Zavojevači srpskih duša

<>„Ministarstvo prosvete i nauke Crne Gore naložilo je direktorima srednjih škola da diplome o položenom maturskom ispitu đacima dodele 22. i 23. juna, čime se oni onemogućavaju da predaju dokumenta za upis u prvom roku na univerzitetima u Srbiji. Na ovakvu odluku ministra Slobodana Backovića reagovale su i političke partije, a juče je Nikola Joksimović, u ime Kluba mladih Narodne stranke, saopštio kako je u pitanju ’još jedan sraman čin ministra prosvete Backovića i očigledan pokušaj da se ne dozvoli upis studenata iz Crne Gore na univerzitete u Srbiji”, objavila je beogradska „Politika“ 9. juna na vrhu naslovne strane izdanja koje čitaju samo Beograđani.

„Ovim činom Ministarstvo prosvete i nauke želi da ih natera da se upisuju na privatne univerzitete po Crnoj Gori i time popune upisne kvote ovih univerziteta čiji su osnivači predsednik DPS-a Milo Đukanović i njemu bliski tajkuni koji žele i na ovaj način da unize građane kojima je u interesu kvalitetno obrazovanje i zajedništvo sa Srbijom“, izjavio je ekskluzivno za „Politiku“ Joksimović.

Savetnik u Ministarstvu prosvete Crne Gore Svetislav Bakić kaže da su instruisali direktore škola da maturanti koji žele da studiraju van Crne Gore svedočanstva dobiju istog dana kad maturiraju, a iz Beogradskog univerziteta (BU) su ih uverili da će crnogorskim studentima izaći u susret.

„Jedna grupa svršenih maturanata (ovogodišnja matura se polaže 15. juna, opaska novinara) podgoričke gimnazije i Ekonomske škole juče (8. juna, opaska novinara) se obratila našem dopisništvu i saopštila da će, ukoliko im se ne omogući da na vreme dobiju završna svedočanstva, pokrenuti žestoke proteste maturanata, i to ne samo ispred ove dve škole, već ’razmatraju mogućnost da ukoliko dokumenta dobiju tek 23. juna sve zajedno zapale ispred Ministarstva prosvete Crne Gore”, dugoročno predviđa dnevni list „Politika“.

„Posebna je priča što upis na privatne fakultete košta i po nekoliko hiljada evra“ rekao je za „Politiku“ bezimeni budući brucoš iz Podgorice.

Na beogradskom državnom univerzitetu školska godina košta za studente-starosedeoce od hiljadu (Pravoslavno-bogoslovski) do 3.000 eura (Arhitektonski fakultet).

Na listi 500 evropskih univerziteta BU, najstariji univerzitet u Srbiji je rangiran pod brojem 174.
U konkursu za upis studenata na prvu godinu fakulteta čiji je osnivač država Srbija, za ovu školsku godinu piše: „Pripadnici srpske nacionalne manjine iz susednih zemalja mogu se školovati na fakultetima u Srbiji pod istim uslovima kao i građani Republike Srbije“.

Iz konkursa se može naslutiti da će u Srbiji besplatno studirati državljani Crne Gore koji se izjašnjavaju kao Srbi. Akademci iz RS i propale Republike Srpske Krajine već 16 godina su ravnopravni u povlasticama sa onima iz Srbije.

„Zalažem se da se pri upisu na fakultete favorizuju Srbi koji žive u inostranstvu. Prvenstveno mislim na Srbe koji žive u Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori. Oni koji se izjašnjavaju kao Srbi, bez obzira na to gde žive, treba da studiraju pod istim uslovima kao i građani Srbije. Državne granice su političke tvorevine, a nacija je mnogo trajnija vrednost“, misli prof. dr Obrad Stanojević, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Srbije. Čovek nema biografiju, a u bibliografiji piše da je štampao deseto, izmenjeno izdanje udžbenika rimskog prava, starovekovne imperije. Nešto je objavljeno u Zenici, a naravno, poslednje je štampano u Beogradu.

OPROSTI IM OČE JER NE ZNAJU ŠTO ČINE: Osvajanje tuđeg završava pohodom na svoje. Iscrpljuju se unutrašnje rezerve. Osim državljana koji su sazreli u suverenom susedstvu, asimilaciji podležu i nevina deca u posavskom, podunavskom, pomoravskom, podrinskom i vojvođanskom delu Srbije. Niko se ne buni zbog zloupotrebe dece u verske svrhe.

U hramu Presvete bogorodice u Miloševcu, selu nadomak Velike Plane vladika SPC Ignjatije krstio je 120 dece bez roditelja. Kad ga je bog usvojio, jedanestogodišnji Siniša je u crkvenoj porti Miloševca propovedao: „Mnogo mi je žao dece na Kosovu kad ih napada ona vojska i kad im ubiju majku i tatu. Treba da im se pomogne, kao meni“. Siniša je kosovski rat koji je završen pre osam godina mogao da vidi samo na dokumentarnim televizijskim snimcima iz propagandnog rakursa. U istu srpsku veru je pored muslimanke Zemke Fidahić prevedeno njeno dvoje dece. Treće dete je kod oca.

Juna 1944. godine u istoj crkvi je voljom majke Radmile kršten premijer Srbije Vojislav Koštunica. Odatle je s božjom pomoći krenuo u kampanju za predsednika Jugoslavije.

U crkvi Svetog proroka Ilije u Jadranskoj Lešnici kod Loznice je grupno u pravoslavce prevedeno 86 Roma. U svetu Romi biraju između četiri velike religije, paganske ili nijedne vere. Osim asimilacije pravoslavnom verom, Romi iz Lešnice su doživeli i etničko čišćenje, jer su oduvek saterani u lokalnu mahalu.

Najpre su u Ilijinoj crkvi pokrštena njihova deca, a za decom su pošli nesvesni roditelji iz favele. „Oni ovo čine dobrovoljno i nadam se da će biti dobri hrišćani i da će posećivati našu crkvu“, rekao je posle završenog posla krstitelj iz SPC. Posle je bila dobrotvorna priredba pod naslovom „Vjeru za večeru“.
Rad Jovana Krstitelja prorok Isaija je zvao „glasom vapijućega u pustinji“. Pod lipu srpske sabornosti osim bezazlene dece, nevernika i Roma, sateruju se i duševni bolesnici, a sve se beleži u turističkim prospektima.

Dobri pravoslavci su i umobolni građani Srbije, kojima su zbog bolesti oduzeta druga građanska prava. U ustanovi za mentalno retardirane “Gvozden Jovančićević” u Velikom Popovcu, kod Petrovca na Mlavi čitav život provodi 286 ljudi, jer nisu sposobni da brinu o sebi. Lane na Svetog Iliju, 2. avgusta kolektivno je odvedeno na krštenje u seoskoj crkvi 245 pokretnih psihičkih bolesnika. Činodejstvovao je pred gomilom SPC verodostojnika opet gromovnik Ignjatije. Bolesnici čekaju drugačijeg spasitelja.

U beogradskoj crkvi Svetog Marka na Blagovesti je vladika Atanasije pokrstio odjednom 15 siročića iz doma „Drinka Pavlović“. Dom je dobio ime po narodnoj heroini koju su u Beogradu streljali klero-fašisti kad je imala 24 godine. Koliko je bilo siročadi, toliko je bilo sveštenika na krštenju kod Marka. I među njima je bilo mentalnih bolesnika.

Jovan Krstitelj govoraše: „Ja vas krštavam vodom, a On će vas krstiti Duhom svetim i ognjem“.
U Dečjem selu u Sremskoj Kamenici, u Nacionalnom parku Fruška gora je za 32 godine odraslo više od 800 ubogih mališana bez roditelja. Prvi put su nevina dečica kolektivno pokrštena 2001. Njihovi nepravoslavni roditelji su ubijeni u ratovima izvan Srbije od srpske ruke. I bi oganj.

(Objavljeno u crnogorskom nedeljniku „Monitor“ 15. juna 2007)