Escape

Ljubimo se na mosticu naslonjeni na bordo Jugo. Vetar se igra sa njenom crvenom kosom i podize joj haljinu. Koristim priliku da zavucem obe ruke ispod. Vetar, munje gromovi, cuda... Pocinje oluja. Svakim praskom groma sve se vise pribija uz mene. Grize me za bradavice, razvezuje mi kosu, skida mi majicu. Sevaju munje iznad nas, udaraju gromovu medju nama. Vodimo ljubav u sred Caira na najvidljivijoj tacki, na mosticu, na haubi juga. Od snaznog pljuska smo skroz mokri a ona klizi niz haubu i noktima se drzi za mene. Osecam kako nam se tela sjedinjuju kao sto to objasnjavaju stari Indijski teoreticari seksa. Priblizavali smo se tacki totalnog spajanja. U iscekivanju orgazma koji nam se se kao zahuktala lokomotiva neumoljivo priblizavao otvorio sam oci da uzivam u njenoj lepoti. Umesto ocekivane tame i bledo-zutog svetla javne rasvete iznenadila me je dnevna svetlog svanuca. Kroz kisu koja je posustajala ne mogu a da ne primetim copavu zenu, koja hoda prema nama u nameri da prodje ispod mostica i produzi svojim putem. Crvena nema pojma ni da je svanulo ni da nas neko gleda. Meni neprijatno ali nema sanse sada da stanem. Baba se klati kao metronom dok nam satim prilazi i sve vreme me fiksira. Kad je prisla toliko blizu da sam joj vido brkove, urokljiv pogled i Rudo cipele vec me je udario voz orgazma. Poceo sam da svrsavam svuda pobelom stomaku, po crvenoj kosi, jugu, po sebi... Svrsavao sam po celom cairu. Svrsavao sam satima.

Verujem da, u zivotu svakog od nas, postoji period kada se problemi resavaju skoro sami od sebe, kada se osecas odlicno, kada kako god da se obuces izgledas fenomenalno i pun si optimizma... Tada ti se cini da je tvoja harizma jaca od realnosti i da tvoja pozitivna energija nema granica i da ce to stanje da traje vecno. Kako starim sve sam sigurniji da me je taj period snasao oko moje dvadesete. Isto mi se cini da ga ja nisam prepoznao, razumeo i dovoljno iskoristio... Verovatno mladost i iskustvo jos dugo nece moci da koracaju zajedno.

Sada sam krupan covek od 145 kg ciste misicne mase, gusto naslahgane na skelet visine 193 cm, celav, sa ostrim crtama lica, sa pogledom koji solidno objasnjava na vecini svetskih jezika "Don't fuck with me!".

Evo me sada sa mnogo vise iskustva na sigurnoj tropskoj lokaciji, kao zasticeni svedok, cinkarim svoju proslost. Kada se zagledam u nju, vidim svasta. To je kao gledanje u soljicu nakon ispijene kafe. Zavisi kako tumacis i da li verujes sopstvenioj interpretaciji.

Tamo nekada sam bio visok, zategnut mladic duge guste crne kose vezane u rep, neznih, skoro devojackih crta lica. Imao sam veoma retku bradu i skoro da sam se brijao na play back. Kazu da sam vazio za lepog momka, ili ja to tako pamtim

Sada ljudi mahom obaraju pogled predamnom. Tada su cure razvlacile usne u osmeh cim me vide, makar i na drugoj strani ulice... Cini mi se da sam u to vreme bio popularan kod cura malko vise od svojih vrsnjaka. Nepristojno popularan.

Iz ove perspektive, rane dvadesete godine mog zivota mi izgledaju uzasno promiskuitetne. Ozbiljno sam se nosio mislju da trazim sponzorstvo, ili barem stipendiju od Durex-a. Dnevno, pa i cesce sam menjao cure. Ne retko se ni imena cura ne secam. Desava mi se da se i nicega ne secam. Setim se situacije ali ne i izgleda ili imena cure. Zbog svoje reputacije lakog muskarca, tada mi je bilo lakse da odvedem curu u krevet nego u restoran ili u bioskop. Moji vrsnjaci su imali problem da, posle par nedelja ili meseci setanja i drzanja za ruke, privole curu za malo sudaranja kukovima. Samnom je situacija bila obrnuta. Nije mi bilo jasno to dvolicje cura koje su spavale samnom a nisu htele da me imaju za momka. Kao da mi nesto fali. Po nekada sam imao bas zelju da imam curu, da se drzimo za ruke, setamo, jedemo kokice u bioskopu... I neverovatno. Nije islo. Uglavom su pristajale da se diskretno vidjamo. Usao sam u paradoksalnu situaciju da imam vise cura a da nemam curu. Da ih imam mnogo i nijednu. Javno sam uzivao u zavidnim pogledima svojih drugova a intimno sam se pitao kako je to kad imas devojku koju volis. Kako je kad drzis neciju ruku i osecas se bozanstveno dok samo cutite i gledate, recimo u reku...



Moja "zavodljivost" vrlo verovatno nije vezana iskljucivo za moju, nazovimo, harizmu iz tog vremena. Sasvim lepo moze da bude objasnjena i mojom upornoscu. To je narod opisao u poslovici koja povezuje lepotu, seks i dosadnog muskarca. Neka za sada, u ovoj prici, ostane da je to bila simbioza izgleda i bezbrojnih udvaranja da ne bude da sam samo bio dosadan. Jednostavno, kad vidim lepu curu, nesto me protrese... Nesto me privuce kao neki magnet i ne pusta me. Ne odustajem do... Do daljnjeg. Bez obzira da li sam u vezi ili nisam, napadao sam kao ajkula. Jednostrano sam osecao da sam ja taj, da sam ja izabran da budem golgeter i uklizavao sa obe noge.


Jednom prilikom sam trazio savet od caleta koji je poznat kao rodonacelnik BNP (burna nepristojna proslost) pokreta u nasoj familiji. Covek je jednostavno voleo zene i ta ljubav mu je bila uzvracana daleko vise od puke statistike. Moje pitanje je bilo kako to da ja, imao devojku, nemao devojku, zima, leto, prolece... kad god vidim dobru curu sav se ustresem i usmerim se ka njoj kao lav na plen? Odgovor je bio mnogo manje filozofski nego sto sma ocekivao


- Kad te to prodje znaj da si poceo da umires.


Tada, sa nekih 20 godina, to mi je licilo na neprestano dozivotno traganje. Uvek sam trazio novu curu koja ce da me na kratko ispuni dnevnom dozom srece, samopouzdanja i samozadovoljstva...
Licilo je da ce neprekidni niz cura, kao neka audicija likova za pricu mojoj burnoj i nepristojnoj proslosti.


Onda se pojavila Sanja. Lepa, pametna, vaspitana devojka. Sta li je trazila samnom kada je imala momka? Doduse, njen dragi je bio malko dosadan, ali je bio lep, pazljiv i vaspitan. Ona i ja smo izgradili savrsen odnos u parteru, ali nikako me nije htela za partnera u javnoj varijanti. Uveravao sam je da sam ja drugaciji od kad sam je upoznao i da zelim samo nju... Nije prolazilo. Nikako nije htela da ostavi mister dosadnog i poveruje da osecam potrebu da se skrasim. Ako ona ne moze da donese tu delikatnu odluku, tu sam ja da pomognem. Cemu sluze prijatelji ili kako to Amerikanci nazivaju fuck budies? Kako smo se mi mahom druzili bez garderobe i kako je ona uvek trazila da joj ceskam ledja dok ne zadrema nakon seanse u parteru meni je dosla na pamet genijalno bezobrazna ideja. Dok sam joj masirao i ceskao ledja, dzinovskim markerom sam, crtu po crtu, napisao "Strongman" na njenim prelepim, snezno belim ledjima. Tog popodneva je po rasporedu casova, nakon brzinskog tusiranja kod mene, otisla je direktno kod gospodina super neinteresantnog. Kako sam saznao, kasnije te veceri, iz njenog vrlo zivog telefonskog izvestaja i dosadni je poceo da je ceska po ledjima postavljajuci dosadna pitanja da se ona slucajno ne vidja a nekim strongmanom. Dizanje obrva i bozemesacuvaj nisu pomogli da se sakrije cinjenica da rukopis na nenjim ledjima ima tipicno muske grafoloske poteze. Ona je kao par nedelja bila mnogo ljutaljuta, pa malo uvredjena, pa joj bilo smesno i pocesmo da se zabavljamo.

Ja bio srecan. Setnje, cvece, secerna vuna, kokice.... Sve je bilo kao sto sam zeleo da bude. I tako mesec, dva dok nisam provalio da i ja postajem dosadan. Ali ono, bas smaram. Sve sam je terao da radimo stvari koje samo mene interesueju. Uvece sam se zalio na premor i na glavobolju... Ujutru, u dugom telefonskom razgovoru, sam je ubedjivao daje ona kriva jer nije nije htela... A u stvari ja sam bio gumenjajac. Stvarno strasno, ali tako smo bili u vezi godinama.


Petak vece je Sanjino vece. Idemo na veceru u "Elit" pa u kafe "Galerija". Dugo godina Galerija ce biti najbolje mesto za izlazak u Nisu. Basta u dvoristu starinske kuce u hladu dva dzinovska oraha sa okruglim sankom, pretvorena u kafic na otvorenom izgledala je kao ulje na platnu. Ram su cinile stotine gostiju, mahom vidjenijih Nislija. Naslov slike je mogao biti "Ko je ko u Nisu". Sanja je sijala kao novogodisnja jelka u svojoj omiljenom sivon kompleticu sa kratkm suknjom i stiklama srednje duzine. Pricalo se da je imala druge najduze noge na svetu, odmah iz Ajfelove kule. I mene ponelo gradivo tih godina, pa sam uz crne cipele, crne levis 501 farmerice i crnu tesnu armani majicu, obukao estravagantno crven armani sako. Na ucestale opaske da je crveno pederska boja, odgovarao sam da crne cipele i tvrd kurac nikad ne izlaze iz mode a boja sakoa se menja.

Jedan od najlepsih gradskih parova, prelepa, manekenski gradjena cura u drustvu poznatog kosarkasa sa losom reputacijom cuteci je ispijao svoje pice. Nije to bilo ono cutanje "razumemo se i kad cutimo". Naprotiv. Nismo imali o cemu da pricamo. Stajao sam za sankom u svojoj Dzems Bond pozi i narucivao nam cetvri martini. Samo na prvi pogled smo izgledali kao savrsen par, ali pazljivom posmatracu ne bi promakla cinjenica da skoro i ne razgovaramo i da nema one neznosti i topline koja krasi zdravu vezu. Nasa veza je u komi sa povremenim gubljenjem pulsa. Seks za novaka, pa za srpsku novu godinu, pa se potrudim za osmi mart i njen rodjendan juna meseca.


Osetio sam neku blagu jezu kada sam ukapirao da je zamor u basti zamro i da se, po prvi put te veceri, jasno cula prigusena muzika. Nije potrebno da budes Sasa Djordjevic da bi uglovima ociju video da se ljudi okrecu ka stepenistu. Osetio sam miris parfema pre nego sto sam je video. Bilo je kao u u bajaginoj pesmi.

" Onda se je pojavila ona u oblaku parfema..." Imala je prelepu crvenu pustenu kosu, dobro skrojenu crvenu haljinu koja je isticala savrsene proporcije njenog tela, koje , kao da je Da Vinci licno proracunao. Haljina do clanaka sa slicevima koji su vise otkrivali nego sakrivali. Carobni dekolte je pokazivao prirodne grudi "to die for". Pretpostavljam da ona Bajagina nije imala ovoliko dobre sise. Mahinalno analiziram celo drustvo nepoznate lepotive i zaljucujem je cela ekipica malo poplila i da je najverovatnije Galerija mesto za after party proslave obljetnice mature. Provaljujem da se jedan od drugara iz odeljenja navukao na nju. Doduse sa zadrskm od jedne decenije.

Neverovatno je koliku je reakciju izazcvalo pojavljivanje prelepe zene. Bilo je neprijatno kako su ljudi buljili u nju. Cure su mahom nalazile manu njenim prevelikim grudima i preslobodnom slicu, dok su muskarci pravili blago telece poglede uzivajuci u toj blagodeti za oci i dusu. Bez obzira koliko sam se cvrsto upinjao da se pravim nezainteresovan nisam imao ni malo uspeha u blefiranju. Jos gore. Osetio sam da mi je proradio instikt. Iskonski nagon. Ipak sam ja bio jedan od najbrzih spermatozoida.

Pocinjem da zagovaram tezu da je Galerija vec postala dosadna i da je bolje da idemo kuci. Pricu pojacavam glavoboljom koja pocinej par sati ranije nego uobicajeno. Sam sebi izgledam totalno uverljivo. Medjutim Sanja pozrtvovanim startom izbija loptu i prelazi u napad po desnoj strani terena ukazujucu na mogucu vanrednu seksualnu aktivnost u sred avgusta. Onako pripita pocinje da se trlja uz mene nezno mi stiskajuci guzove. Od tog zahvata nema odbrane. Brzo procenjujem stetu i zakljucujem da mi je jeftinije da se predam i da se nadam da cu imati sansu da se vratim u Galeriju dok crvenokosa pepeljuga ne iscezne da probam da se kvalifikujem u ligu sampiona crvene boje.

Pri polasku kuci, Sanja se pozdravlja sa drustvom iz skole a ja koristim priliku da olaksam pritisak 007 stil zivota na moju besiku. Dok sam prao ruke, sto, istini za volju veoma retko radim nakon pisanja, u ogledalu, kao Alisa, video sam Crvenu. Dok sam je drzao srce da mi ne iskoci iz armani majice crvena me je poljubila bez reci i nestala iza vrata na kojima je bilo ispisano slovo "Z". Ja sam ostao da lebdim. Na usnama mi je ostao ukus crnog vina a u nozdrvama miris njenog jebeno dobrog parfema.


Izlazim iz WC-a uzimam Sanju za ruku i brzim koracima odlazimo ka mojoj gajbi, svega par minuta od galerije. Kao sludjen bik kome je dugo mahano crvenim carsavom , onako pripit nisam ni provalio da je po sredi vanredna seksualna aktivnost pa sam zablistao na sredini terena u igri koju bi mnogi komentatori nazvali "sitan vez". Samo mojim komsijama sa sprata treskanje kreveta vise zvuci kao pneumatska busilica nego kao vezenje. Pokazali se da je to bio potez koji je vraca publiku na stadione. Sanja me je sa velikom osmehom ljubila dok sam je pratio kuci.


Spreman za borbu se sa vremenom, na izlazu iz stana sam maznuo kljuceve caletovog ganc novog juga. Nikad pre i nikad posle nisam krao kola ili pare od roditelja. Ali ovo je bila crvena uzbuna. Otpratio sam sanju, dotrcao do moje zgrade i seo u ukradeni jugo. Neki glupi alarm mi je kidao zivce par sekundi dok nisam startovao auto. Parkiram direktno na ulazu u galeriju praveci se da nisam video znak za zabranjeno parkiranje. Ubrzanim korakom prolazim kroz unutrasnjost kafica iduci ka basti. Crvenokosa i ja se Srecemo na stepenistu dok sa svojom grupom izlazi iz baste. Dobro je - stigao sam u zadnjem trenutku. Dok se pozdravljam sa njom upoznaje me sa svojim drugovima iz odeljenja. Kaze da su se odlicno proveli na proslavi desetogodisnjice mature. Dok se produzeno rukujemo u mimoilazenju osecam da joj se dlan znoji.

- Ostani.

- Pa neznam...

- Ostani molim te...

Sve vreme se gledamo u oci i cini mi se da nasi pogledi mogu da zaustave okretanje zemaljske kugle. U romanticnu scenu dvoje glavnih glumaca se od negde ubacuje statista maturant koji je imao svoju sansu pre 10 godina:

- Jel imas neki problem momak?

A ja sam takvih situacija apsolvirao na desetine. Momak dobio je najneocekivaniji odgovor

- M'rs bre u picku materinu! Gubi se odavde! Gubi se!

On me gleda skroz zbunjen. Crveni kao bulka. Ne veruje sta se desava. Totalno je zatecen situacijom.

- Sta me gledas bre? Gubi se!

Zauzimam svoj poznati stav koji brise secanja na lepu proslost i domace vaspitanje. Svakim delom tela saljem poruku statisti da je bolje da ide.


Vidim crvenokosoj se dopalo sto sam spreman da se borim za nju ali se jos se jos uvek necka da ostaje samnom. Drug iz klupe se malo udaljio, gledao par sekundi u nas pa otisao. Izgleda da mu se razvoj dogadjaja nije bas dopao.

Kao u haiku pesmi magicni trenutak gledanja u oci se nastavlja. Ja cutim u podnozju stepenica. Ona cuti na vrhu. Kao u knjizi kod kolege iz Engleske, onomad u Veroni 1303. Kvrc! Prelomila je. Ostaje sa mnom.



Vozimo se bez reci jugom po gradu. Opustele ulice i ckiljavo svetlo mi izgledaju kao Las Vegas. Drzimo se za ruke, sto mi komplikuje menjanje brzina. Kroz otvorene prozore do nas dopire miris kise u najavi. Ni sam neznam zasto vozim prema Cairu, najvecem gradskom parku. Kroz mrezu uskih pesackih staza vesto nalazim put do mostica u centru parka, gde je poligonncic ne kome smo se, kao deca, na biciklama ucili osnovama saobracaja. Taj mostic mi je bio omiljeno mesto za igru kada sam bio mali i pojavio se direktno iz sedamdesetih godina na ekranu mog navigacionog sistema.



Ljubimo se na mosticu naslonjeni na bordo Jugo. Vetar se igra sa njenom crvenom kosom i podize joj haljinu. Koristim priliku da zavucem obe ruke ispod. Vetar, munje, gromovi, cuda... Pocinje oluja. Svakim praskom groma sve se vise pribija uz mene. Grize me za bradavice, razvezuje mi kosu, skida mi majicu. Sevaju munje iznad nas, udaraju gromovu medju nama. Vodimo ljubav u sred Caira na najvidljivijoj tacki, na mosticu, na haubi juga. Od snaznog pljuska smo skroz mokri. Dok ja pilotoram razornim projektilom nadrazujuci G i ostale tacke njenog ljubavnog tunela osecam da s enjeno telo grci od zadovojstva i da polako klizi niz haubu. Osecam i kako noktima zabodenim u moja ledja pokusava da ostane na autu. Mozda po prvi put u zivotu osecam kako nam se tela sjedinjuju, kao sto to objasnjavaju stari Indijski teoreticari seksa. Priblizavali smo se tacki totalnog spajanja. U iscekivanju orgazma koji nam se se kao zahuktala lokomotiva neumoljivo priblizavao otvorio sam oci da uzivam u njenoj lepoti. Iznenadilo me je dnevno svetlo svanuca umesto ocekivane bledozute svetlosti javne rasvete. Njena izuzetno bela put, crvena haljina i crvena kosa su izgledale orgazmicno. Kroz kisu koja je posustajala, ne mogu a da ne primetim copavu zenu, koja hoda prema nama u nameri da prodje ispod mostica i produzi svojim putem. Crvena nema pojma ni da je svanulo, ni da nas neko gleda. Meni neprijatno ali nema sanse sada da stanem. Baba se klati kao metronom dok nam satim prilazi i sve vreme me fiksira. Meni se polako grci prostata. Baba hoda pema nama. Evo ga ide nezadrzivi cunami razularenih spermatozoida. Kad je prisla toliko blizu da sam joj vido brkove, urokljiv pogled i Rudo cipele osetio sam kako me udara voz orgazma. Poceo sam da svrsavam toliko znazno da sam izgubio dah. Svrsavao sam po crvenoj haljini, po belom stomaku, po crvenoj kosi, jugu, po sebi... Svrsavao sam po celom cairu. Svrsavao sam satima. Crvena me je pratila u orgazmu uvijajuci se po haubi snazno me stiskajuci nogama oko pasa.

Kako sam saznao kasnije to joj je bio najbolji seks ever. I meni. Onako vreli, zaznojeni i mokri od kise, seli smo u ponos Kraujevacke fabrike automobila. Na radiju Joe Cocker jos uvek promuko i jos uvek peva. Mi cutimo. Osecam kako mi se tresu noge i kako me prolaze zmarci. Gledam kako se polako zamagljuju stakla ili se meni muti u glavi od uzbudjenja. Ipak je staklo zamagljeno, otkrivam dok ispisujem prstom:

- Kako se zoves?

Ona odgovara sa

- ?

Tako je i bolje. Ostacemo jedno drugom carolija letnje noci. Zvuk kise polako pocinje da nadjacava otkucaje nasih srca. Gledamo se zaverenicki. Jugo pali iz prve, za promenu.

Dok ona kao zena od gume zakopcava brushalter negde visoko na ledjima ja volanom nisanim tananu pesacku stazu. Boze kako je lepa ova zena, divio sam se dok sam vozio sa Monalizinim osmehom na licu. Parkirao sam izpred njene zgrade na travnjaku. Dok je bez reci izlazila iz auta i bez reci prilazila ulazu u zgradu sa fasadom od zute opeke, gledao sam bez reci kako hipnoticki njise kukovima dozvoljavajuci slicevima da joj zagrizu butine. Osetivsi moj pogled zastala je i pogledala me je kao da zeli nesto da kaze ili da pita. I pored strasnog poriva da odigram, rezonski, na prvu stativu i uzmem broj telefona, ili barem pitam za ime. Ja to nisam uradio. Glup! Odigrao sam za publiku ali ne i za tim. Samo sam je odgledao dok je klizila ka ulazu zgrade. Dosla je niodkuda i otisla ne ostavivsi tragove. Samo taj jebeno dobar parfem u mojim nozdrvama i slatki umor.

Rasejano manevrisuci jugom vozeci unazad, isparkiravam se isprepadavsi kevu jednog mog druga iz osnovne skole dok je izlazila iz pekare. Osecam miris bureka sa mesom, dok se ja onako bez majice sa rascupavom kosom i krvavim ocima ljubazno izvinjavam iz auta. Zena me gleda belo i pita jesam li dobro. Verovatno misli da se drogiram. Dobro sam. Odlicno sam.

Ovu avanturu nisam poverio nikom od mojih drugara, mimo starog dobrog obicaja da se pohvalim. Prica je bila skroz neverovatna. Ostavio sam da bude totalna tajna. Vremenom sam prestao i ja da verujem da se to zaista desilo.


U medju vremenu me je sanja ostavila ponovo, Jugoslavila pobedila na evropskom u Grckoj, poceli Dejtonski pregovori, a ja sam se kao malo usporio. Bilo neko zimsko vreme. Posvetio sam se izucavanju sopstvene inercije. Nisam radio nista. Kasete, video klub, kafa u papiju... Cak sam i prolongirao izradu diplomskog na uzas mojih roditelja.



Vracam se sa treninga, ubacujem ves u masinu zvoni mi telefon. Ona! Sapuce. Kaze dolazi za vikend. Ide da se vidi sa muzem u Bugarsku pa ce da spavaju u Nisu. Saznajem da joj je muz neki rutavi tajkun nizeg formata koji je u bekstvu od necega u Bugarskoj.

Vikend, gajba, zavese, svece, latice ruza, sladoled i sampanjac. Seks, seks i seks. Jednostavno ne mozemo da stanemo. Mora da ide. ona ca zvati.

Nema je da zove...


Pismo iz Bugarske. Frka muz ima neke probleme moraju da beze iz zemlje. Jos je provalio za nas. Bilo ili ili. Ostace da pruzi podrsku muzu a misli na mene.

Vreme prolazi nje nema. Chicago Bulls osvaja titulu protiv Siatle predvosjem vanzemaljcem sa registarskim oznakama 23. Ja u Beogradu sa nekom ekipom. Kao i sve Nislije, setamo se po Knez Mihajlovom i pravimo se da smo Beogradjani.

- Vidi onu ribu.

Noge mi se odsekle. Prisao sam joj. Samo je rekla prati me. Gajba u nekoj od boznih ulica. Seks, seks... Lupanje srca. Kaze da hoce da ga ostavi i da se vrati da zivi u Nis. I opet nestala na dudi period iz mog zivota.


Opet ja sa treninga, opet telefon zvoni. Beli Panasonic mi opet donosi njen sapat. Rekla da ne moze da prica a da mi je poslala pismo, u kome objasnjava planove za nasu buducnost. Pricala je vrlo kratko i vrlo tiho. Kada je prekinula vezu ostao sam sa telefonom u ruci i zebnjom u grudima. Jebote pa ona se razvodi. Da li to znaci da ona ocekuje da se mi uzmemo ili sam ja lose razumeo?

Da li to znaci da je predamnom trenutak odluke da li cu da podjem za srcem ili odigram na ziher i ostanem slobodan. Kao kompjuterski virus, dilema oko crvenokose mi je blokirala svaki drugi tok misli. Stalno mi je pred ocima "duplo ili nista?"


Par dana nakon sapcuceg poziva, u momackoj sobi sam osetio miris poznatog parfema. Jel ja to pocinjem malko da ludim. Za svaki slucaj pitam caleta jel bila neka zenska u mojoj sobi. Kaze da nije ali da je miris od pisma. Tek tada na stolu primecujem kovertu bledo zute boje sa mojim imenom ispisanim lepim oblim rukopisom. Miris naparfemisane koverte mi se i danas vrzma nozdrvama. Dugo smo se gledali pismo i ja. Ako ga otvorim moracu da odlucim.

Vreme je prolazilo a ja pismo nikada nisam otvorio. Jedino sam saznao kako se zove parfem.

Escape!

To mi je bilo resenje dileme. Pobegao sam.





I tako je izgledao dobar deo mog zivota. Trazio sam trazio, a kad nadjem, pobegnem. Na moju srecu, moje trazenje jos uvek postoji ali je sada dobilo drugi oblik. Sada uvek trazim jednu istu. Sada trazim moju. I dan danas se sav ustresem kada vidim moju Jovanu. Uvek pomislim "boze kolko mi je lepa zena". Iznova i iznova se udvaram i uvek se sa istom strascu. Udvaram, nadam i obradujem... Ne smirim se dok je zavedem. Svaki put kao da nam je prvi. A ona sta ce, jadna zena u cetiri zida. Koprca se koliko moze. Da nisam takav mozda bi odavno od mene digla ruke. Ovako dize noge. U ostalom ja sam i pred popom i pred maticarem tvrdo obecao da cu da ispunjavam svoje bracne duznosti, ima i zapisnik, svedoci... Necu da se brukam. Rec je rec.