да би била уметност,мора бити непоновљива (г Г.Бабић)
посветио сам подoста деценија живота интересу о мистеријама верујућег света, мирису вечности дебелих зидова, обојених сунчевих светлости изнад најчуднијих средњовековних осликаних фигура на плафонима и зидовима. било је свега што једна машта може да пожели ,посебно у базању вест банком ,диљем европе и подалеким истоком,африком ,средњом америком,индијом
буђење радозналости зависи од свих нас помало, (или подоста ), зависи од родитеља, школе, друштва, медија, културе, уметности, али на крају то зависи само од тога на који ћемо начин приказати тај свет знања: ако детету тај свет прикажемо као нешто неухватљиво, далеко, недодирљиво, онда ни оно неће хтети да се бави тиме, неће пожелети да полети, али ако му свет знања прикажемо као неку игру, авантуру, нешто блиско, важно, велико, занимљиво, онда у њему гајимо једног малог Гуливера, радознало биће спремно да постане добар, вредан, отворен, радознао, одговоран човек, који сутра неће двојити око тога да ли треба да истражује, да ли треба дадо тада неслућене висине претенциозне и целомудрене неаутентичности искорачи из колотечине, досаде, незнања, света познатог и сигурног, лепо указа, слушах га ( г.Алексу Илића, глумца) како су....... опасности и изазови на Гуливеровим путовањима искушења и етичке дилеме, са којима се боримо у свакодневном животу. лична трансформација коју путовање буди и захтева је наше одрастање и сазревање. чудесни предели и ликови, са којима нас упознаје Путник, су истраживање света у којем реално живимо: оног непоштеног, суровог и бесмисленог у њему - попут рата, сиромаштва, издаје, и оног најбољег у њему - љубави, пријатељства, емпатије ,знања које је моћ јер данас више него икад верује у то,.... и додаје ....да што више знамо, то је јаче наше оружје којим се боримо против свега лошег по нас. ако не знамо шта је тачно, где је истина, шта све постоји у овом свету, онда,.... по његовим речима,... ни наш живот не може да иде у жељеном правцу .....и има услова да неслућене висини наш живот не може да иде у жељеном правцу не претенциозне и целомудрене неаутентичности има да нас узму под своје обзиром на сродство по равнодушности .....а према свему.