FILMSKI DILETANTI

Svedoci smo orkestriranog napada na izuzetno uspešnog filmskog, televizijskog i pozorišnog reditelja, koji je za svoja autorska dela nagradjen na nizu domaćih i inostranih festivala; na profesora FDU, čiji su studenti eminentni srpski reditelji; na čoveka koji je zaslužan za stvaranje danas najvažnijih institucija u oblasti filma (Udruženje filmskih reditelja, Udruženje filmskih producenata, Filmski centar Srbije...); na nekoga ko je uspeo da u našem vremenu uništenih bioskopa uspostavi rad ugašenog bioskopa Balkan; na entuzijastu koji je svojim sredstvima finansirao postavljanje svetleće zvezde u spomen Bati Stojkoviću, u pločniku trotoara ulice Braće Jugovića.

Atakuje se po sistemu u grupi smo jači, konformističko - demagoškom metodom, u Iznogudovskom maniru, uz uobičajeno pozivanje na prethodno izrečen pljuvački stav svog saborca, valjda da bi se ojačala sopstvena labava argumentacija.

Ali u zanosu napada na Bajića, nisu pošteđeni ni oni koji su na bilo koji način bili s njim, u bilo kakvoj vezi. Tako je i novosadski festival "opskuran" jer navodno jedino na njemu Bajić može da dobije nagradu. Očigledno je da neobavešteni pljuvači nisu znali da je Bajiću dodeljena visoka nagrada i na proteklom hercegnovskom festivalu. Nadam se da će uprkos navedenom izostati etiketiranje tog inostranog festivala, međunarodnog žirija i njegovog eminentnog predsednika.

Napada se i srpska kinematografija argumentom da je "subvencionisana".
Napadačima kao da nije jasno da u celom svetu države iz svojih bužeta subvencionišu svoju nacionalnu umetnost, a da se poslednjih decenija subvencionisanje filmske i ostalih umetnosti snažno razvilo kroz najrazličitije fondove.

Usput se u negativnom kontekstu navodi da srpski film nikada nije bio uspešna industrija. Očigledno je da pisci napada doživljavaju film kao robu, pa pošto naši filmovi nisu verifikovani na tržištu kao ekonomski isplative kategorije, oni srpskoj kinematografiji oduzimaju svaku vrednost. A da li znaju da je film, osim što zaista jeste roba, ujedno, a po mnogima primarno, i umetničko delo?

Dalje, ističu su značajan deo problema u srpskoj kinematografiji upravo oni koji snimaju filmove. Znači: da nije onih koji snimaju filmove ne bi bilo ni srpske kinematografije, a problemi ne mogu ni postojati u nečemu čega nema.

Napadači idu u krajnost sa vređanjima: one koji odlučuju na državnim konkursima o dodeli sredstava nazivaju "ološem", a producente filmova optužuju da im filmovi služe da bi proneverili novac. Stvarno su preterali!

Frustriranim želim da se manu pljuvanja i širenja defetizma. Jasno je da je teško nešto uraditi, posebno ako želimo da je to pozitivno socijalno verifikovano, ali neka budu uporni. Trud će se kad tad isplatiti. Ne moraju da postanu priznati kao Bajić, ali će sigurno imati veliko duhovno zadovoljstvo kao posledicu stvaranja. Ne mogu svi biti kalifi, a biti Iznogud stvarno nije dobro.