Audiopate

Iz muževljevih mejlova:

„Puno sam vremena proveo u poslednje vreme analizirajuci seme nekih DAC-ova sa cevnim izlazima i raznim resenjima u digitalnom delu sa PCM1704 itd. (kazi ako hoces da ti posaljem linkove ...).."

Ili:

 "Danas mi je stigao na popravku jedan dac (north star design model3 + upsampler) i prosto neverovatno, crko konvertor, i to BB pcm1716e..."

Dugo sam razmišljala. Ako je neka šifra za švalerisanje, trebaće mi mnogo vremena da dešifrujem. „Dac" lako može biti neka ženska, Daca, recimo. „Stigla na popravku" -  ne moram da objašnjavam šta bi moglo da znači, mislim, odrasli smo ljudi. „North Star Design", ako nije marka tanga, onda je marka grudnjaka, a najverovatnije su u pitanju one zvezdice što oku beže... „Upsampler" ne želim ni da razmišljam šta je.

Takođe, sasvim su jasne insinuacije na cevne izlaze, za koja postoje „razna rešenja", naročito u „digitalnom delu". Poslaće mu „linkove"... Sve u svemu, bilo je „neverovatno", ocenjeno sa kodiranom ocenom BBpcm1716e....

Ako nije to što mislim, onda imam muža audiofila. Ili, kako nas par žena iz grupe radije kažemo, audiopatu. U pitanju je opasna bolest, čiji simptoni jednako udaraju na porodični džep, koliko i na sluh i živce ženskinja i sitne dece, koji sa bolesnikom dele dom. Ovi mračni umovi se lože na pojačala, predpojačala, zvučnike, konvertore i ostala pomagala. Ima onih koji daju hiljade evra za pojačalo, i još toliko na pozlaćene kablove, a ima i onih koji to vole da prave i, što je najgore, usput sve to testiraju, glasno. Tu prestaje njihova, a počinje naša bolest.

Kada sam konačno shvatila da muž ima problem (u daljem tekstu:AudioRule), odmah sam se učlanila u Kružok žena audiopata. Sakupljamo se jednom nedeljno, pričamo, učimo jedna drugu kako se stavljaju čepići za uši, plačemo, a tokom posebnih tretmana, muziku najpre pojačamo, a potom je sa nasladom utišavamo. Kada smo u retkim trenucima raspoložene za šalu, nazivamo to „milovanjem decibela". Ponedeljkom ja pokazujem fotografije stana iz vremena dok su po zidovima, na tačno određenim mestima, visili sivi, smrdljivi i nejednako iskidani sunđeri, utorkom uveče preslušavamo numere od početka od kraja, bez premotavanja na određene delove, a sredom spaljujemo diskove sa oznakama „Audiophile Top-Hits" , imenima poput Ferenc Snetberger i Karl Ratzer, one koje imaju po dva autora, poput Willisohn&Butte ili Willisohn&Vanderlek i na kraju, sve one na kojima se ne nalazi muzika, već zvuci motorne testere, voza, aviona, groma itsl.

Mene samu jednom prilikom mal nije udario šlog, kada mi je prilikom prolaska ispred rođenog prozora iznad glave prozviždao mig, a više sam puta sanjala bračni par koji zastaje pod našim prozorom: „ Mila, ako sam te prevario, neka me odmah pregazi voz!".  A onda AudioRule pusti preglasno zvuk brzog voza. Na duši da ih nosimo? Jel to?  

Različito slušamo muziku. Ja sednem gdegod, a AudioRule uvek u centar. Ja slušam muziku, a on sluša zvuk. Nekako se napne, kao da su mu iz zadnjeg dela vrata iskočili nevidljivi senzori, sluša, sluša, da bi odjednom ustao, prišao od nazad levom zvučniku i nešto čačkao, turio glavu direkt na zvučnik, pa opet otišao iza...U trenucima kada misli da ne gledam, pomazi mu čak i opnu. Onda se vrati da opet malo sluša i, nakon nekoliko minuta, evo ga, naginje glavu kao kuče kada čuje nešto, ovoga puta udesno...I za to ima šifre. Objekat naziva „skretnicom", nad kojima se vrši radnja „lemljenja", „nameštanja", „budženja"...  

Drage moje, ako primetite neke od gore navedenih simptoma, odmah mi se javite. Možda je kasno za AudioRuleta, ali još uvek možemo spasiti druge.                                       

Vaša Gluha Saveta