Ponavljam peticiju

http://www.petitiononline.com/itc2007i/petition.html

Uvek volim da sednem u aktivisticki autobus. U poslednje vreme i ne pitam za pravac ili akciju: vazan je put a ne samo cilj. Vazno je vreme koje provedemo zajedno u autobusu isto koliko i akcija koju cemo obaviti negde. Juce sam isla sa Incest Trauma centrom i Zenama i crnom u Vranje
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=06&dd=24&nav_id=305233
Posle konferencije za stampu skupljale smo potpise prolaznika. Pre nekoliko meseci objavila sam online peticiju koju ovom prilikom ponavljam, iako je vecina glasova sakupljena on the ground a ne on line.
Inace inicijativu je podrzalo 110 vladinih i nevladinih organzicija, Na primer: ministarsva policije, zdravlja i vera...Incest trauma centar redovno sa njima saradjuje.
Narod sa ulice nas je vrlo lepo docekao i masovno su potpisivali: da smo mogli tako do ujutru imam utisak da bi celo Vranje potpisalo. Iako sam cula da je Kostunicin i Veljin miting bio grandiozan na tom istom trgu, iako sam snimala predstavu u autobusu Dah teatra dan posle proglasenja nezavisnosti Kosova kad su nam pocepali plakat Evropske unije i jednu predstavu ukinuli, Pahomije je odigrao svoju katalizatorsku ulogu u tom gradu. Samo nekolicina gradjana se pobunilo na plakat protiv Pahomija, ostali su citali i cutke potpisivali.
Pored dece zrtve nasilja i zakona koji ih ne stite vec nasilnike, valja pomenuti i roditelje u ovom slucaju koji godinama ne odustaje bez obzira na pretnje i ponizavanja. Potpisite, niko nije ostrvo , nasilje se siri ako ga ne identifikujemo, imenujemo i zabranimo.