50

Danas je rođendan rahmetli predsednika. Ali o tome će neko drugi da piše. Ja ću da prepričavam..

***

Pola 5 ujutru, SHMP (Služba Hitne Medicinske Pomoći) u malom gradu broji minute treće smene.. Blago bradati Doktor, visok, ispijen, nabeđen, nikad sa onoliko poštovanja koliko smatra da mu pripada zvanjem  i znanjem (valjda zbog onog trećeg popularnog  tipa brade) čita romane; kad se ovako kaže, reklo bi se bogzna kako kulturan fin čovek, ali pod romanima se misli na Hejzija i slične mu.. nema šanse da pohvata šta se događa u knjizi ako ga svaki čas neko prekida. Računa na pomoć Starije Sestre i gleda da se izvuče od svakog posla koji se ne vidi i za koji niko neće moći da ga pohvali. Ionako ga loše plaćaju. Povremeno tresne cigaru i zabacuje pritajen pogled u pravcu nedavno primljene Mlađe sestre. Hvata ga san kome se ne opire previše. Zašto bi, ionako će sanjati sebe kao Hejzija i Mlađu sestru na mestu „vitke, crnokose sekretarice sa velikim čvrstim grudima“.

Mlađa sestra, zaista vitka i crnokosa, da se tu zaustavim, pokušava da drema.. Radi tek mesec dana, još nije navikla na smenski rad, a taman joj je vreme za najslađi san.. Još uvek nesigurna u svoje znanje, uglavnom sluša komande starijih, kuva kafe i uživa u svežim abrovima koji uvek prvo stižu do njih. Čeka da navrati neko od društva ko se pobio u gradu ili da dovede nekog ko se napio preko mere. Na jedva skrivenu radost Doktora, trudi se da bude atraktivna, kao i skoro sve druge neudate sestre, da je lakše primete i zapamte (Devojačko Kolo Medicinskog Centra je nadaleko poznato, kad se uhvati pedesetak neudatih doktorki i sestara, čudo jedno, kad bi nekako naletele na neko vojničko momačko kolo, pa Bog da ih vidi).

Ali zato Vozač ne skriva radost. Pored silnih „finih“ doktora i sestara, uživa u sitnim prostaklucima, da svakog spusti na svoj nivo, a onda pobeđuje na iskustvo, uz prednost domaćeg terena. Zbog toga nije naročito omiljen, no nije ga ni briga. Nije mu teško da spava na poslu, ionako često i nema šta da radi. Leži u ćošku masan, raspojasan, i povremeno kao da nešto kaže u snu, ali niko ne obrati pažnju. Svi navikli.

Starija sestra sedi na svojoj stolici i rešava ukrštene reči. Povremeno se prevari kad svoju latinicu zameni ćirilicom, jer su novine ćirilične, pa je povuče atmosfera. Ako prekine rešavanje, niko ne može da nastavi za njom, jer slabo ko može da pročita rukopis. Tako medicinarski. Kad završi, baciće se na prepisivanje recepata iz novog broja časopisa koji ne kupuje, čuva svaki dinar, ima dva studenta. Nema šanse da zaspi, godine rada u noćnoj smeni čine svoje.

Televizor stoji uključen, neka enta repriza en produkcije na Pinku. Ionako su odgledali sve što se reprizira.

Oko 5 sati zazvoni zvono. Nije telefon. Mlađa sestra se prenu, progunđa, i kao najmlađa, ode da vidi ko je. Nije joj svejedno, često noću dolaze neki narkomani da traze igle, nekad i džumbus naprave, a nikako da im dodele pandura da sedi tu sve vreme. Doktor već zadremao, i ne mrda dok ne čuje ima li potrebe da ustaje. Vozač ne registruje zvono, a Starija sestra se zaustavila kod „dodati 100 grama mlevenog keksa“ i čeka.

Mlađa sestra uvede svima ostalima dobro poznatu babu. Pitaju je šta joj fali, a ona će:

B:            Jooj, ćeri, nešto mi je loše ođutros..

Mlađa sestra će zbunjeno:

MS:        Pa kako mislite od jutros, pa tek je 5 ujutru

B:            Ma znaam, dete, al’men’spopalo nešto, guši me, visok mi pritisak, obrće mi se, ki da ću se onesvestim, ič mi nije dobro..

Mlađa sestra krene po doktora, ali je starija zaustavi, i ubaci se u priču s babom:

SS:          Gospođo, da niste jeli nešto slano sinoć?

B:            Nee, nee, taman posla, ne jem slano, zabranio mi doktor

SS:          Da li vam je bolje kad ležite?

B:            Paa, onaako, jes malo, al isto me guši, nego ja došla da mi date nekciju da prođe.

SS:          Da, da, evo odmah, vidim da vam nije dobro, dajte knjižicu, lezite ovde i smaknite malo suknju.

Starija sestra uze špric, otvori ampulu, napuni, izbaci vazduh iz šprica, malo vatom tap tap, boc, evo, gotovo. Baba se zahvalila više puta, i krenula. Na vratima je starija sestra pita:

SS:          Gospođo, samo da vas pitam, kako ste došli dovde kad vam je loše?

B:            Peške, ćeri, nogu pred nogu

SS:          Ali kako, pa vi ne živite blizu, ima sigurno dva kilometra do vas, što niste uzeli taksi?

B:            Ma kaki crni taksi, nem ja pare za to, idem ovako nogu pred nogu pa kad stignem..

SS:          Dobro, samo vi ležite što više, odmarajte se i izbegavajte masno i slano.

Izađe baba, a mlađa sestra sva zabunjena zapitkuje?

MS:        Kako ste mogli da joj sami prepišete injekciju, bez doktora?

SS:          Šta, ti miš’on spava? Zna i on ko je doš’o pa neće dustane..

MS:        Dobro, ali otkud ste znali šta joj je, pa samo ste je pitali par gluposti?

SS:          Nije joj ništa. Vidiš da je peške došla čak odande i ništa joj nije. Al’ako joj kažem da joj nije ništa ima da zove doktora, pa kad joj on kaže će da ode kod drugog, dok joj neko ne kaže da je bolesna, a svi ovi ostali nemaju pojma. Ako joj daš andol, shvatiće da joj ništa ne pomaže, zna šta je svaki lek, i odma će sutra opet da dođe, al kad joj dam inekciju, onda misli da je dobila ozbiljnu terapiju, i bude joj bolje, a ja joj dam fiziološki. I za mesec dana kad joj dune ona dođe opet.

MS:        Znači, placebo?

SS:          Pa da. Njoj lepo, prošetala se, ubila vreme, probudi se sabajle pa joj dosadno, progovori neku reč s nama kad nema skim kod kuće, vrati se, ono već šes, spucala dva sata, sad će i druge babe iz komšiluka da ustanu, pa ima s kim će i šta će. A mi smo svejedno tu.

Starija sestra se vrati nedovršenom receptu, Mlađa se zamislila, Vozač bacio pogled na sat i nastavio da spava. Doktor se promeškoljio, razmišljajući da li je možda bilo bolje da je ustao i pokazao svoje znanje pred Mlađom sestrom, sigurno bi je oduševio.. Ali zaključi da mu je dremka lepša. Bolje vrabac u ruci..

***

Starija sestra danas puni 50 godina. Večeras posle posla idemo kući na par sati da je iznenadimo i da probamo tortu. Malopre sam joj čestitao telefonom, da zavaram trag.

Valjda nas otac nije izdao..