Koštunica konačno odlazi !

Valjda i konačno odlazi – lenji, mrzovoljni luzer V.Koštunica !

Primopredaja

Nekako je većini laknulo (kako god) , što premijer Srbije nije više Vojislav Koštunica! Čak se i Koraks metaforičnom karikaturom oprostio sa „Vojom“ stavljajući ga u „korpu za otpatke“ baš tamo, gde je u političkom smislu završio i Slobodan Milošević. Dva, svojevremeno, od naroda najomiljenija političara završila su na istom mestu, uprkos činjenici da su bili politički protivnici, makar se razlikovali po tome što je Milošević bio komunista(!) koji se nacionalizmom poslužio da bi došao na vlast i na njoj održavao, a Koštunica je bio (i ostao) iskreni nacionalista, ili kako je sam jednom rekao, 1994.godine "Za njih (komuniste – SPS!) je rešavanje nacionalnog pitanja uvek bilo sredstvo, a ne cilj". „Igrom slučaja“ ili voljom naroda, poput Domanovićevog „Vodje“ Koštunica se našao tamo gde, čak ni sam sebe, nije mogao da zamisli – u vlasti, a onda mu se TO dopalo, pa je brljao sve više i više!

Mrljavi i lenji Vojislav još je nekako mogao da bude predsednik SRJ, tada već nepostojeće države, ali kad mu se „zalomilo“ da bude i premijer, tad počinje njegov politički i svaki drugi sunovrat.Ali to nije slučajno...

No, Vojislav Koštunica se na samom početku svoje karijere, univerzitetskog profesora, razlikovao od tada uobičajene slike ideološkog obrasca profesora, ako ni po čemu drugome, a ono bar po slučaju prof M.Djurića. zbog čega je (70-tih prošlog veka!) odstranjen sa Pravnog fakulteta. Koliko god bio častan i pošten u tom trenutku, kada su mu ponudili da se vrati na Pravni fakultet, on je to odbio, ali je ipak  pristao na državnu platicu u Instititutu za društvene nauke, gde je poput većine glumio „disidenta“, o državnom trošku. Medjutim kad se malo bolje zagrebe ispod površine njegovog naučnog angažovanja, neće se ni tu baš puno toga pronaći, zbog čega bi, bar u naučnim krugovima, bio citiran ili navodjen. Jako skroman opus objavljenih knjiga, nešto više radova u časopisima i zbornicima - sve u svemu lenj i nekreativan čovek! Čini se da je Tito poživeo da bi ga i u penziju ispratili sa pomenutog Instituta- eh da je sreće bilo! Lažno disidenstvo, tako karakteristično za ceo prostor ex Yu, bila je karakteristika Vojislava Koštunice i njegovih prijatelja, takodje lažnih disidenata, poput D. Ćosića i sličnih! Valjda zbog toga što je činio njihov kabaretsko - kafanski deo Brana Crnčević je napisao jedan dramski tekst („Srebrni svećnjaci“) gde uvodi pojam „salonskih antikomunista“, što su oni i bili! Tito ih je, naravno, trpeo i plaćao jer su bili bezopasni i pod kontrolom, ali i kao dokaz da je u socijalizmu demokratija moguća, a zauzvrat ONI su mu bili nelojalni taman koliko treba.

No Koštunica je, (kako je neko lepo primetio unikatan primerak čoveka sa tim prezimenom u Srbiji -što je takodje vrlo intrigantno), ipak  dočekao Titovu smrt , ali se ni tada nije previše eksponirao. Tek nakon pojave Slobodana Miloševića i uvodjenja pluralizma Koštunica počinje da se oglašava. Njegov politički put od DS-a, ka DSS-u, je manje više poznat, kao i činjenica da je sve čega se dohvatio ili u čemu je učestvovao propalo, od „DEPOS-a“, do DOS-a , preko SRJ, SCG i Kosova!

DSS, stranka po meri i volji Vojislava Koštunice, životarila je sve do pojave DOS-a, na ivici cenzusa, kada je zahvaljujući pobedi nad Miloševićem – i kampanji koju je besprekorno vodio poč. Zoran Djindjić, naprosto eskplodirala! Podrška koju je u danima nakon 05-tog oktobra dobio Koštunica, mogla se meriti samo sa onom „Vidovdanskom“ koju je imao Milošević, obeležavajući 600-tu godišnjicu Kosovskog boja. I tako sve do ovih dana, kada se DSS vratio na svoje „slavne„ početke, stranke koja se vrti oko cenzusa(da ne budem do kraja maliciozan!), sa i dalje namrgodjenim Koštunicom. Kako svojevremeno reče jedan „dosovac“-: „Koštunica je jedini čovek na svetu koji poružni kad se nasmeje!“

I da ne bude zabune, sve sam ovo mislio, govorio, pisao, pa i glasao još od daleke 1991.godine, a ovim tekstom samo se pridružujem sjajnoj Koraksovoj karikaturi i nadam se stavljam tačku na pisanija o Vojislavu Koštunici.

Sad su na sceni već drugi „junaci“, a Koštunicom neka se bave PUPS i eventualno DSS!

Ima on sad velikih briga po Belanovici – neka ga tamo!

PS> Cak se i veliki narodnjak Velja vec polako prebacuje na drugu stranu, bice, a sta drugo do savetnik Mrkonjicu..Mashala!