Život| Životni stil

Zemaljski dani teku

mariopan RSS / 15.02.2022. u 18:55

 
Na kraju sela, sa desne strane puta, bila je  kuća u kojoj su živeli Žarko i Ruža. Široko  banatsko dvorište spuštalo se naniže sve do jamure u kojoj je uvek bilo vode. Tu su se  seoske patke i guske po vazdan brčkale, a predveče bi, site i umorne, krenule sredinom sokaka na legalo. Plovile bi selom  nalik na  veliki beli oblak. Iz njega bi se, pred svakom otvorenom kapijom gde su stajale žene i pretresale protekli dan, izdvajao jedan pramičak te bele pređe, i gačući javljao gazdarici da su stigle kući. Do kraja sela oblak bi se raspršio, samo su sesoke kere dežurale na mesečini da se koja lisica ne prikrade.  Kapije bi se zatvarale, firange spuštale i selo bi tonulo u san. I tako svaki dan.
 
Svi u selu su navikli da ujutru vide Žarka kako ide do pekare da kupi kiflu za Ružu. Kada se vrati na pragu bi nalazio tek pomuženo mleko koje je donela Borka, komšinica, i dok se mleko uzvari on bi Ružu oprao i presvukao, da je  nahrani toplim mlekom u koje bi udrobio kiflu. Samo to je mogla da jede. Otkad Ruža boluje to niko više nije znao, bilo je  predugo da bi se pamtilo. 
 
Žarku se niko nije obradovao kada se rodio u kasnu jesen te 1938.godine. Bio je šesto dete u kući  siromašnog nadničara. Dve sestre su več bile udate a tri brata, tek  garavih nausnica, jedno drugom do uveta, samo su čekali da se što pre otisnu, što dalje od sirotinje i večito pijanog oca. Majka je poživela do kraja rata. Žarko je  ostao sam sa ocem i odrastao više gladan nego sit, zapušten  i napušten i od braće i sestara, koji dugo ni za sebe nisu imali dovoljno da bi i njemu pomogli. Zato se i od njih nekako odrodio ne čekajući nikoga i ništa, sam se starao o sebi i ocu.
Ipak, škola mu je dobro išla. Jedini je od braće i sestara završio osmoljetku i zanat i dobio posao mehaničara u fabrici u obližnjem gradu. 
 
Uprkos takvom životu izrastao je u zgodnog momka pa su ga rado gledale i devojke i snaše, kćeri seoskih nadničara i sirotinje. Zato nije čudo da se do svoje tridesetpete tri  puta ženio i sve tri oterao jer su bile nerotkinje. I Ruža je bila nerotkinja.
  
Kada je Ruža odlučila  da pođe za Žarka svi su joj govorili da se mane  ćorava posla. "To je divlje raslo, samo sebe stvorilo, sam sebe othranio, tri žene je oterao a kažu da hoće i da udari" govorile su joj drugarice. "A oni vaši pitomi ne tuku, hm?" brecnula se ona. Drugarica se zakikota i reče joj da već vidi kako je "upropašćena" jer se zagledala u momka, a to je već propast jer razuma tu nema, nego,  kad je već rešila, neka se čuva svekra. On nema svojih novaca, a voli rakiju, pa potkrada sina, a sin onda istuče ženu. 
"Zašto nju, zar on ne zna ko je uzeo njegove novce?"
"Zna ali ne može da tuče oca, greh je."
"A nju da tuče nije greh?" ljutnu se ona
Ipak,  dve večeri zatim otišla je kod Žarka. Njeni su došli da je traže sutradan, po običaju. Ona je isto tako po običaju odbila da se vrati. Prirediše rakiju i za selo je ona bila udata.Da li će oni da se registruju u opštini to nikome nije bilo važno.

Kuća je bila zapuštena i ruševna. Žarko je nije popravljao zato što je otac stalno pretio da će je prodati i popiti a braća samo čekala da otac sklopi oči pa da mu "prvi rog sa kuće skinu" jer je to i njihovo nasleđe. Ruža je, još dok su pili onu rakiju, sakrila dve flaše komovice da ima svekru svaki dan po fićok dva rakije da naspe, bar za prvo vreme, sa merom, a da ne dira sinove džepove i šlajpik. Starac se držao toga i tako je došao mir u kuću, bar sa te strane....a nemir sa druge...
 
Par dana je spremala kuću, a kako nije bilo mnogo toga da pere u praznoj kući rešila je da ide u nadnicu,  da i ona radi kako je od svoje dvanaeste, uz oca i majku navikla. Pristavila je ručak za sutra da se krčka na "smederevcu" a kad je Žarko čuo da hoće sutra u nadnicu  mrak mu je pao na oči. Rekao je da on radi i može da izdržava ženu, da su sve žene koje rade kurve, i ako ode, neka se slobodno vrati svojima, njemu takva žena ne treba.
 
Dovršila je jelo i tu noć spavala u kujni, a ujutru pre zore mogao je da je vidi kako sa motikom na ramenu odlazi na zborno mesto odakle ih kamionima voze na njive. Otišao je na posao pun besa rešen da joj pokaže kada se vrati.
 
Vratila se kasno popodne, rumena od sunca, oznojana i ulepljena prašinom. Žarko je  krišom gledao iz kuće kako se pere na bunaru, kako se presijava njena mokra koža, kako su jedre njene grudi i ruke i  crna  mokra kosa pada u bičevima po plećima. Kada je uzela peškir da se obriše brzo je šmugnuo u sobu da ga ona ne primeti. Jedva je vrata pritvorio kada se ona pojavila na pragu i mirno pitala: "Da se vratim mojima ili da kuvam za sutra?"
Nastala je tišina u kojoj su oboje čuli samo svoja srca  kako potmulo tuku u grudima.  
"Kuvaj" promrsio je besno.
Nije video osmejak koji  joj je zaigrao na uglu usana. 
 
Uskoro je u kući bilo i onoga što Žarko nije ni znao da neka kuća treba da ima. Zavese na prozorima, košulje  za njega i oca, peškiri, šoljice za kafu...Na proleće je kupila prvo jato guščića i pilića. Svekar se opravio i  živnuo usled dobre hrane i nege,  i pomagao bar da to perjano jato nahrani dok oni rade. Jednog dana je samo nestao i nije ga bilo celog dana. Uveče je sinu predao poklon, bio je u gradu, u Sudu, "prepisao" mu je kuću. Žarko je uskoro digao kredit i obnovio kuću, proširio, napravio kupatilo....i živelo se kako su već živeli i svi drugi u selu. Par godina kasnije svekar je umro u snu i dostojno ispraćen na onaj svet.
 
Svoje dece nisu imali ali su im iz grada dolazila deca Žarkovih sestrića ili sinovaca, a iz sela  deca Ružine braće i sestara. Žarko bi  one svoje vodio u selo da ih pokaže, jer su retko dolazili, da se šepuri kada komšije kažu "Pu, isti Bačika a  na tebe ima oči" . Ruža bi u stajaćoj sobi skidala sa pijedstala od perjanih jastuka i dunja  onu nakinđurenu lutku iz Italije, da se deca mogu naspavati  među perinama od najboljeg perja, u  prohladnoj sobi koja miriše na dunje, i učila devojčice mudrostima koje one treba da znaju kad odrastu.
 
Sve bi bilo dobro da se Ruža nije razbolela. Bolest je puzala njenim telom godinama ne pokazujući svoje strašno lice. Varala je i zavaravala kao  to nije ništa, malo bude bolje pa onda gore.... Ličilo je da je to bolest koju je moguće izlečiti, da je to samo bole kolena i zglobovi a koga to ne boli kada zađe u neke godine? Više je bila kod lekara a sve manje pokretna i sposobna da samu sebe posluži. Tako je jednog dana pala u krevet iz koga više nije ustala. Njeno telo se godinama pretvaralo u bolnu, zgrčenu mumiju veličine deteta. Samo je glava ostala ista pa došla velika spram uskih, praznih  ramena. Bilo je teško poznati je.
 
Bila je stidna. Njeno telo niko osim njenog muža nije video pa je po nekom prećutnom dogovoru Žarko sam negovao, odbivši svaku pomoć koju su nudili rođaci, i njeni i njegovi. Samo je jednom bratancu prepisao kuću da ih zauzvrat sahrani jer nema svoje dece da to obave ali je strogo odbio pomoć, kao da mora sve sam, da svima dokaže da može i sad uspravan na vetru stajati?
 
Jednog jutra selom je prostrujao šapat "umrla je Ruža".
Ljudi i žene se prekrstiše i zahvališe Bogu što je uzeo da se više ne pati, pa pohitaše da pomognu. Žene su pokojnicu spremile za sahranu i prepričavale kako je tog jutra Žarko, kao i svakog jutra, kupio kifle za Ružu i potopio u mleko da je nahrani. Kako je par zalogaja progutala ali se sledećim ugušila, i nije bilo pomoći. Bili su i lekari.....Tešili su ga da je to spas za bolesnicu, palili sveće i kadili sobe tamjanom. Muškarci su pili rakiju a žene bdele cele noći uz kovčeg, pomalo dremale ili se  dogovarale koja će da mesi zadušnu pogaču a koja  da kuva.
  
Žarko je stajao uza zid u kuhinji siv u licu i crn oko očiju. Sigurno je od šoka i tuge, nije lako to preživeti ali jak je on, šaputali su. Njega smestiše na kauč a ljudi posedaše oko stola u kuhinji i latiše se rakije.
 
Žarko je žmurio praveći se da drema da ga niko ništa ne bi pitao. Pred očima je imao sliku kako Ruža ustaje u zoru da pokupi jaje od one graorke što prva snese, što je verovala da je naročito zdravo za njega, i pobožno ga, još toplo unosi u kuću. Na smederevcu već kljuca voda za kafu i u lončetu voda za to jaje. Hleb je već prepekla a kada proceni da je on pri kraju  sa kafom spušta jaje u vodu koja vri. I kao da damarom svojim broji vreme koliko treba tom jajetu da se skuva, baš onako kako on voli, to jaje uvek bude savršeno. .Belance skuvano a žumance sirovo i toplo, gusto i slatko. I kada koricom hleba probije žumance i vrhom jezika pokupi onu tešku kap, nekako zna, oseti to u stomaku, da to nije jaje niti obrok, da je to ono što je tražio celog života i slutio  da postoji samo mu je nekako izmicalo. I kad bi pogledao Ružu čekajući potvrdu da to jeste ono što on misli i oseća ona  bi već radila nešto drugo. I setio se kako mu je, čvrsto ga gledajući u oči,  rekla tog jutra "Nemoj da me ostaviš". I nije.
 
Jutro je osvanulo i sjajni sunčevi zraci su osvetili lice pokojnice. Reduše su dremale sve dok jedna probuđena zunzara ne stade da kruži iznad sanduka, pa  mlada reduša skoči da je pokrije. Preneraženo ustuknu i trže iz sna staru ženu, glavnu redušu koja je bdela  uz sanduk i  pazila na običaje. 
 
"Šta ti je šta si se prepala?"
"Ta pogledaj" reče ona
Na sjajnom sunčevom svetlu, ispod  tanke providne  kože pokojnice , probijala je  plavičasta modrina, kao da  joj je neko šakom pritisnuo usta i nos da ne može da diše.  U nosu je bila kap sasušene krvi koju juče niko nije video a ni te modrice nije bilo.
 

Stara žena se načas smete ali se brzo pribra i šapatom ukori redušu. Tiho je izgrdi što je glupava i pravi paniku, zar ona ne zna da se svi u smrti promene? "Ne znam ja to baka Mico" promuca mlada i skloni se dalje da još ne bude grđena.  "Dabome da ne znaš, nego daj taj poklopac od sanduka, muve su se probudile još će je i upljuvati" i brže bolje staviše poklopac dok su se ostali budili. 
 Tako sahraniše Ružu.
U prvu subotu davali su joj nedelju dana. Žarko je teško hodao do seoskog groblja a ona zemljana boja njegovog lica nije nestala. Svi se zapitaše kada su tog Žarka bolje pogledali, zar niko nije primetio koliko je propao?

Par dana kasnije Žarko je bio u bolnici. Onkologija.
Bratanac koji je došao da ga vidi pokušao je da ga uteši:
"Striko čim te snime pustiće te kući, samo da vide šta ti je" 
"Znam ja šta mi je. samo neka mi daju nešto za bolove" reče teško savlađujući bol.
Dva meseca kasnije i njega su ispratili kroz selo do groblja.
Bratanac je čim pre prodao kuću nekom "investitoru". 
Sutradan su došli kamioni i bager koji je sve do jamure sravnio sa zemljom i kuću i svinjce i Ružinu baštu, natovario na kamione i odneo. Njemu je trebao samo tako veliki plac.
 
Malo ko danas pamti da je tu nekada bila Žarkova i Ružina kuća. Mladi misle da je tu oduvek bilo stovarište građevinskog materijala. 
 
A i gusaka je sve manje u selu. 
 
 
 


Komentari (238)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

niccolo niccolo 19:28 19.02.2022

Slično

Zato nije čudo da se do svoje tridesetpete tri puta ženio i sve tri oterao jer su bile nerotkinje. I Ruža je bila nerotkinja.

i moj deda, po majci. Prve dve žene je otpustio jer nisu imali dece, pa je oženio babu, 17g mlađu od njega. Pa je sa njom dobio decu.

Ili se barem baba snašla. 4 puta
mariopan mariopan 19:41 19.02.2022

Re: Slično

niccolo
Zato nije čudo da se do svoje tridesetpete tri puta ženio i sve tri oterao jer su bile nerotkinje. I Ruža je bila nerotkinja.

i moj deda, po majci. Prve dve žene je otpustio jer nisu imali dece, pa je oženio babu, 17g mlađu od njega. Pa je sa njom dobio decu.

Ili se barem baba snašla. 4 puta



Baba se lepo snašla ako jeste, ništa ne fali ni tome. Puna kuća dece šta ima lepše?

Ja čisto sumnjam da je bilo koja Žarkova žena bila nerotkinja već mislim da je do njega bio problem, ali se u to vreme tako nešto nije smelo ni pomisliti a kamoli izgovoriti.

Zna se ko je kriv ako se nema dece i tačka, tako je to tada bilo.
niccolo niccolo 19:48 19.02.2022

Re: Slično

Ja čisto sumnjam da je bilo koja Žarkova žena bila nerotkinja već mislim da je do njega bio problem

Da, da, zato i kažem
mariopan mariopan 20:15 19.02.2022

Re: Slično

niccolo
Ja čisto sumnjam da je bilo koja Žarkova žena bila nerotkinja već mislim da je do njega bio problem

Da, da, zato i kažem

Ukapirala sam i baš mi je drago da si to pomenuo jer sam ga namerno turila u priču.

Mislim da nije bilo retko, ako moraju, da se tako "snađu"? Imati porodicu bilo je sve, smisao braka i života.

softelectronics_e softelectronics_e 12:38 20.02.2022

Re: Slično

mariopan
niccolo
Zato nije čudo da se do svoje tridesetpete tri puta ženio i sve tri oterao jer su bile nerotkinje. I Ruža je bila nerotkinja.

i moj deda, po majci. Prve dve žene je otpustio jer nisu imali dece, pa je oženio babu, 17g mlađu od njega. Pa je sa njom dobio decu.

Ili se barem baba snašla. 4 puta



Baba se lepo snašla ako jeste, ništa ne fali ni tome. Puna kuća dece šta ima lepše?

Ja čisto sumnjam da je bilo koja Žarkova žena bila nerotkinja već mislim da je do njega bio problem, ali se u to vreme tako nešto nije smelo ni pomisliti a kamoli izgovoriti.

Zna se ko je kriv ako se nema dece i tačka, tako je to tada bilo.

Moja tetka, Draga, nije imala dece.
To koliko je ona volela nas, decu od svoje braće i sestara, ne može da se opiše.
Isti je bio i tetak, Dragan.
Draga i Dragan.
Tetak više nije živ, a tetka nas jednako voli.
mariopan mariopan 13:15 20.02.2022

Re: Slično

Tetak više nije živ, a tetka nas jednako voli.

Hvala Bogu na tetkama i tečama.

Moja tetka je bila divna i često sam je pominjala na blogu. Ona što nam je bila starateljka i jedina majka koju znamo.

Ostalim trima tetkama sam još za njenog života govorila da ja imam samo tu jednu tetku, ostale su samo "rođake", tu negde u gomili ujaka, tetaka i stričeva. Nije im bilo pravo ali je tako bilo. Niko od njih nije imao hrabrosti da se poduhvati staranja i oko nas, sestrine dece, mada je ona imala i svoju decu.

Samo ona je smela i htela. Veliki čovek, nesebična, spremna da svakom pomogne, po tome je pamte svi u familiji, svojoj i tečinoj. I Teča je bio divan čovek kakve treba tražiti. Oboje su pokojni odavno ali se pamte i po dobrom pominju i dan danas.
softelectronics_e softelectronics_e 14:27 20.02.2022

Re: Slično

mariopan
Tetak više nije živ, a tetka nas jednako voli.

Hvala Bogu na tetkama i tečama.

Moja tetka je bila divna i često sam je pominjala na blogu. Ona što nam je bila starateljka i jedina majka koju znamo.

Ostalim trima tetkama sam još za njenog života govorila da ja imam samo tu jednu tetku, ostale su samo "rođake", tu negde u gomili ujaka, tetaka i stričeva. Nije im bilo pravo ali je tako bilo. Niko od njih nije imao hrabrosti da se poduhvati staranja i oko nas, sestrine dece, mada je ona imala i svoju decu.

Samo ona je smela i htela. Veliki čovek, nesebična, spremna da svakom pomogne, po tome je pamte svi u familiji, svojoj i tečinoj. I Teča je bio divan čovek kakve treba tražiti. Oboje su pokojni odavno ali se pamte i po dobrom pominju i dan danas.

Slava im!
alselone alselone 19:45 20.02.2022

Maro izvini na trolu, prošlo 5 dana

Jeste videli da ovi planiraju da rudare i nadomak BG-a?

Joj bože sva sreća pa ovde kod mene ima samo podzemnih voda i eventualno možeš Ličana naći kad razgreneš grm ili zabodeš ašov, inače bi i ovde kopali.

A zajebavali ste me neki dan kako idem da posetim Čegevaru.
kamilo_emericki kamilo_emericki 07:43 21.02.2022

Re: Maro izvini na trolu, prošlo 5 dana

Spava Andora, spava blog, a Ukrajina, sa Evropom, samo što ne eksplodira.

Svjedočenje
shmoo shmoo 08:17 21.02.2022

Re: Maro izvini na trolu, prošlo 5 dana

kamilo_emericki
Spava Andora, spava blog, a Ukrajina, sa Evropom, samo što ne eksplodira.

Svjedočenje




Немој ти да тролујеш, знаш!

(Тако су барем мени рекли када сам ову тему потегао на последњем Доксумановом блогу. )

Узгред, мислим да отвореног рата, оружаног сукоба ширих размера, неће бити. Евентуално, неки контролисани сукоб као и сви ови од 1945. на овамо. Само још један у низу мали прљави прокси рат.

Али ће бити последица свега овога што се тренутно догађа око Украјине.

Рецимо, НАТО више неће бити оно што је био... Можда више неће имати ни исто чланство.

Ко зна шта по том питању носи сутрашњи дан, али слутим да ћемо после овога под НАТО подразумевати само оно његово тврдо евроаталнтско језгро, САД, Велику Британију и Холандију.

Ово остало мање-више... И како ко.







softelectronics_e softelectronics_e 08:29 21.02.2022

Re: Maro izvini na trolu, prošlo 5 dana

shmoo
kamilo_emericki
Spava Andora, spava blog, a Ukrajina, sa Evropom, samo što ne eksplodira.

Svjedočenje




Немој ти да тролујеш, знаш!

(Тако су барем мени рекли када сам ову тему потегао на последњем Доксумановом блогу. )

Узгред, мислим да отвореног рата, оружаног сукоба ширих размера, неће бити. Евентуално, неки контролисани сукоб као и сви ови од 1945. на овамо.

Али ће бити последица свега овога што се тренутно догађа око Украјине.

Рецимо, НАТО више неће бити оно што је био... Можда више неће имати ни исто чланство.

Ко зна шта по том питању носи сутрашњи дан, али слутим да ћемо после овога под НАТО подразумевати само оно његово тврдо евроаталнтско језгро, САД, Велику Британију и Холандију.

Ово остало мање-више... И како ко.



Niko ne zna šta će biti.
Ono što je jedino sigurno je - da će nadrljati narod na čijoj teritoriji se predstava odigrava.
Kao i uvek.
kamilo_emericki kamilo_emericki 10:21 21.02.2022

Re: Maro izvini na trolu, prošlo 5 dana

shmoo


(Тако су барем мени рекли када сам ову тему потегао на последњем Доксумановом блогу. )

Nisam posjetio taj blog jer mi je neprihvatljivo nazvati nogometom ili fudbalom, američkim, igru u kojoj se lopta drži u rukama više od 99,9% vremena.
-Da i ja mislim da će se mnogi odnosi u Evropi promijeniti kad se ova kriza završi.
-Ne znam po koji put sam prošle nedelje odgledao Kiklop ponovo, moram ga pročitati i trći put jer su mi neke stvari izgleda promakle u prva dva čitanja.
Citat sa Vikipedije:
U anketi Jutarnjeg lista provedenoj 2010. među 40-ak istaknutih teoretičara, povjesničara, glumaca, redatelja i ostalih izabran je za najbolji hrvatski roman svih vremena.

Dobro, ja stavljam "Zastave" ispred a "Bqnket u Blitvi" na treće mjesto. Mada ja nisam nikakvo mjerilo.


kamilo_emericki kamilo_emericki 10:33 21.02.2022

Re: Maro izvini na trolu, prošlo 5 dana


Nadam se da će kurve i dalje da se kurvaju, da se kurvanjski pir neće završiti tako da vojnici uzimaju stvar u svoje ruke.
shmoo shmoo 16:52 21.02.2022

Re: Maro izvini na trolu, prošlo 5 dana

softelectronics_e

Niko ne zna šta će biti.



Не знам ни ја. Само претпостављам.

А осим овога што ти кажеш да је једино сигурно, сигурно је још и ово што каже Камило:


kamilo_emericki

-Da i ja mislim da će se mnogi odnosi u Evropi promijeniti kad se ova kriza završi.




shmoo shmoo 16:56 21.02.2022

Re: Maro izvini na trolu, prošlo 5 dana

kamilo_emericki

Ne znam po koji put sam prošle nedelje odgledao Kiklop ponovo, moram ga pročitati i trći put jer su mi neke stvari izgleda promakle u prva dva čitanja.



Згодан је Киклоп у овом тренутку... Због страха од рата.

Како иде оно?

Tijelo uronjeno u strah izubi onoliko od svoje smrtnosti koliko teži istinsuti strah. Heureka!



Лагао бих ако бих рекао да не размишљам као Мелкиор Тресић у овом моменту. Оно када он себе замишља као неку бубицу која ће да се завуче у кору неког дрвета и тако да прегура катаклизму коју Мелкиор наслућује у том тренутку.

kamilo_emericki kamilo_emericki 21:29 21.02.2022

Re: Maro izvini na trolu, prošlo 5 dana

shmoo


Згодан је Киклоп у овом тренутку... Због страха од рата.



Ja sam svoje strahove odstrahovao devedesetih a sad na ovo ukrajinsko predratno stanje gledam kao na Kiklopa u stvarnosti, ne kao fikciju.
Nekako sa tribina. I lagao bih kad bih rekao da nisam odabrao stranu. Navijam za malog čovjeka, Ukrajinca ili Rusa, svejedno, kojeg su gurnuli u pogibelj bolesni skotovi, već prebogati ali im je uvijek malo.
Nadam se da će Krele u Ugo preživjeti. A Melkiora mi je zaista žao.

shmoo shmoo 22:05 21.02.2022

Ово данас је Киклоп свакако...

Стварни или фикција, нама небитно.

Наш Киклоп (бивша СФРЈ без Словеније) ионако траје већ 35 година, па смо се сви ми, од Сутле до Ђевђелије, поодавно одучили од тога да разликујемо стварност и фикцију па живимо у надреалној фарси, што каже Лазар Џанмић, коју смо сами себи створили.

Што можда има и својих предности?

kamilo_emericki

Ja sam svoje strahove odstrahovao devedesetih



То исто и ја кажем мом Куму, мастеру тамо са друге стране света, у далекој нам и братској Кењади.

(Или је он командер, а ја мастер ове наше Барбаре у пловидби дебелим морем, не знам сада... Заборавио сам шта смо се договорили.)

Он ми свако мало (читај, пет пута дневно) шаље алармантне вести да је рат почео. И још ми окачи онај гиф са сатом који откуцава оно тик-ток, тик-ток,...

А ја му лепо кажем да барем ми имамо богато искуство са тим ситницама које праве разлику између живота и смрти коју нисмо гледали само у холивудским филмовима за разлику од свих оних осталих у том западном цивилизацијском кругу, те да само треба да примени оно што је већ научио, исто као и ти или ја, током последњих 30-35 година.

Али џабе му причам. Тридо заједно са оном бабом у љубичастим костимима узаптио му све медије, и не може Кум ништа друго да чује сем да је "Русија велика опасност за читав свет".

Сада сам и престао да му одговарам текстом на те поруке, само му пошаљем

ОВО.

Па не могу, брате, пет пута дневно од Кума добијам:





Не треба ми то у животу.






Nadam se da će Krele u Ugo preživjeti. A Melkiora mi je zaista žao.



Уго је одувек имао више шансе да преживи. Није само код Срба велики грех наносити зло таквим персонама. И код других је...

А Мелкиор може да размисли није ли тај Угов костим будале за овај маскенбал данас управо та камуфлажа у бубицу у кори дрвета.

Док олуја не прође.

Додуше, данас имају и нуклеарни арсенал који нису имали пред Други светски рат.

Али опет кажу, евентуалну нуклерану катаклизму ће преживети само буба швабе (жохари на енглеском језику).

Па сад... Ако су Уго и Мелкиор паметни као што нам то изгледа (али само на први поглед), можда се у овом карневалу одлуче и за тај костим неке бубе. Не мора да буде шваба...






nsarski nsarski 22:19 21.02.2022

Re: Maro izvini na trolu, prošlo 5 dana

Он ми свако мало (читај, пет пута дневно) шаље алармантне вести да је рат почео. И још ми окачи онај гиф са сатом који откуцава оно тик-ток, тик-ток,...


Jedna basna, korisna.

Početkom devedesetih, moja porodica je imala tu privilegiju da od američke ambasade dobije zaduženje da poziva američke građane i alarmira ih u slučaju opasnostu. Bio je to spisak od oko 50-60 porodica.
Svako malo, alarm je upaljen, pozivaju se oni koji žele da se evakuišu iz zemlje u Mađarsku (to je bio najbliži put napolje). Konvoj polazi tada i tada. Navodno, bombardovanje samo što nije.
U očetku su se neki i odazivali, ali kasnije su svi odmahivali rukom, u smislu: "nemoj da pričaš!".

I tako je to išlo svaki čas. Ja sam '94 otišao u Amere, otkazao to dobrovoljno zaduženje, a oni su i dalje nastavili da se alarmiraju sve dok nije istinski puklo '99.

Nekada je važilo pravilo da se naši ljudi koji odu da žive u Amerima i Kanadi obavezno ugoje za ekstra 10-20 kila žive vage. Sada se još dodatno i zombiraju. (Ovo važi i za moju decu - nisu se ugojile, ali brate, nekad me zgranu!)
shmoo shmoo 22:42 21.02.2022

Re: Maro izvini na trolu, prošlo 5 dana

nsarski
Он ми свако мало (читај, пет пута дневно) шаље алармантне вести да је рат почео. И још ми окачи онај гиф са сатом који откуцава оно тик-ток, тик-ток,...


Jedna basna, korisna.

Početkom devedesetih, moja porodica je imala tu privilegiju da od američke ambasade dobije zaduženje da poziva američke građane i alarmira ih u slučaju opasnostu. Bio je to spisak od oko 50-60 porodica.
Svako malo, alarm je upaljen, pozivaju se oni koji žele da se evakuišu iz zemlje u Mađarsku (to je bio najbliži put napolje). Konvoj polazi tada i tada. Navodno, bombardovanje samo što nije.
U očetku su se neki i odazivali, ali kasnije su svi odmahivali rukom, u smislu: "nemoj da pričaš!".

I tako je to išlo svaki čas. Ja sam '94 otišao u Amere, otkazao to dobrovoljno zaduženje, a oni su i dalje nastavili da se alarmiraju sve dok nije istinski puklo '99.

Nekada je važilo pravilo da se naši ljudi koji odu da žive u Amerima i Kanadi obavezno ugoje za ekstra 10-20 kila žive vage. Sada se još dodatno i zombiraju. (Ovo važi i za moju decu - nisu se ugojile, ali brate, nekad me zgranu!)



Схватам...

Што рече после 11. септембра покојни теча моје жене (брат му рођени у Вашингтону неких 30 и кусур година - физичар, отишао одавде из наше Винче, а жена његова радила као новинар на ВОА):


"Јбт, сад ће ови наши у Америци да се начисто усеру у страха, има да прегледају и ве-це шољу детекторима пре него почну да кењају!"


А није ми јасно то са тим нашима тамо?

Као да немају искуство из Србије и бивше Југе како то изгледа када ти раде брејн вошинг него одмах налегну на те ЦНН/ББЦ жваке за малоумне као да нису имали прилике да гледају и слушају такве медије у Србији и бившој Југославији такође још пре одласка у иностранство.

У чему је фора, Шарски?

Да није и то, то зомбирање и препуштање брејн вошингу тамошњих медија, од те џанк фуд која изгледа не само да гоји него и...?

Не знам неки други разлог.


nsarski nsarski 23:32 21.02.2022

Re: Maro izvini na trolu, prošlo 5 dana

У чему је фора, Шарски?

Да није и то, то зомбирање и препуштање брејн вошингу тамошњих медија, од те џанк фуд која изгледа не само да гоји него и...?

Не знам неки други разлог.


Pa, Orvel je taj mehanizam, ili tehniku, davno opisao. Nije dovoljno da te uveravaju da dva i dva nisu četiri, nego nisu ni pet - dva i dva su bilo šta što ti oni kažu da jese. Orvel kaže - sloboda je sloboda reći da su dva i dva četiri.
Evo poledaj samo ovu cancel culture po kojoj je sada matematika rasistička nauka. Da ti pamet stane, a zvanični ispirači mozga se pretvaraju da je to potpuno normalna tvrdnja. Dva i dva nije četiri. Takvim primerima te bombarduju svakodnevno.

S tačke gledišta tvoje struke, valja se setiti Miltona i njegovog "Izgubljenog Raja". Zmija ponudi Evi jabuku i kaže da slobodno može da je jede i da je Adamu. Milton tu ima jedno epohalno zapažanje: nije problem u jabuci. Eva je potpuno zgranuta i opčinjena činjenicom da jedan gmaz može da govori. I tako, potpuno zaprepašćena tim saznanjem ona krotko daje jabuku Adamu. Tim činom ona ulazi u potpuno novu realnost.

E, taj isti psihološki mehanizam funkcioniše kada ti plaćeni profesionalni propagatori i polit-gmazovi tvrde da dva i dva nije četiri. To važi tamo, to važi i ovde.

shmoo shmoo 01:03 22.02.2022

Re: Maro izvini na trolu, prošlo 5 dana

nsarski
У чему је фора, Шарски?

Да није и то, то зомбирање и препуштање брејн вошингу тамошњих медија, од те џанк фуд која изгледа не само да гоји него и...?

Не знам неки други разлог.


Pa, Orvel je taj mehanizam, ili tehniku, davno opisao. Nije dovoljno da te uveravaju da dva i dva nisu četiri, nego nisu ni pet - dva i dva su bilo šta što ti oni kažu da jese. Orvel kaže - sloboda je sloboda reći da su dva i dva četiri.
Evo poledaj samo ovu cancel culture po kojoj je sada matematika rasistička nauka. Da ti pamet stane, a zvanični ispirači mozga se pretvaraju da je to potpuno normalna tvrdnja. Dva i dva nije četiri. Takvim primerima te bombarduju svakodnevno.

S tačke gledišta tvoje struke, valja se setiti Miltona i njegovog "Izgubljenog Raja". Zmija ponudi Evi jabuku i kaže da slobodno može da je jede i da je Adamu. Milton tu ima jedno epohalno zapažanje: nije problem u jabuci. Eva je potpuno zgranuta i opčinjena činjenicom da jedan gmaz može da govori. I tako, potpuno zaprepašćena tim saznanjem ona krotko daje jabuku Adamu. Tim činom ona ulazi u potpuno novu realnost.

E, taj isti psihološki mehanizam funkcioniše kada ti plaćeni profesionalni propagatori i polit-gmazovi tvrde da dva i dva nije četiri. To važi tamo, to važi i ovde.




Да, у праву си.

Тужно.

Ипак се ради о људским бићима, не о неким нижим организмима којима је цео мозак расут по ганглијама које се протежу од уста до дупета.




Evo poledaj samo ovu cancel culture po kojoj je sada matematika rasistička nauka. Da ti pamet stane, a zvanični ispirači mozga se pretvaraju da je to potpuno normalna tvrdnja. Dva i dva nije četiri. Takvim primerima te bombarduju svakodnevno.




mariopan mariopan 10:27 22.02.2022

Re: Maro izvini na trolu, prošlo 5 dana

E, taj isti psihološki mehanizam funkcioniše kada ti plaćeni profesionalni propagatori i polit-gmazovi tvrde da dva i dva nije četiri. To važi tamo, to važi i ovde.



Sluđeno je to.

Sluđivanje je ozbiljan posao posle koga ide iskorišćavanje, lako kao da detetu uzmeš lizalicu. Krajnji cilj je uzeti lizalicu.
Uvek pomislim da je krajnji cilj neka korist.
Spiridon Spiridon 08:48 21.02.2022

..

Malo ko danas pamti da je tu nekada bila Žarkova i Ružina kuća. Mladi misle da je tu oduvek bilo stovarište građevinskog materijala.


Jos jedan dokaz da zivot treba proziveti na najbolji moguci nacin i biti sveni cinjenice da je zivot samo jedan.

Magija se krije u trenutku.




mariopan mariopan 09:43 21.02.2022

Re: ..

Spiridon
Malo ko danas pamti da je tu nekada bila Žarkova i Ružina kuća. Mladi misle da je tu oduvek bilo stovarište građevinskog materijala.


Jos jedan dokaz da zivot treba proziveti na najbolji moguci nacin i biti sveni cinjenice da je zivot samo jedan.

Magija se krije u trenutku.






Da, baš tako.
kamilo_emericki kamilo_emericki 10:04 21.02.2022

Re: ..

Dva razgovora, po meni vrlo interesantna, na temu braka, porodice, odnosa između polova.
Nažalost, ne znam koliko je automatski prevod kvalitetan na engeski. Na srpski je loš i nerazumljiv.


Emanuel Tod (Emmanuel Todd) priča o istoriji porodice i odnosa unutar iste u različitim kulturnim sredinama.
Jasna je razlika između protestantske, katoličke i pravoslavne porodice, položaju žene u tim različitim sredinama, o porodičnim zadrugama...
Kada se posluša ovo o čemu priča, a naročito kad se pročita knjiga koja je predmet razgovora u ovom videu a čiji naslov bi se naslov mogao prevesti kao: "Dokle su stigle", postaje malo jasnije zašto se ideja komunizma puno više i čvršće primila u sredinama gdje je pravoslavna religija dominantna.
mariopan mariopan 10:55 21.02.2022

Re: ..

Kada se posluša ovo o čemu priča, a naročito kad se pročita knjiga koja je predmet razgovora u ovom videu a čiji naslov bi se naslov mogao prevesti kao: "Dokle su stigle", postaje malo jasnije zašto se ideja komunizma puno više i čvršće primila u sredinama gdje je pravoslavna religija dominantna.


Pričaju na francuskom, moram da nađem prevod jer me baš zanima.

Odrastala sam u to vreme (komunizma) i sigurno je moje stavove formiralo i društveno uređenje. Srećna sam što nisam morala da se borim za neka prava unutar porodice koja smatram da mi prirodno pripadaju, kao što još uvek moraju neke žene, i ovde kod nas ali i u svetu.

I ova priča se bavi tom temom, mada je smeštena u doba kada je to patrijarhalno shvatanje odnosa unutar porodice bilo prirodno i dominantno.

Mislim da je prvi uslov, na koji je političko uređenje moglo da utiče, bilo dostupno školovanje žena i njihovo zapošljavanje, što im je dalo ekonomsku nezavisnost od muža ili oca, što je uveliko uticalo na njihov položaj unutar porodice?


gedza.73 gedza.73 11:36 21.02.2022

Re: ..

bilo dostupno školovanje žena i njihovo zapošljavanje

žena koja je stradala u svim režimima ali ju je samo jedan zabranio i uništio karijeru.
Ксенија Атанасијевић је била прва доценткиња и прва жена која је докторирала на Београдском универзитету 1922. године

Енциклопедија Британика увршћује у своје одреднице њен докторски рад о Ђордану Бруну као релевантну литературу за схватање Брунове мисли

пре рата писала је против нацизма и бранила Јевреје, па је Гестапо хапси.

После завршетка рата, нове комунистичке власти је хапсе. Из комунистичког затвора је изашла лишена само грађанских права, а све њене књиге стављене су на листу забрањених

Inače je bila, po sopstvenim rečima, optužena od strane čuvenog predsednika partijskog Suda časti Dušana Nedeljkovića koji je oterao na robiju ogroman broj profesora (pa je u jednom trenutku sam predavao na Filozofskom... bio dekan, prodekan, akademik i redovan profesor sve u jednom ... moš misliti sa kakvim su moralnim i etičkim kodeksima izlazili njegovi studenti sa fakulteta) jer nije prihvatila njegovu ponudu, dok je u Parizu pisala doktorsku tezu 1921. godine, da sarađuje sa stranim boljševičkim agentima (iako je bila levičarka).

čak je za nju taj osnivač Novog Filozofskog fakulteta tražio smrtnu kaznu.
Kasnije su je optužili da je 'rekacionarka' da sarađuje sa stranim službama i da radi protiv nove države pa su joj sve knjige zabranjene i povučene iz biblioteka.

tek sedamdesetih počinjene neka vrsta njene rehabilitacije. Ali ostaje činjenica da je bespovratno uništen jedan plodan intelektualac samo zato što je bio politički nepodoban.

Mir-jam (Milica Jakovljević) jedn od dvanaest predratnih novinarki iz Udruženja novinara Srbije su bukvalno zabranili da radi (izbacili iz novinarskog udruženja) a optužio je Oskar Davičo rečima da ne piše partijsko ideološki
Неки другови не пишу борбено, онако како наша стварност захтева. Они не пишу комунистички, пишу буржујски сентиментално и сладуњаво, као Мир Јам”. Молба за запослење Мир Јам одмах је одбијена с образложењем да је имала прекид у раду десет месеци, због чега је изгубила статус новинара. Прећутано је да је „прекид” наступио јер је Милица одбила да ради у окупационој штампи


Вест о њеној смрти нису објавиле ни једне тадашње новине.За разлику од Џејн Остин, са којом су је својевремено поредили, а чија је кућа претворена у музеј посвећен овој списатељици, кућа у Молеровој улици у Београду, у којој је Милица Јаковљевић живела, умрла, али и написала сва своја дела, срушена је. Нигде нема њене спомен плоче, њене бисте, нити улице са њеним именом


Da se ne zaborave.





mariopan mariopan 12:40 21.02.2022

Re: ..

Da se ne zaborave.



Bilo je to vreme kada su svi koji dignu glavu iznad zacrtane (crvene) linije bili uništavani na razne načine, i žene ali i muškarci. Slanje na robiju, gubitak građanskih prava, ponižavanje, maltretiranje dece tih ljudi i celih porodica...moglo bi dosta toga da se nabroji.

Moje mišljenje o uticaju komunizma na položaj žene (školovanju i zapošljavanju žena) se odnosilo na bolji položaj žena unutar porodice, ne u državi.Možda bi se to desilo i prirodno tokom vremena, da je bilo ko drugi prigrabio vlast, ali to ne znam.

Stekavši obrazovanje i mogućnost da rade, da budu ekonomski nezavisne od volje muževa i otaca, koji su do tada neprikosnoveno vladali kućnim prihodima, i njenim ako ih ima, osnažio se položaj žene u samoj porodici.

Kada više nije bila ekonomski eksploatisana i ucenjena da mora da trpi loš život i loše postupanje prema deci i sebi mogla je da ode i da se stara o porodici sopstvenom snagom, ako ume i može.

Ona više nije morala da ostane u lošopj zajednici, osim ako bi na to sama pristala. Imala je mogućnost da se spase od lošeg života pa su se i muškarci vremenom menjali, tako da dođemo bar do ovoga gde smo danas, da parovi ravnopravno učetvuju u svemu, dele dužnosti i obaveze ali i privilegije koje zajednički život donosi.

softelectronics_e softelectronics_e 13:27 21.02.2022

Re: ..

gedza.73
bilo dostupno školovanje žena i njihovo zapošljavanje

žena koja je stradala u svim režimima ali ju je samo jedan zabranio i uništio karijeru.
...

Bilo, ne ponovilo se!
Toliki period primitivne ideologije ne bi moglo da podnesu ni mnogo moćniji narodi.
Paradoksalno je da ima još uvek budalčina koji su proživeli dobar deo života u tom nakaradnom 'sistemu' koje još (uvek) ne shvataju svu pogubnost (i reperkusije) na ceo narod.
Dobar deo današnjih dešavanja leži 'u krilu' (kako su sami komunalci govorili) toga perioda.
freehand freehand 15:40 21.02.2022

Re: ..

Bilo je to vreme kada su svi koji dignu glavu iznad zacrtane (crvene) linije bili uništavani na razne načine, i žene ali i muškarci. Slanje na robiju, gubitak građanskih prava, ponižavanje, maltretiranje dece tih ljudi i celih porodica...moglo bi dosta toga da se nabroji.

TO zmnači da smo svi mi ovde cdeca i unuci ili kukavica,ili komesara ili baba nerotkinja?
A neki streljani po nekoliko puta i slani u škole za podoficireil i držani po zgloglasnim Titovim institutima za neprijatelje socijalizžma, dok je mnogima sisematski, od malih nogu uiskraćivana pomoć psihologa i spihijatara pre nego što je boleština uznapredovala.
softelectronics_e softelectronics_e 15:57 21.02.2022

Re: ..

freehand
Bilo je to vreme kada su svi koji dignu glavu iznad zacrtane (crvene) linije bili uništavani na razne načine, i žene ali i muškarci. Slanje na robiju, gubitak građanskih prava, ponižavanje, maltretiranje dece tih ljudi i celih porodica...moglo bi dosta toga da se nabroji.

TO zmnači da smo svi mi ovde cdeca i unuci ili kukavica,ili komesara ili baba nerotkinja?
A neki streljani po nekoliko puta i slani u škole za podoficireil i držani po zgloglasnim Titovim institutima za neprijatelje socijalizžma, dok je mnogima sisematski, od malih nogu uiskraćivana pomoć psihologa i spihijatara pre nego što je boleština uznapredovala.

Ali!
Ne bi mi trebalo previše da se stidimo što smo potomci kukavica.
Pa da nisu naši prethodnici bili kukavice, kako bi se taj nakaradni sistem održao!?
mariopan mariopan 16:50 21.02.2022

Re: ..

freehand
Bilo je to vreme kada su svi koji dignu glavu iznad zacrtane (crvene) linije bili uništavani na razne načine, i žene ali i muškarci. Slanje na robiju, gubitak građanskih prava, ponižavanje, maltretiranje dece tih ljudi i celih porodica...moglo bi dosta toga da se nabroji.

TO zmnači da smo svi mi ovde cdeca i unuci ili kukavica,ili komesara ili baba nerotkinja?
A neki streljani po nekoliko puta i slani u škole za podoficireil i držani po zgloglasnim Titovim institutima za neprijatelje socijalizžma, dok je mnogima sisematski, od malih nogu uiskraćivana pomoć psihologa i spihijatara pre nego što je boleština uznapredovala.


Mislim da ta boleština još mori ovaj narod i moriće ih duže i pogubnije od korone?
docsumann docsumann 20:13 21.02.2022

Re: ..

ako kaniš biti zdrav
kloni se bolesti



freehand freehand 20:51 21.02.2022

Re: ..

mariopan
freehand
Bilo je to vreme kada su svi koji dignu glavu iznad zacrtane (crvene) linije bili uništavani na razne načine, i žene ali i muškarci. Slanje na robiju, gubitak građanskih prava, ponižavanje, maltretiranje dece tih ljudi i celih porodica...moglo bi dosta toga da se nabroji.

TO zmnači da smo svi mi ovde cdeca i unuci ili kukavica,ili komesara ili baba nerotkinja?
A neki streljani po nekoliko puta i slani u škole za podoficireil i držani po zgloglasnim Titovim institutima za neprijatelje socijalizžma, dok je mnogima sisematski, od malih nogu uiskraćivana pomoć psihologa i spihijatara pre nego što je boleština uznapredovala.


Mislim da ta boleština još mori ovaj narod i moriće ih duže i pogubnije od korone?

I ja mislim da mi ne mislimo na istu boleštinu gosoja.
niccolo niccolo 17:18 21.02.2022

Nego

gde se dobro jede u Zrenjanjinu ili okolini, treba u sredu da budem tamo nešto izjutra, pa onda posle tog sastanka da se sedne u neku kafanu kao što je red…
softelectronics_e softelectronics_e 17:35 21.02.2022

Re: Nego

niccolo
gde se dobro jede u Zrenjanjinu ili okolini, treba u sredu da budem tamo nešto izjutra, pa onda posle tog sastanka da se sedne u neku kafanu kao što je red…

Ja ne znam.
Znam samo jedan salaš (Lujza) u Belom Blatu, ali ko zna da li to sada radi.
mariopan mariopan 20:10 21.02.2022

Re: Nego

niccolo
gde se dobro jede u Zrenjanjinu ili okolini, treba u sredu da budem tamo nešto izjutra, pa onda posle tog sastanka da se sedne u neku kafanu kao što je red…

Malo van Zrenjanina čarda "Debeli lad", tu smo lepo jeli sad skoro, svi bili zadovoljni, čorba mi se naročito dopala. U samom gradu stvarno ne znam.
niccolo niccolo 08:19 22.02.2022

Re: Nego

Blagodarim

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana