у свим видовима изражавања, њихово место у језичком систему може да буде промовисано.


Матица српска - Саопштење Матице српске поводом питања о родној равноправности (ЛИНК)



Дакле, повереница би требало овде да опаучи по ушима и Матицу српску и Институзт за српски језик САНУ колико се може закључити из свега наведенога у твом линкованом тексту и у ова два саопштења највиших институција Србије, са дугом традицијом, које се баве српским језиком?

И још да додам, не познајем ниједну особу женског пола која се бави језиком било кроз науку, било кроз превођење или као професор језика у школама која подржава овај Закон.

Почевши од рођене куће у којој моја жена као професор енглеског језика и преводилац (није србиста, англиста, али је језичара као и ја) сваки пут када чује оно психолошкиња, педагошкиња, драматуршкиња, боркиња и слично пиздека и јебе им мајку свима, почевши од Гордане Чомић па надаље све до Вучића, због тог Закона.

А нисам јој ништа ја рекао, нисам утицао на њу, кеве ми. То она све сама тако, слободоручно.

И све моје колегинице професорке по школама и факултетима као и научнице које се баве језиком исто тако реагују када им се помене тај Закон.

А зашто?

Па зато што те жене виде какво је то насиље над језиком и силовање језика.

И то искључиво и само због нечијих политичких интереса као и стицања материјалне користи јер овај Закон су држави натуриле и приморале је да га усвоји невладине организације које се финасирају донацијама из иностранства (тзв. грантовци).

А насилнике и силоватеље жене обично не воле. Барем већина жена их не воли.

Не воле их ни мушкарци. Такође барем већина мушкараца их не воли.

А пошто је језик основно оруђе сваке културе, овај Закон удара у саме темеље и те културе која је заједничка и женама и мушкарцима којима је српски језик матерњи језик.

(И татерњи језик. Морам због законом прописане родне равноправности да ме не би јурила ова повереница која је правник по струци, вероватно, а не лингвиста.)

И зато се сви ови који промовишу овај Закон и доживљавају код већине жена и мушкараца који се служе српским језиком као преиспољне будале.

А богами неке жене и неки мушкарци од те велике већине их доживљавају и као споља наметнуте велеиздајнике те наше посебне националне културе чије је основно обележје и оруђе српски језик.

А велеиздајницима треба судити и треба за пример да висе на бандерама на Теразијама, зар не?

Preporuka: 72 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

softelectronics_e softelectronics_e 09:03 13.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

mlatisa

...

Ako tu masu neko nahuška na naučne ustanove, piši propalo.

Ово се већ дешава на Западу Cancel културом. А имамо и код нас свеж пример који личи на то
Опомена лингвисти


Pokušao sam da pronađem tekst lingviste za koji je dobio opomenu.
Pokušao sam, takođe, da pronađem njegov odgovor 'Mlogo se izvinjavam' kojim je odgovorio na opomenu.
Ali su to 'znalci' i polni ravnopravnici dobro sakrili - pa ako ima neko link, ne bi bilo lošo da okači.

Preporuka: 24 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

mirelarado mirelarado 09:10 13.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

btw, usput popio piće sa profom, Mirelom i vrapcem a kasnije smo vrabac i ja overili "maksine" brizle. Odlične su stvarno, fala Makso gde čuo i gde ne čuo.


Borac za pravednu stvar mora i da se okrepi. Ne može se stići do pobede gladan i žedan.

Preporuka: 48 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

shmoo shmoo 09:16 13.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

softelectronics_e
mlatisa

...

Ako tu masu neko nahuška na naučne ustanove, piši propalo.

Ово се већ дешава на Западу Cancel културом. А имамо и код нас свеж пример који личи на то
Опомена лингвисти


Pokušao sam da pronađem tekst lingviste za koji je dobio opomenu.
Pokušao sam, takođe, da pronađem njegov odgovor 'Mlogo se izvinjavam' kojim je odgovorio na opomenu.
Ali su to 'znalci' i polni ravnopravnici dobro sakrili - pa ako ima neko link, ne bi bilo lošo da okači.



Зар не можеш да уђеш на Млатишин линк у коментару?

Или га ниси приметио?

Ево га:

Opomena lingvisti zbog zakona (ЛИНК)


А овај други текст, одговор професора Петровића, не могу ни ја да нађем.

Стално ми искачу наслови типа:

Poverenica: Lingvista Dragoljub Petrović nije uputio izvinjenje ženama zbog diskriminacije


и слична просеравања.

А у тим текстовима под овим просеравачким насловима нема ниједног линка на одговор професора Петровића.

Извињавам ти се због тога, мЛого ти се извињавам.





Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

docsumann docsumann 09:18 13.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

brizle.


b-rizle

to je ono kad stavljaš gandžu s pogrešne strane

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

softelectronics_e softelectronics_e 09:22 13.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

shmoo
softelectronics_e
mlatisa

...

Ako tu masu neko nahuška na naučne ustanove, piši propalo.

Ово се већ дешава на Западу Cancel културом. А имамо и код нас свеж пример који личи на то
Опомена лингвисти


Pokušao sam da pronađem tekst lingviste za koji je dobio opomenu.
Pokušao sam, takođe, da pronađem njegov odgovor 'Mlogo se izvinjavam' kojim je odgovorio na opomenu.
Ali su to 'znalci' i polni ravnopravnici dobro sakrili - pa ako ima neko link, ne bi bilo lošo da okači.



Зар не можеш да уђеш на Млатишин линк у коментару?

Или га ниси приметио?
...

Nisi ti (mene) razumeo.
Nije problem u tome linku gde Poverenica priča o bla, bla, bla, ...
Nego nema toga teksta lingviste koji je prethodio njenom bla, bla, bla, ...
Kao ni teksta njegovog odgovora 'Mlogo se izvinjavam'.
Što me baš čudi?

Preporuka: 24 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

shmoo shmoo 10:05 13.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

softelectronics_e

Nisi ti (mene) razumeo.



Аха!

Пардонст онда!

Да, у праву си, нема ни једног ни другог текста професора Петровића.

Али зато повереница искаче одмах као Вучић из фрижидера.

Слобода, брате, слобода!

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

audrey92 audrey92 10:47 13.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

Мислим да је то планска активност.


I eto nas, u tri poteza, u teoriji zavere

Preporuka: 120 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

maliperica maliperica 12:25 13.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

audrey92
Koliko je lepo i zadivljujuće da grupa pametnih ljudi ulazi u tajne ovakvih fenomena. Međutim, u isto vreme svedočimo pojavi da su "široke narodne mase" sklone da poveruju u bilo kakvu babsku priču bilo kakvog tipa sa jutjuba i da na osnovu nje odlučuju o svom životu (i tuđim životima). I da ih nikakva empirija ne može razuveriti (kašike se lepe na vakcinisane, npr. i tome slično).
Šta nam matematika govori o tom "kompleksnom sistemu"? Jel D. Trump pao s neba i ako nije, odakle je stigao (pita se liberalna Amerika već 5 godina, no bezuspešno)?
Samo sam jako pesimistična. Doći će "široke narodne mase" za par godina i polupati CERN i sve laboratorije (iz nekog sujevernog verovanja) i mi nećemo razumeti šta se dešava.

Svakako, samo mene je potpuno prenerazila spoznaja iz doba pandemije da toliko ljudi nema (više?) poverenja u medicinu i nauku. Verovala sam da smo to tokom 20. veka prevazišli, da smo se navikli na vakcine, na medicinu. Korona mi je poljuljala sve uvide. Ako je tolikom broju ljudi dovoljan neki anonimni video sa interneta da ih ubedi u nešto besmisleno, onda je ovaj naš svet, koji Svakako, samo mene je potpuno prenerazila spoznaja iz doba pandemije da toliko ljudi nema (više?) poverenja u medicinu i nauku. Verovala sam da smo to tokom 20. veka prevazišli, da smo se navikli na vakcine, na medicinu. Korona mi je poljuljala sve uvide. Ako je tolikom broju ljudi dovoljan neki anonimni video sa interneta da ih ubedi u nešto besmisleno, onda je ovaj naš svet, koji počiva na nauci i tehnologiji, zapravo na staklenim nogama. To me plaši.
Imam viziju da će naučnici biti izbeglice i tajno preživljavati u šumama Bornea kad pseudonauka/religija preuzme svet. zapravo na staklenim nogama. To me plaši.
Imam viziju da će naučnici biti izbeglice i tajno preživljavati u šumama Bornea kad pseudonauka/religija preuzme svet.

Meni se čini da pre 10-20 godina nismo to imali, nije svaka šuša smatrala nešto o medicini ili o obliku Zemlje. Razumem ja da se danas zahvaljujući internetu sad svaka seoska budala čuje worldwide a ne samo ispred lokalnog marketa, ali ova količina sujeverja pa i otvorenog antinaučnog stava, u značajnom procentu i kod lekara (!), to mi deluje opasno. Ako tu masu neko nahuška na naučne ustanove, piši propalo.
I imam osećaj da nemamo nikakvu strategiju protiv takvog scenarija.



Auh, brate.

Prosvetli me.



Ono - kad neko sebe smatra prosvetljenom osobom, a drugog ŠUŠOM, a u stvari....

Preporuka: 24 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

nask nask 12:30 13.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

Ali su to 'znalci' i polni ravnopravnici dobro sakrili - pa ako ima neko link, ne bi bilo lošo da okači.

Prvo pucaj pa pitaj za ime. Preporučujem kurseve interneta za starije osobe.

Preporuka: 72 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

jinks jinks 12:37 13.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

Audrey92
Svakako, samo mene je potpuno prenerazila spoznaja iz doba pandemije da toliko ljudi nema (više?) poverenja u medicinu i nauku. Verovala sam da smo to tokom 20. veka prevazišli, da smo se navikli na vakcine, na medicinu. Korona mi je poljuljala sve uvide.


U TV animiranom filmu koji su autori Sautparka posvetili kovidu, u pokušaju da objasne zašto je jedan od đaka čuvene škole 40 godina u budućnosti ostao nevakcinisan, na kraju kažu: "It must be shellfishness, there is no other explanation left."

Sad, kada se "shellfishness" prevede sa sautparkovskog dobije se ...

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

mlatisa mlatisa 13:06 13.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

велеиздајнике

И велеиздајнике/велеиздајнице морамо да се пазимо.

Руку на срце текст јесте отрован и могао је бити мекши, али ...

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

mlatisa mlatisa 16:48 13.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

Pokušao sam da pronađem tekst lingviste za koji je dobio opomenu.
Pokušao sam, takođe, da pronađem njegov odgovor 'Mlogo se izvinjavam' kojim je odgovorio na opomenu.


Ниси се довољно трудио (5-7 минута)

Текст Драгољуба Петровића

Одговор Повереника/Поверенице

begin{део одговора}

Драгољуб Петровић је након доношења мишљења са препоруком, овом органу доставио текст под насловом: „Млого се извињавам“. Како објављени текст не представља извињење у складу са датом препоруком Повереник је изрекао меру опомене.

С обзиром да Драгољуб Петровић није поступио по препоруци ни после опомене у законском року од 30 дана, повереница за заштиту равноправности, у складу са Законом, о томе обавештава јавност.

end{део одговора}

На основу дела одговора да се закључити да је текст "Млого се извињавам" упућен директно Поверенику/Повереници и да није доступан (бар га ја нисам нашао после 7 минута), као и препорука упућена Драгољубу Петровићу. Узгред, обратити пажњу на "болдовано" и на следећу слику (Текст):



А занимљив је и избор слика које прате обавештења

Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

tess1 tess1 18:36 13.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

Текст Драгољуба Петровића

"I to, opet – prirodno, važi za svaku žen(k)u budući da jedino one mogu biti trudne, stelne, s(u)prasne, (su)ždrebne, skozne, sjagnje(ne), skotne, smacne."

Bože sačuvaj iz kojeg je ada ovaj ispao. Dal je moguće?

Ovaj tekst obavezno sačuvati, primjer mizoginosti srpskog jezika i zadrtosti duha ne bi čovjek da hoće ovako dobro sastavio. Sjajno.

I nikad nikom nije palo na um da u tome nešto menja i „popravlja“.

Stari moj, kaže, milenijumima je prirodno brušen srpski jezik te takav danas konačno i savršen: sa suprasnom Srpkinjom i susranim lingvistom.

Preporuka: 72 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

tess1 tess1 18:37 13.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

Promjene, promjene, raduju me i one koje neću doživjeti.

Preporuka: 48 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

maliperica maliperica 20:51 13.02.2022

Re: sve je to lepo ali...

tess1

Promjene, promjene, raduju me i one koje neću doživjeti.





Као на пример : секс без пенетрације - јер представља агресивни чин мушкарца према жени , која може бити задовољена и другачије .

Браво!

Ко не види тенденцију која води ка тоталитарној будућности , тешко да може да се одреди према садашњости.


Preporuka: 24 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

maliperica maliperica 21:11 13.02.2022

Re: sve je to lepo ali...



Помозите ми да пребројим шуше.



Preporuka: 0 / Link / Molimo vas da se ulogujete ili registrujete da biste mogli da šaljete komentare.

Sakrij replike | Pošaljite komentar 

nsarski

nsarski
RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana