Stvarno najbolji

Ovog vikenda se završava Mundijal u Kataru,

u 16h u subotu se igra utakmica za 3. mesto Maroko - Hrvatska, 

a u nedelju u istom terminu je finale i to kakvo: Francuska - Argentina,

obe reprezentacije jure 3. titulu, a u igri je i istorija fudbala posebno za neke pojedince...

 

Ceo svet, ne samo fudbalski je prilično zaokupljen ovim događajem, međutim glavna fudbalska i ljudska tema u Srbiji je Siniša Mihajlović koji ovde bio legenda, ali u Italiji još još veća, a i globalno.

U Kataru su mu okupljeni velikani odali simboličnu počast, čak je i sam predsednik FIFA-e to učinio i to je današnja glavna vest u svetu fudbala :(

 

Mnoge legende su poslale poslednji pozdrav najboljem izvođaču "slobodnjaka" u istoriji, samo neka od zvučnijih imena su Barezi, Nesta, Batistuta, Vieri, Maldini, Materaci...

 svi fudbalski klubovi, celokupna fudbalska Italija i ne samo fudbalska, nego i vrh države, sadašnja premijerka i naravno neizostavni Berluskoni. 

 

Siniša Mihajlović je fudbalski put počeo u svom Borovu, još kao omladinca za njega su čuli ljudi iz Vojvodine i došli da vide "čudo od deteta koji može da da gol iz slobodnog udarca sa pola terena", ubrzo je prešao u Novi Sad i svom klubu doneo titulu državnog prvaka u "onoj velikoj" Jugoslaviji. Onda za rekrodnu sumu prelazi u Zvezdu i to je bio onaj delić slagalice koji je nedostajao da se dosanja najveći san o evropskoj tituli. Početak rata mu logično vrlo teško pada, odlazi u Italiju kada je kalčo bio na svom vrhuncu, gde preko Rome, Sampdorije, Lacija, koji je tada bi skup najvećih fudbalskih zvezda, osvaja titulu i evropski Superkup i karijeru završava u Interu sa kojim takođe osvaja trofeje.

 

I kao trener je promenio dosta klubova, najviše se zadržao u Bolonji, posebno je bio neobično što posle prve faze lečenja od teške bolesti, čim mu je bilo nešto oblje - odmah se vratio na trenersku klupu.

Jedan od nadimaka u Italiji mu je bio Ratnik, pošto se nikada nije predavao na terenu (kao ni u životu), uvek je išao do kraja, za njega nije bilo "sredine" i prosečnosti, bukvalno je često bio ili najbolji ili najgori na terenu (mnogo češće ovo prvo :)), često kontroverzan zbog svoje brutalne iskrenosti, ali opet zbog toga su ga i cenili, posebno van terena. Poštovan od saigrača, ali i od protivnika. Sećam se npr. jednog rimskog derbija ("della capitale"), kada on i Toti zajednički smiruju podivljale navijače oba kluba. 

 

Pored pomenutih kolega sa fudbalskog terena, posebno dirljivo je bilo što mu je sinoć počast odao i (rivalski) KK Partizan, a od Grobara se nije ni "muva čula" tokom minute ćutanja - veliko poštovanje! Koliki god da smo protivnici na terenu - pre svega smo ljudi, a Siniša je bio čovek velikog srca i veliki humanitarac.

 

Subjektivno, a i objektivno, statistički Siniša Mihajlović je bio najbolji izvođač slobodnih udaraca u fudbalu (jedini koji može da se pomene sa Sinišom Mihajlovićem u tom kontekstu je Žuninjo). Recimo da je dao ukupno 66 golova iz slobodnjaka, a sa 28 je rekorder italijanske Serije A. Pre 24 godine i neki dan (baš sam zbog pre par dana toga vrteo njegove klipove, pa me posebno presekla vest) je na jednoj utakmici dao 3 gola "het-trik" iz slobodnih udaraca! Čak nije ih ni toliko izvodio, pošto je najveći deo karijere igrao kao odbrambeni igrača, a igrao je sa takvim majstorima slobodnjaka kakvi su Prosinečki, Savićević, Nedved, Veron, Adriano, Rekoba... 

 

Golova koje je davao se verovatno sećate ako ste tada pratili fudbal, a svakako možete da ih nađete na YT, a ja ću subjektivno par utisaka kako je Siniša "bacao bombe".

"Ne sećam se mnogih stvari, ali pamtim jedan događaj" zapravo više njih, pa da počnem: 

 

- Finale kupa 1992. Zvezda (prvak sveta) igra protiv vrlo jakog Parizana (i juri 0:1 iz prve utakmice), mi dajemo gol (Siniša iz slobodnjaka!), Partizan izjednači, mi povedemo, oni izjednače, mi stisli, oni se brane i već je istekao 90. minut ostaje samo da se izvede neki slobodan udarac negde na sredini terena kod onog kruga... Siniša je tad imao 23 godine, a ja sam već bio ubeđen da može i odatle da ga da, na JNA muk, Omerović postavlja živi zid kao da je "običan" slobodnjak iz koga se stvarno šutira na gol, a ovaj ludak stvarno odatle šutira, lopta leti u ugao, odbija se od zemlje golman vrhovima prstiju izbacuje loptu, kraj! Ali taj trenutak i ta vera i nas (navijača oba kluba) i njega da će da šutira da može odatle da da gol... i on stvarno šutira i to kako.

 

- Ono što u finalu SP u nedelju očekuju svi ljubitelji fudbala je neki klasik, šta god da bude, za mene će najbolja utakmica zauvek biti ona 2:2 portiv Bajerna, a objektivno jedna od najboljih utakmica koje sam ikada odgledao je Lacio - Milan 4:4 obe ekipe napucane najvećim fudbalskim zvezdama, Milan aktuelni šampion, Lacio aktuelni osvajač evropskog Superkupa (u finalu pobedio "onaj" Mančester), utakmica puna preokreta (sad vidim da je Miha dao autogol, to sam izgleda potisnuo), ali trenutak koji mi je najupečatljiviji je da su Lacijali stisli k'o ludi na kraju i 95. minut i korner sa "Mihine" desne strane i ovaj ludak iz kornera direktno bije pod prečku, a dva metra visoki golan Rosi nekim čudom izbija loptu preko prečke, sudija svira kraj, a ceo tim Milana uleće u mrežu i grli svog čuvara gola kao da je odbranio penal - e takav je nekad utisak bio kad Siniša izvodi prekid!

 

- Treći događaj hronološki negde između pomenutih je najluđi "izneđu zbilje i sna"... Oduvek sam obožavao NBA, naročito kada je igrao Majkl Džordan i neki od studentskih dana odem kod druga da gledam neku utakmicu recimo Bulsi - Lejkersi (stari MJ + Pipen vs. mladi Kobi + Šekil i još gomila ol-star igrača). Tada su prenosi išli na BK, a na istoj televiziji su bile kratke vesti na sat vremena ("u 5 do"), utakmica kreće u pola noći, treba izdržati, još uz konzumaciju svačega... i tako dok čekamo nekoliko puta hvatamo te iste vesti koje se vrte i u njima se na kraju kao vest iz sporta pominje neka utakmica talijanske Serije A uz video klip u kome Siniša izvodi slobodnjak i pogađa stativu. NBA utakmica se završava ujutro, mi se sprememo da dremnemo, vrte se one iste vesti od sinoć, ...bla, bla, ... Sport, Serija A ...i samo odjednom BAM, DADE GA SINIŠA!!!???!!! Mi poiskakasmo iz svojih kreveta (ko je bio bunovan - istrez.. razbudio se), pitamo jedan drugog da li smo videli istu stvar (da li smo poludeli :P). Jedino smisleno obajšnjenje je da, pošto je već bilo jutro, je došao neko na televiziju iz jutarnje smene i umontirao pravi klip u kome Mihajlović daje gol, umesto one stative koju je tukao cele noći :P

 

- Jedan od poslednjih golova koje je dao je bilo protiv Rome u finalu kupa 2005., a posebno je interesantno što je istom protivniku neki mesec ranije dao dva komada iz slobodnjaka, a pre izvođenja tog drugog (u poslednjem minutu) je sa Adrianom igrao "papir-kamen-makaze" da odluče ko će da ga izvde, Miha je "pobedio" i "pljuno" golčinu, a posle kada su ga pitali u vezi toga, veteran je odgovorio da je to bila samo šala i da on odlučuje ko izvodi, ali pošto je "star i mrzi ga da mnogo trči u napad i nazad" pa to prepušta drugima :D

 

- Posebno zanimljiv događaj je sa treninga od pre 5 godina kada je vodio Torino u koji je tada došao naš sadašnji reprezentativni čuvar mreže Vanja Milinković Savić, a tada 48-ogodišnji Mihajlović, je sa 20 metara "kao rukom" ubacio 3 za redom u "rašlje"!

 

 

Danas se ceo dan vrte uglavnom njegove slike iz trenerskih dana, a ja ču ga uvek pamtiti po ogromnom osmehu i po onoj kosi koja leprša dok trči prema severu posle one golčine Bajernu za 1:0 

 

i ranije, evo već više od 30 godina mi na tu scenu zasuze oči, nekada od radosti, a danas od tuge :(

 

...Mihajlović u sredinu...