"Neplanirano" pljeskanje po dupetu ili kada se "Car" ukopa

gost autor-Emilia

Lejla Kašić, producentkinja emisije „Dnevnica“ koja je putem Instagrama optužila crnogorskog muzičara Ramba Amadeusa za seksualno zlostavljanje, ponovila je za portal nova.rs da se uznemiravanje desilo, da ju je muzičar neprimereno dodirivao i da su o svemu obavešteni nadležni organi.

„U medijima i na društvenim mrežama ne želim da se bavim detaljima i da svodim jedno, za mene, izuzetno traumatično i potresno iskustvo na nivo tabloida. Institucije koje trebaju da znaju – znaju tok događaja i trenutak u kom je eksalirao. Reč je o neprimerenom i nedozvoljenom dodiru po intimnom delu tela, uz propratne skeptične komentare, na kraju i njegovo priznanje učinjenog“, rekla je producentkinja za Nova.rs.

On je dodala da je rekacija UNICEF-a, čiji je Pušić ambasador, a koji je odlučio da prekine saradnju sa njim, opravdana.

„Smatram da je Pušić opravdano sankcionisan iz UNICEF-a, te da će moj nesrećni slučaj biti opomena makar jednom nasilniku da ne učini slično i podrška makar jednoj devojci da prijavi i da ne ćuti. Samo brzim reagovanjam na bilo koji vid nasilja i uznemiravanja možemo sprečiti velike tragedije, tragedija na nivu silovanja ili femicida.“

Antonije Pušić, poznatiji kao Rambo Amadeus nije želeo da se oglašava pojedinačno medijima, već je objavio je saopštenje na svom Fejsbuk profilu.

Njegovu objavu prenosimo u celosti:

„Povodom nesretnog, nemilog i neprijatnog događaja u finalu snimanja epizode serijala “Dnevnica” , kao i medijske halabuke koja ga prati želim da se oglasim i objasnim svoje sasvim nedolično ponašanje prema novinarki Lejli Kašić.

Doduše, bilo bi mnogo lakše kad bi bilo izneseno šta mi se to konkretno zamjera, jer je u našoj komunikaciji čitavog dana bila gomila nesporazuma i neslaganja. Ovako Izgleda kao neka njena medijska taktika ali neka, evo pokušaću sam da taksativno nabrojim ipriznam sva moja nedjela. Moliću dotičnu gospođicu da me dopuni ako sam nešto od nedjela zaboravio.

Čitav dan sam bio nadrndan i sarkastičan zbog činjenice da sam tako brzopleto upao u nešto što nikakve veze nema sa mojim senzibilitetom i uvjerenjima.

Prije svega zbog mog protivljenja da snimamo javno porodicu kojoj se pomaže i time je stigmatizujemo u javnosti. To mi je djelovalo užasno surovo, nisam mogao da pojmim da je to nekome “cool” i da misli da time čini dobro djelo. Emisije sam čekirao površno, nisam ni primjetio da se porodica kojoj se pomaže izlaže medijima. Protivio sam se glasno pred snimateljskom ekipom, ali pošto se čitava lokalna zajednica već radovala da učestvujem u toj dobrotvornoj akciji stavljen sam pred svršen čin.

Nije mi preostalo drugo nego da pizdim. Na primer zbog producentkinjinog permanentog ispravljanja svake moje rečenice u vezi bilo čega. To je trebalo izdržati.

Zatim zbog bestidnog koketiranja, prenemaganja, koje mi je išlo na živce čitav dan.

Zbog lažnog moralisanja i insistranja na tome kako je taj rad ne znam koliko human, a zapravo se socijalno ugroženi izlažu medijima zarad njene lične promocije.

Zbog činjenice da je generalni sponzor emisije firma koja ima kladionice , a znamo da je to trenutno najveći problem i najbrži put ka siromaštvu protiv kog se ovaj serijal kao bori.

Ali da podsjetim, optužen sam, i javno osuđen zbog seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja.

Evo da preciziram.

Dotičnu gospođicu sam – dok smo se približavali kući socijalno ugrožene porodice, savim neplanirano pipnuo ili pljesnuo po dupetu ili pak štipnuo, pojma nemam sad. To nema nikakve veze sa seksom, barem ne s moje strane. Htio sam da joj nekako dojavim da nemam više što, da me je satjerala u ponižavajući položaj. Nekakav zadnji pokušaj da odustane od grubog upada u intimu jedne porodice. Nesretno artikulisan kvazi-drugarski alarm. Seksističan možda, seksualan ne.

Nije to niko vidio, nije se ni ona bunila, mogao bih da negiram, ali mrzi me da foliram. Nisam taj lik.

Dakle pljesnuo sam, pipinuo ili štipnuo (stvar forenzičke interpretacije) u trajanju od jedne sekunde. Vjerujem da postoje satelitski snimci koji to mogu da potvrde, danas se i onako snima svaki pedalj planete.

Netom kasnije , tokom snimanja, u stančiću ugrožene porodice, dok ja lično nisam uspjevao da kontrolišem svoje ogromno uznemirenje, gdje sam psovao pred kamerom i društvo i državu zbog činjenice da moramo da prosimo da bi nekim ljudima omogućili da plate dugove i napune frižider, dotična je prikazala punu prisebnost i hladnokrvnost.

Nakon snimanja, na samom rastanku, krenula je da demonstrira nekakvu pozorišnu ljutnju i tražila da se izvinem.

Nakon što nije dobila zadovoljavajuće izvinjenje, krenula je u histerični napad, toliko jak da sam joj rekao da je ludača i da treba da se liječi. To zaista iskreno mislim i sad. Baš kao što jednako mislim da je čitava medijska scena bolesna, bez skrupula, u kojoj se u odsustvu jasnih etičkih načela prihvata cancel kultura – kultura srednjevjekovnog lova na vještice samo u eri mobilnih telefona.

Naravno želim tu da naglasim da je meni svaki oblik nasilja prema prema bilo kome, a naročito prema djeci i ženama neprihvatljiv i gnusan. Ali ovdje zaista ne osjećam da sam bio nasilan nego da sam branio sopstveni integritet. Muškarac na njenom mjestu bi prošao gore.

Znam da će me sada medijski sahraniti što nisam prihvatio dominantno društveno licemjerstvo i javno se izvinuo. Ne mogu. Ogavno mi je da se izvinjavam osobi za koju mislim da je manipulativna, devijantna i zla. Naravno da mi je žao što sam izgubio živce i dodirnuo nešto što se ne dodiruje bez dozvole. Naravno da mi je žao što sam izgubio živce i derao se. Nije bilo u redu. Mea maxima culpa. Izvinjavam se svima onima koji su od mene očekivali kvalitetetnije ponašanje pod pritiskom. Nadam se da je ova naizgled tehnikalija u izvinjavanju jasna.

Napominjem jer se time manipuliše, da sam organizaciju Unicef sam odmah sledeće jutro, blagovremeno i samoinicijativno, usmeno i pismeno obavjestio da zamrzavamo naš aranžman dok se slučaj ne rasvijetli. Oni su odreagovali tačno onako kao što valjda moraju.

Debilna cancel kultura koja pojačava današnju psihologiju stada neće me natjerati da se sada plašim od propasti mog ugleda. Boli me patka za javni ugled u kom je javna sfera potpuno degradirana.

Krenuli ste haiku, izvolte. Mogu da se izvinem mladoj novinarki, iskreno i duboko, ali samo uz opasku da vjerujem da ima dijagnozu i da po mom laičkom mišljenju treba da se liječi. Možda i ja treba da se liječim, ko to zna, nije isključeno. Ako sam uradio nešto protivzakonito, platiću globu, ili idem u zatvor, ako ne budem imao dovoljno para. Sudeći prema teškim kriminalcima koji kod nas žive po gajbama s nanogicom, a provode se po mondenskim izletištima vikendom, za vatanje za dupe u trajanju od jedne sekunde ne vjerujem da mogu da prođem gore od toga.

Jedino nad čim trenutno imam moć je da ne dozvolim emitovanje djelova emisije u kojima sam ja. A ono što ste snimali tajno kačite po društvenim mrežama. Čim odrobijam svoje , počinje škola jedrenja.

"Nasilnička kultura dominantna u Srbiji“: Sagovornici Danasa o razlozima podrške Rambu Amadeusu"

“Rambo car; Rambo legenda; Podrška care, svaka čast; Ako si brate, i neka si; Muško je muško, žensko je žensko, a priroda radi svoje”, samo su neke od poruka na društvenim mrežama i u komentarima ispod tekstova, u kojima se izražava podrška Rambu Amadeusu, ali i relativizuje seksualno uznemiravanje za koje ga je optužila producentkinja Lejla Kašić.

Rambo je i sam priznao da je bilo nedoličnog kontakta, kako je naveo, „neplanirano pipnuo ili pljesnuo po dupetu ili pak štipnuo“, pritom se ne izvinjavajući Lejli, već je posredno i okrivljujući jer je, kako je naveo, bio isprovociran njenim “bestidnim koketiranjem i prenemaganjem”.

“Ogavno mi je da se izvinjavam osobi za koju mislim da je manipulativna, devijantna i zla. Naravno da mi je žao što sam izgubio živce i dodirnuo nešto što se ne dodiruje bez dozvole”, naveo je Rambo, u ne baš najsrećnijem odgovoru na optužbe.

Iako je priznao da je bilo nedozvoljenog kontakta, podjednaku podršku mu daju i žene i muškarci, dok pripadnici muškog pola prednjače u relativizaciji seksualnog uznemiravanja.

“Car bio i ostao, a što pojedine lujke misle da su neko i nešto, njihova je stvar; Devojka je htela pažnju i preuveličala situaciju; Dotična bi trebalo da zna da je to za policiju, a ne da trči od medija do medija i po društvenim mrežama. Ovo je njena kampanja da se izreklamira. Rambo je car”, neki su od komentara na društvenim mrežama.

Pojedine žene mu poručuju da ga vole, drugi da mu veruju, mada u odgovoru Lejli nije demantovao njene optužbe već ih, naprotiv, potvrdio.

“Verujem Rambu od reči do reči, ona je ljuta što je samo pljesnuo; Ludilo i boleština koja dolazi sa Zapada. Zato na Zapadu ljudi na ulicama ne gledaju jedni druge, jer i pogled može da se protumači kao seksualno uznemiravanje”, pitaju se neki, očigledno ne razumevajući razliku između seksualnog uznemiravanja u vidu nedozvoljenog dodirivanja ženskog tela, i udvaranja.

Za sagovornice Danasa nema dileme da je ovakav vid relativizacije seksualnog uznemiravanja dominantan zbog društvenog narativa u kome je sasvim normalno napraviti neprimeren gest prema ženskoj osobi.

Aktivistkinja za ljudska prava Aida Ćorović kaže za Danas da Rambo u ovoj situaciji dobija ogromnu podršku zato što je to deo nasilničke kulture koja je postala dominantna poslednjih decenija u Srbiji.

– Nasilje je postalo sveprisutno i bojim se da sada većina građana/ki više i ne shvata da su i sami saučesnici u stvranju i multiplikovanju takve kulturne matrice. Većina ljudi više nije u stanju da prepozna nasilje, čak i kada se vrši nad njima – ukazuje Ćorović.

Ona dodaje da je to poražavajuće saznanje, i da je to činjenica koja je plaši i koja ne obećava ništa dobro.

– Pritom, ja vidim i ogromnu hipokriziju, jer je jedan neprimereni gest napravio neko poznat, neko ko nam je (možda) idol i neverovatno je koliko pristojnih ljudi njegov gest opravdava zato što voli njegovu muziku. Sve to mi govori da smo kao narod izgubili i poslednja zrnca kritičkog misljenja i stava – navodi Ćorović.

Prema njenim rečima, više ne razumemo razliku između dobrog i lošeg i ne razumemo da ako postoje principi koji su tu da nas štite, oni moraju važiti za sve, bespogovorno.

– Nisam za to da bilo ko, pa ni Antonije Pušić, bude izbrsan iz javnog života, ali zaista nema mesta pravdanju jednog ovakvog gesta. Dobro je da o ovakvim temama razgovaramo javno i argumentovano, ali, svi ti komentari na mrežama govore da mi, jednostavno, nismo sposobni za argumentovani dijalog, već na rat do istrebljenja – zaključuje Ćorović.

Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra smatra da veliki broj komentara podrške Rambu jasno pokazuje sliku društva u kome se ne razume seksualno nasilje i njegove različite forme.

– Prvo je javnost tražila detalje događaja, kako bi sama mogla da izvrši procenu kome će da veruje. Zatim, kada smo dobili te informacije (i to ne od žene koja je to preživela i koja nije želela da u javnost iznosi detalje, već od onog koji je za to optužen, čime je kontrola žene nad situacijom ponovo poljuljana), procenjujemo da to ipak nije tako strašno – navodi Pavlović.

Ona dodaje da u ovoj situaciji imamo jasno priznanje da je došlo do neželjenog fizičkog dodira, koje možemo imenovati kao seksualno uznemiravanje “kad već često propuštamo da imenujemo verbalno uznemiravanje”.

– Drugim rečima, situacija je zapravo i teža nego što sam mislila i jasno je da o seksualnom nasilju i uznemiravanju moramo mnogo više da govorimo – ističe Pavlović. (Danas)

 Svako može da pogreši, da ispadne nekulturan ali mora imati obavezu da razmisli o svom postupku i da se izvini. Granice koje postavimo štite sve nas od ovakvih neželjenih situacija, bilo ko da je u pitanju uključujući i partnere, partnerke, i supružnike koje bi isto tako ponizili ovakvim primitivnim i vulgarnim postupkom. Validnost Rambovih argumenata protiv Lejle Kašić, koja bi mu po godinama života mogla biti kćerka i koju je svojim postupkom ponizio nema, osim da je takozvanim izvinjenjem probao izokola da se opravda banalnim izgovorom da bi ga na posletku pretvorio i u - ad hominem - napad. I time je ukaljao sav svoj dosadašnji kreativni rad i brend umetnika. Rambo, izvini se ljudski Lejli Kašić i ne govori više ništa.