In memoriam - Tomi Lapid

tužna vest za mnoge njegove novosadske poznanike i prijatelje
sjajan, duhovit, vedar čovek
farewell, Lampel, farewell

Novosađani u Izraelu - predavanje Ana Šomlo
copy/paste
"Nisam bez razloga kao poslednju licnost o kojoj zelim da govorim, ostavila Tomija Lampela - Lapida. On je znacajan, ne samo zbog toga sto je Novosadjanin, vec i stoga sto je danas jedan od najznacajnijih politicara Izraela, ministar pravde, hrabar covek, koga u zivotu vodi iskljucivo licni stav i postenje, bez obzira kako ce to proceniti vlada i javnost.

Tomi se rodio u Novom Sadu kao sin jedinac advokata Bele Lampela u decembra 1931. Njegov je otac ubijen, a on je sa majkom odveden u budimpestanski geto. Decembra 1948. krenuce brodom Kefalos u Izrael, gde ce tri godine sluziti vojsku, posle cega ce maturirati. Istovremeno, radio je kao kurir u jednom advokatskom birou. 1952. poceo je da se bavi novinarstvom u listu na madjarskom jeziku, Uj-keletu i upisao pravo i ekonomiju na Univerzitetu u Tel Avivu. Godine 1955. poceo je da pise za list Maariv, za koji ce raditi 44 godine, kao dopisnik, sekretar, pisac uvodnika, sa pauzom od pet godina. U Maarivu je imao svoju stalnu nedeljnu rubriku O njima se ove nedelje prica. Izbor tih tekstova objavila je izdavacka kuca Masada 1963. godine pod nazivom Veoma vazne licnosti. Od 1963 - 66. bio je dopisnik Maariva iz Engleske, a 1967. postavljen je za izvestaca iz Kneseta. Osnovao je prvi izraelski magazin u boji At, u kome ima humoristicku rubriku o zivotu izraelske porodice, sto je tokom godina objavio u tri veoma tirazne knjige, pod naslovom Kafa u krevetu 1972, Covek u mojim godinama, 1974. i Zivotinje, 1967. Napisao je i dva pozorisna komada koja su prikazana sa velikim uspehom: Crnac je ucinio svoje za scenu pozorista Kameri 1967. i Drste lopova, za Habimu 1973. Veoma je bio popularan i njegov Vodic LAPID za Evropu, neophodan za izraelske turiste. Doziveo je 20 izdanja. Isto tako je bio koristan i njegov Vodic LAPID za mlade 1997. Emisija Ove noci na vojnoj radio-stanici Cahal donela mu je nagradu 1971, a 1974. postao je sekretar Maariva i na toj duznosti ostao pet godina. 1979. je postavljen za Generalnog direktora izraelskog radija i televizije, gde ce raditi do 1984, posle cega ulazi u politicki zivot, generalni je sekretar Liberalnog centra, ali i nadalje ostaje i u novinarstvu. Izmedju 1984-87 imao je jednom nedeljno na radiju emisiju Moja nedelja, gde je emitovao 1500 kratkih monologa i za koju je 1988. dobio nagradu Sokolov. Neke od tih emisija objavio je u knjizi Ja jos govorim 1998. Bio je osnivac kablovske televizije 1989. i do 1994. predsednik Udruzenja kablovskih televizija. Napisao je cak i jedan kuvar. Najvecu popularnost stekao je u televizijskoj emisiji Politika na Prvom kanalu Izraelske televizije.

Osnovao je politicku partiju Ssinuj, sto znaci promena, a ima i dubok smisao za modernizaciju izraelskog drustva. Ova partija sve vise dobija na znacaju u Izraelu i ima svi vise pristalica. U januaru 2003. dobila je na izborima 15 mandata u Knesetu i Lapid je ponovo izabran za predsednika svoje partije. On je toliko svestran da je tesko zabeleziti sve njegove knjige koje je pisao i duznosti na kojima je bio. Ali, jedno je sigurno, ostar je polemicar, hrabro se bori protiv dogmatskih stavova konzervativnih Izraelaca. Nedavno je na duznosti ministra pravde izjavio da se protivi rusenju palestinskih kuca u Gazi i da ga to podseca na dane kada su Jevreji u njegovom gradu izvodjeni iz svojih domova za vreme Drugog svetskog rata. To je ogorcilo izraelsku javnost, koja ima u vidu samo bespostedni samoubilacki teror Palestinaca. Medjutim, Lapid, kao i uvek, ima svoj stav i nikada ga se ne odrice.

Porodica Lapid dozivela je tragediju, kada im je starija k}i Mihal poginula u saobracajnoj nesreci. Sin Tomija Lapida, Jair, posao je ocevim stopama, bavi se novinarstvom i veoma je popularna TV zvezda. Cerka Mirav, je psiholog. Deda je pet unuka. Supruga, Sulamit Lapid, rodjena u Tel Avivu, jedan je od najcenjenijih izraelskih pisaca.

I pored svih duznosti i obaveza koje imaju, Lapidovi su vrlo prijatni ljudi i sa njima se cesto i rado cujem, a kada imamo vremena, vidjamo se.

Moglo bi se jos mnogo toga reci. Znam da sam zaboravila neke stvari, ali ni vreme mi nije dozvoljavalo da kazem vise od onog sto je receno. Sve u svemu, mozete biti ponosni na svoje sugradjane, Izraelce. Oni su mnogo doprineli ugledu vaseg grada i svojoj novoj domovini."

Tommy Lapid

Glasno je govorio mnoge stvari koje vecina Izraelaca misli, kako biti Jevrejin ne treba da znaci zivot po uputsyvima rabina. Neprijatelji su ga optuzivali za "ashkenaski elitizam". Nekoliko puta je toliko izazvao celnike religiozne partije Shas, ciji su pripadnici jevreji iz Arapskih zemalja, da su ovi u odgovorima vredjali sve zrtve holokausta..

Uspeo je da uvuce Ruseu oartiju koja nije startovala kao ruska, i da spoji njih (Ruse) desnicare sa Izraelcima levicarima, sve okupljene oko ideje sekularne drzave.

hm...

poštovanje za starog Tomislava, sigurno nije bio svakidašnja figura na izra-medijskoj i političkoj sceni. bio je širih i uglađenijih nazora nego većina izraelaca i imao je ono o čemu većina njih može samo da mašta, urođeno evropejstvo... pošlo mu je za rukom nešto što malo kome polazi: uspeo je samo kroz novinarstvo da se ubaci u najuticajnije finansijske i državničke krugove izre, da stekne moć, postane lični prijatelj verovatno najuticajnijih ljudi ukupne države istorije... u novinarstvu je bio besprekoran, u politici, međutim?

njegove ideje na planu sekularizacije društva i u [s]uočavanju i presecanju rabinskog uticaja u upravi državom neosporno su za državu izrael predstavljale nešto revolucionarno. njegove političke ideje bile su nalik nekoj alhemiziranoj smesi titoizma i čedoizma. međutim, sklon sam da se složim sa ocenom " neprijatelja" da je bio pobornik "aškenaskog elitizma". kako god, da ne pričamo negativno o počivšoj osobi, njegova smrt će svakako biti gubitak za zamisao o konačnom i potpunom odstranjenju uticaja Sinagoge u Državi, ali će pre svega predstavljati veliki gubitak i obeshrabrenje u pristupu srpske države k najuticajnijim i najmoćnijim umovima u okrilju jevrejske Države.