Apstinencija i predgradje

Jeste li i vi primetili koliko je ova godina puna "hepeninga" i "desavanja" na koje prosto morate!!! (kategoricki imperativ) imati svoje misljenje? Evrovizija (kojoj je pristustvovao rekordan broj zemalja i preko 4000 akreditovanih novinara koji su imali optimalne uslove za rad u do sada najvecem press centru u kojem je na raspolaganju bilo preko 200 racunara i najveci broj fanova i kojoj se prvi put u istoriji organizovane dve polufinalne veceri i koja je prosla bez i jednog incidenta i za koju su svi ucesnici rekli da je super i za koju smo postavili visoke kriterijume - sve znam!), Evropsko prvenstvo u fuzbalu (na koje steta sto nismo otisli jer eto tamo sve go patzer do patzera, i ako su mogli Croati do 1/4 finala mi bi dva puta igrali finale i oba puta pobedili bilo koga tamo, jer budimo realni Hrvati samo imaju srece, dok mi - mi igramo Fudbal - i to sam sve zapamtio sa "Jodlovanja"), izbori (presudni, krucijalni, pivotalni, sudbinski, evropa sada ili nikad, kosovo je srce srbije - jesam nesto zaboravio), postizborni koitusi i koitus-interuptusi, te pripadjuci laki politicki petinzi i ozbiljna socijalno odgovorna orgijanja... Skoro nije bilo ovako "oppinionated" godine u Srbiji. A tek sto je prosao jun!

Ni jedan spisak tema na koja MORATE (ha! we dare you not to!) imati misljenje je nije potpun bez Misljenja (mit grosses M) na temu big screen izvedbe poznatog sit-coma "Seks i grad". Stvar se toliko otela svakoj kontroli da cak i NIN ima svoje misljenje na temu Seksigrada i to u 3000 jubilarnom broju, negde izmedju Radosa Ljusica i Jirgena Habermasa (!!!).

Skuzajte, ali imam ga i ja.

Sinoc sam ga gledao. Odmah da se razumemo - od dva sata i trideset minuta koliko traje, film je fenomenalan u 2 sata i 25 minuta. Sve sem onog mega glupavog opstinskog vencanja. To mi se bas nije dopalo! Nije im to trebalo. Enough said!

Nesto sam drugo hteo: Jel se samo meni cini ili ljudi preozbiljno kapiraju tu seriju?

Vidim da se film kapira ili kao ozbiljna socioloska studija ili kao ovovekovna varijanta "Trijumfa volje" - najcrnja propaganda (muska ili zenska, brendoloska ili what/who not - zavisi od skole misljenja koju potpisujete).

Ljudi trose ozbiljno vreme analizirajuci Keri, Samantu, Mirandu i Sharlot pritom stvarajuci ustisak da bas ne kapiraju 100% da su ti likovi IZMISLJENI, to jest da su produkt vandredno zivahne maste Candice Bushnell. Dakle baka Kendis je IZMISLILA 4 lika i prateci enturaz (stereo)tipova i (stereo)tipkinja kako bi stvorila jedan bajkoviti svet i zabavni sitkom, te ih je pazljivo konstruisala kako bi svojim komplementirajucim karakterima pomagali dinamici serije. Ovo NIJE dokumentarac. Nije socijalna studija zivota single zena u Nju Jorku, nije naucni projekt...Dapache! Ovo je zabava!

Ali ne! Taj nam je momenat nekako promakao!

Ljudi generalno vole (nay, crave for) teorije zavere! Te da li je htela da kaze da su zene kucke, te da li je htela da kaze da su muskarci kuchkani, te da li je poenta da budes sam, te da li je poenta da budes sa nekim, te deca da ili deca ne....

AMAN! Gasi, stop, obustavi!

Poenta je - in my book - da uzivas, vidis dobre krpice i giljke, pokupis neki interior design tip, nagledas se Menhetna, zgodnih bajica i cica, lepo serviranih koktelcica i klopice - provedes vizuelno stimulisucih 30tak minuta i onda nastavis sa svojim zivotom Ocajne domacice, precvalog domacina, drogirane tinejdzerke i what not!

Tesko mi je da zamislim da je Bushnellova bas imala pretenzija da postane zacetnica novog talasa u filozofiji ili da kroz formu "intrigantno sexy bestsellera" preispituje i reevaluira postulate i socijalne aranzmane formirane unutar zapadne civilizacije, a jos manje mi se cini da joj je namera bila da kroz svoje delo nudi (kriptirane i u mozgolomke upakovane) odgovore na pitanja koja muce coveka i zenu, ono since the dawn of time tipa - sta je smisao zivota - i te scene!

E, ali onda se tu nadje neka "urednica srednjih strana" Kurira, Gazete ili cega vec, "life style novinarka" vaseg omiljenog zenskog casopisa, neki "seksolog i sociolog", neka "analiticarka medija" ubacena u petu brzinu "must-appear-EXTREMELY-inteligent" ego-tripa i od lagane letnje zabave nastane podjarmljivacki instrument u rukama novog svetskog poretka sa ciljem da nas sve uniformise i unisti nase STVARNO ja - i to dok si rekao keks (i grad)!

Ili se tu stvori kakva teleshop emisija upakovana u formu "lyfe style-whats hot and whats not&fashion guru" emisije, pa krene da propituje nase lokalne nesretnice i nesretnike ko su oni - Keri, Samanta, Miranda ili Sharlot, a ovi se naivni i opcinjeni kamerom, upecaju pa kao krenu da odgovaraju... i onda sve postane jako, jako tuzno. Ono kao kad vas blam zbog drugih - recimo kao kad slusate Jelenu Trivan koja objasnjava zasto su Socijalisti (odjednom) bas cool! Da ne kazem - vrh (brate)!

I one mukice sto su sve Keri, a neka butovnija, koja bi malo da nas shokira svojom slobodnom i nezavisnoscu u odnosu na Establishment - e ta je onda kao Samanta. Yeah right!

Mojih 2 centa za sve Keri,Samata, Sharlota, Miranda-wannabes: Niti jedna od 4 navedena IZMISLJENA lika ne kupuje u Terranovi, ne zicka za fuka od keve i caleta ili ne daj boze decka i ne nosi sinteticke topice i plasticne sorcice niti veruje da "Lepim ljudima sve lepo stoji!" OK? :)

Dakle, ljudi koji i zaista zive na Manhattanu imaju problem da zive tako kao u seriji. Zasto? Pa pogadjate - serija je IZMISLJENA, NAMASHTANA da deluje opijajuce! A i vi budite realni - da li bi vas zanimali problemi sa hemoroidima 4 latino domacice iz Queensa u plasticnim crock-klompama? Kako svi znamo odgor , a ponajpre Candice, to je serija napravljena na jedini nacin koji ce joj zagarantovati uspeh - bajkoviti, sa bogatim sosom od stereotipa i salatom od most desirable brends-glamura.

Seksigrad je samo jedna ogromna bajka u kojoj je Samanta podjednako realna kao i kocija od bundeve u Pepeljuzi, Keri isto stvarna kao otrovno vreteno u Trnoruzici, Miranda jednako postojeca kao i Princeza na zrnu graska, a Sharlota taman realna koliko i zla vila Grdana.

Scena u filmu u kojoj IZMISLJENI LIK Keri oblaci one razne PREDIVNE vencanice skoro da je namerni omaz Diznijevoj sceni u kojoj ptice i mishevi oblace Pepeljugu pred veliki bal. Zar ne? Jedna bajka odaje priznanje drugoj!

Sve te 4 devojke su moderne princeze iz nekadasnjih bajki i sve one cekaju svog princa na belom konju - na nacin na koji ga kapiraju. Neka kao muza, neka kao novu knjigu, neka kao novog klijenta, a neka kao novog muskarca. Ako postoji bilo kakva poruka skrivena iza serijala "Seks i grad" - other than must buy Blahnik ili always dress to impress - onda je to poruka koju i inace nosi svaka bajka - da svako u zivotu moze imati svog princa na belom konju i to od onog trenutka kada se odluci, sazna&spozna ko ili sta za njega/nju znaci "Princ na belom konju" - posao, deca, seks, cipele, paraglajder, motokultivator, cokolandi ekleri...what ever makes you happy!

Wanna fuck? Fuck! Wanna have babies - by all means! Shoes? Who are we to stop you? Dubi ti se na glavi? - Dubi brate do prekosutra, hairli ti...

Mislim, serija (and the movie) je toliko jedno OGROMNO (prelepo upakovano) opshte mesto da to boli. Da nije, kako bi drugacije bilo moguce da se iz jedne serije izvuce toliko medjusobno dijametralno razlicitih tumacenja? Kao i ovo moje npr!

Nas svet generalno n`ume d`uziva. Ni da se opusti!

Sa jedne strane je super sto smo toliko optereceni potragom za Smislom i Porukama jer je to prvi korak ka Nalazenju, ali sa druge strane je otuzno da ga se trazi i tamo gde ga nikad nije ni bilo - u sitkomima i sexy letnjim bestselerima. Zar je stvar toliko izgubljena da po smisao zivota i poruke "kako dalje" kroz bespuca povjesne zbilje zivota s nadom odlazimo u Tuckwood Cineplex ili Dom sindikata? Sto bi rekla Britni - I mean please!

Ako stvarno tako razmisljamo i ako smo desperate enough da trazimo smisao zivota cak i u Seksigradu - onda mislim da vise licimo Homeru Simpsonu i njegovom "I bought everything billboards told me to buy" - nego bilo kojem od likova u serijalu i da smo u OGROMNOM problemu.

Toplo, dakle, preporucam film "Seks i grad" onima koji su spremni da uzivaju u vandredno stimulishucoj vizuelnoj extravaganzzi, vatrometu glamura, te svima koji zele da se nagledaju preskupe odece kako bi odmorili oci od kompleta Natase Jovanovic ili kravata Vuka Jeremica. Potom preporucam i onima koje pale sexy surferi, Manolo Blahnik cipele (koje saznali smo stoje ne tako nedostiznih 25,000 dinara - van rasprodaje), Vivienne Westwood kreacije, ogromni stanovi i gigantski walk-in plakari, Jared Smith i kompanija. Kao i svima koje interesuje ono najprostije - sta je bilo dalje?

Svima, pak, oni koji traze smisao zivota i odgovor na pitanja oko sustine bivstvovanja, bitka i ne bitka - preporucam Kjerkegora! I hladan tus.

A van svega ovog - najtoplije preporucujem - Duffy!