Srbija i Rusija, ljubav ili interes
srdjan.pajic
/
09.12.2022. u 01:52
Gost autor, hučikučimen, a.k.a. Gvozden
Najpre dva važna srpska političara, koji se ne mogu svrstati u nekritičke rusofile, i njihova viđenja Rusije iz srpskih opanaka.
Prvi, Jovan Ristić, jedan od najznačajnijih srpskih prvaka, vođa srpske delegacije na Berlinskom kongresu, uveravao i uverio Austrougarsku da je Srbija promenila kurs i da od proruske prelazi na proAU politiku.
On za Rusiju kaže:
"Teško je Srbiji sa Rusijom, ali joj je teže bez nje."
Drugi političar, Ristićev saradnik i član prve vlade posle Berlinskog kongresa, čiji je predsednik bio Milan Piroćanac , vrlo oprezan kad se o odnosu Rusije prema Srbiji radilo, a čiji je član takođe bio otvoreni i žestoki rusofob Čedomilj Mijatović, dakle može se reći član antiruske vlade, prve srpske SNS (Srpska Napredna Stranka) vlade, a radi se o Stojanu Novakoviću, on je za Rusiju govorio
"Bez Rusije Srbije ne bi bilo."
Dakle to su stavovi dvojice nespornih poznavalaca prilika, a koji se ne mogu zvati rusofilima, posebno ne Novaković.
Ako su oni tako govorili, da li je moguće da su u pravu današnji rusofobi u Srbiji, i ne samo u Srbiji, koji tvrde da Rusija nikad ništa za Srbiju nije uradila, i da je uvek bila protiv srpskih interesa?
Takvi uglavnom kao argument navode Sansrefanski mir i veliku Bugarsku, umesto očekivanog srpskog proširenja, što je Rusija zaista pokušala da ostvari.
Kao dokaz austrougarske naklonosti prema Srbiji navode Berlinski kongres, koji je poništio odluke sanstefanskog ugovora, poništio veliku Bugarsku, i obezbedio srpsko proširenje, koje je Beč zaista omogućio Srbiji.
Ali zaključiti samo na osnovu ta dva, tačna, podatka je površno, a samim tim pogrešno.
I to vrlo pogrešno.
Najpre, otkud velika Bugarska, a ne velika Srbija.
Da bi se to razumelo mora se imati u vidu makar malo širi kontekst.
Istočnim pitanjem se zvao splet međunarodnih odnosa, međunarodne konstelacije snaga, interesa, težnji, u situaciji kad je postalo jasno da tursko carstvo, i pored skupih pokušaja, ne može da se reformiše, da ne može da uspostavi kontrolu nad svojim podanicima, čak ni nad svim svojim nameštenicima, pa ni nad celom svojom vojskom, zapravo, kad se shvatilo da to carstvo ne može da opstane, i postavljalo se pitanje šta će biti na tim teritorijama kad turskog carstva nestane.
Na tom pitanju su se sudarili interesi.
Austrougarska, Engleska posebno, su imali interes da Osmanlije što duže, pa i uz njihovu pomoć, opstanu.
Engleska, jer bi u slučaju nestanka turske carevine postojala velika mogućnost da tim prostorima zavlada rusko carstvo, što njima nikako nije odgovaralo, pošto su, dok su Turci držali te prostore, imali nesmetan prolaz na istok, AU uz to i dodatni motiv da u osmanskom carstvu bude mir, jer bi se bune i nacionalni pokreti iz turskog mogli preliti i u njihovo carstvo.
Rusiji pak, je životno važno bilo da izađe na Bosfor i Dardanele, to joj je bio jedini put kojim njena flota, ratna i trgovačka, može da uplovi u topla mora, a to je mogla samo ako Tursku potisne.
Ali odnos snaga je bio takav da niko nije hteo da direktno udari na onog drugog, već su tražili način da se dogovaraju kako bi izbegli međusobne sukobe, što je pospešeno i time da je postojala objektivna mogućnost da se podelom Balkana na sfere uticaja zadovolje i ruski i bečki interesi. (budimpeštanska konvencija, rajhštatski ugovor...)
A pored te zvanične diplomatije je vođena i nezvanična, koja je podrazumevala rusko podržavanje pokreta koji su slabili Tursku, i zapadno podržavanje što daljeg opstanka Turske.
Srbija, kao država (de jure bez nazavisnosti, ali de facto nezavisna) je, u toj konstelaciji, bila bitan politički faktor na Balkanu.
Upravo to što je nadalje otišla u osamostaljenju se nije uklapalo u ruske, a videćemo, ni u bečke interese.
Još jedan osvrt, Velika istočna kriza.
To je pokret ustanaka na teritoriji osmanskog carstva, a najznačajniji je bio ustanak Srba u Hercegovini, Nevesinjska puška.
Raspoloženje u Srbiji je bilo takvo da su svi bili spremni da krenu u rat.
Niko nije sumnjao u srpsku pobedu, a pobedom se smatralo oslobađanje od turske vlasti i prisajedinjenje Srbiji, to je bila podrazumevana stvar, jer tada srpstvo nije deljeno na Srbijance i neke druge, svi su bili samo Srbi.
To nije bio baš sasvim slučaj sa Srbima podanicima bečke krune, uglavnom se odnosilo na Srbe pod osmanskom vlašću.
Knez Milan se tom ratu opirao, nije rado ušao u njega, ali pošto je u Srbiji stanje bilo uzavrelo, raspoloženje za rat ogromno, a baš tad se javljaju i neke republikanske ideje (crveno barjače) on nevoljno, ali ipak ulazi u rat.
I gubi ga.
Za rat nije bila ni zvanična Rusija, ona je Milana savetovala da u rat ne ulazi, ali nezvanična Rusija, uticajni, ali ne krugovi na vlasti, su ohrabrivali Srbiju da u rat uđe.
Srbija nije mnogo izgubila tim porazom jer je Rusija naložila Turcima da ne oduzimaju nikakve već stečene beneficije Srbiji zbog poraza.
E sledeći rat dovodi do velike Bugarske.
Sledeće godine 1877. Rusija ulazi u rat sa Turskom, i zove Srbiju u rat, da udari na Turke s boka.
Naročito joj je pomoć trebala u situaciji kad je naišla na neočekivano jak otpor Turaka kod Plevne.
Milan, međutim, tek izašao iz jednog rata, i to poražen, je ponovo oklevao da uđe, i ušao je tek kad je Plevna pala i kad je bilo jasno da Rusija izlazi kao pobednik iz tog rata.
Srpska vojska zauzima dosta teritorije, dolazi čak do Gračanice, Rusija i Turska potpisuju mir u San Stefan(o?)u, i odatle stiže vest koja odjekuje kao bomba.
Srbija koja je učestvovala u ratu, čija je vojska oslobodila teritorije, mora odatle da se povuče, jer je to Rusija namenila Bugarima, koji praktično to dobijaju na poklon, i Bugarska se porstire na ogromnoj teritoriji , od Crnog pa skoro do Jadranskog mora, ostavljajući samo neprohodne arnautske planine (koje Rusiju nisu zanimale) van Bugarske.
Tako gledano jeste strašno, ali ako pogledamo iz ruske perspektive to izgleda malo drugačije.
Jer, treba se podsetiti šta je ruski cilj, preseći put preko Balkana za istok , i izolovati i zauzeti Carigrad.
Da li im je bolje sredstvo za to Srbija, koja je već odmakla u stvaranju svoje, suverene, države, koja gleda prvenstveno svoje pa tek onda ruske interese, koja zna i da ne posluša (ušla u rat i protiv stava Rusije da ne ulazi, nije htela da pošalje vojsku kad je Rusiji bila najpotrebnija) ili Bugarska koja nema snage da se odupre Rusiji, i koja mora da izvršava njena naređenja, jer ju je ona i oslobodila i napravila?
Logično, više joj odgovara Bugarska, koja je, nije nebitno, bliže osnovnom ruskom cilju, Carigradu.
I drugi razlog, stvaranjem velike Srbije, Rusija bi morala direktno da se suprotstavi Austrougarskoj, jer bi takva Srbija morala da zahvati i teritorije u neposrednom kontaktu sa austrougarskom granicom, a Bugarska ne, pa je tako mogla da svoj potez objašnjava kao potez koji nije usmeren protiv interesa Beča.
Sve to nikako nije povezano sa onim što mnogi, koji Rusiji osporavaju bilo šta pozitivno kad se o odnosu prema Srbiji radi, a to je navodno veća ljubav prema Bugarskoj nego prema Srbiji, jer, najpre, ljubavi u politici nema, a drugo, ona je pravila veliku Bugarsku zbog sebe, Rusije, a ne zbog Bugarske.
Da joj je više odgovarala Srbija, pravila bi veliku Srbiju.
I još jedan pokazatelj, Rusija je u San Stefanu Srbiji dala nezavisnost, a Bugarskoj nije.
Bugarsku je ostavila pod formalnom vlašću Turske, a kako je ona potukla Tursku u ratu, to znači da je suštinsku vlast imala ona, Rusija.
U tim okolnostima Milan, Ristić, Novaković... Srbija zapravo, se okreću Beču, kome je velika Bugarska, tj ruska dominacija na Balkanu, smetala više nego i Srbiji, i šta dobijaju?
Nezavisnost - to su dobili i u San Stefanu.
Teritoriju - u San Stefanu su dobili skoro identičnu teritoriju po površini.
Proširenje na jug - u San Stefanu su dobili proširenje na zapad, u pravcu Hercegovine, Bosne, Crne Gore.
I da se zapitamo, koji je danas pravac mogućeg i poželjnog širenja Srbije, onaj koji je bio predviđen ruskim projektom, dakle na zapad, na Hercegovinu, Bosnu, današnju Republiku Srpsku, ili onaj koji je predviđen AU projektom, na jug, na Staru Srbiju, današnju Severnu Makedoniju?
Jasno je da je "ruski" pravac širenja Srbije bio po Srbiju korisniji, jer je i danas aktuelan, a austrougarski se pokazao kao ćorsokak, jer je vreme pokazalo da Srba na tom pravcu nema u meri da se može razmišljati o uticaju Srbije na to područje u bilo kom obliku.
To je, ipak, više u sferi bugarskog nego srpskog interesa, i otuda danas problemi između Bugarske i Severne Makedonije.
I ovde treba naglasiti da Rusija nije izabrala povoljniji pravac širenja Srbije zbog dalekovidosti ili ljubavi prema Srbiji, već se samo desilo da su se njeni interesi poklopili sa po Srbiju boljom opcijom.
Poklapanje, ili, češće, mogućnost usklađivanja interesa određuje odnose između država, a nikako ne ljubav.
Srbija i Rusija su uglavnom imali slične interese, ili, tačnije, srpski su mogli da se usklade sa ruskim, ne uvek, ali često i po važnim pitanjima da, i otud skladni, ili makar odnosi bez direktnog sukobljavanja, naprotiv.
Posle turbulentnog dvadesetog veka i za Srbiju i za Rusiju, moguće je, a čini se i da jeste, ponovo nastupio period kad te dve države ulaze u fazu poklapanja interesa.
Blogovi autora
- Gde nestade drug Surovikin? (587)
- O ovom i onom (840)
- Grejanje (454)
- Srbija i Rusija, ljubav ili interes (1274)
- Počelo je! (1191)
- C.A.T.S. (1418)
- Danas je daaaaan, Dan Nezavisnosti! (462)
- Ponovo radi bioskop (351)
- Proleće u mom kraju (637)
- III (504)
- Mijazma (418)
- Medveđi vrh (132)
- Bandit VXL (420)
- Sam svoj majstor (266)
- 5. oktobar (167)
- Trick or Treat! (427)
- Codex communisticum, serbomrzicum et soroserum (139)
- Walden, CO (115)
- Radon (28)
- Azbest (41)
Najnovije VIP blogeri
- Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан - Jolene
njanja_de.manccini - Dok su rakete krstarile nad Beogradom, tražeći svoje ciljeve
Vojislav Stojković
Najnovije blogeri
- DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović - Bebče siroče o tranzicionoj pravdi
Nebojša Milikić - DUB PUB:Dub From The 7th Sea
docsumann - DUB PUB: Bloody Red Blood
docsumann - DUB PUB: Ne želim da čekam voz koji neće doć'
docsumann
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Muzika (2)
- Hobi (2)
- Eksperimenti u blogovanju (2)
- Zabava (2)
- Moj grad (1)
- Gradjanske inicijative (1)
- Gost autor (1)
- Filozofija (1)
- Politika (1)
- Život (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org