Rovigno

Cim ova dnevna zvezda postigne voljenu temperaturu, meni je u glavi samo omiljeni priodni prikaz- gore plavo, dole plavo, guza u pesku, koktel zdravlja za udisanje, pomeshan od smole, algi, minerala i shhhhhhhhhhhhhhh,...ljulja more penu po pesku.

A Rovinj, mali hrvatski grad na zapadnoj obali Istre, lociran na samom kraju njenog kljuna, neshto iznad Pule, posle chijeg vrha samo zavrne u rjechki zaliv, je bio jedna od mojih najdrazih varijanti za provodjenje leta i tamo sam ostavila jednu skoro celu malu istoriju, za koju se nadam da cu je zaokruziti- vishe bih volela, da kada za to dodje vreme, umesto heklanja s Erzikom na klupici u nekoj banji, ispijam espreso bez zurbe, jer sada vishe ne moram nishta, u kaficu na rivi.

 Rovinj, panorama grada

A kako je to bilo.

Carducci 1 u centru, prekoputa autobuske stanice, apartman kod Madjarice-Dzems Bond kombinovana soba i cebad sa konjskom glavom, ujutro kafa u sholjama od rumunskog porcelana s cveticima.

 Bele vile, jeftino odmaralichte, za srednjoshkolske ekskurzije i studente iz inostranstva, Monsena za golace i Beogradsko, gde se stazisti vezbaju i peku prstace u aparativa za dezinfekciju instrumenata.

Izdvojeni od 22 ostrva rovinjskog arhipelaga, Katarina u mirisu belog bora i lovora kojim je opasana i  skrivane kamene uvale na Crvenom otoku, gde se utvrdjuje gradivo neobuzdane mladosti.

Vrata stare ribarnice, jedna od zaostalih, uvode u Stari grad, barokni Balbijev luk svedochi o venecijanskoj vladavini. Potom se uskim ulicama pletu tesno nanizane visoke kamene kuce, koje podupiruci jedna drugu na uzlaznom potezu do crkve sv. Eufemije, zashtitnice grada, krase pogled svojim romanichko- gotichkim, renesansnim, baroknim, neoklasicistichkim prozorima, balkonima, altanama, portalim i skalinama. Grisia, za ljubitelje umetnosti na platnu.

Graska plaza, ispod crkvenog tornja, za one hrabrije, jer nema prilaza u more, sem oshtrih grebena, nachichkani hljuskarskim ostacima i ljubitelje okolnih kafica, koji tu uvezbavaju neobichnim strpljenjem umetnost fjake.

Zurke na Shkarabama-svira Kako-ko i Mikica gitarista, dok prebire po zicama , skenira ponudu ispod gustih crnih trepavica medju publikom, mahom iz Beograda. Atmosfera je kao na najboljim zurkama, svi uchestvuju, opshti zamor, preplanula lica sijaju u polumraku namazana kremom za popravku. Inspektor Blaza, tada josh nepoznat, dobacuje iz publike.

Svake subote, na otvorenoj sceni letnji koncerti. Marina Perazic u najboljem izdanju, salivena u kratak shorc i duge chizme, izvija se u svom poznatom plesu. Nesha lepitir, poslednji put, pre nego ce otici kuci-zauvek. 

 Najbolja riba i rakovi-kod Albanca u kafani na pochetku shetalishta, najbolji brodet u konobi kraj ponte, a shkmpi na buzaru na brodu-restoranu u luci.

Uveche, lepi Tomislav, a sve u odelu slika potrete na platou, nemice trepcu, a lokalne lepotice kibicuju protivnichku stranu iza njegovih ledja.

Kafici puni poznatog sveta, Olja Ivanjicki svakoga dana nekog dochekuje, za vreme festivala u Puli, koji je dok traje obavezan u rasporedu. Gledanju filmova prethodi dnevna kupovina po gradu, Mura-Murska Sobota, Beti- Metlika,..., malo lake literatura za plazu- Artur Hejli, Kotachi. Posle projekcije, pored razmene mishljenja o filmu, recikliraju se i trachevi vecheri. Svi koji neshto znache u toj industriji, skockani za fotografe shvrckaju po gradu afektirajuci razdraganost.

 Lagodnost blizine Venecije i Trsta, Pirana, Lipica i Postojne.

 Trst   Venecija   Piran

 Postojna   Lipice

U Trstu neizbezna kupovina modnih asesorisa u Venti Settembre Viale, posle trchanje po slikarski materijal, a poshto se tu neplanirano zadrzim previshe, imam josh vremena za gilje i brzinsko uzimanje farmerki u Fiorudjiju.

Na velikom trgu u Veneciji, golubi klepecu krilima ispred koraka gomile turista, koji se samo smenjuju, a ja stojim sakrivena iza stuba kojim se zavrshava arkada isperd restorana i slusham orkestar skockan u frakove iako je dan, kako svira Vivaldija. Kada izadjem is skrovishta, ovi virtuozni pingvini me pozdrave naklonom.

Posle povratka, pravac  Veshtar, u najlepshu-jedinu peshchanu uvalu u Istri. Strizu zrikavci i dan i noc i taj reski a kapela hor utapa se u vrelinu koja vibrira. Krave sa ochima srne, brste tvrdo zbunje, zemlja je crvena i cakli kristalastim shkriljcima.

 ......ja odo' da se pakujem!