PERSONALNA ISTORIJA ABORTUSA od 1999. do 2004.

***imena i licne zamenice su promenjene ali cinjenice nisu***

Ova tema mi je pala na pamet u vezi sa jednom nedavnom zakonskim ‘razvojom' ruske demografske politike: prema novom zakonu zena, ako je u braku, ne moze se prijaviti za abortus bez dozvole svog muza.

1999. vec sam bila u prve godine na faksu kao sto i moja najbolja prijateljica, Mira. Mira je imala decka o kome se znalo da je bivsi narkoman. Kada je zatrudnela imala 18 godina i jos cetiri i po godine faksa da zavrsi. Prva mada i svaka sledeca reakcija decka je bila - samo abortus ili cao. Ni Miri nije bas odgovaralo da se porodi. Ja i Mira smo otisle zajedno u Centar zdravlja i planiranja porodice za omladinu ‘Junona' gde smo videle guzvu devojka od 13 do 19 godina u hodnikama ispred sala lekara. Lekari i medicinske sestre pricajuci u hodnikama neretko su se obracali tim devojkama sa osmehom u fazonu - Pa sta sad places, draga moja, nisi valjda plakala dok svrsavala. Izgleda niko nije uzimao u racun da puno od tih devojka su zatrudnele u rezultatu silovanja sa strane muskih clana porodice ili decaka iz skoli. Najveca guzva je bila u hodniku ispred sale psihologa, naravno. Dva dana kasnije posle prvog dolaska ja i  Mira smo se vratile na ‘proceduru' pa ja sam ostala da nju cekam. Gde je bio njen decko? Dosao je kad ona je vec izasla, rekao je da nema smisla da idemo taksijem jer je guzva u gradu i Mira je prihvatila da idemo metroom. Samo posle toga kad je decko ukrao pare od njenih roditelja Mira je raskinula sa njim jer shvatila da tu se ne radilo o ‘bivsem' nego o nikad-bivsem narkomanu.

2001. godine moja prijateljica sa faksa pocela da zivi zajedno sa svom momkom i za neko vreme zatrudnela. Prestala je da pusi, pocela da jede zdravu hranu i tako je trajalo mesec i po dana. Iako su hteli i da se ozeni, nesto je islo cudno pa i odlucili su da abortus je bio najbolje resenje jer su jos mladi, nezreli, moraju zavrsiti studije i tako dalje. Posle toga njihova veza je potrajala jos pola godine i ona se raskinula sa njim jer je postao neizdrzljivo ljubomoran.

2003. godine slavila sam rodjendan, pa otisle ja i  sestra i jedna prijateljica u kafic gde su dosli dva momka jedan od kojih rekao da je odmah se zaljubio u mene. Nekoliko puta smo isli negde u bioskop pa po kaficima i jednog jutra sam se probudila kod njega. Svi smo imali takvih slucajnih neobaveznih veza, svi smo nekad se probudili nesvesni toga kako smo dosli ovamo. Sve bi bilo dobro ali nije taj momak voleo da koristi kondom. Ubedjenjem i poljupcima to se resavalo - poceo je da ga redovno koristi pa sam prestala da brinem. Posle par meseci postao mi je dosadan i naporan ali nesto nije bilo u redu - morala da dobijem a nisam. Posle deset dana sam saznala da sam trudna i nisam poverovala. Kad sam pitala momka rekao mi je sa suzama da je uzasno kriv jer je hteo da ostanem sa njim, da se udam za njega - pa i skinuo je kondom bas pre svrsavanja pa ja nisam to videla niti osetila. Jebu mu mamu... Kako je takva misao nekome uopste moze da padne na pamet? Nisam ga volela, uvek sam bila ubedjena da je abortus pravo svake zene, nisam imala religioznih niti etickih predrasuda. Posle nekoliko pregleda i razmisljenja o postojecim opcijama, kupila sam kod ginekologa lek za vestacko prekidanje trudnoce. Deset dana sam skoro svakih par sati onesvestila od bolova ali morala sam ici na posao svakog radnog dana.

2004. godine upoznala sam Jucu koja je postala jedna od najblizih prijateljica za mene. Juca je jedna vrlo lepa devojka iz Murmanska kao sto i Mira. Bila je Juca manekenka i igracica, Miss Murmansk, popularna i poznata. Valjda mozete zamisliti taj zivot: zurke, nocni klubovi, neki novac tamo i ovamo i naravno muskarci. Od svih mogucih varijanta je Juca izabrala jednog 40-godisnjeg ozenjenog bogatasa-kriminalca... Dugo ta prica trajala, cak kad i bio u zatvoru pa i ponovo kad izasao. Dobijala od njega najskuplji pokloni - a i najzesce batine. Isli su i na nevernovatne putovanja - ali bilo je i batina i silovanja. Doslo je do toga da je najbolja Jucina prijateljica postala njegova zena koja na isti nacin dobijala batine i varanje i svasta. Kad je bio u dobrom raspolozenju donosio je pokloni u dijamantima i zlatu i cipelama i sta ja znam, a kad polude i naljuti, sve bi to slomio, izbacio u djubre pa posle bi silovao damu svog srca. Od ovog bogatasa-kriminalca, poput kola i bunda, dobila je Juca i cetiri abortusa - i to pre nego sto je napunila 22 godine. Odlucila je da pobegne u drugi najveci ruski grad gde je ziveo jedan od bivsih pratioca bogatasa sa svom porodicom. Morala da se sakrije ispod police u vozu jer su pripadnici bogatasa su je svuda trazili. Uspelo je. Sada Juca vozi svoja kola, nosi svoju bundu, zive sa svom deckom i hoce da njih dvoje naprave decu - ali ne zna da li ce moci.

Eh sad, zasto bih sve ovo napisala? Sa jedne strane, abortus je tragedija za svaku zenu cak kad je i ona nesvesna toga. Tuzno mi je da od mojih prijateljica znam samo jednu koja nije radila abortus. Tuzno mi je da ima puno infertilnih zena koje misle da svaki abortus je zlocin protiv njih. Tuzno mi je da nivo obrazovanja u sferi seksualnih odnosa je toliko nizak da cak i vrlo pametne i obrazovane zene ne znaju ili ne umeju da se stiti - niti muskarci su spremni da zrtvuju neki deo svog zadovoljstva za zensko i svoje (!) zdravlje i bezbednost. Tuzno mi je i to da nasa drzava hoce da spreci zensko pravo da se stitimo od posledica svoje i muske gluposti. Sigurne kuce su pune zena koje su se porodile vise puta jer muskarci mislili da deca su u nekom smislu osiguranje za njih - da zena nece pobeci od njih po svaku cenu iako ti muskarci ih tuce i siluju kod kuce. Naravno nije pitanje 'pro-choice' ili 'pro-life' jednostavno ali bar moje licno iskustvo kaze da zene moraju imati pravo da bar na kraju, ako nisu bile od pocetka pametne, preuzme odgovornost za sebe jer muskarci nisu na to spremni. Mozda sam pesimista ali u ovom kontekstu jedino sto me donosi zrnce optimizma je mogucnost izbora koju drzava pokusava da ogranici.