Šifra: Nijagarini vodopadi

Ovog leta Beograd je ugostio mnoge poznate face, od trash zvezdica „Eurosonga“, preko Stinga spremnog za penziju, do mega frajera Lennya Kravitza. Ali, nijedno od tih gostovanja me nije obradovalo koliko gostovanje jednog, meni dragog gospodina, koji krajem svake sezone posećuje naš grad - SALE. On je velika zvezda. Ludim za njim, kao i mnogi drugi, i u njegovom prisustvu gubim kontrolu, vrištim i bacam grudnjak na scenu. Svuda je oko mene. Na svakom ćošku prepada me kao manijak, visi u svakom izlogu i mami da iz dubine novčanika izvučem karticu, koja konstantno boluje od opekotina prvog stepena, da je koristim sve do njene smrti. I umrla je u najgorim mukama, u cvetu mladosti. A zašto?! Zbog krpica.

Pošto sam iz dozvoljenog ušao u nedozvoljeni minus, iz koga sam se brzo prebacio u onaj minus kada vam na vrata pošalju batinaše da naplate dugovanja, morao sam pod hitno da se bacim na traženje second joba. Bolje mi je bilo da sam kupovao u second handu shopu.

Zbog batinaša koji svakodnevno lupaju na vrata, progutao sam ponos i krenuo da se redom javljam na sve oglase za posao: od higijeničarke, kurira, radnika obezbeđenja, merchandisera (to ne znam šta je, ali mislim da je u pitanju uzgajivač paradajza), do sekretarice, veterinara, PR managera i direktora firme. Ubrzo su, najverovatnije zbog mog nabudženog CV-ja prepunog laži, krenuli da me zivkaju na razgovore. Tu kreće ludilo koje se zove, prvi krug, uži krug, srednji, drugi, treći i po, deveti… Lakše sam preživeo pregled za vojsku nego sve ove kružiće. Tamo su me makar čika doktori nepristojno pipkali. Svakog dana sam čekao da zazvoni telefon i da mi ljubazni glasić saopšti lepe vesti, ali to se nije desilo. Kao i svaki put kada mi u goste dođe gospođa Depresija, okrenem se alkoholu i sestri Madonni. Danima sam razmišljao o tome gde grešim, šta mi to fali, zašto me niko neće?! Posle nekoliko dana uz domaću prepečenicu i „Hard Candy“ došao sam do traženog odgovora. U pitanju je heteroseksualna zavera. Svi, ali svi su me pitali da li sam oženjen. Na to nepristojno i provokativno pitanje odgovarao sam lepo i pošteno: „Pa gde vi živite, to kod nas još nije legalizovano“. Sad shvatam da sam davao pogrešan odgovor!

Zato ću ovaj medijski prostor uzurpirati u privatne svrhe i objaviti oglas lične prirode, koji će mi pomoći da nađem second job i izađem iz dužničke krize:

Tražim ženu do 40 godina za brak. Lepu, vernu, smernu, poštenu, štedljivu, poslušnu, dobru domaćicu i kuvaricu. Liberalnih shvatanja, kojoj neće smetati što ću je varati s drugim muškarcima. Miraz nije obavezan, ali poželjan. U komentare dostaviti motivaciono pismo i CV sa slikom. Šifra: Nijagarini vodopadi.

(tekst objavljen u avgustovskom broju "Yellow Caba")

Predrag M. Azdejković

www.queeria.com

www.queeriacentar.org

www.youtube.com/queeriaTV