... O Urbanim Legendama

Malo hlađenja smehom u vrelim letnjim noćima.

Sve slučajnosti ovog teksta su namerne. Tačnije ako znate aktere ovakvih dešavanja, onda ste i sami deo jedne od urbanih legendi. Takođe Vas molim da podelite sa nama i ostale koje znate. Svaka od ovih priča kreće istim tekstom:

“E, brate, da ti ka’em…”

Urbana Legenda 1 – kako smuvati devojku

On je bio student prve godine, a šta ti ga ja znam, navodno arhitektonskog fakulteta. Par godina je studirao, pa se vratio nazad. Nije ga to više specijalno zanimalo. Ali je jedan događaj ovekovečio njegovu ingenioznost – koju i dan danas ispoljava na jednom od lokalnih radija. Daklem…

Prva godina, a njemu se sviđa jedna devojka. Amfiteatar pun ko oko – onako kako može samo da bude u prvoj godini na fakultetu u Beogradu. A šta sve smisli dokon mozak…. U jednom trenutku se na vratima amfiteatra pojavi g-din konobar (iz one urbane legende Konobar nas mrzi), sa ajncerom i kapućinom latte, ružom i karticom. Asistent ostade u čudu, zamucnu, i kao eto samo što nije, ali i dalje ćuti. Ne zna čovek šta da kaže. Konobar i dalje nezbunjen, gleda po amfiteatru, tražeći pogledom – i ubrzo je spazi.

Pazi sad, dovoljno je i to što ti se tako nešto desi da budeš u centru pažnje sledeće 2 nedelje. Mislim, doneo ti neko kafu na sred predavanja. Dobra fora nema šta. Dakle, konobar dođe do tog reda, i devojci isporuči sve tri stvari, i bez pitanja se ćutke povuče. Jel’te kao u najluksuznijem restoranu – sve profi. A devojci neprijatno, neprijatno… al šta će, šta je tu je, ona uze onu ružu, popi malo one kafe, i verovatno u sebi misli “Otvori se zemljo de baš mene nađe…”. Asistent, kao da ne napravi frku nastavi da priča.

Ona, opet i malo znatiželjna, uze onu karticu i otvori je. A na kartici stoji:

“Ovo nije ništa u poređenju sa onim što dolazi.”

Par sekundi posle naš heroj urbane legende, uđe u amfiteatar u stilu Džon Vejna koji ulazi u kaubojski bar, asistent diže ruke od svega, poče da psuje onako za sebe, a iza našeg heroja – Pleh Muzika na sav glas, pa udri, pa udri, pa udri…. Pa na kolena, pa u grudi, pa na srce junačko…

Kažu da je smuvao par dana kasnije.

Samo nemoj sada da mi neko kaže da žene ne padaju na publicitet =)

Urbana Legenda 2 – Najveći blam

Bila neka radio emisija u kojoj je organizator emisije davao snimljen CD i karte za cert (ili šta god već) za onoga ko se javi i ispriča najbolji blam koji je doživeo. Javljali se različiti, ali jedan je bio neprevaziđen…

Kažu da je ovako počeo izlaganje, koje je kasnije ušlo u legendu:

“Deco, ja sam malo stariji, i mene ne zanima ta vaša nagrada, ali ja moram nekome da ispričam šta mi se desilo kada sam ja bio mlad. Niko do sada od mojih ne zna za ovu priču. Bio sam u Sarajevu, za vreme stare Juge, u poseti prijatelju koji je bio u vojsci. I ono, tada se putovalo vozom, kakva kola, kakvi bakrači. Lepo smo se mi bili proveli, ali on je morao nazad u kasarnu tačno u 22h a meni voz za Beograd polazi u ponoć. Imam ti ja još dva sata i reko’ da se malo prošetam Sarajevom. Šipčim ti ja tako, a ono već malo kasno, pa i ne rade sve radnje niti prodavnice. I meni se negde u toj šetnju desi da moram da idem u WC. Na veliku nuždu. Gledam ja, gde ću, šta ću, pa se smislim. Reko’ neću nigde nego da ja negde nađem WC papir pa ću već tu negde da nađem neki mrak.

Tako i bi. Nađem ja neke novine, i to će da posluži, mislim se. Uđem u neki haustor, pa u neko dvorište. Mrkli mrak, samo oko mene neki kontejneri. Smestim se ja tu između njih, čučnem, i završim posao. Samo što sam završio posao, …

… otvore se neka vrata ispred mene, svetlo direks piči u mene i ljudi krenu da izlaze iz bioskopa. A ja, ni tamo ni vamo, čučim… Šta da im kažem… Dobro veče?”

Urbana Legenda 3 – Japanski običaji

Jedan momak je bio u Japanu godinu dana. Radio u njihovoj kompaniji. Pored svih priča koje sam čuo ova me je … ufffffff, pa npr, najviše pogodila….

Dakle, jednom godišnje se skupi ceo tom management firme i ide u neki njihov restoran na proslavu dana trešnjinog cveta. Ili šta god već je ta proslava, svejedno, nalaze se u restoranu gde se sedi na zemlji ispod realnih stabljika trešnje koja je u cvatu. Znate valjda i sami da imaju fetiš trešnjinog cveta. Sve u svemu, naj junak se našao, ni div ni kružan, u sred toga svega kao čovek iz neke druge zemlje kome je upriličena ta mogućnost da sa tom management-om firme ide na jedno takvo mesto.

E sad, sledi niz događaja koji se meri sa najboljim SF pričama. Dakle, u taj restoran na taj dan izlaze više manje top managementi mnogih firmi. Ae sad, nije to toliko čudno, rekli bi ste, ceremonija je…

Da nije običaja da se General Manageri firmi obraćaju svim ostalim prisutnima u pola večeri. Onako neplanski. Te se digne jedan, pa nešto na japanskom, a svi aplauz, te drugi, a opet cela kafana aplauz, i tako dalje…

Pita naš heroj jedinog lika koji je pričao engleski – Šta se dešava? Kaže ovaj – To su sve sami GM-ovi, iskazuju privrženost svojoj firmi određenim zavetima koji se sada iskazuju pred svima.

Odjednom, jedan od prisutnih GM-ova, u sred govorancije je – sad dolazi SF deo – dao da mu se počupaju obrve da bi tim gestom prikazao svoju privrženost firmi. Jak gest nema šta, ali za jednog Srbina koji se nalazi tamo, situacija tek počinje da se kuva.

Dođe red i na GM-a firme gde je ovaj momak radio. Ustade on, poče nešto da priča, i sve vreme pokazuje u ovog našeg junaka. Ovaj, opet u zbunu, pita prevodioca – A šta sad?

Tek će ovaj – Pa ovako, pošto je naš GM vrlo privržen našoj firmi, a našao se isprovociran gestom onog prethodnog, rešio je da pokaže svima koliko daleko ide njegova privrženost. Dakle, ritualno te poziva da zajedno sa njim, kao jedini stranac u kafani, pred svima ostalima,… ehm… spališ stidne dlake upaljačem i time pokažeš koliko si ti postao privržen za ovo kratko vreme. Ovo je, samo da znaš, velika čast koju ti ukazuje. Izvoli.

Šta biste vi uradili na njegovom mestu?

Nikada nam nije rekao šta se desilo do kraja. Mislim da je i bolje tako =)

A sad malo vi … =)