FILMSKI DILETANTI DEO II

Predrag Vukčević said

Milane, opušteno. Što se tiče gospodina Bajića - to što radi je raspad pa je raspad. Kao klinac sam se ložio na Sivi dom i Zaboravljene ali danas me uvek prođe neka nelagoda kad se setim da su nam krajem '80ih/početkom '90ih nastavnici u osnovnoj školi ("Braća Baruh" - prim. aut.) s ponosom govorili da je i gospodin Bajić bio učenik naše škole.

Nadam se da će sve ovo u vezi sa srpskom kinematografijom izaći na dobro, tj. da će stvari konačno biti postavljene racionalno. Što se tiče gospodina Bajića, ne znam da li planira ili, može biti, već snima nešto što ima smisla gledati ali, sudeći po onome što je radio godinama, mislim da bi za domaći film i sve njegove poklonike bilo najbezbednije da se njegova aktivnost u tom domenu svede na postavljanje tih svetlećih zvezda. Tu je ipak njegova "kreativnost" svedena na razumnu meru.

S poštovanjem
Predrag Vukčević, Dorćol

Predraže,

Povodom vaše iskrene konstatacije da Ste se kao mali ložili na Sivi dom i Zaboravljene, potpuno Vas razumem.
Ipak, ja i danas mislim da su to jako dobre serije, koje su na mnogo višem nivou od trećerazrednih domaćih i inostranih serija koje nam danas plasiraju Pink, B92, RTS i ostale TV stanice.

Dalje, navodite da su Vam nastavnici u osnovnoj školi Braća Baruh s ponosom govorili da je i Bajić bio učenik te škole.
Uveren u iskrenost stavova Vaših nastavnika, moram konstatovati da za učitelja nema većeg zadovoljstva od učenikovog uspeha.
Nejasno mi je iz kog razloga Vam to izaziva nelagodu.
Mogu samo da poželim, i Vama i sebi, da i naši nastavnici jednog dana sa ponosom nekim novim klincima govore o tome da su nam predavali.
Naravno to će zavisiti upravo od Vaših i mojih profesionalnih uspeha i društvene afirmacije.
Moram da Vam priznam da bi mi posebno značilo kada bi se na takav način o meni izrazili moji profesori iz Pete, posebno G.Duhaček, M.Arnautović, R.Mišković...

Saučestujem u Vašoj nadi da će dešavanja povodom srpske kinematografije izaći na dobro i da će stvari konačno biti postavljene racionalno, s tim da nisam veliki optimista.
Ipak, moram ukazati da je upravo taj Vama omraženi Bajić realizovao brojne aktivnosti i imao ključnu ulogu u formiranju nekoliko danas važnih institucija u oblasti filma, koje bi upravo trebale da trasiraju put za ostvarenje nama zajedničkih ideja.

Po osnovu mog prvog utiska stečenog o Vama na osnovu par napisanih redova, smatram da Vam uopšte ne priliči izrečena malicioznosti da bi za domaći film bilo najbolje da Bajić svoje aktivnosti svede na postavljanje svetlećih zvezda.
Pretpostavljam da Bajić neće zbog takvih natpisa biti destimulisan, te da će svoje naume realizovati bez obzira na destrukciju svojih kritičara.
Nadam se da i ta ideja neće biti uništena još u početku svoje realizacije.
A što se tiče same ideje, moram izraziti svoje oduševljenje.
Očigledno je da je posledica jednog duha koji je u poslednje vreme zaboravljen na ovim prostorima i u našem narodu.
Upravo u tome postoji identitet Vaših nastavnika, sa jedne strane, koji su ukazivali na postojanje vrednosti u našoj sredini i prenosili ih na mlade naraštaje, i Bajića, sa druge strane, koji je smogao snage i sredstava da doajenu srpskog glumišta postavi spomen-ploču na beogradskom trotoaru, ispred jednog od retkih aktivnih bioskopa.
Čovek je vredan, između ostalog, u meri u kojoj je sposoban da uoči i prizna vrednosti drugog.
Verujem da se ipak slažemo, bar u tome, da je posebno pitanje zašto je to postavljanje spomen pločem odnosno zvezde, morao da učini pojedinac, dok za to vreme nadležni državni organi, institucije kulture i kulturna elita izražavaju neshvatljivu autističnost.