Ispovest preduzetnice početnice - deo VIII

 

ILI

NedamTiPareDirektor - deo I

Potpisivanje ZvaničnogUgovora i izrada Programa za neku Firmu, nije garant opstanka saradnje sa tom Firmom. Stvari može da zakoči NeDamTiPareDirektor/ka. Zašto neda pare? Razloga ima više. Ja sam se srela sa par razloga (i to mi je dosta za celi život), oličenih u jednoj personi. Naš slučaj NeDamTiPareDirektora postigao je nemoguće: par puta izbacio totalno Sunašce iz orbite (iliti takta), skoro me izazvao da fizički nasrnem na njega... Dogodovština je više, pa neće stati u samo jedan post (na blogočitačku opštu radost, a moju nesreću, jer sve preživljavam ponovo). Elem, da počnem:

Posle uspešnih pregovora i potpisivanja ZvaničnogUgovora otpočeli smo izradu programa za JednuFirmu. Pomučili smo se da im objasnimo da moraju i računari da im budu umreženi. Stekli smo utisak da su mislili da će Pravni, Kadrovski, Platni i ostali Sektori biti povezani telepatski, te da će Program raditi sam od sebe. Tu na scenu stupa NeDamTiPareDirektor:

- Zašto moraju da budu umreženi?
- Mogu ja da se pomučim, smislim i napravim TelepatskiProgram, al’ nemate vi para za takav. – reče namrgođeno Sunašce.
- A ti, kao znaš koliko mi para imamo? – upita NeDamTiPareDirektor.
- Naravno da znam. Imate tolikoitoliko računa, na tom računu i tom tolikoitoliko para ste u minusu... – poče da deklamuje Sunašce stvari uredno zapisane u svoj rokovnik.

NeDamTiPareDirektor je bio zapanjen i prepadnut:

- Otkud Vam te tajne informacije?
- Znam kakvi su Vam i završni računi... – napomenu Sunašce. – A otkud mi sve to? Pa, sigurno Vama neću da otkrivam svoje izvore.

Istina je da naš jedini izvor GlavnaBankaNašeZemlje, tj. njihov sajt. Tamo čovek sve može lepo da vidi: i da l’ je neka firma u minusu i koliko računa ima. Drugi naš vrli pomagač je AgencijaZaPrivredneRegistre na čijem sajtu je vrlo lako utvrditi kako izgleda završni račun, ko je vlasnik i ostalo. Iako je internet i mogućnosti koje on sobom nosi prisutan mahom svuda u svetu, većim delom nije u OvojFirmi...

- I Vaša Firma, naravno, mora da nam uradi mrežu, je l’ tako? – zajedljivo će NeDamTiPareDirektor.
- Ne mora. Ako imate nekog drugu Firmu ili Osobu, slobodno ugovorite taj posao sa njima. – ljupko će Sunašce.

Ovde se umešao GlavniDirektor:

- Kad već radite Program, uradite i mrežu.
- A koliko će to do košta? – opet će NeDamTiPareDirektor.
- Toliko i toliko. – rekosmo Sunašce i ja horski.
- Aaaaaaaaaaaaa!!!! Tooooooliiiiiiiiiiiiikoooooooooo???? To je mnogo. Ne dam pare! – zapišta NeDamTiPareDirektor.
- To nije „toooooooooliiiiiiiiiikooooooooo“. Imate 23 računara. – rekoh.
- Trebaće nam još računara... Prodajete li vi i to? – upita GlavniDirektor ne obazirući se na siktanje i pištanje NeDamTiPareDirektora.
- Trebaće Vam i server i ruter... Možemo da Vam dostavimo ponudu, pa da razmislite... – počeh ja.
- Još para da damo?!? GlavniDirektore, sve ću da kažem Vlasniku! Program je dovoljno skup. Ne znam kako ćemo sve to da platimo... – poče NeDamTiPareDirektor.
- Zato imamo Vas: da osmislite finansijsku konstrukciju... – GlavniDirektor reče NeDamTiPareDirektoru.

NeDamTiPareDirektor je napustio sastanak mrmljajući nešto u bradu, a mi smo otišli srećni i veseli. Kad smo dostavili računare i ostalu tehničku opremu OvojFirmi:

- Ovo ništa ne valja... – počeo je NeDamTiPareDirektor.
- Šta ne valja? – upita Sunašce.
- Vidi se da oprema nije kvalitetna. – reče NeDamTiPareDirektor.
- HP nije kvalitetan?!? – začuđeno će Sunašce.
- Nije. Ima bolje i od toga, a jeftinije. Oteli ste mi pare. – (prim. aut. NeDamTiPareDirektor se ponaša kao da je Firma njegova)

Kasnije je Sunašcetu rečeno iz PoverljivihIzvoraOveFirme da se priča po kuloarima da je NeDamTiPareDirektor hteo da ubaci SvogPrijateljaKojiProdajeHardware u posao i da debelo omasti brk. Al’ mu nije pošlo za rukom. Narednog dana je otpočela instalacija mreže.

To jutro je zazvonio telefon. S druge strane bio je MojKolega:

- Kalimero, imamo problem.
- Ehejjj! Kako ti to Kalimero? Sećaš se dogovora, Kefalo?
- Ma, sam sam u ovom kancu... bez brige DrugariceDirektorice.
- Kakav je problem u pitanju?
- NeDamTiPareDirektor ne dozvoljava da uđem u njegov kanc i namestim mrežu.
- Molim?
- Šta da radim?
- Molim?!?
- Pitam lepo „šta da radim“?
- Nemoj ništa. Poslaću ti Sunašce...

Sunašce nije bilo oduševljeno, al’ pošto su mu štrajkački uslovi ispunjeni, te je na moje zadovoljstvo proklamovan u manager-a, morao je da ode.

- A ti ne možeš da ideš, a?
- Pa, nisam simpatična NeDamTiPareDirektoru.
- A ja sam mu simpatičan?
- Verovatno. Možda ga i sexualno privlačiš, ko zna?
- Bolje da odem, nego sutra da piše na naslovnici „Pomahnitali muž u rastrojstvu udavio ženu“...

Posle nekog vremena, opet zvoni telefon:

- E, nećeš verovati... – poče Sunašce.
- Šta „neću verovati“? – upitah začuđeno.
- NeDamTiPareDirektor se zaključao u kanc i neće čak ni da priča... Sad čekamo GlavnogDirektora da dođe da vidimo šta ćemo. Inače, NeDamTiPareDirektor me optužio da hoću da mu ukradem PoverljiveInformacije iz kanca...

„Ima li ovaj dan kraja?“ – mislila sam očajno. Kako mi je Sunašce to veče prepričao, stvari su se odvijale prilično dramatično:

 Došao je GlavniDirektor i kad je čuo šta se dešava, malo je falilo srčka da ga strefi. Izvinio se Sunašcetu i Kefalu zbog stanja stvari. Otišao je ispred kanca NeDamTiPareDirektora:

- Odmah da si otvorio vrata, inače ću da ih razlupam u parčad, a i tebe kad te dohvatim, jesi me čuo????
 
Digresija:
Po Sunašcetovoj priči, ja sam beba početnik u Dranju u odnosu na GlavnogDirektora (prim. aut. znači, moraću da vežbam).

Čulo se jedno klik i NeDamTiPareDirektor je otvorio vrata. Stezao je svoj laptop i rekao:

- Laptop ne dam!!!! On neće na mrežu i tačka!
- Pa, gde da Vam instaliramo Program kad ga završimo? – pitao je Sunašce.
- Kupili smo tol’ko računara od vas, pa će jedan da se nađe i za moj deo Programa valjda.

Kefalo i Sunašce su nastavili sa radom uz celodnevno cerekanje, a NeDamTiPareDirektor je popio peglanje od GlavnogDirektora, al’ svoj laptop nije dao. NeDamTiPareDirektor je kasnije (kad je mreža bila gotova) izjavio:

- Nisam zadovoljan mrežom.
- Zašto? – pitao je Sunašce.
- Ima mnogo kablova svuda po firmi i zidovi su probušeni... Nije estetski lepa.

Tako se završila epopeja sa instalacijom mreže. Na kraju ove priče Sunašce mi je rekao:

- Kajem se što smo uopšte počeli da sarađujemo sa njima...
- Pa, neće valjda da te demorališe NeDamTiPareDirektor?
- Polako, i ti ćeš da mu dođeš na red, pa ćemo da vidimo šta ćeš da misliš....

O, kako je bio u pravu! Ali o tome, sledeći put...