КАО ПОСЛЕ 9. МАРТА?

Na pojavnoj strani mogu se naći sličnosti, npr. ugao makedonske i dečanske, ama nije isto po svojoj suštini. zar je moguće da analitičari to ne vide?

... cuvena, mnogopominjana zamena teza.

Ali Antonic naravno zna da demonstracije same po sebi ne nose nikakvu politicku tezinu, vec joj to daju stranke koje ih organizuju ili one na vlasti protiv kojih su usmerene.

Vlast posle 9. marta je nakon sto je izvela tenkove na ulice Beograda poslala te iste tenkove u Hrvatsku, a zatim u Bosnu. Ovi demonstranti od prekjuce bi to isto.

Danasnja vlast je izrucila Hagu Radovana Karadzica.

Razlika je dijametralno suprotna, i Antonicev zadatak je da i dalje sludjuje sto vise moze, ali ocigledno to sve slabije prolazi. Upravo je narod posle 17. februara ocistio kamarilu kojoj, ja mislim jos uvek, Antonic sluzi. Da li se i mi necemu ucimo polako? Ajd' i to cudo da vidimo...

Sam Antonic ne zasluzuje ni prezir, samo sazaljenje...

"montirani haos" - Kurir,
"Tadićevi batinaši", "pendreci za Vučića" - Pravda
"jedan od pilota odbio da vozi Radovana" - Alo

Ovo su neki od naslova iz današnjih i jučerašnjih novina. Baš bih voleo da vidim slične naslove od 10.03.1991.
Ako početne pretpostavke nisu tačne, zašto onda uopšte vredi raspravljati o ostatku? Zašto upšte čitati tekst koji na početku postavi netačne sličnosti između dva događaja pa ih onda analizira? Potpuno je normalno da će sve ostalo ispasti nakaradno.

meni je vrh
cinjenica da se povodi za demonstracije
ne pominju u tekstu...

Онда је морала да интервенише војска, овога пута се све завршило без тенкова.

Da, baš je bilo neophodno da vojska interveniše.Kakva gnusna podmetačina.
Pa onda, porediti 4 udarca koje je dobio Vučić sa onim razvlačenjem krvavog Vuka Draškovića po podu i batinama koje je dobila njegova supruga je u najmanju ruku, bezobrazno.
Tekst polazi od pogrešne osnovne premise da je u Srbiji 90-ih postojala parlamentarna demokratija.U to će poverovati oni koji danas jurišaju na policiju a tada su imali 2 ili 3 godine, ali mi koji smo živeli u vreme autokratske(na kraju i otvorene diktatorske)vladavine znamo da su Antonićeve komparacije tek isprazne , nesuvislo netačne paralele.
Uostalom, ceo taj pokret "analitičara" koji su se niotkud pojavili zapravo radi ono što radi od 2000-te.Niko se ne seća da su ikada (vukadinovići, antonići, raduni i sl) otvoreno stali na stranu demonstracija(koje se, sem stvari elementarnog opstanka i kulture, bile i stvar dobrog vaspitanja, naročito one 1996-1997).
Kao najobičniji denuncijanti, oni sada relativizuju sve što je vredelo tih 90-ih i na isti način aboliraju neke od najgorih poteza najgoreg režima koji je Srbija imala u svojoj novijoj istoriji.Podsećaju na tipove koji su ustanju da opljunu mnoge koncerte kojima ste prisustvovali i za koje ste sigurni da su bili fenomenalni.A usput biste se i zakleli da nikada nikoga od njih na koncertima niste ni videli.

znaš šta, imala sam 16 godina ’91.
ali, reč može i da se zapiše. prilog za atmosferu...

Milošević:
Nasa zemlja je najdemokratskija zemlja na svetu. (Politika, 16. jun 1999.)

Razmak: deset godina

Kosovska legenda je ujedinila ceo srpski narod rasut sirom Jugoslavije (& Ona i danas ima znacajnu ulogu u odnosu na polozaj srpskog naroda na Kosovu, ali i u celoj Jugoslaviji (& Šest vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama i pred bitkama. One nisu oruzane, mada i takve još nisu iskljucene. ( Politika, 29. jun 1989).

Prvi višestranački izbori održani 1990.

Incidenti
Ceo tok izborne kampanje bio je propraćen incidentima, ponajviše medijskim, koji su kulminirali nastupom Mile Štule, novinara RTS-a, pred samu predizbornu ćutnju na Trećem kanalu, kad je kritikom "bez kočnica", smatraju mnogi, "presudila" Vuku Draškoviću. U jednom nedavnom intervju, tadašnji direktor državne televizije, Dušan Mitević, otkriva da je Milošević sve vreme pokušavao da utiče na uređivačku politiku.
- Zove predsednik Milošević i kaže: "Šta se onoliko pušta Vuk Drašković?" Kažem, ne pušta se nego ide po konvenciji, ali on ni da čuje - priseća se Mitević.

Sam Izborni zakon je, u osnovi, nametnuo dva problema: stranke nisu imale svoje predstavnike u izbornim komisijama, građani Srbije u inostranstvu nisu mogli da glasaju ...
Posle izbora, objavljena je "Bela knjiga" u kojoj su navedene sve pritužbe stranaka, od onih da glasačima nisu proveravani podaci u ličnim kartama, preko tvrdnje Zorana Đinđića da su u nekim mestima policajci cepali izborne plakate, pa do tragedije u selu Dubnica kod Vranja gde je socijalista Radomir Aleksić ubio lokalnog lidera SPO Slobodana Ivanovića.
Najveće iznenađenje bio je pokojni Ivan Đurić, profesor Filozofskog fakulteta, koji je kao predstavnik Saveza reformskih snaga Jugoslavije u Srbiji i UJDI-ja zauzeo treće mesto s 277.398 (5,52 odsto) glasova. Odbijajući da pristane na nacionalnu euforiju i istovremeno pristajući na pregovore s albanskom alternativom, Đurić je na sebe navukao optužbe da je novi Vuk Branković.
To mu, na primer, nije smetalo da pobedi Miloševića u Prištini, i to s duplo više glasova (1.229:546), kao i u većinskim mađarskim sredinama u Vojvodini: Kanjiži, Senti, Subotici i Bačkoj Topoli. Milošević je poražen i od Sulejmana Ugljanina u Novom Pazaru. Kandidat SDA osvojio je 20.583 glasa, naspram Miloševićevih 2.336 glasova. Već na prvim izborima, Novi Sad se definisao kao opoziciono jezgro, jer je pobedila lista Udružene opozicije, a socijalisti poraženi i u drugom po veličini vojvođanskom gradu Subotici, od reformskih snaga Jožefa Kase i Mihalja Sečeia. Bitno je napomenuti da je Vojislav Šešelj, tada kao kandidat grupe građana, ušao u politiku sa svega 277.398 glasova.

Milošević:
Ja licno smatram da u sadasnjoj situaciji u Jugoslaviji sa nacionalnim konfrotacijama koje je stvorio sistem, postojanje vise partija ne bi nista sredilo, naprotiv, dovelo bi do novih konfrotacija i jacalo bi elemente koji zele da uniste Jugoslaviju. (Decembar 1988. godine)

Šešelj:
Hrvati su truo narod. Još nisam sreo pristojnog Hrvata ” /prevod sa francuskog/, izjavio je on još 6. avgusta 1991. u intervjuu za Der Spiegel (što je onda prenela agencija Tanjug iz Beograda u svom biltenu od 8. avgusta, str. 14-15). U izjavi listu Iskra (Birmingham), 1. decembra 1991. u istom je stilu rekao sledece: “ Hrvati su dekadentan narod. Nikad nisam sreo poštenog Hrvata (str. 4-6).

Milošević:
Šešelja cenim zato što je dosledan u svojim politickim uverenjima i zato što sam ubecen da se on i njegova stranka ne finansiraju iz inostranstva. (Tanjug, Beograd , 22. mart 1992.)

dosledan...
Muslimani treba da znaju da bi za njih bilo najbolje da žive u samo jednoj drzavi, kao Srbi. A ako to ne žele, neka naprave svoju džamahiriju na područjima gde imaju većinsko stanovništvo, ali čak ni onda ne mogu da imaju kompaktnu celinu. Ostace raspršeni; inače, preselili bismo stanovništvo. Srbi sa područja s apsolutnom muslimanskom većinom bili bi preseljeni, i obrnuto, ali nijedan Srbin nece da živi pod džcamahirijskim režimom. /prevod s engleskog/ (Intervju Olivere Miletovic, ON, 1. mart 1992.)

Inflacija je opet uzela maha, ali ubeden sam da cemo je drzati pod kontrolom. Mi smo rat docekali sa ukupnom novcanom masom od 10 milijardi dinara, a sada imamo 14 milijardi dinara. Morali smo nesto novca da dostampamo, jer ko bi finansirao sve ove radove. Inflacija vam tu dode kao neka vrsta poreza. Imate 100 dinara u dzepu, inflacija vam to obezvredi, pa imate 80 dinara. (Blic, 19.10.1999.)
Zaključak:
Tamo gde ja odlučujem rata neće biti! (Milošević, februar ’97)

sad izvini što sam svašta nešto nabacala, ali ovo:

Затим, ма колико да је у великим електронским медијима успостављена хегемонија „еврореформског” погледа на свет, присуство опозиције је ипак веће него 1991.

je superrr. e, muka mi je više od tog cikanja kako taj civilizovani svet kome hrlimo 'oće da nas satre, pa ćemo mi malo da se konfrontiramo, jer onda nam neće moći ništa. (pa i kako bi kad smo mi najslobodoljubijivi narod na planeti, i šire)
dalje, antonić greši glede prisustva. ranije je bilo bolje i vidljivije, da ne kažem transparentnije i demokratskije. (a to se gore i lepo vidi)

što se vučka tiče, o tome bi moglo o-ho-ho da se raspravlja.
evo citatata:
Srbijo! Neka da Bog da danas svane sloboda i u našoj otadžbini (...)
Čestitam vam junaci! Rekao sam pre mesec dana da ćemo uzeti 'TV Bastilju', da ćemo pokazati srpsko srce. Podsećam vas na reči naše svesrpske pameti vladike Njegoša: "Svak je rođen za po jednom mreti" (...)
Zbog brutalnog juriša policije na goloruki narod, zahtevamo da i ministar unutrašnjih poslova na prvoj sednici Skupštine podnese ostavku (...)
Neka predsednik odluči šta će - ja sam odlučio: vodiću vas na 'TV Bastilju' rešen da poginem!

a, evo i ovog:
Početkom marta se dešavaju prvi oružani incidenti u Hrvatskoj. Centralni televizijski "Dnevnik" traje sve duže, jer su posle izveštaja iz Pakraca i Plitvica poželjni i edukativni komentari o "odbrani Jugoslavije". Slavko Budihna, "novinar" TV Beograd u subotnjem "Dnevniku" 2. marta optužuje SPO "da je produžena ruka Tuđmana i hrvatskih ustaša".

Srpski pokret obnove 3. marta 1991. godine zakazuje demonstracije sa zahtevom da urednici Televizije Beograd Dušan Mitević, Sergej Šestakov, Predrag Vitas, Ivan Krivec i Slavko Budihna podnesu ostavke. MUP Srbije 6. marta izdaje saopštenje da "Trg Republike nije predviđen za okupljanje građana, te da se demonstranti mogu okupiti na prostoru Ušća", a dan kasnije i zabranu održavanja mitinga opozicije. Vuk Drašković poručuje ministru Radmilu Bogdanoviću da zabranu prihvata kao da ju je izdao "kineski ministar policije".

oko 15:30 - Poginuo je pripadnik policije Nedeljko Kosović u Masarikovoj ulici kod "Beograđanke". Kosović je pokušao preskočiti zid terase bežeći od demonstranata. Pri tom se nezgodno odrazio i pao sa visine od pet metara, udarivši glavom u trotoar.

15:55 - Grupa od pedesetak milicionara stacioniranih na uglu ulica Admirala Geprata i Kneza Miloša poteže automatsko oružje i puca rafalnim i pojedinačnim hicima prema demonstrantima kod "Londona". Pogođeno je pet građana. Jedan od njih, sedamnaestogodišnji Branivoje Milinović, zadobio je smrtonosnu prostrelnu ranu.
oko 17:00 - Policija upada u redakciju Studija B sa nalogom javnog tužioca da smesta prekine sa emitovanjem informacija zbog "pristrasnog izveštavanja i uznemiravanja javnosti". Studio B od 17:30 emituje cenzurisane vesti (uz titl koji objašnjava cenzuru)

19:32 - Izjava predsednika Republike Srbije Slobodana Miloševića u "Dnevniku" RTB
Danas je u Srbiji u Beogradu napadnuta najveća vrednost koju ima naša zemlja i naš narod. Ugrožen je mir, a mir je osnovni uslov bez koga ni jedan problem koji imamo, a imamo ih mnogo, ne možemo uspešno da rešimo. Zato se snagama haosa i bezumlja Srbija mora suprotstaviti svim ustavnim sredstvima (...)

19:40 - Policija nasilno prekida emitovanje programa Radija B-92

oko 20:00 - Policija upada u Skupštinu Srbije i hapsi Vuka Draškovića


i sad, stvarno za kraj:
Odbijanjem odlikovanja za svog sina, Dušan Vuković je naneo štetu ugledu porodice i svima koji su branili otadžbinu. Nad kostima mrtvog sina pokušao je da dodje do političke afirmacije. (Iz saopštenja Komande Niškog Korpusa, februar 2000)

hoce da kaze da je opozicija 9. marta demontsrirala jer je bila frustrirana sto nije osvojila vlast!? hoce da kaze da je grupa huligana iz cista mira krenula da lomi po gradu pa je vojska MORALA (jadna) da izadje na ulice!? hoce dakaze da bi zabrana SRS posle 2000. bila isto sto i zabrana SPO 1991?! satanizacija opozicije 90-tih isto sto i nazivanje huliganima onih koji jos od 17. marta malo malo pa podivljaju po gradu?

ovo je jedna bas gnusna relativizacija i pokusaj stavljanja 90-tih i 2000-tih u istu ravan, Milosevica, Seselja, Djindjica, Tadica na isto mesto. (nije da bas mnogo volim tadica, al nije bas ni da on tu dodje ko neki seselj i sl.)

aj sto jedan relativizator to takvim hoce da predstavi, ali je problem sto izgleda da pola birackog tela ovde u to veruje. ne znam kako nam se to tacno desilo. mislim, znam kako i KO je do toga doveo, al ne razumem kako mu je to uspelo

da si zastranio ili pod sedativima, kada videh ko ti je gost???
Kasno sam uochila navodnike, tek poshto sam prochitala tvoj komentar kao prvi, a i ostale delimichno.

Jedino sto mogu da kazzem, prosto i jednostavno: meshaju se babe i zzabe, ali na jedan perfidan nachin.

I josh jedno, uspeo si da me naterash da chitam Antonica, mislim, svaka ti chast za podmetachinu:)

.

Ne bih da ponavljam ono sto su vec drugi komentarisali, samo da dodam jos nesto: trebalo bi obratiti paznju na izbor reci koji sigurno nije slucajan. Pored toga sto propusta da napise razlog protesta 1991. (uvrede na racun SPOa i odbijanje da se objavi demanti) Antonic pise:
"Вође опозиције такође су се жалиле да су њихове странке жртве необјективног извештавања. Захтевали] су да Србија чује и другачије гласове од оних који изражавају само једно, владајуће мишљење. Опозиција се осећала пораженом и медијски изолованом. Зато је митингом покушавала да скрене пажњу на себе и тако добије простор у медијима."
Tu uopste ne pise da je medijska izolacija postojala nego da se opozicija osecala tako i zalila na to... svakako zanimljiv izbor reci... jer, kada se tvoja sopstenja ne prenose u medijima, kada te ti isti mediji vredjaju i odbijaju da objave demanti onda se ne osecas medijski izolovanim nego jesi medijski izolovan...

... sto si preneo ovaj tekst, iz dva razloga:

1) Slazem se sa Antonicem.
2) Bice da Antonic cita i moje postove na Blogu B92 (znamo da cita VASE)

Autor u ovom tekstu nije zalazio u sustinu procesa koji se odvijaju. Samo je naveo da postoji frapantna slicnost u polozaju opozicije, reakcijama na proteste, dogadjanjima na demontracijama... onomad i danas. I tu je potpuno u pravu!

Ako stavite na stranu vasa politicka uverenja i odnos prema tome ko je u pravu (oni 1991. ili ovi danas) - priznacete da je tekst (u odnosu na temu kojom se bavi) napisan perfektno!

Nije im dosta što im se od milion pristalica na putu ka svesrpskom saboru usput izgubilo 978.634 ljudi, nije im dosta što su im navijači zauzeli binu terajući čitavu Centralnu otadžbinsku upravu u stampedo ka Vasinoj ulici, nije im dosta što su Vučiću leđa ispravljena od strane Dačićeve soldateske, a i popio je koji kamen od svojih, sve to nakon što mu je izmakla gradonačelnička fotelja, nakon što ih je izdao SPS i podržao žutu diktaturu Borisa Broza... kao da to sve nije bilo dovoljno, nego sad i Antonić mora da im staje na muku i da piše kako ga podsećaju na Vuka Manitoga i njegov Srpski pokret obmane!