prenosim tekst Ljilje i Milosa, JT
Dana 4. avgusta 2008. godine, u 11h, u crkvi Svetog Marka, u Beogradu, održan je parastos žrtvama stradalim u hrvatsko vojno – policijskoj akciji „Oluja“, avgusta 1995. godine.
Parastos je održan u organizaciji Udruženja građana „Porodice nestalih lica iz Krajine“.
Na poziv gospodina Čedomira Marića, predsednika Udruženja, parastosu su prisustvovale i aktivistkinje/sti Žena u crnom: Ljiljana Radovanović, Lina Vušković, Jelena Čelebić, Janet Rabin i Miloš Urošević. Sastali smo se sa predstavnicima Udružena.
Ovom prilikom, Žene u crnom su odale svoju poštu nevino stradalim srpskim civilima u operaciji „Oluja“ i svoju solidarnu podršku porodicama žrtava.
Pored Žena u crnom, od organizacija civilnog društva, bili su prisutni i ljudi iz Fonda za humanitarno pravo, kao i Nataša Kandić.
Parastosu, sem prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića sa suprugom, nije prisustvovao niko iz državnih institucija Republike Srbije. Ni jedan zvaničnik vlade države Srbije, koja se predstavlja kao zaštitnica srpskih žrtava, nije našao za shodno da se pojavi i da svoju podršku porodicama žrtava. Za njih, očigledno, žrtve postoje samo onda kada su im potrebne za političku manipulaciju.
Parastosu je prisustvovao i izvestan broj mladih ljudi sa belim majcama na kojima je pisalo: „Republika Srpska Krajina“, sa jedne strane, a sa druge, „Dogodine u Krajini“, „Kosovo je Srbija“, „Sa verom u Boga za kralja i otadžbinu“, majce sa likom haškog optuženika Radovana Karadžića, sa likom četničkog komandanta Draže Mihajlovića, sa znakom klerofašističkog pokreta „Obraz“.
Parastosu je još prisustvovala i grupa ljudi obučena u četničku uniformu, sa šubarama, sa kokardama, sa bradama i čizmama. Oni su u crkvu uneli i svoje crne barjake sa mrtvačkom glavom.
Prisustvo ljudi sa ovakvim simbolima samo je još jedan od dokaza manipulacija žrtvama. Oni svojim prisustvom remete ceremoniju i politizuju pomen žrtvama.
U Beogradu, 04. avgusta 2008. Ljilja i Miloš za Žene u crnom
saopštenje za javnost, JT
Navršava se 13 godina od vojno-policijske akcije Oluja, koja je dovela do masovnog proterivanja srpskog stanovništva s područja tzv. Republike Srpske Krajine. U toj akciji i neposredno nakon nje pripadnici hrvatskih vojnih i paravojnih formacija lišili su života više stotina civila, uglavnom staraca i starica. U nizu ratnih zločina koji obeležavaju ratove u bivšoj Jugoslaviji Oluji pripada jedno istaknuto mesto.
Protagonisti te akcije, očigledno usmerene na etničko čišćenje teritorija, nisu dočekali suočavanje s pravdom. Danas se u Hagu po komandnoj odgovornosti sudi preživelim neposrednim komandantima akcije, na čelu s A. Gotovinom. Iskazujući nadu da taj proces neće – poput nekih drugih suđenja za ratne zločine na području bivše Jugoslavije – završiti takvom presudom koja bi dodatno kompromitovala ideju Haškog tribunala kao sredstva tranzicione pravde i nosioca pravde i pravičnosti, upozoravamo da za zločine počinjene u Oluji odgovornost snosi i međunarodna zajednica, čiji su predstavnici na terenu pasivno posmatrali ubistva ljudi, paljenje kuća i pljačku imovine prognanog stanovništva.
Prisećajući svih nevinih žrtava Sa pijetetom se, ne možemo a da ne pomenemo i režim Slobodana Miloševića i njegove krajiške satelite, kao i srpsku intelektualnu elitu, koji su godinama širili ubeđenje da Srbi ne mogu živeti zajedno s drugima, da bi se uoči Oluje licemerno odrekli svoje tvorevine Republike Srpske Krajine i prepustili stanovništvo njegovoj izgnaničkoj sudbini. I tu se pokazala sva lažnost njihovog patriotizma. Kolone izbeglica dočekivale smo na granicama Srbije mi, Žene u crnom, zajedno s drugim „antisrpskim elementima“, pružajući im konkretnu pomoć u vidu hrane, odeće, lekova, posećujući ih nakon toga u izbegličkim kampovima. Velikih samozvanih patriota nije bilo nigde, osim kada je trebalo da se izbegli muškarci hapse i odvode u Arkanove centre u Erdutu i na slična mesta.
Neka nam Oluja bude još jedna opomena kamo vodi lažni patriotizam zasnovan na finansijskim i političkim interesima, koji kroz širenje mržnje i praksu etničkog čišćenja dovode do tragedije običnog naroda i profita za odabranu intelektualnu i kriminalnu elitu!
Beograd, 4. 8. 2008.
Žene u crnom - Beograd
Mreža Žena u crnom Srbije
