Grejanje

Ako se još nečega setim, dopisaću

Ovde se često koriste kombinacije toplotne pumpe sa kotlom na gas, pa to zovu hibridnim kotlovima.
To podrazumeva toplotnu pumpu manje snage, što opet smanjuje tehničke zahteve okoline, a koristi se u periodu prelaza i sve dok toplotne potrebe (niska temperatura i/ili jak vetar) ne budu tolike da mora da se uključi dodatno zagrevanje - od kotla na gas.

Ja sam se svojevremeno dvoumila da li da uzmem tako nešto, toplotna pumpa na vazduh, al brzo izračunala da će se i to ulaganje teško isplatiti u narednih 10 godina, tim pre što nisam mogla podno grejanje pa postojalo to temperaturno ograničenje )što je kolega objasnio, da toplotna pumpa ne može efikasno da radi na visoko temperaturnom režimu.
Naime, bitna je upravo razlika temperatura toplotnog izvora iz kojeg uzimaš toplotu (recimo ona Milančetova bara) i toplotnog ponora, tj. mesta koje greješ, u ovom slučaju grejnog tela.

Ova ograničenja nameće termodinamika i tehnika uspeva do neke mere da izvrda, ali uvek u ograničenom prostoru, jer je nemoguće napraviti neki ozbiljan korak, kao recimo u razvoju elektronike.

Узгред, занимљиво је како су рупе у озонском омотачу сада запостављене.

Nisu zapostavljene, ugovorom u Montrealu 1987 smanjili smo generisanje štetnih sranja i ozone layer je krenuo da se samoopravlja. Računa se da će ovim tempom (ako ga nešto ne sjebe) potpuno da se zakrpi do 2060.

Јасно да је цака у не доброј него одличној изолацији.

Ovo je samo jedan deo jednačine. Ove kuće moraju i da super dihtuju da ne bi spoljašnji vazduh nekontrolisano ulazio unutra. To stvara potrebu za mehaničkom ventilacijom opremljenom sa rekuperatorom topote (hladni zimski vazduh koji se dovodi u kuću se predgreje sa unutrašnjim toplim vazduhom koji se izbacuje napolje). Da bi imali koristi od sistema za ventilaciju i leti, kada temperatura spoljašnjeg vazduha to dozvoljava, rekuperator toplote treba da ima i bajpas. Ideja je da se noću, kad je napolju hladnije nego unutra, mnogo spoljašnjeg vazduha ubaci unutra da pothladi prostor. Ovaj metod se često uparuje sa termičkom masom kuće u pokušaju da se ova "hladna" energija uskladišti u zidovima i podovima, što smanjuje, ili potpuno eliminiše potrebe za hlađenjem.

Značajan faktor kod ovih kuća je i kontrola solarne energije koja prodire u kuću. Orijentacija, veličina prozora, razni dodaci na fasadi... sve to mora da bude dobro isplanirano da bi se sprečilo direktno sunčevo zračenje kad nam ne treba grejanje (leto, sunce visoko na nebu) i dozvolilo kad nam treba (zima).

Kućni uređaji i osvetljenje bi trebalo da budu što efikasniji jer njihova potrošnja energije završava kao toplota.

Za kraj, mada nije nužno, dolazi kićenje kuće sa obnovljivim izvorima energije; solar, solar-thermal...

Sve ovo gorenavedeno iziskuje dobro planiranje i poznavanje materije, pre svega kod projektovanja, kao i da se smanji fušarenje kod izvođenja na minimum.

Što se tiče cene, to je teško komentarisati i dati neki sud. Obično se spominje da je pasivna kuća oko 10% skuplja za projektovanje i gradnju (bez cene placa) od obične kuće izgrađene da zadovolji važeće propise. To je brojka koja se najčešće pojavljuje u zapadnim izvorima gde je projektovanje i gradnja kuća uglavnom prepuštena arhitektonskim biroima i izvođačima, ne retko izgradnja celih naselja. Kod nas je to ipak malo drugačije. Individualna gradnja kuća je još uvek dominantna, nekad (da ne kažem često) i bez arhitekte ili nekog drugog stručnog "inputa". Iskustveno, skoro anegdotalno, projektovanje tipa 5cm stirodura je dosta, veliki prozori da imaš dosta svetla, jedno rebro po kvadratu za grejanje... sve to utiče na cenu i mislim da bi pasivna kuća kod nas onda bila znatno skuplja za izgraditi.

tetris
Značajan faktor kod ovih kuća je i kontrola solarne energije koja prodire u kuću. Orijentacija, veličina prozora, razni dodaci na fasadi... sve to mora da bude dobro isplanirano da bi se sprečilo direktno sunčevo zračenje kad nam ne treba grejanje (leto, sunce visoko na nebu) i dozvolilo kad nam treba (zima).

Тамо '98 у оквиру пројектног задатка за своју кућу тражио сам од архитекте да ми обезбеди угао од 45 између балконског прага и ивице крова (јужна страна). Човек ме гледа бело. Хоћу да ми сунце на равнодневицу пада на праг балконских врата, ел може? Може, али зашто? Па ето хоћу да ми од 21.09. сунце полако улази у дневни боравак да би о краткодневици 21.12. соба била пуна сунца. Обрнуто, од 21.03. хлад полако осваја терасу, фул на дугодневицу 21.06.

nikvet pn

tetris
Značajan faktor kod ovih kuća je i kontrola solarne energije koja prodire u kuću. Orijentacija, veličina prozora, razni dodaci na fasadi... sve to mora da bude dobro isplanirano da bi se sprečilo direktno sunčevo zračenje kad nam ne treba grejanje (leto, sunce visoko na nebu) i dozvolilo kad nam treba (zima).

Тамо '98 у оквиру пројектног задатка за своју кућу тражио сам од архитекте да ми обезбеди угао од 45 између балконског прага и ивице крова (јужна страна). Човек ме гледа бело. Хоћу да ми сунце на равнодневицу пада на праг балконских врата, ел може? Може, али зашто? Па ето хоћу да ми од 21.09. сунце полако улази у дневни боравак да би о краткодневици 21.12. соба била пуна сунца. Обрнуто, од 21.03. хлад полако осваја терасу, фул на дугодневицу 21.06.

Meanwhile, arhitekta 21. veka ...



(Moram da se požalim da iako ja na Fejsu sa iskrenim i velikim uživanjem lepim fazone na račun programera ovu šaljivu ilustraciju mi nije lajkovao još ni jedan arhitekta - dobro, nemam ni pojma koliko ih imam u friends listi

Moram da se požalim da iako ja na Fejsu sa iskrenim i velikim uživanjem lepim fazone na račun programera

Moj motivacioni gif od pre neki dan:

Па ето хоћу да ми од 21.09. сунце полако улази у дневни боравак да би о краткодневици 21.12. соба била пуна сунца. Обрнуто, од 21.03. хлад полако осваја терасу, фул на дугодневицу 21.06.

Svaka čast.
Nemam pojma na koji su mi način ovi što nas 'nadgledaju' i 'prisluškuju' ponudili Pablo Bonito

The site indicates the Puebloans' comprehension of solar and lunar cycles; both of which are marked in the petroglyphs of the surrounding cliff area as well as in the architecture of Pueblo Bonito itself.

pa u sledećem koraku

srdjan.pajic

Ovaj CO2 je blago ovog bloga, a mi gore seremo i Jokiću, da li je patriota ili hohštapler.

Smatram da je glavni uspeh obog bloga to što je čovek koji zna nešto o svemu ovome svratio ovde, da doprinese. Naravno i zili, i drug kamilo, i milanče teorija zavere, pa i niki sas njegovi prasići sa ugrađenim gajtanom. A mene ako se o danu bezb...

Drugim, rečima, hvala svima.

Ja sad odo u Sijetl, drugi pokušaj... ostavljam vam blog na samoupravljanje.

Super je CO2.
Ali!
Jedan je Jokić!

srdjan.pajic

gedza.73

Па ето хоћу да ми од 21.09. сунце полако улази у дневни боравак да би о краткодневици 21.12. соба била пуна сунца. Обрнуто, од 21.03. хлад полако осваја терасу, фул на дугодневицу 21.06.

Svaka čast.
Nemam pojma na koji su mi način ovi što nas 'nadgledaju' i 'prisluškuju' ponudili Pablo Bonito

The site indicates the Puebloans' comprehension of solar and lunar cycles; both of which are marked in the petroglyphs of the surrounding cliff area as well as in the architecture of Pueblo Bonito itself.

pa u sledećem koraku

E, gedžo, da se pohvalim bezočno: jedne godine sam sa jednom djevom skoknuo do tog Čako kanjona (tad je do tamo moralo da se vozi jedno pedeset km po nekom kamenjaru kad se siđe sa glavnog puta, što je dosta interesantno ako ako si na put krenuo u prastarom saabu sa koga i inače sve oće da otpadne, i to po najgoroj mogućoj oluji, znači gromovi su udarali oko nas, ko nenormalni, tad sam mislio da sam gotov, tamo nijedno drvo ne raste, samo moj saab štrči).

I to što su tamo sagradili satoresedoci je vrlo impresivno. Stvarno je šteta što smo morali da pobijemo sve te indijance ili da ih sabijemo u rezervate.

I tako je nastao izraz 'kolateralna šteta'.

Тамо '98 у оквиру пројектног задатка за своју кућу тражио сам од архитекте да ми обезбеди угао од 45 између балконског прага и ивице крова (јужна страна). Човек ме гледа бело

Ja se ne bih puno ljutio na arhitektu. Ipak je to bilo pre 25 god, a on možda studirao u 80im. 70ih i 80ih je bio trend velikih staklenih površina zbog uticaja i iskorištenja dnevne svetlosti. Kontrola solarnih dobitaka u stambenim objektima se nije shvatala za ozbiljno. Kod klimatizovanih se i računalo koliko toliko, ali se izučavalo na mašinskom fakultetu, a ne na arhitekturi. To je jedan od uzroka problema energetske efikasnosti stambenih objekata kod nas. Arhitekte, kao odgovorni projektanti, mogu da potpišu projekat do određene kvadrature. Mašinske instalacije su dolazile na kraju i nije bilo povratne informacije da utiče na elemente arhitektonskog projekta (ovo je generalno problem i kod velikih objekata). Nije bilo holističkog pristupa projektu, a arihtekte su se nedovoljno brzo prešaltavale na kolosek energetske efikasnosti. Znatan uticaj je i neinformisanost i/ili nezainteresovanost investitora. Skuplji projekat, skuplja izgradnja, energija povoljna pa se payback period rastegne u nedogled... sve su to faktori koji saseku u korenu ovakve ideje.

U poslednjih 10, možda i 15 godina, su popularne "pametne" zgrade kod nas, mada meni to više vuče na marketiški trik i korišćenje popularne terminologije gde se malo bolja (interesantnija) automatika i kontrola prodaje kao nešto "pametno", dok su elemetni pasivnog dizajna uglavnom potpuno izbačeni.

, u kući merimo kvalitet vazduha

To obično krene u neki sitan sat, ponoć ili malo ranije, polako raste, dosegne lokalni maksimum i ostane tako do jutarnjih ranih časova, kad se polako vrati na nivo blizu nule.

Jesi li ti, crni Srki, sam na požarstvu svake noći, ili makar imaš nekad neku smenu da očitava displeje?

Није одговор на питање, али бих рекао да је тај индекс непрецизан. У БГ деси се да испадне да је скоро најзагађенији на свету, али сибјективни осећај смрада није толико велики. Обично се то деси када је велика маглуштина, али не смог.

Да сумирам своје мисли:

1. На индекс утиче и влага поред других детаља за које не знам који су.

2. Влага се мења по неком циклусу блиском 24 сата

Предлог да провериш тако што повећаш влажност (нпр. Туш купатило илинешто слично)

Провери и како се мери тај индекс.

Ја бих се бринуо због угљенмоноксида. А постоје сензори који само то мере.

srdjan.pajic

E, sad sam se setio, imam pitanje.

Takođe, da misterija bude komplikovanija, ovo se ne dešava svake noći, ali se uvek dešava noću.

Najverovatnije ti je kuca izgradjena na starom indijanskom groblju <_<

Nego, ja imam puno pitanja. Prvo oko Milanovih toplotnih pumpi: to radi ako je zemlja na metar dubine toplija od vazduha spolja, sto kod mene nikad nece biti slucaj. I opet kolika je to razlika temperature da se moze ekspoatisati, koji je to period i da li je isplativo. Verovatno je i do podneblja.

Drugo, ovaj link za fuziju ne govori koji je procenat i kolicina deutreijuma i tricijuma da bi se bilo isplativo i da bi se proracunao dobitak ot tog proizvedenog jednog kilodzula viska. Ideja moze da bude i dobar pocetak za eventualnuo neku komplikovaniju reverzibilnu reakciju, ali ono sto nam daju za sada je samo nadu sazvakanu politickim marketingom. Cak i u tekstu napominju da je to samo eksperiment koji jos nije potrvrdjen.

I trece, ko je taj Jokic ebo vas on.

CO2
E, sad sam se setio, imam pitanje.

Ovo je zanimljiv problem. Ja nisam baš neki super ekspert za IAQ. Znam po nešto, sretao sam se sa opremom...

Generalno sam rezervisan prema tim senzorima zato što obećavaju da mere sve, a neke od tih stvari je prilično teško izmeriti. maltisa je spomenuo vlagu i to je poznato da vlaga utiče na očitavanje senzora pm2.5 i na VOC. Ako se dobro sećam, profi lab merači imaju grejač na ulazu da elimiše vlagu pre nego vazduh pređe preko senzora. Procesor taj koji preračuna očitavanja u neki index. Kod uređaja koji si spomenuo, našao sam da oni imaju neku formulu koja preračunava AQI na osnovu 6 parametara i 1 hour average. Nije baš najjasnije objašnjeno (LINK).

Spominjao si ranije da imaš humidifiere. Da nisu oni uzrok, uparen sa co2 usled disanja?

Ribozom

srdjan.pajic

E, sad sam se setio, imam pitanje.

Takođe, da misterija bude komplikovanija, ovo se ne dešava svake noći, ali se uvek dešava noću.


Najverovatnije ti je kuca izgradjena na starom indijanskom groblju

Nego, ja imam puno pitanja. Prvo oko Milanovih toplotnih pumpi: to radi ako je zemlja na metar dubine toplija od vazduha spolja, sto kod mene nikad nece biti slucaj. I opet kolika je to razlika temperature da se moze ekspoatisati, koji je to period i da li je isplativo. Verovatno je i do podneblja.

Drugo, ovaj link za fuziju ne govori koji je procenat i kolicina deutreijuma i tricijuma da bi se bilo isplativo i da bi se proracunao dobitak ot tog proizvedenog jednog kilodzula viska. Ideja moze da bude i dobar pocetak za eventualnuo neku komplikovaniju reverzibilnu reakciju, ali ono sto nam daju za sada je samo nadu sazvakanu politickim marketingom. Cak i u tekstu napominju da je to samo eksperiment koji jos nije potrvrdjen.

I trece, ko je taj Jokic ebo vas on.

Ово са индијанским гробљем би много тога објаснило. Чак и болове у крстима!

Колико је мени причао неки термотехнички инжењер, било која разлика у температури у било коју страну може да се искористи било за хлађење било за грејање. Какав је прорачун исплативости ми није познат.

#А јокић је грејно тело. Због њега нам је топло око срца. Са Дончићем би било још топлије#

E, sad si mi dao ideju za ceo sledeći blog!

Drago mi je da sam ti i inspiracija:)

O JNA garant.

Ajd bre neki srpski, jebeš to, da se ko ljudi pokoljemo:)

Nego, ja imam puno pitanja. Prvo oko Milanovih toplotnih pumpi: to radi ako je zemlja na metar dubine toplija od vazduha spolja, sto kod mene nikad nece biti slucaj. I opet kolika je to razlika temperature da se moze ekspoatisati, koji je to period i da li je isplativo. Verovatno je i do podneblja.

U prvih nekoliko metara temperatura zemlje zavisi od spoljašnje temperature, sunca i kiše, mada su oscilacije znatno manje.

Ovo su mesečne vrednosti za Beograd na osnovu podataka od 2007. do 2021.

Dubina Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec
0.5 m 5.0 4.1 5.6 8.1 14.4 19.3 22.6 23.6 21.9 18.1 13.0 8.3
2.0 m 8.2 6.6 6.9 8.2 12.5 16.3 19.4 21.0 20.7 18.5 15.0 11.3
4.0 m 10.8 9.2 8.9 9.4 11.8 14.4 16.7 18.4 18.7 17.8 15.8 13.3

Ispod 10 metara, temperatura zemlje je prilično konstantna tokom cele godine. Kako se kopa dublje, temperatura raste.

Da bi se uzela toplota od izvora na nižoj temperaturi i predala ponoru na višoj temperaturi mi moramo da uložimo neki rad. Najčešče na kompresoru. U toplotnim pumpama imamo neki rashladni fluid koji isparava na recimo temperaturama nižim za 10 stepeni od temperature izvora. U kompresoru napumpamo pritisak i podignemo temperaturu tako da se toplota uzeta iz zemlje može predati recimo vodi koju želimo da zagrejemo na 45 stepeni pre nego je pošaljemo u radijatore. Da bi se ta voda zagrejala, temperatura rashladnog fluida mora da bude veća za, recimo, 10 stepeni. Rashladni fluid kondenzuje, smanji mu se pritisak, i vrati se u zemlju. Razlika izmeću temperature isparavanja i temperature kondenzacije je ono što najviše utiče na efikasnost same toplotne pumpe. Manja razlika = veća efikasnost.

Kod grejanja kuće se teži da se na ovaj načim napravi ušteda u odnosu na druge vidove grejanja tipa gasni kotao, ugalj, skroz na struju.

Strogo tehnički, mi možemo da uzmemo toplotu od izvora na -30C i predamo na +40C. Penal je smanjena efikasnost ali se to i dalje radi u hladnjačama i kod smrzavanja.

Kod grejanja je bolje da je izvor što topliji. Potrebe za grejanjem su najveće kad su spoljašnje temperature vazduha najniže. Tada je efikasnost ground source toplotnih pumpi veća u poređenju sa air source, zato što je zemlja toplija od vazduha.


Teorijski maksimalna efikasnost tolotne pumpe može da se odredi na osnovu temperature izvora T1 (zemlja, vazduh, itd) i temperature ponora T2 (prostorija koju grejemo):

cop = T2 / (T2 - T1)

Što je T1 veći, cop je veći. Napomena, temperature su u Kelvinima.

Ovo je što nam termodinamika kaže. Teorija. Praksa je naravno drugačija zato što moramo da imamo i razlike temperatura u izmenjivačima, imamo gubitke na kompresoru, nekad i lošu kontrolu samog uređaja, i još sijaset drugih faktora koji smanjuju cop.

Ribozom

...
Nego, ja imam puno pitanja. Prvo oko Milanovih toplotnih pumpi: to radi ako je zemlja na metar dubine toplija od vazduha spolja, sto kod mene nikad nece biti slucaj. I opet kolika je to razlika temperature da se moze ekspoatisati, koji je to period i da li je isplativo. Verovatno je i do podneblja...

Prvo za termalni gradijent zemlje - ona je "uvek" toplija od vazduham i kako idemo u dubinu sve je toplija. Neke specijalne klimatske pojave koje ne traju predugo ne računam (neki u minutima, satima, danima mereni cikloni i ciklončići, anticikloni, strujanja, ...), ali sam stavio "otud" u navoidnike zbog njih. Ako bi klimatkse pojave trajale predugo (npr godišnja doba) onda bi prosto termalni gradijent zemlje opet uradio posao i zagrejao zemlju na i maloj dubini tako da bude toplija od vazduha.

Ja nikako nisam rekao to što ti kažeš da sam rekao, osim ako sam bio neprecizan, napravio grešku ... pa ću pojasniti na abstraktniji način:

1. ignoriši zemlju, razmisli samo o toplotnim pumpama.

2. Pre toga o promenama faznih stanja nekih supstanci. Uzmimo vodu: iako smo to učili davno, osnvovna, srednja, ... i posle ne ne srećemo sa tim pa zaboravimo, kada neka materija menja fazno stanje imamo nagle skokove u razmeni emergije:

2.1. Da bi od vode napravio paru pomerajući se sa 99.999 stepeni celzijusa na 100 (uzmi koliko hoćeš devetki) treba ti oko 500 PUTA više energije nego što je potrebno da istu količinu zagreješ za 1 stepen dok je u tečnom stanju

2.2 Ista ta energija se oslobađa kad se voda kondenzuje (baš su mi ili mlađa ćerka ili žena, ne sećam se, pre nekoliko nedelja rekla kako je primetila "toplu" kišu ne tako davno pa sam ja "ojašnjavao".

2.3 Prosto laičko objašnjenje, bez doticanja realne fizike, je da je molekulima vode prosto treba određena kinetička energija da bi se pri "oteli" među-molekularnim silama unutar vode kao tečnosti.

3. Sećaš se i da temperatura ključanja zavisi od pritiska u "gasnoj" zoni. Laički (za moju ćerku i ljude koje to ne interesuje dalje od najprostijeg razumevanja) - što manji pritisak u gasnom delu utoliko je tamo manja gužva (manje molekula) pa je laše preskočiti iz vodenog u taj gasni prostor.

Za toplotne pumpe uzmimo najobičniji frižider - on izvlači energiju iz unutrašnjosti i oslobađaje je napolju, zagrevajući obično vazduh iza frižidera, pa tako u krug.

E sad, voda je primer, i u ovom opisu ima ulogu refigeranta. Ona je čak dobra u toj ulozi, ali ima supstanci koje su pogodnije u zavisnosti sa kojim se temperaturama radi, brzini razmene energije u zonama (tečnost, vazduh, solid) i ima supstanci koje su mnogo pogodnije za ovu primenu - npr ovaj moj Daikin koristi neki fluorocarbon, po sećanju i mrzi me sad da proveravam, ... u raznim primenama si čuo za ammoniju, itd.

Tako, ako se dobro sećam (vrlo amaterski ovo pišem, sećanja su decenijska, a mrzi me da guglam) ... ima tih refridgerants i sistema gde možeš da uposliš i neke grejače, ali u detinjstu još smo svi čuli za "kompresore", igranje sa pritiscima u raznim zonama da bi refridgerant ispraravao, kondenzovao se ... pa tako ili "otimao" toplotnu energiju ili je oslobađao tamo nekoj spoljnoj supstanci.

Pa temperatura zemlje nije toliko bitna, niti vazduha napolju, dok je sve unutar radnih granica pumpe. Bitno je:

1. Da zakopaš cevi u zemlju (GSHP je primer) tako da je razmena energije imeđu cevi i zemlje solidna - tj ne zatrpavaš cevi dole kamenčićima, nego nekim finim prahom čak prvo, finom zemljum, finim peskom, šta li već, da ne nagađam - ima neki specijalni prah za to i malo ga koristiš, tanak sloj ispod cevi, pa preko, ...

2. Da oko cevi imaš dovoljno "materijala" kojem nećeš baš previše pomerati temperaturu kako ti pumpa radi.

3. Da si na nekoj dubini gde je temperatura zemlje relativno slabo moderirana temperaturom vazduha napolju i godišnjim dobima.

Primer: Moja poslednja pumpa radi do -15 stepeni. Air-source, asl možeš da zamisliš i da je ground source. Znači ne sme da se dozvoli da grejanjem prostorije oborimo temperaturu oko cevi spolja ispod donje granice rada toplotne pumpe.

Ovde kod nas je temperatura zemlje na 1.5-2m dubine dosta stabilna kroz sva godešnja doba oko 5-6 stepeni. I potpuno je nebitno da li je temperatura vazduha napolju -10 ili + 15. Za GSHP gde pumpu držim u kući (kuhinja) ili nekom utilitiju) je nebitno i da li je napolju -50 ako su cevi koje vode do ispod zemlje dobro izolovane od te spoljne temperature.

Zato su GSHP bajne, zabole ih za klimu ako su cevi dovoljno duboko. Za ASHP to ne važi, ovoj mojoj ispod -15 napolju opada efikasnost, da bi tamo negde naglo opala/prestala da radi. I kod tebe, npr, se možda uopšte ne prodaje poštio su vam zime žešće.

Drugo, ovaj link za fuziju ne govori koji je procenat i kolicina deutreijuma i tricijuma da bi se bilo isplativo i da bi se proracunao dobitak ot tog proizvedenog jednog kilodzula viska. Ideja moze da bude i dobar pocetak za eventualnuo neku komplikovaniju reverzibilnu reakciju, ali ono sto nam daju za sada je samo nadu sazvakanu politickim marketingom. Cak i u tekstu napominju da je to samo eksperiment koji jos nije potrvrdjen.

Ja jako navijam za sve njih, iako ovi Ameri kaskaju, lepo rade marketing (što se tiče mene s punim pravom, i neka i lažu - svaka milijardica koju otmu military-security kompleksu za ovo istraživanje je mala pobeda).

Sve to malo kaska, ja sam sad davno, kao bolesni optimista, pisao blog i o Lockheed Martinovom Skunk Works "potencijalu", al ništa od toga. Iter juri Q10 (dobiješ 10x više energije nego što si uložio) naveliko i to će uraditi, iako su preveliki i preskupi, pa kjako mnogo babica, i prestići će ih razni - Kinezi sigurno, Rusi možda isto iako su oni pragmatični, pa malo veću proporciju novca ulažu u struja-sutra planove, MIT spin-off obećava, spin-off mojih biviših komšija ovde isto (Culham Labs, ja sam u tim krajevima živeo, samo drugi labs, od 1987-1992) ...

Dobra vest - stari fazon koji kaže, iz godine u godinu, da do korisne fuzije ima još samo 30 godina rada puca polako, možda imamo pravo da to spustimo na 20 godina sada.

A oko Amera sada pomalo i naduvavaju priču, da zadrže razne green-new-deal, climate ovoono libtarde u "pobuđenom" stanju, za nedaj bože, uvek može da zatreba da ih poštalju da ulicu da lome malo, pale, itd, ako su u opasnosti da izgube izbore, ili eet-ze-bagz bratija ima potrebu za "masom"

Tu gde mi se nalazi senzor, na celom tom spratu nemam ovlaživač

Da se ne očešu mačke o njega, ili se muvaju i spavaju na tom spratu. Zvuči kao šala, mada sam negde pročitao, možda sam loše zapamtio, da su pm1 i pm2.5 veći u sobama gde borave kućni ljubimci.

Znači ne sme da se dozvoli da grejanjem prostorije oborimo temperaturu oko cevi spolja ispod donje granice rada toplotne pumpe.

Super objašnjeno, samo mala ispravkica ovde. Mi grejanjem unutra ne utičemo na temperaturu cevi spolja. Te dve zone su na različitim radnim pritiscima; praktično razdvojene. Air source, kao i zemlja ako je dobro isprojektovano, mogu da se smatraju neograničenim izvorom toplote. Kad napolju padne temperatura na -15C, radni fluid, da bi uzeo toplotu od vazduha na -15C mora da bude na otprilike -22C do -25C. Tu mislim da dolazimo da ograničenja vezanog za sam radni fluid i njegov raspon radnih pritisaka za stabilan rad.

Jedno pitanje za tebe. Da li si primetio stvaranje leda na spoljnoj jedinici kad su spoljašnje temperature oko 5C. Moderne mašine imaju automatski defrost ciklus, ali me interesuje da li si možda ti primetio to kod tvoje toplotne pumpe.

Generalno sam rezervisan prema tim senzorima zato što obećavaju da mere sve, a neke od tih stvari je prilično teško izmeriti. maltisa je spomenuo vlagu i to je poznato da vlaga utiče na očitavanje senzora pm2.5

Utiče i u narodnim uslovima, ako staviš onaj najprostiji narodni Xiaomi AirPurifier koji svi imamo (Šomi srpska majka) blizu kupatila, pa kad otvoriš kupatilo posle tuširanja pa izleti para na njega on će da poludi na onih njegovih 200-300 jedinica (nominalno je 15) kao da si dunuo u njega dim od cigarete.

tetris

Znači ne sme da se dozvoli da grejanjem prostorije oborimo temperaturu oko cevi spolja ispod donje granice rada toplotne pumpe.

Super objašnjeno, samo mala ispravkica ovde. Mi grejanjem unutra ne utičemo na temperaturu cevi spolja. Te dve zone su na različitim radnim pritiscima; praktično razdvojene. Air source, kao i zemlja ako je dobro isprojektovano, mogu da se smatraju neograničenim izvorom toplote. Kad napolju padne temperatura na -15C, radni fluid, da bi uzeo toplotu od vazduha na -15C mora da bude na otprilike -22C do -25C. Tu mislim da dolazimo da ograničenja vezanog za sam radni fluid i njegov raspon radnih pritisaka za stabilan rad.

Jedno pitanje za tebe. Da li si primetio stvaranje leda na spoljnoj jedinici kad su spoljašnje temperature oko 5C. Moderne mašine imaju automatski defrost ciklus, ali me interesuje da li si možda ti primetio to kod tvoje toplotne pumpe.

Nisam ni mislio na to, nego obaranje temperature neposredno oko cevi uglavnom zato što zemlja okolo ne razmejuje toplotu sa cevi dovoljno brzo - prebrzo zatrpaju cevi iskopanom zemljom i grudvama, bez bitnog korišćenja pomoćnih prahova - to i plitko zakopavanje su ovde glavni razlozi razočarenja.

Nisam primetio nikakav led za sada, a vrtimo se između -6 i +10 već više nedelja (u UK imamo samo jednu pumpu, jedan od poslednjih Daikin modela).

Još imam previše neželjene promaje u summer-house (kasnim sa radovima) ali između 4. Jan (stiže mi viseći plafon) i 10. Jan ću, valjda, završiti, staviti više termometara na raznim mestima, zatvoriti za početak tricle-vents u prozorima (imam ih 10, pa 3.5m sliding door) pa meriti.

Ali mogu i sad da ošacujem pošto smo stavili smart-meter i monitor u kući, pa kad mi žena izađe izmerim potrošnju struje (ignorišem male promene) pre uključivanja pumpe, pa je onda uključim i svašta merim - amaterski jako, ali "vide" se ohrabrujuće cifre - a kad priđem željenoj temperaturi pa je održavam onda sigurno (zbog loše izolacije krova i rupa pri vrhovima zidova to je još uvek uveliko nezavršen projekat pa mi je grejanje uglavnom isključeno tamo

maksa83

Generalno sam rezervisan prema tim senzorima zato što obećavaju da mere sve, a neke od tih stvari je prilično teško izmeriti. maltisa je spomenuo vlagu i to je poznato da vlaga utiče na očitavanje senzora pm2.5

Utiče i u narodnim uslovima, ako staviš onaj najprostiji narodni Xiaomi AirPurifier koji svi imamo (Šomi srpska majka) blizu kupatila, pa kad otvoriš kupatilo posle tuširanja pa izleti para na njega on će da poludi na onih njegovih 200-300 jedinica (nominalno je 15) kao da si dunuo u njega dim od cigarete.

Kvalitetni air-quality sensing elementi su jako skupi.

Ovi za po kući sensori imaju te elemente koji su jeftini relativno, jeftine i sensing tehnologije (interesantna tema) i nema šanse da budu predobri za širok raspon raznih parametara - to ti je ko da pokušavaš da uslikaš napirlitanu gejšu sa 2 kilo-pixel kamerom

Milane i tetrisu, hvala na objasnjenju. Ja sam zakacio grip pa mi funkcija mozdanih vijuga na 2%. Zbunilo me je sto si u prvom komentaru rekao da imas 4 heat pumpe (od kojih jedna Deiken), zatim pominjes ASHP sto je ovo crevo zakopano na 1-2 metara dubine i GSHP. Nisam razumeo da li imas ASHP do zadnjeg kometara gde valjda kazes da imas?
Razumem ja kako radi friziderski kompresor, ali ne razumem da li je dati fluid prilagodjen samo za temperaturu od 5 stepeni u zemlji, sta ako je -5?. Da li je potrebna drugi fluid. Opet me zanima, kroz tu cevku u zemlji protice voda ili sta kao toplotni medijator?
I na kraju, ta toplota moze da bude recimo 30-50C, pa se moze koristiti za podno grejanje i mozda bojler?

Izvini, ne moras da mi odgovoris ako davim, ali prvi put cujem i jos ne nadjoh na norveskom nesto o tome.

Ribozom

srdjan.pajic

E, sad sam se setio, imam pitanje.

Takođe, da misterija bude komplikovanija, ovo se ne dešava svake noći, ali se uvek dešava noću.

Najverovatnije ti je kuca izgradjena na starom indijanskom groblju

Nego, ja imam puno pitanja. Prvo oko Milanovih toplotnih pumpi: to radi ako je zemlja na metar dubine toplija od vazduha spolja, sto kod mene nikad nece biti slucaj. I opet kolika je to razlika temperature da se moze ekspoatisati, koji je to period i da li je isplativo. Verovatno je i do podneblja.

Drugo, ovaj link za fuziju ne govori koji je procenat i kolicina deutreijuma i tricijuma da bi se bilo isplativo i da bi se proracunao dobitak ot tog proizvedenog jednog kilodzula viska. Ideja moze da bude i dobar pocetak za eventualnuo neku komplikovaniju reverzibilnu reakciju, ali ono sto nam daju za sada je samo nadu sazvakanu politickim marketingom. Cak i u tekstu napominju da je to samo eksperiment koji jos nije potrvrdjen.

I trece, ko je taj Jokic ebo vas on.

Jedan je Jokić!

srdjan.pajic

gvozden1

, u kući merimo kvalitet vazduha

To obično krene u neki sitan sat, ponoć ili malo ranije, polako raste, dosegne lokalni maksimum i ostane tako do jutarnjih ranih časova, kad se polako vrati na nivo blizu nule.

Jesi li ti, crni Srki, sam na požarstvu svake noći, ili makar imaš nekad neku smenu da očitava displeje?

E, sad si mi dao ideju za ceo sledeći blog!

Hoće li smeti da se priča o Jokiću?

srdjan.pajic

Ја бих се бринуо због угљенмоноксида. А постоје сензори који само то мере.

Da, te CO senzore imamo odvajkada i sa tim nema zajebavanja, žena to redovno proevrava i menja kad im istekne rok. Ovaj IQAir je novotarija, to samo kupio kad sam nabavio air purifier pre par godina kad smo imali one silne požare i vazduh je bio užasan.

A ovu anomaliju sam primetio pre nekoliko meseci prvi put.

Probao sam da menjam vlažnos na samoj peći, gde je podesivi ovlaživać i nisam primetio neku razliku. Inače, još jedan detalj koji sam uočio je da je pokazivanje znatno gore na gornjep spratu kuće, nego na donjem (gde je i sama peć). Pretpostavljam da se to sranje, štaog da je, sa toplim vazduhom skuplja na gornjem spratu.

Naravno, prvo sam bio skeptičan oko samog monitora, pa sam ga recimo izneo u garažu, sačekao da padne pokazivanje na skoro nulu (jer je garaža neizolovana i tu he vazduh mnogo sličniji spoljnjem). Onda sam monitor stavio u plastičnu kutiju i vratio na mesto. Pokazivao je isto, skoro nula, sve dok nisam otvorio kutijo, ona je za manje od minut skočio na svoje staro pokazivanje. Uradi sam isto to u obrnutom smeru, i nedovosmisleno ima neko sranje u vazduhu.

Dobro je što obraćaš pažnju na CO.
Jer je CO zajebat pošto nema ukus ni miris.
A prilično je otrovan.
A zajebat je, za tebe ako spavaš na spratu, dodatno što je lakši (ređi) od vazduha.

Ribozom

Milane i tetrisu, hvala na objasnjenju. Ja sam zakacio grip pa mi funkcija mozdanih vijuga na 2%. Zbunilo me je sto si u prvom komentaru rekao da imas 4 heat pumpe (od kojih jedna Deiken), zatim pominjes ASHP sto je ovo crevo zakopano na 1-2 metara dubine i GSHP. Nisam razumeo da li imas ASHP do zadnjeg kometara gde valjda kazes da imas?
Razumem ja kako radi friziderski kompresor, ali ne razumem da li je dati fluid prilagodjen samo za temperaturu od 5 stepeni u zemlji, sta ako je -5?. Da li je potrebna drugi fluid. Opet me zanima, kroz tu cevku u zemlji protice voda ili sta kao toplotni medijator?
I na kraju, ta toplota moze da bude recimo 30-50C, pa se moze koristiti za podno grejanje i mozda bojler?

Izvini, ne moras da mi odgovoris ako davim, ali prvi put cujem i jos ne nadjoh na norveskom nesto o tome.

Zar ne bi tu trebalo da protiče neki freon ili slično?
A ne voda?

Домаћине, заборавио сам да ти похвалим лепоту каменог зида где ти је пећка. То мора да ти је градио неки Инка-мигрант или Пуебло Индијанац (ако је претеко), савршенство камените суве градње. Они сироти нису имали цементашке компаније Везув&Етна да се бахате ко стари Римљани.

А што се тиче подземне температуре... (хвала на таблици Тетрис). Има у ветерини један сегмент биолошких препарата који за чување тражи +17С. Треба клима-бокс:



који је пре 20-так година био безобразно скуп. Један колега није хтео тај рекет да плати него позвао бунарџију у свој подрум: Копај! Докле, газда? До 17 степени! Увече испрати мајстора па пецаљком спусти термометар; ујутро очита и каже мајстору: Терај! Док на 4 метра дубине није дошао до тражених 17.

Ribozom

Milane i tetrisu, hvala na objasnjenju. Ja sam zakacio grip pa mi funkcija mozdanih vijuga na 2%. Zbunilo me je sto si u prvom komentaru rekao da imas 4 heat pumpe (od kojih jedna Deiken), zatim pominjes ASHP sto je ovo crevo zakopano na 1-2 metara dubine i GSHP. Nisam razumeo da li imas ASHP do zadnjeg kometara gde valjda kazes da imas?
Razumem ja kako radi friziderski kompresor, ali ne razumem da li je dati fluid prilagodjen samo za temperaturu od 5 stepeni u zemlji, sta ako je -5?. Da li je potrebna drugi fluid. Opet me zanima, kroz tu cevku u zemlji protice voda ili sta kao toplotni medijator?
I na kraju, ta toplota moze da bude recimo 30-50C, pa se moze koristiti za podno grejanje i mozda bojler?

Izvini, ne moras da mi odgovoris ako davim, ali prvi put cujem i jos ne nadjoh na norveskom nesto o tome.

Ma ja sam u raznim komentarima rekao razne stvari

U praksi sam probao samo ASHP (Air Source Heat Pumps) - ukupno 7 njih. Jednu u kući što smo prodali kad smo se ovde doselili, i sad imamo aktivnih 6, ne 5 kao što sam pre rekao - samo jednu u ovoj kući u UK. I sve lepo rade.

A GSHP sam se baš nameračio bio da imamo ovde, ali je za sada skoro nemoguća lokacija za vertikalno bušenje, niti horizontalno kopanje.

Tetris je spomenuo jedan rizik ovih pumpi sa podnim grejanjem i ja sam zaboravio da dam primer: nedovoljno topla voda za podno grejanje. To sam ja ovde probao (eksperiment) sa gasnim bojlerom tako što sam mu dao da vodu ne zagreva na više od 45 -stepeni. I grejanje mi postaje neadekvatno kako temperature padnu do nule i niže, ali:

1. Meni je ova kuća, za sada, loše izolovana

2. Eksperiment nije dobar pošto mi efektivna snaga bojlera više nije 30+ kW (nagađam, mrzi me da jurim sam grafike po manualima) nego je verovatno dosta opala, pa mi sistem nije balansiran još i neke prostorije ostaju (skoro) ok (kraće petlje bliže manifoldu) a neke spadaju i na 17-18 stepeni.

3. Cenim da bih mogao da (ovo Zili možda zna) uradim bolji ekperiment tako što isforsiram bojler da da upumpa više snage, pa tako bolji protok vode na 45 stepeni tako što suzim bojleru histerezu za grejanje, npr pali se kad je voda 44.5 stepeni, a gasi kad je 45.

4. Sa vodom na 60 stepeni (mixer pri manifoldu ne dozvoljava da ispod poda ide više od 45, ali sa ovakvom ulaznom vodom uvek može da održava tih 45) grejanje lepo radi i na -6 (to nam je bio minimum ove godine i, ako se ne varam, ovo je meni najgora godina u UK u 35 godina - možda grešim, zaboravio sam rane godine)

E sad, ko može da priušti GSHP - one mogu da zagreju vodu i do 65 stepeni.

ASHP ne mogu, one su 35-40 i otud UK problemi sa instalacijama. Ako imaš dovoljno instalirane snage ja nagađam da malo može da se popravi situacija sa više kraćih UFH petlji. To je uopšte bolje rešenje pošto je voda od 40 stepeni prijatnija (i zdravija, spomenuo je isto Tetris) od 45 stepeni, ali na ovu temu treba i paziti kako se postavljaju cevi ispod poda - prvi, topliji deo petlje bliže zidovima, a uopšte tamo gde više hodaš stavljaš poslednje metre petlje pre nego što je vratiš ka manifoldu.

Fluidi, konpresori, ... dizajn pumpe, naravno, zavisi i od tekućine, regrigeranta, ili freona, kako Emsi kaže. Cenim da su pupme dizajnirane za geografska područja sa godišnjim dobima unutar nekih temperatura.

Uzmi prost primer, vodu (ja mislim da se i ona koristi pošto sam spomenuo da ona kod faznih tranzicija između tečnog i gasnog stanja razmenjuje jako mnogo energije.

Al ona mrzne na 0 stepeni, i to joj je minus - ti ako u kuću upumpavaš 20 kW toliko moraš da hladiš na drugom kraju - vazduh napolju, ili kroz cevi zakopane u zemlji. To je jako velika snagsa i jako mnogo energije i u kratkom vremenu pa ako ti razmena sa vazduhom/zemljom nije dobra rizikuješ da ti se voda zaledi (sa ASHP bi se ledila i u UK, a vi gore ste problematični i sa nekim "freonima".

Tako, ne koristi se voda ni za GSHP ovde.

30-50 stepeni za toplu vodu za kupatila, kuhinju je ok, ali ne ubija sve bakterije pa moraš jednom nedeljno da zagreješ vodu na višu tepmeraturu, recimo 60 stepeni, onim pomoćnim električnim grejačima u cilindrima sa toplom vodom (na engleskom je "cilindar" ono u čemu se nakupi n-400 litara tople vode)

Tj ti sistemi gde iz toplotne pumpe izlazi voda se po pravilu dizajniraju da ti daju i grejanje i toplu vodu za domaćinstvo. To je trivijalno, samo provučeš vodu iz pupme kroz cilindar sa toplom vodom kroz "coil", spiralu ko u onim kondenzacionim kazanima kad se peče rakija

Ovde se sada po pravilu instaliraju ti cilindri sa dual-coil, dve petlje za zagrevanje - jedna je za petlju iz gansog bojlera ili ovako neke toplotne pumpe, a druga za solarne panele za grejanje vode (ne PV, oni su neefikasni, dok su ovi za vodu o do 80% efikasni - NEVEROVATNA napravica - i kroz njih ide freon pošto na krovu temperatura ume da pređe 100 stepeni.

Itd...

Razumem ja kako radi friziderski kompresor, ali ne razumem da li je dati fluid prilagodjen samo za temperaturu od 5 stepeni u zemlji, sta ako je -5?. Da li je potrebna drugi fluid. Opet me zanima, kroz tu cevku u zemlji protice voda ili sta kao toplotni medijator?
I na kraju, ta toplota moze da bude recimo 30-50C, pa se moze koristiti za podno grejanje i mozda bojler?

Uh, ovakva pitanja produbljuju diskusiju.

Da probam da pojasnim počevši od lakših.

Radni fluid, kako što su softelectronics_e i Milan spomenuli je neki rashladni fluid, kod nas ih često sve zbirno zovu freonima, mada taj termin nije striktno tačan. Ali to samo u nadzemnom krugu. Kod ground source toplotnih pumpi postoje dva odvojena kruga. Krug koji uzima toplotu iz zemlje i predaje je rashladnom fluidu u toplotnoj pumpi je napunjem uglavnom nekom mešavinom vode i antifriza. Razlog je smanjenje ili eliminacija potencijalne štete ako dođe do curenja u zemlju. Kod air source toplotne pumpe taj problem ne postoji zato što bi rashladni fluid iscureo u vazduh. Međutim, tu dolazimo do drugog problema na koji je ukazao Maksa - ozonska rupa.

Rashladni fluidi se sada biraju da zadovolje razna ograničenja vezana za zaštitu okoline. Dva parametra su bitna: Ozone Depletion Potential (ODP) i Global Warming Potential (GWP). ODP se iskazuje od 0 do 1 gde je 1 negativni uticaj rashladnog fluida R11. Referentna vrednost za GWP je stogodišnji negativni uticaj CO2 za koji je GWP=1. Popularni rashladni fluidi u ovim kućnim instalacijama ovih dana su R410a (ODP=0, GWP=2088) i R134a (ODP=0, GWP=1430). Najmodernija oprema prelazi na R32 (ODP=0, GWP=675) i R290 (ODP=0, GWP=3). Parametar koji se isto uzima u obzir je i zapaljivost koja je kod R290 (veoma) velika. Stariji freoni kod nas u kućnim klimama i automobilima su uglavnom R22 (ODP=0.05, GWP=1810), a negde čak i R12 (ODP=1, GWP=10910).

Radni opseg toplotne pumpe je često ograničen zbog kompresora, pored uticaja koji na efikasnost toplotne pumpe ima razlika temperatura kondenzacije i isparavanja. Compression ratio je broj koji nam govori koliko puta kompresor može da podigne pritisak. Kod toplotnih pumpi je to odnos pritiska kondenzacije i pritiska isparavanja. Maksimalni compression ratio je oko 8 (do 12). Optimalni za rad je oko 3 (do 5). Ako uzmemo za primer R410a kao rashladni fluid i temperaturu isparavanja od -20C (spoljna temperatura vazduha -15C), onda je pritisak isparavanja 4 bara. 8 puta veći pritisak je 32 bara, što odgovara temperaturi kondenzacije od malo preko 50C. 10 puta veći pritisak od 40 bara je pri temperaturi kondenzacije od 60C. To bi trebao otprilike da bude i neki radni opseg temperatura kod Milana. Nek me ispravi ako ima detaljne podatke od proizvođača. Ako uporedimo sad to sa zemljom čija je temperatura oko 10C, možemo da pretpostavimo da je temperatura isparavnja 0C a to je na 8 bara. Sa samo 5x većim pritiskom (compression ratio) dolazimo do 60C. To su otprilike i neke vrednosti temperatura tople vode za radijatore i podno grejanje koje se očekuju kod ovih sistema. Oko 45C, pa do 55C.

Tu sad ima još nekih ograničenja kod rashladnih fluida, tipa koliko smo udaljeni od kritičnog pritiska i transcritical operation (popularno za sisteme sa CO2 u rashladnoj industriji), ali ne bih širio temu na tu stranu.

Napredniji i komplikovaniji sistemi (čitaj skuplji) mogu da rade sa širim opsegom temperature, da budu pandan sistemima sa gasnim kotlom, ali onda imaju u sebi dva kruga, dva rashladna fluida, dva kompresora... Na taj način se eliminše uticaj compression ratio i povećava efikasnost celog sistema. To su takozvani cascade sistemi i većina mainstream proizvođača ih ima na tržištu.

Bravo tetrisu!
Imam jedno pitanje, pre svega za tebe, jer vidim da mnogo najbolje barataš materijom.
Jer.
Koliko god sve ovo izgleda lepo, u ovome ima više stepeni grejanja i konverzija.
A to sve iziskuje sofisticiranu tehnologiju, koja je sve osim jeftina.
Zar nije mnogo jednostavnije posaditi drveće, kada naraste, poseći ga i založiti u nekoj pećki ... i razvući po 'kući' dobro izolovanim cevkama napunjenim najobičnijom vodom.
A drvo, osim što posečeno služi za grejanje, dok ga ne posečemo, proizvodi kiseonik.
A da bi drvo proizvelo kiseonik, potreban mu je ugljen dioksid, tj. CO2.
Dakle, troši zločesti CO2 i pravi dobri O2.
Doduše, pri gorenju drvo i troši taj O2 u čijem pravljenju je učestovalo.
Dakle, sadimo drveće, taj najlepši obnovljivi izvor energije.
Jebeš naftu i kojekava druga sranja.

posaditi drveće, kada naraste, poseći ga i založiti u nekoj pećki

Koristi se u raznim oblicima, popularno nazvano biomasa. Sistem grejanja u kući je manje više isti. Topla voda u radijatorima.

Kod drveta kao izvora toplote sagorevanjem ima nekoliko limitirajućih faktora. Ekikasnost sagorevanja je niža od drugih goriva. O tome smo već ovde pričali. Drugi je vezan za prostor i skladištenje. Otprilike treba 3kg drveta za isti toplotni učinak kao 1kg lož ulja. Treba nam više i količinski i zapreminski, a to treba negde uskladištiti. Prostor često može da bude jako skup da bi se koristio za skladištenje drveta. Ovde je spomenut London. Pre gasifikacije tamo se koristio ugalj za grejanje i većina zgrada i kuća je imala poluukopan podrum za potrebe skladištenja. Danas je sve to pretvoreno u stanove ili lokale koji se prodaju za milionske iznose.

Treći parametar je logistika. Isporučivati redovno biomasu u centar grada i blokirati saobraćaj zbog utovara i istovara je odvraćajući faktor takođe.

Bitan element je i kontrola zagađenja. Sagorevanje drveta, u bilo kojoj formi, prati povećana emisija PM2.5 čestica. Kod velikih sistema ugrađuju se efikasni filteri. Kod kućnih instalacija je to na primitivnijem nivou, mada ove nove mašine koje je Srđan okačio često mogu da se upare sa filterima, koji opet koštaju od par hiljada evra pa na dalje.

Kada prilike dozvoljavaju, i postoji relativno stabilan izvor biomase, ovi sistemi se ne bi trebali isključiti. Bio je neki prilog nedavno gde je na poljoprivrednom gazdinstvu vlasnik napravio sistem koji koristi baliranu strnjiku i druge agro ostatke, mislim da je spominjao sojinu slamu. Njemu nije problem skadištenje jer ima veliki plac i objekte na njemu, a ni logistika jer sam sa svojih njiva sakuplja biomasu.

Za masovnu upotrebu, mislim da nedostaci biomase pretežu u odnosu na benefite.

tetris

posaditi drveće, kada naraste, poseći ga i založiti u nekoj pećki

Koristi se u raznim oblicima, popularno nazvano biomasa. Sistem grejanja u kući je manje više isti. Topla voda u radijatorima.

Kod drveta kao izvora toplote sagorevanjem ima nekoliko limitirajućih faktora. Ekikasnost sagorevanja je niža od drugih goriva. O tome smo već ovde pričali. Drugi je vezan za prostor i skladištenje. Otprilike treba 3kg drveta za isti toplotni učinak kao 1kg lož ulja. Treba nam više i količinski i zapreminski, a to treba negde uskladištiti. Prostor često može da bude jako skup da bi se koristio za skladištenje drveta. Ovde je spomenut London. Pre gasifikacije tamo se koristio ugalj za grejanje i većina zgrada i kuća je imala poluukopan podrum za potrebe skladištenja. Danas je sve to pretvoreno u stanove ili lokale koji se prodaju za milionske iznose.

Treći parametar je logistika. Isporučivati redovno biomasu u centar grada i blokirati saobraćaj zbog utovara i istovara je odvraćajući faktor takođe.

Bitan element je i kontrola zagađenja. Sagorevanje drveta, u bilo kojoj formi, prati povećana emisija PM2.5 čestica. Kod velikih sistema ugrađuju se efikasni filteri. Kod kućnih instalacija je to na primitivnijem nivou, mada ove nove mašine koje je Srđan okačio često mogu da se upare sa filterima, koji opet koštaju od par hiljada evra pa na dalje.

Kada prilike dozvoljavaju, i postoji relativno stabilan izvor biomase, ovi sistemi se ne bi trebali isključiti. Bio je neki prilog nedavno gde je na poljoprivrednom gazdinstvu vlasnik napravio sistem koji koristi baliranu strnjiku i druge agro ostatke, mislim da je spominjao sojinu slamu. Njemu nije problem skadištenje jer ima veliki plac i objekte na njemu, a ni logistika jer sam sa svojih njiva sakuplja biomasu.

Za masovnu upotrebu, mislim da nedostaci biomase pretežu u odnosu na benefite.

Bravo!
Osim što si prenebregao dodatnu ulogu drveta u pravljenju kiseonika.
Dok i samo ne bude zapaljeno.

Osim što si prenebregao dodatnu ulogu drveta u pravljenju kiseonika.
Dok i samo ne bude zapaljeno.

Taj deo nisam shvatio kao pitanje. Više sam ga razumeo kao tvoj doprinos ovoj temi. Što se tiče o2 i co2, tu mu drvo posle loženja dođe neutralno. co2 uzet iz vazduha i nataložen u drvetu se oslobodi tokom sagorevanja. Kiseonik koji nam drvo napravi bude potrošen za sagorevanje.

srdjan.pajic

tetris

Tu gde mi se nalazi senzor, na celom tom spratu nemam ovlaživač

Da se ne očešu mačke o njega, ili se muvaju i spavaju na tom spratu. Zvuči kao šala, mada sam negde pročitao, možda sam loše zapamtio, da su pm1 i pm2.5 veći u sobama gde borave kućni ljubimci.

Jedino ako se češu o njega celu noć, pošto ovo sokoćalo meri svakih 15 minuta pa usrednjava i taj talas traje bar jedno 6 sati. Mala je verovatnoća, mada se sa našim mačkama nikad ne zna šta sve može da im padne napamet.

Nema veze, imam sad nekoliko ideja da probam, pa ćemo videti.

Kad pomenu mačke, kupio sam sad za božić sebi i ženi (ali prvenstveno sebi) Rumbu, j7+, i pribojavao sam se malo kako će mačke da reaguju. I za divno čudo, uglavnom su gledale robota sa kojqrac je sad pa ovo, jedna se držala malo podalje, a druga čak prišla da onjuši i bila saterana u ćošak, ali nije bila vidno isprepadana prostoje opkoračila spravu. Onda su za glupog robota izgubile interesovanje.

Изгледа да није до мачака.

Why Does Indoor Air Quality Get Worse at Night?

I sad se nameće pitanje - kako održavati svež vazduh u solidno izolovanoj kući a da se ne unesu značajni gubici toplote?

То се може решавати на неколико начина (почев од најскупље варијанте):

1. Централна вентилација и климатизација. На једном месту се увлачи ваздух у кућу он се прилагођава унутрашњој температури а вишак се избацује. Ово је често везано и за само грејање/хлађење (и да ту сигурно нема смедеревца или ове твоје фуруне). Ово раде професионалци (пошто то захтева прорачуне и развлачење инсталације по целој кући. Сумњам да ти је до овога, а сумњам и да је потребно.

2. Мало чешће отварај прозоре али не дуго (боље два пута по минут него једном два минута). Поприлично јефтина варијанта, мало се повећавају рачуни за грејање, али брзо може прерасти у решење 3.

3. Игнориши и не ради ништа. Евентуално купи канаринца. Тако су доскора рудари проверавали безбедност ваздуха. Једино је питање активне мирољубиве коегзистенције мачака и канаринца. А то се можда реши набавком и додатног пса

4. Ако се не варам, ти си неки вајни електроничар. Има тих сензора па склопи неку шклопоцију да мери све факторе али са појединачним сензорима (ово all in one ми делује непоуздано).

5. Будући да проблем изазива влага и CO2, треба мање дисати и мање се знојити и мање кувати. И најбоље уопште не живети тамо да би се остварило савршено стање у кући. У то си се већ уверио да ради.

?. Ангажуј врача из локалног племена да скине клетву (ово заиста не знам колико кошта)

srdjan.pajic

I sad se nameće pitanje - kako održavati svež vazduh u solidno izolovanoj kući a da se ne unesu značajni gubici toplote?

Pa nemojte da dišete.

Ako si zaboravio gradivo iz osnovne škole, disanjem trošimo kiseonik i izbaciujemo CO2 i vodenu paru (koji jebu te tvoje senzore).

I sad se nameće pitanje - kako održavati svež vazduh u solidno izolovanoj kući a da se ne unesu značajni gubici toplote?

možeš i da ubacuješ svjež vazduh sa smanjenjem potrebne toplote za njegovo kondicioniranje što se radi rekuperacijom toplote tako što se svjež vazduh predgrijava vazduhom (koji izbaciješ) iz prostorije.

rekuperatori toplote su standardni (opcionalni) elementi termotehničkih instalacija, preciznije ventilacionih kanala.