Nikuda bez narativa

Џинкс, замолио ме својевремено мој другар из гимназије, неки уредник у Бљуцу, да помогнем младој новинарки која је добила за задатак тему порекло Језика (људског) и развој Језика откако је настао.

Пристао ја, к'о велим што да не помогнем детету на трновитим стазама на почетку бављења новинарством.

Јави ми се клинка телефоном и каже:

"Пишем о пореклу језику, како је настао, зашто, чему,... Па ме занима да ми УКРАТКО кажете СВОЈУ ПРИЧУ о томе..."

Ја јој кажем:"Знате, прво то није МОЈА ПРИЧА о том питању, а као друго та моја УКРАТКО ПРИЧА би могла да потраје хиљадама година, отприлике исто онолико хиљада година колико је протекло, како претпостављамо, откако је хомо сапиенс почео да користи језик."

Није се више девојче јављало, а ја сам ето пропустио да се прославим на 15 минута (по Енди Ворхолу) и да ми се у једном таквом "угледном" српском медију појави МОЈА ПРИЧА о настанку и пореклу људског језика.

E pa kako lijep blog, nemam sad vremena. Nemam vremena u ovom prostoru oko mene. :)

jinks

Baš skoro bila priča o tome kako se zadnjih nekoliko vekova, počev od doba Prosvetiteljstva pa sve do kraja 20. zasnivalo na premisi po kojoj je čitav svet sazdan od ideja. Sad, autori priče su rekli da je to gotovo pa i u suprotnosti sa svim ostalim vekovima, uključujući posebno i 21., po kome i od ideja postoji stariji sloj, onaj sazdan od uverenja. A narativi su izgleda pre svega sazdani od uverenja, više po svoj prilici nego od bilo čega drugog.

I šta bi na osnovu toga onda mogao da bude osnovni narativ novog doba - da li kako što bolje proći sa što manje originalnih ideja, zahvaljujući najviše narativu za koji se opredelimo.

Možda je tako delom i zato što su originalne ideje retke i sve teže i teže. Mada i dobar narativ predstavlja najmanje jednako ozbiljan poduhvat, ako ne i više.

(А за болдовано два оваква.)

А на чему онда градимо та своја уверења која нам замењују идеје па онда од њих плетемо наративе?

На искуствима?

А искуства?

На основу проживљеног?

Односно одслушаног, виђеног, омирисаног, окушаног, додирнутог?

Да не кажем, већ виђеног, одслушаног, омирисаног, окушаног, додирнутог?

Можда отуд недостатак оригиналних идеја?

Па су нам онда и врлине старе миленијумима и еонима досадиле јер нису ништа ново под капом небеском?

Извини, знам... Само испаљујем... Питања ми се само ређају једно за другим...

Prva asocijacija na ovaj tvoj blog mi je Umbertova knjiga Pape Satan allepe, Hronike fluidnog društva, preporučujem (ukoričeni tekstovi pisani u jednom časopisu), i Sretna ti Nova godina, Jinks. :)

Evo dio te priče:

"Jedno staro verovanje kaže da se stvari prepoznaju po svojoj definiciji. U nekim slučajevima to je tačno, kao kod hemijskih formula, jer to što zna da je nešto NaCl nesumnjivo pomaže onome ko je iole upućen u hemiju da shvati da je u pitanju jedinjenje hlora i natrijuma, i da pomisli premda definicija to ne kaže eksplicitno da je verovatno reč o soli. Ipak, hemijska definicija nam ne govori sve ono što bi trebalo da znamo o soli (da služi za čuvanje hrane i da joj daje ukus, da podiže pritisak, da se vadi iz mora ili iz solana, pa čak i da je u antici bila skuplja i dragocenija nego danas). Da bismo saznali ono što o soli znamo odnosno ono što na kraju krajeva služi nečemu (preskačući ostale podatke), ne trebaju nam definicije nego ,,priče“. A za nekog ko bi želeo da sazna zaista sve o soli, te priče se onda pretvaraju u fantastične avanturističke romane, s karavanima koji idu putevima soli kroz pustinju, između carstva Malija i mora, ili doživljaje primitivnih iscelitelja koji su vodom i solju ispirali rane… Drugim rečima, naše znanje (ne samo ono mitsko već i naučno) nerazmrsiv je splet priča."

jinks

film Under the Silver lake

Нисам гледао, хвала на препоруци.

Šta je poenta, da narativi izgleda da često uopšte i nisu naši, već da su stvoreni. Kao i da se prenose putem popularne kulture, umetnosti, ideologija, obrazovanja, medija, ili kako već.

Ili možda stvarno naši narativi i izrastaju u nama samima, ali ipak pod određenim jačim ili slabijim spoljnim uticajem.

Вероватно и једно и друго.

Ово болдовано ми је некако највише...

Hvala, svima sve najbolje, puno sreće, zdravlja i uspeha u Novog godini.

Хвала такође, све најбоље желим теби и твојима!

Хвала такође, све најбоље желим теби и твојима!

Je li, a nama ništa? :)

Nama velikim Jokićevim fanovima. :))

literatesa

Хвала такође, све најбоље желим теби и твојима!

Je li, a nama ništa? :)

У праву си! Хау руд!

(А гледао сам у тинејџерским годинама онај филм о групи Клеш Rude Boy барем 10 пута... И џабе.)

Сретна нова година и теби и све најбоље ти желим, и теби и твојима.

И свим осталим блогерима на Блогу Б92 такође.

Nama velikim Jokićevim fanovima. :))

Туше!

Taske, takođe. Tebi, ljepšoj polovini, vama, ljubičicama. Sve. :)

Zaboravih, naslov Umbertove knjige, evo otkud:

"Par reči o naslovu. Očigledno je da sam preuzeo Danteov citat (Pape Satan, pape Satan aleppe, Pakao, VII, 1) ali kao što je dobro poznato, premda su brojni tumači pokušali da pronađu smisao ovog stiha, ipak prevladava mišljenje da tačno značenje ne postoji. U svakom slučaju ove reči koje je u Paklu izgovorio Pluton zbunjuju i pogodne su za svakojake đavolije. Upravo zato su mi se učinile pogodnim za naslov ove moje zbirke, budući da je ona, ne toliko mojom krivicom koliko zbog vremena u kojem živimo, nepovezana, ide – da upotrebim francuski izraz – od petla do magarca i oslikava fluidnu prirodu poslednjih petnaest godina."

Аух Зили, свака ти је ка у Његоша...

mi moramo da otrpimo formu a oni se ne mešaju u suštinu

zakopavanje suštine da bi se održala forma

Давно на неком стручном скупу дошло на ред нечије срање и уместо рашчишћавања крене заташкавање. Представник естаблишмента, бивши ЈУЛ-овац, сикће: Ово мооора да остане у кући! Ово не сме ван! Форма суштину чува! Чувај форму очувао си суштину!

Ето различитог схватања термина суштине: некоме то је струка јер га брани и лебом рани, њему је суштина власт. А заштиту јавног здравља као прекршај струке и закона - мачку о реп.

Što kažeš u njegovom slučaju je sve bilo dobrim delom izgleda u priči i narativu, bez suštine.

takvo delovanje je osmisljeno-nemam pojam zasto- i postoji vec decenijama trening kako da se kadidat upakuje u potreban celofan za neku odredjenu poziciju, gde bukvalno ono sto treba da postignes/predstavis, odgovara granicnom poremecaju, jer se od tebe prakticno trazi da simuliras sve sto je potrebno, a izabrani kandidat je najbolje savladao pretvaranje.

bitno je da se CV popuni sa nekoliko stavki,

ceo trennig podrazumeva i vestinu pisanja CVa, sa uputstvima kako se menjaju koje stavke u odnosu na potrebe konkretnog konkursa, sta se izbacije, sta ubacuje, sta podvlaci,...kao i pisanje propratnog pisma, koje se jednako menja po potrebi,...znaci, ti se prakticno obucavas, kako da fejkujes i budes ubedljiv u tome, do detalja, kako si obucen, kakvim stiskom se rukujes, kako sedis, sta odgovaras na triki pitanja,...cak postoje programi, koji u poslatim prijavama, prepoznaju delove u cvu, koji bi odgovarali, kako se komislija ne bi smarala sa svim pristiglim.

rekoh vam lepo- vreme skakavaca.

jinks

Slušam sticajem okolnosti šta o današnjem visokom obrazovanju govore kolege sa jednog još uvek prilično prestižnog tehničkog fakulteta.

Kažu da se od kada je uvedena Bolonja smisao studiranja kod njih potpuno promenio. Sada svako može da završi fakultet sa prosečnom ocenom 8, a da ništa bukvalno ne nauči (što kažu, ništa se za njih ne zalepi tokom tih 4-5 godina studiranja).

I takvi onda dolaze na razgovore o zaposlenju, foliraju nekako dok se ne zaposle ali i nakon toga, odsede 2-3 godine u firmi, popune CV sa nove dve-tri stavke, nauče delom možda nešto što nisu kada je trebalo, i idu dalje.

Što kažu kolege sa fakulteta, što mi da brinemo o tome šta oni koji izlaze sa fakulteta znaju, to je problem firmi u koje idu. A oni dobri - oni će uvek nešto da nauče, kako god da im se predavalo i kakvi god ispiti bili.

Eeeee!
A dok smo mi studirali, svi smo bili, skoro, Nobelovci!
Jebote, kako matorim krševima ne dosade ovakve budalaste priče.
Kako je moguće to da su kod nas nekada fakulteti bili vrhunski, a mi otišli, kao država i narod, u kurac?
Nešto se tu, ali debelo, ne uklapa.

jinks

Priču pričaju sami ljudi sa fakulteta, a potvrđuju i sveži studenti.

To da danas može da se položi ispit tako što se nauči napamet nekoliko prethodnih rokova, koji se uredno ponavljaju, neretko samo sa izmenjenim brojevima u zadacima.

Poenta je da lošiji studenti danas lakše mogu da se provuku, sa prosecima čak i oko 8, dok će dobri uvek biti dobri, i naučiti nešto uprkos svim novim okolnostima.

Ma!
Te priče su 'sviranje kurcu'.
Da ne kažem - narativ.
Evo, ja, na primer, kažem da su današnja deca pametnija nego što smo mi bili.
Ko bi današnjoj deci prodao priču o 'drugu Titu, najvećem sinu naših naroda i narodnosti'?
Te priče narcisoidnih krkana od profesora koji umišljaju da su bogovi, treba nabiti na kitonijus.
Jer je on, profesor, pametan, a studenti su glupani.
Teški debili su takvi profesori.
I njih bi trebalo eliminisati iz nastavnog procesa.
Neka idu u industriju i pokušaju da prodaju svoju genijalnost!
Oće, ali u kurcu!

jinks

Evo, ja, na primer, kažem da su današnja deca pametnija nego što smo mi bili.

Ima pametnih, stvarno, i idu u industriju, što je dobro.

Nisam mislio na decu.
Nego na te - ja pametan profesor, studenti glupi.
Na profesore sam mislio da idu u industriju i provere tu svoju silnu pamet!
Oće, ali u kurcu!
Čitaj sa razumevanjem.
Svaki profesor koji priča te priče ... 'kada sam ja bio onomad, mi bili pametni, ovi danas su glupi' je, u stvari, glup kao kurac.
I, pre svega, loš profesor.

Slušam sticajem okolnosti šta o današnjem visokom obrazovanju govore kolege sa jednog još uvek prilično prestižnog tehničkog fakulteta.

Kažu da se od kada je uvedena Bolonja smisao studiranja kod njih potpuno promenio. Sada svako može da završi fakultet sa prosečnom ocenom 8, a da ništa bukvalno ne nauči (što kažu, ništa se za njih ne zalepi tokom tih 4-5 godina studiranja).

Jedan svetski čuveni profa sa prestižnog fakulteta, možda se čak radi o istom fakultetu , mi se požalio da je kvalitet studenata koji upisuju taj faks značajno opao. Bolonju nije pominjao, ne znam ni kad je ona usvojena. Pamet isto nije pominjao, nego se uglavnom žalio na nekakvu osnovu sa kojom studenti dolaze i želju i motivaciju da na tom fakultetu nešto nauče. Naravno da i dalje ima genijalaca, ali je prosek dosta opao, do toga da su prinuđeni da spuštaju nivo nastave i ispita, a da bi koliko toliko neko završio. To je bilo pre 15 godina.

Ovo naravno može da znači i to da pametni klinci neće da se muče preterano na nekom ETFu, nego biraju lakše puteve za sebe.

E, sad, kako bi to moglo da se izmeri i bez sumnje utvrdi, da li su nove generacije danas u proseku više ili manje pametne, umesto da se ovde natežemo sa čarlijem koji, smeo bih se okpladiti, po običaju priča napamet?

jedno je biti glup a drugo neobrazovan. upravo sam cula za coveka koji je ispisao dete iz o.s. i nabavio mu diplomu.

softelectronics_e

jinks

Kažu da se od kada je uvedena Bolonja smisao studiranja kod njih potpuno promenio. Sada svako može da završi fakultet sa prosečnom ocenom 8, a da ništa bukvalno ne nauči (što kažu, ništa se za njih ne zalepi tokom tih 4-5 godina studiranja).

Eeeee!
A dok smo mi studirali, svi smo bili, skoro, Nobelovci!
Jebote, kako matorim krševima ne dosade ovakve budalaste priče.
Kako je moguće to da su kod nas nekada fakulteti bili vrhunski, a mi otišli, kao država i narod, u kurac?
Nešto se tu, ali debelo, ne uklapa.

Чарли, ти мериш по својој деци и реагујеш емотивно, али ни Математичка гимназија, ни Оксбриџ нису стандардне школе (Оксбриџ није реформисан по Болоњи).

Оне државе и народи који нису отишли у курац имају систем у коме један дипломац маркетинга са Хала (истурено оделење у Гриничу) неће бити премијер, већ евентуално менаџер у кол центру, а код нас баш таква свакадневно бриљира (како беше оно са рођенданом Исуса Христа?).

Недавно слушам једну миленијалку, мастер из историје, која мисли да је јако образована и која, притом не у Казакстану или Малезији, већ у Енглеској, запенушено тврди да је Ди-деј догађај из Првог светског рата.

Људи данас генерално излазе са факултета са фрапантно мало знања.

srdjan.pajic

Slušam sticajem okolnosti šta o današnjem visokom obrazovanju govore kolege sa jednog još uvek prilično prestižnog tehničkog fakulteta.

Kažu da se od kada je uvedena Bolonja smisao studiranja kod njih potpuno promenio. Sada svako može da završi fakultet sa prosečnom ocenom 8, a da ništa bukvalno ne nauči (što kažu, ništa se za njih ne zalepi tokom tih 4-5 godina studiranja).

Jedan svetski čuveni profa sa prestižnog fakulteta, možda se čak radi o istom fakultetu , mi se požalio da je kvalitet studenata koji upisuju taj faks značajno opao. Bolonju nije pominjao, ne znam ni kad je ona usvojena. Pamet isto nije pominjao, nego se uglavnom žalio na nekakvu osnovu sa kojom studenti dolaze i želju i motivaciju da na tom fakultetu nešto nauče. Naravno da i dalje ima genijalaca, ali je prosek dosta opao, do toga da su prinuđeni da spuštaju nivo nastave i ispita, a da bi koliko toliko neko završio. To je bilo pre 15 godina.

Ovo naravno može da znači i to da pametni klinci neće da se muče preterano na nekom ETFu, nego biraju lakše puteve za sebe.

E, sad, kako bi to moglo da se izmeri i bez sumnje utvrdi, da li su nove generacije danas u proseku više ili manje pametne, umesto da se ovde natežemo sa čarlijem koji, smeo bih se okpladiti, po običaju priča napamet?

A kako drugačije se, inače, priča.
Kažeš da je 'napamet priča' ljudi kada omatore i guslaju kako je sve nekada bilo bolje i trava zelenija.
A oni tadašnji bili pametniji nego ovi sada današnji.
Koji su, u proseku, glupi ko kurac.
Jebote, ponavljam, napamet, nego kako, da mi se gade matori krševi koji pričaju na taj način - a fundament takve priče je njihova narcisoidnost i žal za mlados'.
Da ne pričamo o tome kako je kumulativnost, da se ograničim na našu nauku, elektroniku i pridruženo, 7 godina - tj. za 7 godina se 'znanje' iz te naše oblasti udupla - u odnosu na sveukupno dotadašnje znanje.
I onda su novije generacije glupe?
Pa kako su glupe, ko je ostvario sve ove tehnološke proboje?
Glupaci?

principessa_etrusca

softelectronics_e

jinks

Kažu da se od kada je uvedena Bolonja smisao studiranja kod njih potpuno promenio. Sada svako može da završi fakultet sa prosečnom ocenom 8, a da ništa bukvalno ne nauči (što kažu, ništa se za njih ne zalepi tokom tih 4-5 godina studiranja).

Eeeee!
A dok smo mi studirali, svi smo bili, skoro, Nobelovci!
Jebote, kako matorim krševima ne dosade ovakve budalaste priče.
Kako je moguće to da su kod nas nekada fakulteti bili vrhunski, a mi otišli, kao država i narod, u kurac?
Nešto se tu, ali debelo, ne uklapa.

Чарли, ти мериш по својој деци и реагујеш емотивно, али ни Математичка гимназија, ни Оксбриџ нису стандардне школе (Оксбриџ није реформисан по Болоњи).

Оне државе и народи који нису отишли у курац имају систем у коме један дипломац маркетинга са Хала (истурено оделење у Гриничу) неће бити премијер, већ евентуално менаџер у кол центру, а код нас баш таква свакадневно бриљира (како беше оно са рођенданом Исуса Христа?).

Недавно слушам једну миленијалку, мастер из историје, која мисли да је јако образована и која, притом не у Казакстану или Малезији, већ у Енглеској, запенушено тврди да је Ди-деј догађај из Првог светског рата.

Људи данас генерално излазе са факултета са фрапантно мало знања.

Ma!
Ne merim po svojoj deci.
Moja deca su od malena bila veoma organizovana i mnogo su radila.
Mi, roditelji, smo ih samo pratili.
Blisko sarađujući sa njihovim Učiteljima na svim nivoima.
Dok je išta bilo do nas.
Ja, upravo, govorim o većini današnjih generacija, a vi se uhvatite glupsona iz sadašnjih generacija.
Ignorišući činjenicu da je glupsona bilo i u našim generacijama.
I to 'za izvoz'.
Jednostavna činjenica koja potvrđuje koliko glupsona je bilo u našim, i pre naših, generacijama je da je nad nama vladao bravar i sva ostala polupismena kalakurcija.
Šta nam je više potrebno kao dokaz?

softelectronics_e

Jednostavna činjenica koja potvrđuje koliko glupsona je bilo u našim, i pre naših, generacijama je da je nad nama vladao bravar i sva ostala polupismena kalakurcija.
Šta nam je više potrebno kao dokaz?

e jes znači nema zime, šanse da opet zavlada neki takav da ne kažem tiranin su praktično nepostojeće..

nego je stvar dosta priprosta..
ako koja dobra duša oće da potraži statistiku, mislim da u zapadnoj Evropi danas debeli dvosifreni broj ima fakultetsku diplomu (ako nije bilo preko 50% kod sjevernjaka koji pokrivaju sve troškove)..
i to je sve..
ne uviđati koliko su tačno pametniji, informisaniji, brži i bolji današnji klinci od nas je baš mindboggling..
ja mislim nas sa tipa 13 godina da teleportuješ u današnju Evropu (pa i Srbiji pa i Bosnu) djelovali bi kao retardirani i to solidno..
prosto je neuporedivo koliko su oni izloženiji informaciji i znanju od rođenja i kakve su njihove prilike i mogućnosti a kakve naše bile..
jedino gdje bismo se bolje snašli to je u nekom veranju po prirodi..
sve ostalo truba..
e sad što je Srbija privredno propala pa često samo škart ostaje što su joj poslijedično i fakulteti krš (a ako se nećemo lagati nisu bili sjajni ni onda) to je sve druga stvar..
i praštaj jinks ne pročitah šta je tema, pročitaću.. al ovo u vezi današnji klinci glupi je zaista nevjerovatno da neko može da misli..

jinks

al ovo u vezi današnji klinci glupi je zaista nevjerovatno da neko može da misli.

Interesantno da u okviru komentara niko to uopšte nije ni rekao, i da je jedino Emsi u njima to video.

Pomenuto je da neki od ovdašnjih profesora misle da je nakon Bolonje na nekim od ovdašnjih fakulteta lošijim studentima lakše da završe fakultet, i ništa drugo.

Sad kako se došlo do toga da se iz toga zaključuje da su današnje generacije "glupe" nije mi uopšte jasno, ali nema veze.

a brate pa jel stvarno teško ispratiti tok komentara..
emsi ga je definisao kao glupost, neko drugi možda bi pomislio ljenost je u pitanju ali komentari ipak naginju da je u pitanju takva dubina neznanja kod današnjih geenracija da čak i ako u početku nije bila posrjedi glupost sad jeste..
iz kog god razloga vi ste kanda zaključili kako su današnje generacije neznalice u poređenju sa vašima..
a ja bih prije rekla da sjedite u krivoj sobi (znaš onu, if you're the smartest person in the room, you're in the wrong room)..
inače je superiornost znanja danas tolika da mi je zaista neshvatljivo da neko to može da ne vidi

Postoji nešto u antropologiji što se zove Prostor znanja, nekada je bio Soba znanja i zajedno sa Zemljom, Teritorijom i Sobom dobara činio antropološki prostor, pa se izdvojio u zasebnu cjelinu.

Zemlja je prvi veliki prostor značenja, oblici znanja su mitovi i obredi, jezik, identitet se zasniva kroz odnos prema kosmosu (bogu?), prema ljudima (npr naše prvo ime kao početak loze), kontakt sa prirodom.

Teritorija je poljoprivreda, pisanje, država, grad.

Soba dobara su bogastvo, organizacija, adresa (ime početak loze, sad je ulica u kojoj živiš).


Prostor znanja je kolektivna inteligencija, i mašta (opet ona Ajnštajnova, ne naša iz stihova Magazina), brzina evolucije znanja, ali, i filtriranje toka znanja (informacije), snalaženje u znanju..

srdjan.pajic

E, sad, kako bi to moglo da se izmeri i bez sumnje utvrdi, da li su nove generacije danas u proseku više ili manje pametne, umesto da se ovde natežemo sa čarlijem koji, smeo bih se okpladiti, po običaju priča napamet?

pa ako uzmeš da onomad teško da si kud mogao kad završiš tu srednju školu a danas ne samo da možeš nego aktivno regrutuju najbolje onda nema šta.. moraju danas biti slabiji..
vjerujem i da su spustili kriterije jer im je sad jelda dupe u procjepu ako ne upišu tih koliko treba studenata (ekonomija već godinama u BG nema prijava koliko ima mjesta)..
pa nema više onog iživljavanja i strahovlade..
al opet, današnji klinci i ondašnji to je nebo i zemlja..
kako država Srbija što bi se reklo stvalja te mlade ljude u upotrebu to je već druga stvarca

jinks

iz kog god razloga vi ste kanda zaključili kako su današnje generacije neznalice u poređenju sa vašima..

Izvini, nigde to nije izrečeno kao zaključak.

Na primer, baš sam i isticao kako sam svedočio ozbiljno pametnim ljudima koji su zadnjih godina prolazili kroz firmu u kojoj radim. I bilo je mnogo više ozbiljno pametnih u odnosu na one koji su došli sa ozbiljnim neznanjem.

pa ja vidjeh samo da si isticao kako taj neki stari kolega svjedoči neznanju tog nekog mladog kolege..
nije brate ni bitno, ti baš ne moš da prihvatiš ni k od kritike a niko te ni ne kritikuje..
lijepo ti maksa dole reče, koja je tačno razlika između narativa i ideje?
naslućujem u kom pravcu guraš ali to su problemi zvani korupcija, nepotizam, negativna selekcija, ima ih svugdje a posebno se zapate u diktaturama..
ali sad malati neku priču o propasti svijeta e jer zbog narativa u ni manje ni više no kadrovskoj službi.. ne znam.. ja bi rekla da nisi ti tu na nekom sjajnom tragu

Читам ову вашу расправу о младим генерацијама...

Додуше, не радим са студентима него са основношколским клинцима. Али то је то, како те заљуљају, такав онда будеш.

И оно што примећујем на клинцима са којима радим у основној школи, у просеку гледано у односу на раније генерације (преко 30 година сам наставник), није у питању глупост.

Више је то некако помањкање радозналости и интересовања за свет око себе. Нека врста духовне лењости. Некако су сконцентрисани само на себе и на сопствена тренутна задовољства због чега их било шта ван тога уопште и не занима.

Назовимо то неком врстом конформизма. Зашто би се уопште у нешто уносио и залазио неизвесним путем у неке дубине када скоро сви људи око њега иду искључиво и само по површини ствари не упуштајући се у авантуру истраживања некакве суштине онога што је пред њима, шта год да је у питању.

Када на то додаш интернет са којим је било шта доступно на само пар кликова уместо целодневног седења у библиотекама и ишчитавања литературе, онда добијемо ово:








И онда добијеш једно друштво у којем су сви стручњаци за све.

Да ме не бисте погрешно разумели, далеко од тога да ту технолошку иновацију звану интернет сматрам кривцем за ову ситуацију. Није технологија кривац за то него је кривац погрешна употреба те технологије.

Сећам се да је Плескоњић имао један баш занимљив блог о томе. (ЛИНК)

А онда недавно прочитам овај новински чланак:

Nemci rešili – više ne zapošljavaju mlade: "Generacija nesposobna za život"
Hamburška agencija više ne zapošljava mlade pripravnike. Razlog: Zahtevna generacija Z verovatno mnogo više ceni dokolicu nego posao.


IZVOR: FENIX MAGAZIN, POSLOVNI DNEVNIK ČETVRTAK, 1.12.2022. | 17:05


Aktuelne studije pokazuju da takozvana generacija Z, koja ulazi na tržište rada, ima potpuno drugačija očekivanja od svog posla. Mladi rođeni između 1995. i oko 2000. godine imaju visoke zahteve, prenosi Poslovni dnevnik.

Hamburška agencija više ne zapošljava pripravnike generacije Z, pišu nemački mediji. "Ti mladi ljudi imaju ograničenu sposobnost koncentracije, izdržljivosti i sposobnosti uspostavljanja kontakta“, smatra nemački stručnjak.

Uzrok slabosti generacije rođene na prelazu milenijuma stručnjak vidi u preteranoj zaštiti roditelja. "Roditelji decu pretvaraju u slabe ljude", upozorava prosvetni naučnik.

Dolaze sa listom želja na razgovor za posao

Hamburške agencije moraju da se suoče sa raznim poslodavcima koji više ne žele da rade sa generacijom Z. Hamburški frizer više ne uzima pripravnike – zbog nedostatka poštovanja i strasti. A hamburška start-ap kompanija „Nerdinstrusties” takođe se uzdržava od zapošljavanja postmilenijalaca.

Iskustvo je pokazalo da neki mladi na razgovor za posao donose listu želja. Jedan od uslova je da budu slobodni utorkom i četvrtkom jer planiraju da idu na jogu od 17.00 časova. ( )

"Radnici orijentisani na slobodno vreme"

"Orijentacija na slobodno vreme među mladima je porasla poslednjih godina“, rekao je poslodavac iz Hamburga. On opisuje radne navike generacije Z: "Doći ću na posao, ali ako bude previše stresno, radije bih otišao“.

Sociolozi smatraju da su roditelji krivi za nedostatak posvećenosti mladih radnika. Naučnici idu toliko daleko da generaciju Z kvalifikuju kao "generaciju nesposobnu za život“. "Deca koja nikada ne nailaze na prepreke ne uče da rade samostalno, da izdržavaju sukobe i tenzije. Ali sve ove stvari su zapravo deo zdravog razvoja“, rekao je istraživač.

Trenutne studije pokazuju: veća je verovatnoća da će generacija Z biti nezaposlena nego nesrećna na poslu. Čak 56 odsto njih, u jednoj anketi, reklo je da bi prestalo da radi ako bi posao uticao na njihov privatni život.

Faktor slobodnog vremena

Takođe, mladi zaposleni zahtevaju jasno razdvajanje posla i slobodnog vremena. Skoro polovina ispitanika ne bi prihvatila posao u kompaniji koja ne odgovara njihovim društvenim i ekološkim stavovima – a za 53 procenta postmilenijalaca faktor „slobodnog vremena“ je u središtu njihovih zahteva za posao.

Veća preduzeća imaju veću mogućnost da priušte ispunjavanje ove želje mladih radnika. "Kao mala kompanija imate drugačiju ekonomsku odgovornost, morate da zadovoljite kupce i da radite tokom vikenda“, rekao je čelnik kompanije iz Hamburga.

Ne živi se za posao

Bejbi bumeri su živeli za posao, a nova generacija želi samo da radi dovoljno da bi živela dobro. "Od pripravnika niko ne traži da obavljaju iste radne obaveze kao obični radnici“, objašnjava šef kompanije i dodaje: "Ali ako morate da idete na jogu posle šest sati, mi vam nismo od pomoći“. To ne ide“.

Upitno je koliko će dugo čelnik kompanije imati negativan odnos prema željama novozaposlenih, ali jedno je jasno: novih „bejbi bumera” koji žive od posla sigurno neće biti. Generacija Z samo želi da radi onoliko koliko je potrebno da bi dobro zaradila, prenosi Fenix Magazin.

ЛИНК


Не знам шта да мислим... Осим да ако је у питању то што наслућујем да јесте, духовна лењост, помањкање радозналости, усредсређеност искључиво на своје сопствене тренутне потребе (пре телесне него духовне, попут животињки) са принципом "хоћу одмах и хоћу све", те става да је живот само једна велика журка, парти, на којој се треба само лудо забављати док парти траје (то је оно моје "живот је плажа" што понеки пут овде на Блогу напишем), онда је ситуација прилично тужна.

И опасна за живети у таквој људској заједници.

Мање-више за неке друге области, али какви ће једнога дана то бити хирурзи, пилоти,... Генерално, људи који у свом послу држе у рукама животе других људи?

Хоћете ли ви имати поверења у такве "стручњаке"?

Ја, богами, нећу.

Преферирам онда пре да на самом себи урадим кикирики него да ме дотуче неки такав "стручњак".

iz kog god razloga vi ste kanda zaključili kako su današnje generacije neznalice u poređenju sa vašima..

Nekako mi se čini da je priča počela mojim pominjanjem očekivanog prilikom intervjua za posao.
Ja sam samo htela da kažem da je utvrđen neki kliše kojeg se drže i HR i dobro informisani kandidati a koji ne daje nikakvu stvarnu sliku o tom čoveku, osim da je upoznat sa besmislenim pravilima igre.
Kad sam dalje rekla da tek izlaskom iz klišea i ulaženjem u suštinu ( pitanjima ili nekim kraćim ciljanim testom) možeš dobiti neke korisne podatke.
Pri tome ni reči nije bilo o nivou znanja nekad i sad.
Verujem da to zavisi u dobroj meri i od popularnosti i broja studenata.
Tamo gde navaljuju, radi se opasna trijaža i opet ostane koliko treba. Kod onih koji ne nategnu ni punu kvotu upisanih postoji problem opstanka radnog mesta, pa se gleda da imaju dovoljno studenata i na višim godinama i eto ti pada kriterijuma.
Mada, ovo je uvek važilo, jedino se tu i tamo menjao spisak manje i više popularnih fakulteta

e sad što je Srbija privredno propala pa često samo škart ostaje što su joj poslijedično i fakulteti krš (a ako se nećemo lagati nisu bili sjajni ni onda) to je sve druga stvar..

Ono kad se pokori London, sve postaje peta i osma stvar.

Brte, imam živce ko konj.

Када на то додаш интернет са којим је било шта доступно на само пар кликова уместо целодневног седења у библиотекама и ишчитавања литературе, онда добијемо ово

Ma to zavisi od sposobnosti filtriranja informacija i snalaženja u znanju. I ja sam o Prostoru znanja pročitala proučavajući praznu binu, prazan prostor, ali bukvalno.

literatesa

e sad što je Srbija privredno propala pa često samo škart ostaje što su joj poslijedično i fakulteti krš (a ako se nećemo lagati nisu bili sjajni ni onda) to je sve druga stvar..

Ono kad se pokori London, sve postaje peta i osma stvar.

dobro da, pregrubo rečeno, svakako mi nije bila namjera..
iz mog ugla to je odgovor na zaključak djeca koja dolaze na intervjue, mlade i mlađe kolege su neznalice, nesposobni, glupi..
pa nisu..
nego je prošlo sto cheiveninga po fakulettima i bukvalno pokupilo bar 10% najboljih, onda je još njih bar 10% koji možda nisu bili na papiru sjajni al imaju volju isto tako otišlo za sjajnijom perlom..
i onda ta neka firma koja nudi tom mladom čovjeku platu 300 evra recimo dobije to što dobije..
i onda neko kaže jao kako su nesposobni i glupi ovi mladi..
ok, opet je pregrubo za tog nekog ko je došao da radi za 300 evra reći da je škart, slažem se, baš ružno..
svakako dosta i njih nikako nije krivo što je dovedeno u situaciju da u današnjoj Evropi sa fakultetskom diplomom treba da radi za 300 evra al eto tako je..
i dio je šireg problema..
meni samo zaparalo uši da je kao cijela geenracija škart e jer Srbija više neće i ne može da obezbjedi da inžinjeri ne rade za 300 evra

jinks

zilikaka

Verujem da to zavisi u dobroj meri i od popularnosti i broja studenata.
Tamo gde navaljuju, radi se opasna trijaža i opet ostane koliko treba. Kod onih koji ne nategnu ni punu kvotu upisanih postoji problem opstanka radnog mesta, pa se gleda da imaju dovoljno studenata i na višim godinama i eto ti pada kriterijuma.
Mada, ovo je uvek važilo, jedino se tu i tamo menjao spisak manje i više popularnih fakulteta

Koliko sam razumeo, promenilo se i to što se Bolonja zasniva na izboru predmeta u okviru studija, tako da ni profesorima u principu nije zagarantovan broj studenata po predmetima, sem na nekoliko obaveznih na početnim godinama.

Sad, šta se sve radi kako bi se obezbedili studenti na predmetima, odnosno kako studenti na kraju krajeva biraju predmete, to mogu da znaju oni sami, i jedni i drugi.

ja koliko sam vidjela na ekonomiji nema tu neke strašne razlike..
i dalje je većina predmeta neizbježna.. kao i prije može se birati smjer ali u okviru smjera manje više je dato šta mora da se polaže..
i nema ni blizu onakvog broja predmeta kao vani, da neko tipa predaje ekonomiju filma a kamoli madonistike..
glavni im je problem što nemaju dovoljno studenata.. na budžet naravno upišu al samofinansirajućih je manje a onda još ako odustaju od studija to im ozbiljno ujeda budžet..
koliko čujem stvar rješavaju tako što puštaju studente da polažu isti premdet po deset i više puta godišnje.. pošto se i prijave plaćaju onda im to dodatno malo popravi prihod..
e sad taj neko ko je polagao neki relativno lak predmet 10 i više puta očito nije baš bio pretjerano zainteresovan da to stvarno i nauči..
nije naš izum..
obde kakvih fakulteta ima to je za nevjerovati..
koliko nizak nivo znanja studenata i profesora i programa i svega..
čista pljačka..
znaju i djeca to.. to je više kupovina dve godine zazancije umjesto da ide da se radi.. nema tu baš previše prevarenih.. možda nekad bilo, danas mislim ne

jinks

newimprovedtadejus

meni samo zaparalo uši da je kao cijela geenracija škart

Izvinite na pitanju, gde ste to pročitali.

nema potrebe za persiranjem..
vrati se pa pročitaj niz pa vidi u kakvom svjetlu slika mlađe generacije..
niko naravno nije rekao škart ali moj je utisak bio da u tom pravcu ide..
ako sam krivi utisak stekla, krivi mi je utisak i onda se slažemo

jinks

ja koliko sam vidjela na ekonomiji nema tu neke strašne razlike..
i dalje je većina predmeta neizbježna..

Moguće da je na ekonomiji tako. Kažem, čuo sam priče sa nekih drugih fakulteta, o tome kako jedni biraju odlične kombinacije predmeta, dok drugi izgleda idu nekakvom linijom manjeg otpora.

pa da ali to uopšte nije problem..
neko je energetičar, neko elektroničar, neko programer a neko inžinjer e learninga (mislim da i to sad ima).. svi sa ETF..
al neće ovaj e learning inžinjer da otme posao programeru..
to je jedino još možda bitno mamama i tatama da kažu rodbini sin je diplomirao na ETF.. ostali ipak znaju a zna i junoša šta može a šta ne može da uradi..
tako da se meni ta povika na bolonju kao problem čini dosta promašena

dobro da

Učinilo mi se piše, dobro de. :)

Ovde je jedan inžinjer (triatlonac, inače) rekao da je o nama, hajde kažem na Balkanu, meni ta geografska odrednica ne smeta (naprotiv, egzotična), počeo razmišljati kad je shvatio koliko dobrih radnika i majstora imamo i da on kad malo bolje razmisli živi sa nama poslednjih 30 god, na baušteli.

Pita se u čemu je problem? Tako da i ja taj naš narod kući ne gledam kao škart koji je ostao nego narod koji nije plaćen onoliko koliko vrijedi na svojoj zemlji. Sve one žene što rade po trgovinama i ovde i kod nas su čestite žene, čestitije od pohlepnih bankarki, i naših i njihovih. Posebno u bolnicama, liječenju, o pobogu, plaćati ih suvim zlatom malo je.

jinks

pa da ali to uopšte nije problem..
neko je energetičar, neko elektroničar, neko programer a neko inžinjer e learninga (mislim da i to sad ima).

Nismo se razumeli, u okviru istog smera možeš da biraš različite kombinacije predmeta.

tako da se meni ta povika na bolonju kao problem čini dosta promašena

Meni je delovalo interesantno da iznesem šta neki od samih ljudi kojih se Bolonja i tiče o njoj misle, može možda nekome i da bude korisno.

obično je na svakom smjeru po godini od tipa 8 predmeta 4 obavezna a 4 možeš da biraš sa liste od nekih recimo 10..
manje ambiciozni gledaju da uzmu što lakše, ambiciozniji što teže, nema tu puno prevare.. to je takozvani selfselection..
ne znam kako je moglo ispasti da je problem što te neko pušta da biraš dal bi radije da recimo slušaš seminar na temu ekonomije rada ili monetarne ekonomije (sad više ne mogu da se sjetim koji su ili izborni predmeti)..
izbor smjera je to što definiše šta ti znaš i možeš da radiš.. izbor izbornih predmeta stvarno nije neka važna stavka

literatesa

dobro da

Učinilo mi se piše, dobro de. :)

Ovde je jedan inžinjer (triatlonac, inače) rekao da je o nama, hajde kažem na Balkanu, meni ta geografska odrednica ne smeta (naprotiv, egzotična), počeo razmišljati kad je shvatio koliko dobrih radnika i majstora imamo i da on kad malo bolje razmisli živi sa nama poslednjih 30 god, na baušteli.

Pita se u čemu je problem? Tako da i ja taj naš narod kući ne gledam kao škart koji je ostao nego narod koji nije plaćen onoliko koliko vrijedi na svojoj zemlji. Sve one žene što rade po trgovinama i ovde i kod nas su čestite žene, čestitije od pohlepnih bankarki, i naših i njihovih. Posebno u bolnicama, liječenju, o pobogu, plaćati ih suvim zlatom malo je.

naravno sad mi baš žao što uvedoh uopšte tu riječ..
daleko bilo, pa meni je cijela porodica što u Bosni što u Srbiji, kakav crni škart..
generalno da, posebno Srbi su značajno kvalifikovaniji od onoga koliko su plaćeni a jer jelda je nama najteže bilo da dobijemo vize i dalje nam je..
u čemu je tačno problem je pitanje od milion dolara..
ja cjenim u tome što je vladajuća elita nametnula da se umjesto o životnim problemima (zdravstvu, školstvu, porezu, raspodjeli) kod nas uporno priča o naciji, sexualnom opredjelenju i globalni geostrateškim sukobima..
taj se sistem dobro uhodao i ne da se smjeniti, ja rješenje ne vidim a neki lakmus bi mi bio da kad na blogu prestanu da zapuštavaju usta na teme zagađenja, nasilja u školama i sličnog pričom o gay nato lobiju onda možda bude neke male nade..
do tad ne..
jeste blog mali uzorak al mislim solidan presjek

.
Ja sam samo htela da kažem da je utvrđen neki kliše kojeg se drže i HR i dobro informisani kandidati a koji ne daje nikakvu stvarnu sliku o tom čoveku, osim da je upoznat sa besmislenim pravilima igre.

A kako se, onda, objašnjava to da ukupno svetsko bogatstvo raste, da firme rastu, da kvalitet života, u materijalnom smislu raste?

Logično bi bilo, ako je tačno da da se suština, realno znanje, ne uzima u obzir nego se forma, šema intervjua, stavlja u prvi plan, da sve to pada.

Jer ako se ne selekcioniše po znanju, ko to onda vodi privredu napred?


Možda sami mi ne shvatamo značaj i mehanizam novog pristupa.

meni ta povika na bolonju kao problem čini dosta promašena

Pa, ne znam, teško je uopšteno reći al evo Mašinac ima šemu opštih studija plus tek na masteru usmerenje.
Pošto je oblast jako široka,nemoguće je biti mašinac opšte struke.
Nekad smo se na trećoj godini nepovratno delili, pa ko je otišao na proizvodno, radio je nešto detaljno a nešto informativno.
Mi sa energetskih usmerenja smo morali prvo da pregazimo najozbiljniju termodinamiku i fluide jer nam je to vezivalo uslov za dalje.
Čistom ligikom, poznajući oblasti , jasno mi je da u opštim studijama ti ne možeš da gruneš svima od svega punu šaržu nego mora da se balansira na srednjoj liniji.
I onda svako ostaje uskraćen za nešto što posle nema kad da mu se izloži.
...opet, kad uzmem u obzir da mnogi po firmama završe muljajući nekakve planove po Excel tabelama, i to što su na faksu naučili im je skroz nepotrebno.

naravno sad mi baš žao što uvedoh uopšte tu riječ..

Dobro, pošto su moja dva komentara sinoć ovde obrisana, stvarno sam poslednja osoba koja te ruži, što bi rekli u Makedoniji, ruži me majko, ili kako već, kao kakao. :)

Ili sam još uvijek malo nabrijana na neke druge prednovogodišnje traljave podjele naroda, mene to kad uvati, drži me,
hm, evo ja tu riječ na slovo š više neću spomenuti.

zilikaka

meni ta povika na bolonju kao problem čini dosta promašena

Pa, ne znam, teško je uopšteno reći al evo Mašinac ima šemu opštih studija plus tek na masteru usmerenje.
Pošto je oblast jako široka,nemoguće je biti mašinac opšte struke.
Nekad smo se na trećoj godini nepovratno delili, pa ko je otišao na proizvodno, radio je nešto detaljno a nešto informativno.
Mi sa energetskih usmerenja smo morali prvo da pregazimo najozbiljniju termodinamiku i fluide jer nam je to vezivalo uslov za dalje.
Čistom ligikom, poznajući oblasti , jasno mi je da u opštim studijama ti ne možeš da gruneš svima od svega punu šaržu nego mora da se balansira na srednjoj liniji.
I onda svako ostaje uskraćen za nešto što posle nema kad da mu se izloži.
...opet, kad uzmem u obzir da mnogi po firmama završe muljajući nekakve planove po Excel tabelama, i to što su na faksu naučili im je skroz nepotrebno.

teško je procjeniti u drugim strukama
ako vidim dobro mašinski u BG ima samo dva smjera, mašinstvo i IT u mašinstvu?
pa onda samo tri godine..
pa onda prve 1.5 godina svi predmeti obavezni a od 2. možeš da biraš pola..
sad je magistar ono što je nekad bio inžinjer (ovo btw. jeste zapadni manje više standard, ovde ti je inžinjer majstor, bukvalno kupiš vrata, oni ti kažu doće engineer da ih ugradi, ili bojler, sve što nije krečenje i zidanje je inžinjer, pish)..
titule jesu danas drugačije al suština mi se čini ista..
kod vas bar se lako i brzo utvrdi ko šta zna i koliko..
zamisli u politici..
za ovu bivšu premijerku Liz Tras nikako utvrditi dal je žena suvi genije, Oxford made, ili debil

jinks

A očigledno i da ima puno pametnih ljudi.

pametnih ljudi sa svim znanjem ovog svijeta u džepu (tj. telefonu)..
bukvalno mindboggling šta se danas može ako se ovlada korištenjem interneta..

btw. možda će ti biti zanimljivo
Bullshit jobs

Pa, ne znam, teško je uopšteno reći al evo Mašinac ima šemu opštih studija plus tek na masteru usmerenje.
Pošto je oblast jako široka,nemoguće je biti mašinac opšte struke.

upravo- sto je posledica onih koji su kao adaptirali program za Bolonju, na mnogim fakultetima, samo presekli prve tri godine, kao osnovne, a ostale dve-ili jednu, kao master,...ono potpuni promasaj sustine.

jos bih rekla o deci-ona su prepametna, sjajna,...al nam je skolstvo devastirano i ona se samo uklapaju u to sto im se nudi, provaljuju kako gde sta i odgovaraju na trazeni fejk,...naravno da im i izuzetaka,...ovo sve nije stvar licne percepcije, vrsena su svakomalo skeniranja i rezultati su katastrofa, do mere da su deca bazicno nepismena, da ne znaju neke osnovne stvari, bez obzira na postignuti uspeh, jer su do ocena dosli pukim reprodukovanjem gradiva, koje se tako brzo i zaboravi,...najludje je ono vrednovanje zavrsnih ispita na kraju OS, za koje se deca dodtano pripremaju na casovima, da l privatno ili organizovanim u skoli, sto prakticno znaci da su istrenirana da popune odredjeni definisani test, a ne da su pokazala sta su stvarno tokom skolovanja naucila.

pametnih ljudi sa svim znanjem ovog svijeta u džepu (tj. telefonu)..

ovo je kljucno za pristup e- generacijama, koje su se rodile, sa jednim klikom do info- njima je arhaicno i nezanimljivo da im uciteljica crta kredom po tabli, kada na netu postoji zanimljiva animacija za bukvalno svaki proces,...sto zanci, da nastavna sredstva moraju da prate tehnoloski napredak,...sto u nasem slucaju opet upucuje na problem, nedovoljno obucenih nastavnika, kojima je pored ostalog, svaljena neka nevidjena administracija na ledja, koja im dodatno oduzima i vreme i energiju.

ovo je kljucno za pristup e- generacijama, koje su se rodile, sa jednim klikom do info- njima je arhaicno i nezanimljivo da im uciteljica crta kredom po tabli,

Информација није знање. Кључ је у томе да можеш да процесујеш информацију, а питање је колико су генерално људи данас способни за то, управо због недостатка знања и због неспособности логичког размишљања.

Мислим и да је погрешно инсистирање да учење мора да буде забавно и безболно. Дрил који је прошао Стефан Миленковић као дете, прилично извесно није много различит од дрила који је као дете прошао Моцарт. У животу није све само забава, постоје ствари које су досадне и мукотрпне, а неопходне. Мислим да је добро да се деца припреме за то и науче стрпљењу и упорности.

principessa_etrusca

ovo je kljucno za pristup e- generacijama, koje su se rodile, sa jednim klikom do info- njima je arhaicno i nezanimljivo da im uciteljica crta kredom po tabli,

Информација није знање. Кључ је у томе да можеш да процесујеш информацију, а питање је колико су генерално људи данас способни за то, управо због недостатка знања и због неспособности логичког размишљања.

Мислим и да је погрешно инсистирање да учење мора да буде забавно и безболно. Дрил који је прошао Стефан Миленковић као дете, прилично извесно није много различит од дрила који је као дете прошао Моцарт. У животу није све само забава, постоје ствари које су досадне и мукотрпне, а неопходне. Мислим да је добро да се деца припреме за то и науче стрпљењу и упорности.

digresija.. i ne sjećam se gdje sam nešto na tu temu čitala..
elem, ako su upornost, strpljenje i dobre radne navike isto tako urođene osobine kao što su to inteligencija ili visina onda je teorija o zaslugama za rad poprilično promašena..
kapitalizam, ili ako hoćeš privatno vlasništvo onda nipočemu nisu fer nego su samo pogodni za rast..

a iz ovog tvog ugla posmatrano, i što uopšte pominjem, jeste naravno, rad je preduslov..
ali ako je neko sposoban da radi 15 sati dnevno a neko tek možda 5 (uključujem sve oblike rada) opet ovaj što radi 15 sati može da postigne mnogo više ako do informacije stiže na jedan klik nego ako stiže tako što ide u lokalnu pa onda najbolju nacionalnu (ili možda čak neku inostranu) biblioteku..
otuda rast, otuda sva čuda oko nas..

newimprovedtadejus
otuda rast, otuda sva čuda oko nas..

Цитат са села:

Свака будала заради, само домаћин сачува.

Све уперено према горе, према расту али реалност је да доња црвена линија бар исто тако важна, ако не и више. Пример? Безос. Технологија контроле је драстично умањила растур, крађу, блеју...

Информација није знање.

nisam to ni rekla,...nego da nacin na koji se nesto objasnjava ovim novim generacijama, mora da bude uskladjeno sa nacinom koji oni razumeju,...ni nama nisi mogao da kleses u kamenu, niko ne bi doceako kraj klesanja.

Кључ је у томе да можеш да процесујеш информацију, а питање је колико су генерално људи данас способни за то, управо због недостатка знања и због неспособности логичког размишљања.

slazem se- potpuno je besmisleno reprodukovanje za ocenu- to nije znanje.

Мислим и да је погрешно инсистирање да учење мора да буде забавно и безболно

pa da, al da dodjes do te tacke-pre svega zainteresovanosti i morivacije, mora da postoji uvodni period, sto je vec davno konstatovano, da je su to nizi razredi osnovne, koji kod nas imaju svakako neprimereni program, a i bogami nacin predavanja-izvinjavam se svima koji su krajnje posveceni svom radu- nasa uciteljica je bila takva i hvala joj-milism na uciteljicu mladjeg deteta...koja je ignorisala sve sto je smatrala ustanovljene trendove i stvarno se trudila sa svakim detetom pojedinacno, osmisljavala im zanimljive nacine usvajanja gradiva, podsticala ih,kreirala razne igre, kroz koje su ucili glradivo i slicno....ekipa je sada na studijama i dalje se intenzivno druze, vole, paze se, iako svi imaju nove drugare iz srednje i sa faksa, sporta, drugih preokupacija,..prilicno neobicno za danasnje vreme.

nikvet pn

newimprovedtadejus
otuda rast, otuda sva čuda oko nas..

Цитат са села:

Свака будала заради, само домаћин сачува.

Све уперено према горе, према расту али реалност је да доња црвена линија бар исто тако важна, ако не и више. Пример? Безос. Технологија контроле је драстично умањила растур, крађу, блеју...

jeste i to primjer obe gornje teze..
neko je racionalniji u potrošnji i investiranju, neko manje racionalan..
možda je i jedno i drugo opet urođeno (pristalica sam teorije da jeste ali i da okolnosti urođenu radišnost, racionalnost, itd. mogu da podignu ili spuste)..
s druge strane informacija pomogne da tu svoju urođenu štedljivost dovedeš do vrhunca..
danas je to jelda lakše..
inače sam u Bezosovoj firmi ostavila desetine sati u intervjuima i jedna od prvih stvari koje ti kažu jeste da se ponose što kad su počinjali firmu nisu imali stolove nego su koristli stara vrata na nekakvim nosačima i da i danas u firmi imaju taj tip repurposed door stolova..
sve u svemu jedno poprilično surreal iskustvo ali svakako made possible pristupom informacijama online..
imaš i čitav rat na temu što oni svoj software ne daju u open source ali u razvoju taj isti open source obilato koriste (ne samo oni, svi to rade al to je opet deseta tema)

newimprovedtadejus

principessa_etrusca

ovo je kljucno za pristup e- generacijama, koje su se rodile, sa jednim klikom do info- njima je arhaicno i nezanimljivo da im uciteljica crta kredom po tabli,

Информација није знање. Кључ је у томе да можеш да процесујеш информацију, а питање је колико су генерално људи данас способни за то, управо због недостатка знања и због неспособности логичког размишљања.

Мислим и да је погрешно инсистирање да учење мора да буде забавно и безболно. Дрил који је прошао Стефан Миленковић као дете, прилично извесно није много различит од дрила који је као дете прошао Моцарт. У животу није све само забава, постоје ствари које су досадне и мукотрпне, а неопходне. Мислим да је добро да се деца припреме за то и науче стрпљењу и упорности.

digresija.. i ne sjećam se gdje sam nešto na tu temu čitala..
elem, ako su upornost, strpljenje i dobre radne navike isto tako urođene osobine kao što su to inteligencija ili visina onda je teorija o zaslugama za rad poprilično promašena..
kapitalizam, ili ako hoćeš privatno vlasništvo onda nipočemu nisu fer nego su samo pogodni za rast..

a iz ovog tvog ugla posmatrano, i što uopšte pominjem, jeste naravno, rad je preduslov..
ali ako je neko sposoban da radi 15 sati dnevno a neko tek možda 5 (uključujem sve oblike rada) opet ovaj što radi 15 sati može da postigne mnogo više ako do informacije stiže na jedan klik nego ako stiže tako što ide u lokalnu pa onda najbolju nacionalnu (ili možda čak neku inostranu) biblioteku..
otuda rast, otuda sva čuda oko nas..

M'da!
Ima tu svega.
Nisu klik i biblioteka u suprotnosti.
Na primer.
Pored svog komoditeta koje ima kod kuće, moje starije dete je često odlazilo u biblioteku da uči.
Godinama.
I sada, na doktoratu, čak i neradnim danima, ode u lab na fakultetu da radi.
A ne mora da ide ni radnim danima.
Sve zavisi od osobe.

softelectronics_e

newimprovedtadejus

principessa_etrusca

ovo je kljucno za pristup e- generacijama, koje su se rodile, sa jednim klikom do info- njima je arhaicno i nezanimljivo da im uciteljica crta kredom po tabli,

Информација није знање. Кључ је у томе да можеш да процесујеш информацију, а питање је колико су генерално људи данас способни за то, управо због недостатка знања и због неспособности логичког размишљања.

Мислим и да је погрешно инсистирање да учење мора да буде забавно и безболно. Дрил који је прошао Стефан Миленковић као дете, прилично извесно није много различит од дрила који је као дете прошао Моцарт. У животу није све само забава, постоје ствари које су досадне и мукотрпне, а неопходне. Мислим да је добро да се деца припреме за то и науче стрпљењу и упорности.

digresija.. i ne sjećam se gdje sam nešto na tu temu čitala..
elem, ako su upornost, strpljenje i dobre radne navike isto tako urođene osobine kao što su to inteligencija ili visina onda je teorija o zaslugama za rad poprilično promašena..
kapitalizam, ili ako hoćeš privatno vlasništvo onda nipočemu nisu fer nego su samo pogodni za rast..

a iz ovog tvog ugla posmatrano, i što uopšte pominjem, jeste naravno, rad je preduslov..
ali ako je neko sposoban da radi 15 sati dnevno a neko tek možda 5 (uključujem sve oblike rada) opet ovaj što radi 15 sati može da postigne mnogo više ako do informacije stiže na jedan klik nego ako stiže tako što ide u lokalnu pa onda najbolju nacionalnu (ili možda čak neku inostranu) biblioteku..
otuda rast, otuda sva čuda oko nas..

M'da!
Ima tu svega.
Nisu klik i biblioteka u suprotnosti.
Na primer.
Pored svog komoditeta koje ima kod kuće, moje starije dete je često odlazilo u biblioteku da uči.
Godinama.
I sada, na doktoratu, čak i neradnim danima, ode u lab na fakultetu da radi.
A ne mora da ide ni radnim danima.
Sve zavisi od osobe.

Garant ste ti i žena pravili buku pa je morala da pobegne

Evo i naš primer, ja se derem, ali baš, kad pričam (ćale bio polu-gluv posle WW2, najdraža rođaka zbog meningitisa - mesece prodovio sa njima svake godine), a žena ionako ima tendenciju da priča non-stop

Milan Novković

softelectronics_e

newimprovedtadejus

principessa_etrusca

ovo je kljucno za pristup e- generacijama, koje su se rodile, sa jednim klikom do info- njima je arhaicno i nezanimljivo da im uciteljica crta kredom po tabli,

Информација није знање. Кључ је у томе да можеш да процесујеш информацију, а питање је колико су генерално људи данас способни за то, управо због недостатка знања и због неспособности логичког размишљања.

Мислим и да је погрешно инсистирање да учење мора да буде забавно и безболно. Дрил који је прошао Стефан Миленковић као дете, прилично извесно није много различит од дрила који је као дете прошао Моцарт. У животу није све само забава, постоје ствари које су досадне и мукотрпне, а неопходне. Мислим да је добро да се деца припреме за то и науче стрпљењу и упорности.

digresija.. i ne sjećam se gdje sam nešto na tu temu čitala..
elem, ako su upornost, strpljenje i dobre radne navike isto tako urođene osobine kao što su to inteligencija ili visina onda je teorija o zaslugama za rad poprilično promašena..
kapitalizam, ili ako hoćeš privatno vlasništvo onda nipočemu nisu fer nego su samo pogodni za rast..

a iz ovog tvog ugla posmatrano, i što uopšte pominjem, jeste naravno, rad je preduslov..
ali ako je neko sposoban da radi 15 sati dnevno a neko tek možda 5 (uključujem sve oblike rada) opet ovaj što radi 15 sati može da postigne mnogo više ako do informacije stiže na jedan klik nego ako stiže tako što ide u lokalnu pa onda najbolju nacionalnu (ili možda čak neku inostranu) biblioteku..
otuda rast, otuda sva čuda oko nas..

M'da!
Ima tu svega.
Nisu klik i biblioteka u suprotnosti.
Na primer.
Pored svog komoditeta koje ima kod kuće, moje starije dete je često odlazilo u biblioteku da uči.
Godinama.
I sada, na doktoratu, čak i neradnim danima, ode u lab na fakultetu da radi.
A ne mora da ide ni radnim danima.
Sve zavisi od osobe.

Garant ste ti i žena pravili buku pa je morala da pobegne

Evo i naš primer, ja se derem, ali baš, kad pričam (ćale bio polu-gluv posle WW2, najdraža rođaka zbog meningitisa - mesece prodovio sa njima svake godine), a žena ionako ima tendenciju da priča non-stop

Ne!
Mi se razumemo, žena i ja, gotovo bez reči.

principessa_etrusca

Недавно слушам једну миленијалку, мастер из историје, која мисли да је јако образована и која, притом не у Казакстану или Малезији, већ у Енглеској, запенушено тврди да је Ди-деј догађај из Првог светског рата.

Људи данас генерално излазе са факултета са фрапантно мало знања.

Ovo drugo je verovatno tačno. Ali ovo prvo je pre svega generacijski jaz.

Vidi, ja sam u školu (osnovnu, đak prvak) krenuo septembra 1970. Po mom računanju vremena, to je bilo nakon što je počivši Pele uzeo svoj treći mundijal, u Meksiku. Ali ono što je bitno za ovu priču - to je bilo (samo) 25 godina od završetka WW2. Moja majka je tada imala 27 i rođena je u ratu, znači po svim merilima mladi ljudi su još kako imali veze sa ratom. Danas se ta priča vrti oko 80 godina, što je prosečan životni vek u razvijenom svetu. Mnoga deca nemaju opšte predstavu o protoku vremena, njima su svi ti ratovi isto, tamo negde davno.

Upravo iz tog vremena sećam se priče iz novina o nekoj ženi sa ruskog Kavkaza, koja se smatrala najstarijom ženom na svetu sa 160-i nekom godinom. Pisalo je "seća se Napoleonovog upada u Rusiju". Možeš li to da zamisliš? Ono, ne verujem da je babuška baš bila kod Borodina, ali verovatno se sećala da su nekog ujaka ili strica odveli u rat protiv vraga Napoleona. Obzirom na lokaciju, možda baš u odlučujuću Bagrationovu vojsku? Naravno puko nagađanje, ali takvi slučajevi su baš baš ekstremni, većina ljudi ne zalazi tako duboko. Istorija im je tabula rasa, ne vide konkretnu korist od nje pa ih i ne dotiče.

ako su upornost, strpljenje i dobre radne navike isto tako urođene osobine kao što su to inteligencija ili visina onda je teorija o zaslugama za rad poprilično promašena..
kapitalizam, ili ako hoćeš privatno vlasništvo onda nipočemu nisu fer nego su samo pogodni za rast

O Bože, pa kakve ima veze koliko su upornost, strpljenje i dobre radne navike urođene ili stečene (mislim, evidentno je da su više stečene, poglej samo Kineze, ali to na stranu), svakako je fer nagrađivati ljude prema zaslugama i to je jedino što daje ljudima motivaciju da rade.
Društvo ne treba da se bavi time koliko je ko zakinut ili nagrađen genima. Zbog čega bi se bavilo time.? Šta treba da uvedemo weighting faktore, ti si pametniji i vredniji tebi ćemo platu da množimo sa faktorom 0.8, a tebe zapalo da budeš glup i lenj evo faktor 1.5 za tebe da to nekako nadoknadimo.
Pametni i vredni vrlo lako počnu da se prave glupi i lenji u uravnilovka sistemima.
Equality of outcome u zavisnosti od nasleđa, toga se ovi libtardi još nisu setili, ali ne sumnjam da će i do toga da stignu.

O Bože, pa kakve ima veze koliko su upornost, strpljenje i dobre radne navike urođene ili stečene (mislim, evidentno je da su više stečene, poglej samo Kineze, ali to na stranu), svakako je fer nagrađivati ljude prema zaslugama i to je jedino što daje ljudima motivaciju da rade.
Društvo ne treba da se bavi time koliko je ko zakinut ili nagrađen genima. Zbog čega bi se bavilo time.? Šta treba da uvedemo weighting faktore, ti si pametniji i vredniji tebi ćemo platu da množimo sa faktorom 0.8, a tebe zapalo da budeš glup i lenj evo faktor 1.5 za tebe da to nekako nadoknadimo.

Чини ми се да си ти својевремено хвалила принцип афирмативне акције у УК када су биле у питању младе црнкиње.

Управо то о чему пишеш практикују амерички универзитети код пријема, где се САТ резултати коригују тако што се за кинеске гене ефективно добијају негативни поени, за хиспано гене неки значајни позитивни, а ”афричко-амерички” дају кандидату тоталну предност.

bene_geserit

ako su upornost, strpljenje i dobre radne navike isto tako urođene osobine kao što su to inteligencija ili visina onda je teorija o zaslugama za rad poprilično promašena..
kapitalizam, ili ako hoćeš privatno vlasništvo onda nipočemu nisu fer nego su samo pogodni za rast

O Bože, pa kakve ima veze koliko su upornost, strpljenje i dobre radne navike urođene ili stečene (mislim, evidentno je da su više stečene, poglej samo Kineze, ali to na stranu), svakako je fer nagrađivati ljude prema zaslugama i to je jedino što daje ljudima motivaciju da rade.
Društvo ne treba da se bavi time koliko je ko zakinut ili nagrađen genima. Zbog čega bi se bavilo time.? Šta treba da uvedemo weighting faktore, ti si pametniji i vredniji tebi ćemo platu da množimo sa faktorom 0.8, a tebe zapalo da budeš glup i lenj evo faktor 1.5 za tebe da to nekako nadoknadimo.
Pametni i vredni vrlo lako počnu da se prave glupi i lenji u uravnilovka sistemima.
Equality of outcome u zavisnosti od nasleđa, toga se ovi libtardi još nisu setili, ali ne sumnjam da će i do toga da stignu.

ja nigdje ne rekoh da neravnopravnu raspodjelu ljepote, pameti pa i radišnosti treba nekako ispravljati..
to si sam dodao..
na stranu ovo tvoje "evidentno" stečeno kad je radišnost Kineza u pitanju..
oktud uopšte da su oni radišniji od ostalih (a ne da im trenutni sistem to nameće) a na stranu otkud da je to kao evidentno stečeno a ne recimo genetski uslovljeno..
de malo to dotegni..
moje razmišljanje na tu temu više ide u pravcu da onaj ko je sklon da kaže ja sam sve što imam pošteno zaslužio (nije da se meni nikad nije otelo) treba ipak malo da se počeše po glavi..
sva je prilika da je samo bio dobro sreće a ta sreća oće da okrene ćurak..
count your blessings što bi se reklo

principessa_etrusca

Чини ми се да си ти својевремено хвалила принцип афирмативне акције у УК када су биле у питању младе црнкиње.

Управо то о чему пишеш практикују амерички универзитети код пријема, где се САТ резултати коригују тако што се за кинеске гене ефективно добијају негативни поени, за хиспано гене неки значајни позитивни, а ”афричко-амерички” дају кандидату тоталну предност.

ja i dalje mislim da crnce kao grupu treba podržati..
na koji tačno način ne mislim da treba paušalno određivati, a to tako sigurno niko ni ne radi..
stipendije za siromašne mi se svakako čine dobra ideja i slažem se da ne bi trebale da diskriminišu prema boji kože (mislim da to i ne rade)..
ali postoji i evidentan problem rasizma i onda ga na neki način treba korigovati..
ja što znam u tom smislu postoje charities koje finansiraju savjetovališta za mlade, siromašne i mahom crne (mislim da se ne radi o tome da neko kaže bijelo dijete tu ne smije ući nego o tome da prosto naprave centar u kraju kom žive mahom crnci)..
prije neko ljeto sam se bila prijavila da pomognem pa smo na kraju otputovali i ne odoh ali podržavam ideju.. često je prepreka prosto u tome što oni nemaju nikog u svojoj sredini ko bi im dao primjer, ej ako recimo završiš ovu školu možeš da se prijaviš za ovakav posao..
nama zvuči trivijalno ali nimalo nije..
da li je fer dodati im i neki bod na prijemnom..
teško pitanje ali ja bi u principu rekla prije da nego ne..
da li misliš da je tvoj sin bio u istoj prilici da dobije tih 13 A* na ispitu kao i neko crno dijete koje živi sa majkom i petoro braće i sestara, gdje nema pristup internetu u kući, možda nekad ni grijanja ili čak struje a i hrana je upitna.. gdje možda često ima nasilja i u kući a svakako oko nje.. a koji je recimo na to sve uspio da dobije A* iz jezika ili matematike ali nije polagao 13 ispita a ni ostale ocjene mu nisu A*
ko od njih dvojica cjeniš da može više da doprinese društvu?
i dal je fer da ih se cjeni istim aršinima..
izvini ako sam lična i ako ti se ne dopada smatraj da te nisam pitala..
ti si svoje po tom pitanju završila a mene tek čeka i svakako će mi teško pasti ako mi sin sutra doživi da mu za dlaku izmakne nešto jer je dato nekom ko možda ništa više zaslužio nije al je imao pravu boju kože..
no ja ne mislim da u životu treba da se plače nad jednim bodom..
prilika i izazova ima toliko da će svakako naći svoj put..
a onima koji put ne vide ni izdaleka mislim da je fer pomoći pa i po cjenu da se time ponekom učini neka sitna nepravda..
status quo nije baš neko rajsko mjesto koje po svaku cijenu treba braniti

Свакако да треба подржати оне који нису имали најбољи старт у животу, али питање је како.

Вероватно знаш да постоје пројекти где деца волонтери из приватних школа једном недељно иду у неку школу у лошијем крају и помажу млађој деци са домаћим, објасне им нешто што нису разумели и сл. То је право време да се непривилегованој деци помогне да науче и надокнаде пропуштено.

Прогледавање кроз прсте у тренутку уписа на студије је контрапродуктивно из много разлога и у основи нефер према онима из те групе који су се квалификовали својим знањем (Нигеријци ноторно постижу добре резултате), за разлику од оних који су ту стигли пречицама. Крајњи резултат је подозрење према сваком црнцу лекару или инжињеру јер не знаш како је стигао до дипломе.

Са друге стране, зашто би се један млади Кинез повукао и младом црнцу уступио своје, поштено заслужено место на престижном факултету? More to the point, да ли он можда дугује нешто том црнцу? Ја мислим да не.

Ни ја не мислим да треба очајавати због неког бода, али коју поруку шаљеш црнцу, а коју Кинезу тиме што једног фаворизујеш на рачун другог?

newimprovedtadejus

srdjan.pajic

E, sad, kako bi to moglo da se izmeri i bez sumnje utvrdi, da li su nove generacije danas u proseku više ili manje pametne, umesto da se ovde natežemo sa čarlijem koji, smeo bih se okpladiti, po običaju priča napamet?

pa ako uzmeš da onomad teško da si kud mogao kad završiš tu srednju školu a danas ne samo da možeš nego aktivno regrutuju najbolje onda nema šta.. moraju danas biti slabiji..
vjerujem i da su spustili kriterije jer im je sad jelda dupe u procjepu ako ne upišu tih koliko treba studenata (ekonomija već godinama u BG nema prijava koliko ima mjesta)..
pa nema više onog iživljavanja i strahovlade..
al opet, današnji klinci i ondašnji to je nebo i zemlja..
kako država Srbija što bi se reklo stvalja te mlade ljude u upotrebu to je već druga stvarca

Dobro, ali mora da ima nekog efekta i taj masovan odlazak iz zemlje da se nikad u nju ne vrati, od toga sigurno profitiraju samo amerika i engleska. Ako verujemo u gene, i neku da kažem natprosečnu pamet i ponudu genijalaca u koju takođe volimo da verujemo, kao i to da su dobre šanse da će od vrednih i pametnih roditelja izaći slična ako ne i bolja deca (ne uvek naravno, i bolja samo u smislu kapaciteta o kome se ovde priča) onda to što se dešava, mislim na taj odlazak, sigurno ostavlja traga. Naravno, što je život u zemlji gori to je mnogima veća motivacija da se potrude da završe nešto što posle može da im pomogne da odu (a to uglavnom nije megatrend), ali to samo ubrzava iscrpljivanje tog, da kažem, materijala. Da ostavimo sad po strani što takva motivacija ne stvara nužno dobrog inženjera-naučnika, ali je definitivno motivacija.


Ja sam tako razumeo profesora kojeg sam pomenuo, da je još tada, pre petnaestak godina, opazio posledice, i nije on to rekao ni sa trunčicom zlobe, nego više sa nekom tugom u očima.

Прогледавање кроз прсте у тренутку уписа на студије је контрапродуктивно из много разлога и у основи нефер према онима из те групе који су се квалификовали својим знањем (Нигеријци ноторно постижу добре резултате), за разлику од оних који су ту стигли пречицама. Крајњи резултат је подозрење према сваком црнцу лекару или инжињеру јер не знаш како је стигао до дипломе.

Te diversity kvote i progledavanje kroz prste se ne završava u trenutku upisa na studije, nastavlja se i tokom studija (a kako i ne bi kad primiš ljude koji nisu sposobni da prate nastavu na istom nivou kao ovi kojima nisu progledali kroz prste), nastavlja se kod prijema za posao, kod unapređenja u firmi, ...
Motivacija firmi da to rade je vrlo prosta, nateraju te sudskim sistemom, tužbama i sl.

Nego, btw. ovo je korišćeno u suđenju kad su Kinezi pokrenuli tužbu protiv Harvarda protiv diskriminacije i ove rezultate niko nije osporio:

ja nigdje ne rekoh da neravnopravnu raspodjelu ljepote, pameti pa i radišnosti treba nekako ispravljati ...
ja sam sve što imam pošteno zaslužio (nije da se meni nikad nije otelo) treba ipak malo da se počeše po glavi
sva je prilika da je samo bio dobro sreće a ta sreća oće da okrene ćurak

Pa rekla si nije fer, pa sam možda pogrešno extrapolirao.
Znači nije fer što nam Bog nije dao svima da budemo zgodni, lepi, visoki i plavi, pa još i pametni i vredni i željni da nešto sa životom uradimo a ne da ga proćerdamo, a uz to i zdravi.
A zašto to nije fer?
Da smo svi isti ovaj svet bi bio prilično dosadno mesto.

Nego ćerka mi se godinama samo sa Kineskinjama druži, gledam te tiger mame uživo non stop, radišnost Kineza (do kraja srednje škole) je definitivno socijalna kategorija. E posle toga mnogi od njih postanu manje vredni kad pobegnu od maminog biča.
Gledao sam neku kinesku seriju, oni na fakultetu ne možeš da veruješ šta sve imaju, da bi ta deca otišla od maminih skuta ostala na pravom kusru. Ko vojska jbte. Npr. buđenje ujutru i obavezan odlazak da uče, gde moraš da budeš prisutan uz razne oblike kažnjavanja ako kreneš da izvrdavaš (ne radi se o predavanjima ili vežbama).

Ako verujemo u gene, i neku da kažem natprosečnu pamet i ponudu genijalaca u koju takođe volimo da verujemo, kao i to da su dobre šanse da će od vrednih i pametnih roditelja izaći slična ako ne i bolja deca (ne uvek naravno, i bolja samo u smislu kapaciteta o kome se ovde priča) onda to što se dešava, mislim na taj odlazak, sigurno ostavlja traga. Naravno, što je život u zemlji gori to je mnogima veća motivacija da se potrude da završe nešto što posle može da im pomogne da odu (a to uglavnom nije megatrend), ali to samo ubrzava iscrpljivanje tog, da kažem, materijala. Da ostavimo sad po strani što takva motivacija ne stvara nužno dobrog inženjera-naučnika, ali je definitivno motivacija.

Genijalci generalno ne postoje.
Od pametnih roditelja veće su šanse da će deca da budu manje pametna (regression to the mean), zapravo zavisi od inteligencije predaka u više generacija a ne samo mame i tate. Pogotovo ako je neko odskočio od ostatka svoje porodice (ako su mu se geni lepo posložili).
Ali kako godine idu deluje mi da je ta inteligencija na kraju priče mnogo manje bitna od raznih drugih faktora: karakter, motivacija, glad za uspehom, zdravlje i održavanje istog. Naravno neki minimum je potreban, recimo blago iznad prosečna inteligencija da bi se bavio nekim "elitnim zanimanjima" (tipa hi-tech, medicina, berza i sl.).

Genijalci generalno ne postoje.
Od pametnih roditelja veće su šanse da će deca da budu manje pametna (regression to the mean), zapravo zavisi od inteligencije predaka u više generacija a ne samo mame i tate.

Ih, kako ne postoje, pa onoliko se hvalimo uspesima naših genijalaca, koje doduše ubiru mahom po svetu, kad odu. . Juče sam slušao o nekoj anketi koju su sproveli po Srbiji, objavljena u politici, gde se navodno ~80% roditelja izjasnilo da žele da im deca odu iz zemlje i da bi ih svesrdno podržali u tome. Mislim, i da nema tih genijalaca uopšte takva migracija stanovništva je katastrofa, i ne može da ne utiče na prosek. Ali, srećom, dolaze drugorusijanci da to zamene, hvala ti Putine.

A ovo za roditelje i decu, čak i da je to što kažeš tačno, da su njihova deca u proseku nešto manje pametna od njih, i dalje su uglavnom natprosečno pametna, plus imaju uzor, i pretstavljaju nekakav potencijal koji će se verovatno razviti. Ali kad ti odu iz zemlje, ostane šupljina koju nema ko da popuni.

Za bitnost inteligencije, sve što si napisao mogu da potpišem, ona je tu zgodna da malo pripomogne. Drugim rečima, mora ozbiljno da se rmbači, a i da se ima pomalo sreće, a pre svega mora da se ima taj neki drajv koji te još od malih nogu tera da rasturaš satove i stare televizore, poke-uješ igrice, itd, i da te to ne napusti tokom života. Ako toga nema, onda je to mučenje, i samo gledaš kako posle da se domogneš neke menadžerske putanje u velikoj korporaciji i tako dočekaš penziju.

Ali, srećom, dolaze drugorusi da to zamene, hvala ti Putine.

Drugorusijanci!

Inače, može da se desi novi talas pošto se šuška o predstojećem drugom još masovnijem krugu mobilizacije (mada je Putin još na početku obećao da neće biti nikakve mobilizacije nego da će sve to profi vojska da spička dok si rek'o "Šojglup", ne znam šta bi sa tim), mada kapiram da je ko je mogao da zapali već zapalio.

maksa83

Ali, srećom, dolaze drugorusi da to zamene, hvala ti Putine.

Drugorusijanci!

Ispravljeno! (izvinjavam se )

mada je Putin još na početku obećao da neće biti nikakve mobilizacije nego da će sve to profi vojska da spička dok si rek'o "Šojglup", ne znam šta bi sa tim), mada kapiram da je ko je mogao da zapali već zapalio.

Zaboravio je da od profi vojske ima samo ove kriminalce koje mu je bukvalno sa koca i konopca skupio kuvar, onaj njegov, što je prodavao viršle iz lonca, to mu je otrpilike sva kvalifikacija za poslove odbrane.

Pre par nedelja sam slušao neku reporterku koja je izveštavala sa ulica Moskve i Lenjin...Petersburga, kaže, sablasno deluje, na ulici možeš da vidiš mahom samo žene. Moskva i Lenjingrad postali gradovi žena. Muškarci se kriju po tuđim stanovima (od tetaka ili bivših švalerki) ili su prosto odmaglili na selo, da izbegnu mobilizaciju. To jako liči na vreme onih naših slavnih ratova iz devedesetih kad smo svi bili orni da branimo srpstvo i usput malo da proširimo teritoriju, što se posle nije baš najbolje završilo, ali ok, važno je bilo učestvovati.



edit: da, bilo je na vestima i da tamo planiraju da zabrane izlazak iz zemlje pojedinim ajti specijalcima, kompletno, zbog nestašice. A da drugima koji nešto rade sa ruskim firmama, prosto zabrane pristup ako nisu u zemlji. Bukvalno postaju džinovski kazamat, hvala ti Putine.

Genijalci generalno ne postoje.

Znam da nije popularno al ja mislim da postoje.
Naravno, ne univerzalni koji su u svemu ekstremno talentovani ali to da talenat ne postoji nego se stvara, i da količina uspešnosti samo zavisi od uloženog rada...
Ovo je u svoje vreme tvrdio kolega Princi, pa smo došli čak do toga da sam ja mogla da budem ženski Jusein Bolt, samo da su me od malena dobro trenirali.
Naravno da je rad ključ uspeha ali vrhunski ne bivaju ako nema talenta.
E, sad, talenti se nasleđuju nekako, ne baš pravom linijom, pa kako se kome zalomi.

Oni kojima se baš zalomi, al ono baš, e, od njih uz mnogo rada mogu nastati genijalci.

И мени се чини да постоје.

Ето редом шаховски шампиони, прваци света, редом сви-сви - Јевреји. Откуд, како, зашто? Можда због сродства? Протекције при упису?

Znam da nije popularno al ja mislim da postoje.

Sigurno postoje, ja se sećam i par kolega sa mog bivšeg faksa koji su bili ta kategorija. Jedan od njih koji mi je bio dobar drugar, po ocenama nije bio nikakav student, niti je išao u matematičku pre toga, a mislim da nije ni završio fakultet, slučajno sam video da se posle bavio pisanjem onih mozgalica za novine i razbibrigu, sećam se kako je na jednom ispitu 4 sata potrošio razvijajući numerički metod da reši neki zajeban integral, iako to nije bilo neophodno za rešenje zadatog problema, ali je njemu to bilo zanimljivo, i uradio je, uopšte ga nije zanimalo da li će da padne ispit, za koji je posle rekao da je bio dosadan pa nije hteo da gubi vreme na to.

A jedan drugi kolega, isto tako, potrošio dobar deo ispita da dokaže da tamo neki niz zapravo ne konvergira, te da ispitni problem zato nema rešenje. I dokazao je, profa se malo bunio, ali mu je dao za to desetku. E, taj je sad profa na jednom ovdašnjem elitnom univerzitetu, predaje telekomunikacije, a kad mu vidiš listu publikacija možeš samo da padneš u nesvest.

edit: ali i u ono vreme, kad je sve bilo bolje , čak i na ETFu su takvi ljudi bili izuzetno retki. U mojoj celoj generaciji imali smo ih samo nekoliko komada, trojicu, interno smo ih zvali Muž, Žena i Dete, jer su se uvek držali zajedno, i takmičili se između sebe. Ovaj što je bio Dete je bio malo lošiji u svemu od Muža i Žene (Muž je bio ovaj kolega iz prethodnog pasusa), pa je jadan stalno poništavao ispite kad ova dvojica, Muž i Žena, dobiju desetke, a on jedva devetku. Ali i taj je posle završio valjda u Kanadi kao profa na univerzitetu, ili tako nešto. E, jedino ne znam šta je posle posle bilo sa Ženom, zaboravio sam kako se zvao, ali verujem da je i on bio dosta uspešan. Sva trojica su otiši u USA na postdiplomske čim su završili ETF.

A imali smo i par duloksa, ali o njima neki drugi put.

al ja mislim da postoje.

И мени се чини да постоје.

naravno da postoje!

И мени се чини да постоје.
Ето редом шаховски шампиони

Ok, to je dobar kontraprimer.
U mom zanimanju, kad god sretnem nekog ko rastura, mogu da shvatim kako je do toga došlo i generalno nema ništa genijalno u tome,
ali kad neko recimo igra šahovsku simultanku na slepo na 20 tabli, da me obesiš ne mogu da ukapiram kako.

Sigurno postoje, ja se sećam i par kolega sa mog bivšeg faksa koji su bili ta kategorija. Jedan od njih koji mi je bio dobar drugar, po ocenama nije bio nikakav student, niti je išao u matematičku pre toga, a mislim da nije ni završio fakultet, slučajno sam video da se posle bavio pisanjem onih mozgalica za novine i razbibrigu, sećam se kako je na jednom ispitu 4 sata potrošio razvijajući numerički metod da reši neki zajeban integral, iako to nije bilo neophodno za rešenje zadatog problema, ali je njemu to bilo zanimljivo, i uradio je, uopšte ga nije zanimalo da li će da padne ispit, za koji je posle rekao da je bio dosadan pa nije hteo da gubi vreme na to.

A jedan drugi kolega, isto tako, potrošio dobar deo ispita da dokaže da tamo neki niz zapravo ne konvergira, te da ispitni problem zato nema rešenje. I dokazao je, profa se malo bunio, ali mu je dao za to desetku. E, taj je sad profa na jednom ovdašnjem elitnom univerzitetu, predaje telekomunikacije, a kad mu vidiš listu publikacija možeš samo da padneš u nesvest.

pa da, mogu da napisem barem petnestak ovakvih primera,...apsolutno van standarda koji su uspostavljeni, ljudi, kojima mozak radi na nekoj drugoj frekvenciji, ili imaju neku bas neverovatnu kreativnost, ili oboje,...sto kaze zili, radom mogu da dodju do nekih neslucenih uspeha,...al i bez njega je ocigledno da imaju nesto specijalno, sto drugi nemaju,..ja verujem, da neki prosecni, a vredni, mogu stici daleko, al da ne mogu da dosegnu ono sto mogu genijalci, jer im je to nesto, naprosto dato.

Sigurno postoje, ja se sećam i par kolega sa mog bivšeg faksa koji su bili ta kategorija.

I ja se sećam jednog kod nas, iz Kraljeva, odmah na prvim godinama. U ono vreme posle pismenog kačili na oglasnu tablu spisak onih koji su pozvani na usmeni a pored rukom ispisano kompletno rešavanje svih zadataka. Jednom, posle neke od mehanika, ta tabla se pojavila sa velikom količinom papira, kad ono, samo okačili njegov rad, jer je SVAKI zadatak uradio na tri načina.
Naravno da su ga još re diplomiranja uzeli na katedru ali nemam pojma gde je posle završio.

I ja se sećam jednog kod nas, iz Kraljeva, odmah na prvim godinama.

Pokušavam da se setim ko bi to mogao da bude.
Jel si ti 70. godište ili tu negde?

zilikaka

Sigurno postoje, ja se sećam i par kolega sa mog bivšeg faksa koji su bili ta kategorija.

I ja se sećam jednog kod nas, iz Kraljeva, odmah na prvim godinama. U ono vreme posle pismenog kačili na oglasnu tablu spisak onih koji su pozvani na usmeni a pored rukom ispisano kompletno rešavanje svih zadataka. Jednom, posle neke od mehanika, ta tabla se pojavila sa velikom količinom papira, kad ono, samo okačili njegov rad, jer je SVAKI zadatak uradio na tri načina.
Naravno da su ga još re diplomiranja uzeli na katedru ali nemam pojma gde je posle završio.

A sad iz ovog ugla i distance, mogao bih da tvrdim da su bar dvojica od ove trojice četvorice imali neku formu autizma, aspergera ili tako nešto.

Sad sam se setio i jedne koleginice, koju su zvali Reptilica (od Leptirica), a koja je paralelno studirala tehničku fiziku na etfu (to je onda bilo najteži smer kod nas) i teorijsku, ako se to tako zvalo, fiziku na PMF-u, ne znam kakva je bila tamo, ali na ETFu je bila jedan od najboljih, dosta blizu 10.0. Bila je negde iz Bosne, ili možda Slavonije, pa se sećam da je jednom pričala kako je dolazila na ispit na faksu preko ratišta i zona koje su kontrolisali razni krimosi samozvane patriote i branioci srpstva tipa arkanovaca. E, sa njom ne znam šta je bilo, i isto sam zaboravio kako se zvala.

maksa83

mada je Putin još na početku obećao da neće biti nikakve mobilizacije nego da će sve to profi vojska da spička

Имаш неки доказ за ову тврдњу?

Неки линк можда на то Путиново обећање?


П.С. - До пре неки дан нисам ни знао да се руски Деда Мраз обавезно појављује у друштву своје Деда Мразице.

А не к'о овај наш западни кока кола Божић Бата што је вазда сам па зато мора да онанише.

ali kad neko recimo igra šahovsku simultanku na slepo na 20 tabli, da me obesiš ne mogu da ukapiram kako.

Ja sam u jednom od prethodnih života intervjuisao klinca (rodom iz Ivanjice, moj utisak je da ima odande nesrazmerno mnogo pametne dece, ne znam u čemu je fora) koji je paralelno pisao netrivijalan kod na papiru i (kaže "da ne gubimo vreme" ) usmeno odgovarao na sasvim druga pitanja iz "usmenog dela intervjua". To nisam video nikad pre ni posle u mom više ne tako mladom životu.

Имаш неки доказ за ову тврдњу?

Неки линк можда на то Путиново обећање?

Naravno.

Reci šta te još zanima.

aboravio je da od profi vojske ima samo ove kriminalce

Trenutno se dešavaju komešanja u Rusiji pošto prve tranše tih zatvorenika Wagnerovaca puštaju nazad u društvo, tj. one koji su odradili svojih 6 meseci (i dobili $3500) i preživeli. Narodu nije baš svejedno da među njih tek tako bućnu likove koji su zbog koječega bili osuđeni na po 20 godina.

maksa83

Имаш неки доказ за ову тврдњу?

Неки линк можда на то Путиново обећање?

Naravno.

Reci šta te još zanima.

Ништа више.

Захваљујем ти се у своје лично име и у име свих жена Русије.











П.С. - Максо, дркаџијо.

Како иде оно?

Боље курац у руци него Путин на грани?

П.С. - Максо, дркаџијо.

E pa ovo nije lepo. Ti mene kad pitaš za link i izvor ja lepo "izvolte", a kad ja tebe pitam da potkrepiš neku tvoju tvrdnju materijalnim dokazom standardno usledi tantrum od 20 Kb (bez materijalnog dokaza, naravno).

Боље курац у руци него Путин на грани?

U moje vreme je bilo "bolje kurac u ruci nego riba sa Akademije" ali nova vremena - novi fokusi, Putin, kurac, ruka, grana, aj dont džadž.