FILM: The Texas Chainsaw Massacre

U istoriji horor filma postoje mnogi momenti koji su oznacili drasticnu prekretnicu u njenom toku. Ti momenti su rusili mostove izmedju filmova pre i posle. Takodje, ti filmovi su ponovo i iznova odredjivali sta se u filmu moze uraditi i sta se u filmu sme uraditi. Nakon filma Touba Hopera iz 1974. godine, The Texas Chain Saw Massacre, nastaje jedna potpuno nova stranice u istoriji horor filma. Filmovi postaju realisticni, brutalni. A dotasnja romantika horor filma - ostaje sahranjena u buci Lederfejsove motorne testere. Ustogljeni dzentlmen kakav je bio grof Drakula ustupa mesto pogrbljenom, prljavom, masnom i kravavom divu - Lederfejsu. Sa plakatom na kojem se poludeli i divlji Lederfejs sprema da motornom testerom raskomada nesrecnu devojku nabodenu na mesarsku kuku ogromnim slovima pise: "Ko ce preziveti i sta ce od njih ostati?" - ovaj film vec u svojoj reklami navodi da se radi o necem zaista novom i necem zaista bliskom realnosti (Film je navodno sniman po istinitom dogadjaju na kojem se bazira i Hickokov 'Psiho' - to je naravno, prica o masovnom ubici i nekrofilu Edu Gejunu). Film pripada horor podzanru zvanom sleser, ali u njemu postoje i mnogi drugi elementi kao sto su: kanibalizam, bezizlaznost situacije - beznadje i bespomocnost, socijalni komentar, drama siromastva, strah od nepoznatog unutar zabacenih provincijskih sela i zaseoka... Tokom projekcija, ljudi su masovno izlazili iz bioskopa zgadjeni i zaprepasceni realisticnoscu ovog ostvarenja. Kao takav, film je zabranjivan i zestoko cenzurisan tokom sedamdesetih, cesto je ovaj film bio i ignorisan te se nije ni pojavljivao po bioskopima. Tek sa dolaskom VHS-a (videoplejera i filmova na videokasetama) The Texas Chain Saw Massacre dobija priliku da ga vidi sira publika. Na zalost, moralna panika sa pocetka osamndesetih doprinela je da se i ovaj medijum cenzurise te The Texas Chain Saw Massacre potpada pod tzv. "Video Nasties" listu, sto je znacilo da se po videotekama mogla naci samo cenzurisana verzija filma. Sa osamdeset hiljada dolara koje su producenti (navodno bliski Mafiji) zaradili sa porno filmom "Deep Throat" - tada profesor filmskoj skoli Toub Hoper (1946) krece 1973. godine da snima film o porodici kanibala koji otimaju svoje zrtve na svojoj benzinskoj pumpi koja je locirana na zabacenom putu kroz duboku teksasku provinciju. Glavni lik u filmu je danas veoma poznati Lederfejs (Leatherface). Ogromni, poludeli, poluprimitivni manijak koji je svetu postao poznat po masci koja je napravljena od ljudske koze sa lica njegovih zrtava. Lederfejs je u stvari otpusteni radnik zatvorene (ili propale) klanice koji se u svojim ubistvima sluzi maljevima, ogromnim nozevima i naravno - motornom testerom. Njegova ubistva su brutalna ali brza i efektna. Njegova strucnost i efikasnost u ubijanju i obradi leseva naravno poticu iz njegovih dana u klanici. Lederfejs je covek-decak. On je retardiran i potpuno pod kontrolom njegove porodice. On je sludjen, zbunjen i bez identiteta (otuda maska). Scena vecere, vrhunac filma i revolucija horora na delu - dovodi svog gledaoca u neko novo saznanje. U ovoj sceni je "finalna devojka" Sali Hardesti dovedena za sto na kojem je glavno posluzenje ljudsko meso njenih upravo pobijenih prijatelja. Ali Sali nije tu da bi jela. Nju su ovde doveli da bi i sama bila ubijena. I tu dolazi do katarzicnih scena ubistva kada shvatamo koliko je covek u stvari samo jedan mali korak od zivotinje. Coveka u ovoj sceni od zveri izdvaja samo efikasnost u sprovodjenju njegovih divljih, primitivnih namera. Jer, Lederfejs i njegova familija kanibala nisu stvarno postojali, ali Hitler, Staljin, Jozef Mengele, Pol Pot - jesu. A oni su deo covekovog nasledja isto onoliko koliko su to Aristotel, Leonardo Da Vinci, Pikaso ili Ajnstajn. The Texas Chain Saw Massacre je jedan od onih filmova koji su doveli do toga da su serijske ubice postale deo pop kulture. Oni pocinju sa Hickokovim "Psihom" (gde je ubica stidljiv, zbunjen, mladic nerazvijenog identiteta), preko Karpenterove "Noci Vestica" (gde je ubica u stvari iskonsko, urodjeno zlo koje hoda) i "Kad Jaganjci Utihnu" Dzonatana Dema (gde je ubica inteligentni erudita, ljubitelj umetnosti i genijalni psihijatar) - dolaze do filma "American Psiho" (u kojem je serijski ubica ponovo postmoderni, ustogljeni i nalickani lepotan svestan svih pravila zanra). Ipak, u ovom filmu Lederfejs je prvenstveno produkt sredine. Takodje, Lederfejs ne ubija radi zadovoljstva, zavisti, pohlepe ili osvete neke nepravde. On ubija radi hrane. Kao socijalni komentar The Texas Chain Saw Massacre je film koji slika portret jednog drustva u ekonomskoj, moralnoj i identitestkoj krizi. Na zalasku vijetnamskog rata, Amerika tog doba zaboravlja na ogroman progres ostvaren sezdesetih. Ona se zatvara u sebe i pokusava da se odbrani od ratnih poraza, ekonomske recesije i politickih previranja. Provincija americke drzave Teksas oslikana je kao pustinjsko bespuce, jos uvek napola divlje, sa ljudima koji su sa jedne strane duboko religiozni i drustveno konzervativni - a sa druge strane jos uvek primitivni, beskompromisni u ocuvanju vlastite egzistencije. U takvu sredinu, dolaze mladici i devojke koji su urbani, skolovani, emancipovani i leberalni. Oni mirisu na sezdesete i u njima se vidi neka nova Amerika, neki novi senzibilitet koji pripada americkom Jugu ali koji svoju inspiraciju nalazi u vrednostima kulturnih i drustvenih procesa ostvarenih kroz hipi "tune in turn on drop out" pokret. Otuda je ovaj film slikan u halucinogenim prikazima prirode i pustinjskih bespuca. Muzicka podloga je takodje maestralna. Radiofonijska buka provucena kroz bezbroj efekata uspostavlja atmosferu produzene, neprekidne napetosti. Zvuk postaje neizdvojivi deo ukupnog iskustva, on jos dugo ostaje urezan u kori velikog mozga. Teksaski Masakr Motornom Testerom je postao kao sto vec rekoh, deo opste kulture. Dakle, svako bi trebao da ga pogleda. Ja Vam ga najiskrenije preporucujem. Okupite drustvo, pogledajte ovaj film! Popricajte o fenomenu!

PRVI NASTAVAK

Uspeh originalnog Teksaskog Masakra Motornom Testerom (1974) i razvoj podkulture horor fanova zeljnih nastavka sage o Lederfejsu i porodici kanibala, doprineo je odluci da se 1986. godine snimi nastavak. Teksaski Masakr Motornom Testerom je do polovine osamdesetih polako ali sigurno postao tzv. "kultni film", film koji godinama opstaje na repertoaru "ponocnih projekcija" i za kojim postoji redovna potraznja po video klubovima. To su oni filmovi oko kojih se konstantno dize fama, sto kroz prepricavanje, sto kroz pisanje o njemu.Toub Huper i Kim Henkel su ponovo u ulogama rezisera i pisca scenarija, ali ovaj put jednu od glavnih uloga igra svetski poznati glumac i reziser Denis Hoper. Takodje, ovaj film je podrzan mnogo vecim budzetom od oko 4,7 miliona dolara.Denis Hoper glumi Teksaskog Rendzera koji je u potrazi za Lederfejsovom familijom Sawyer da bi im se osvetio jer su mu ovi ubili necaka Franklina (to ubistvo se moze videti u prvom filmu, a Franklin je onaj debeljko u invalidskim kolicima, on je jedini koji je u filmu Teksaski Masakr Motornom Testerom - zaista stradao od motorne testere). Ipak, prava heroina ovog filma je Kerolajn Vilijams koja glumi radio DJ-a koji slucajno uspeva da snimi telefonski razgovor sa dva nesrecnika koji bivaju ubijeni od strane Lederfejsa i njegovog jos ludjeg brata Top Chopa (igra ga danas malo poznatiji Bil Mozli). Posto saznaju da je ubistvo otislo uzivo u radio-etar, i da je najverovatnije snimljeno - porodica krece u krvavi pohod na radio stanicu. Ovaj film sadrzi mnoge elemente crne komedije. Glumci totalno preteruju u glumi. Denis Hoper je u to vreme bio u jednoj od njegovih losijih faza. Ubistva su nadrealno krvava i na uvrnut nacin zabavna (kemp). Specijalne efekte je odradio poznati horor umetnik Tom Savini. Lederfejs (njegovo ime ovde je Baba Sojer) je prikazan kao mnogo pitomije stvorenje koje je cak u stanju da se zaljubi u heroinu. Cak se moze reci da glavni negativac u stvari i nije Lederfejs vec je to Chop Top, Lederfejsov brat koji se iz Vijetnama vratio sa metalnom plocicom u lobanji. Jedini glumac koji se ponovo pojavljuje je Dzim Sidou, on ponovo glumi glavu porodice (Drejton Sojer), on je kuvar koji je jedino racionalno bice u porodici zaduzeno za ciscenje krvavog nereda koji ostaje za poludelom bracom. Ipak, i pored silnog posla, on uspeva da pobedi na lokalnom takmicenju u kuvanju Cilija (kada ga pitaju u cemu je tajna njegovog uspeha on sav ushicen i slavodobitan odgovara: "Its the meat..."). Kada je pusten u bioskope, film je komercijalno lose prosao. Cak je nazivan najgorim nastavkom ikada snimljenim. Ipak, kao i original, ovaj film je vremenom razvio svoje verne postovaoce. Kao i original, i nastavak je zabranjivan u mnogim zemljama, kada je prolazio kroz cenzuru trabelo je seci i do 20 minuta filma tako se na trzistu pojavio "necenzurisan" sto je automatski znacilo da ga ne mogu gledati mladji od 17 godina. U Australiji se zvanicno izdanje ovog filma pojavilo tek minule godine! Na zalost, ovaj film je trebao da spase karijeru Touba Hupera. Ovaj reziser nije opravdao ocekivanja i njegovi jedini uspesi ostaju samo originalni Texas Chain Saw Massacre i mnogo poznatiji i komercijalno uspesniji film iz 1982. - Poltergeist. Trivia: Kanadski EBM sastav SKINNY PUPPY je na svom albumu"Cleanse Fold and Manipulate" (1987) semplovao nekoliko replika iz ovog filma. ("They live on fear!" i "You got that last slaughter on tape, you play it on the radio!" u pesmi "Shadow Cast")

DRUGI NASTAVAK

Pojavio se 1990 godine. Nazvan je LEATHERFACE: The Texas Chainaw Massacre III. Rezirao ga je Dzef Bur. Scenario je napisao Dejvid Sou. U njemu glavne uloge tumace Ken Fori (glumio u Romerovom horor klasiku "Zora Mrtvaca") , Kejt Hodz i danas mnogo popularniji Vigo Mortensen. Kada je izasao smatran je najboljim od tri nastavka Teksaskog Masakra. Ipak, ni ovaj film nije postigao komercijalni uspeh. Film je ostecen nemilosrdnom cenzurom a kao i svi ostali TCM filmovi - zabranjivan je u bar tri zemlje.

TRECI NASTAVAK

Najgori od tri nastavka se prvo pojavio 1994. godine. Nazvan je: Texas Chainsaw Massacre: The Next Generation a rezirao ga je scenarista originala Kim Henkel. Zbog problema sa glumcima, ovaj film je morao ponovo da ide na montazu da bi u bioskope izasao tek 1997. Ovaj film bi po danasnjim kriterijumima morao biti hit jer su u njemu glavne uloge dodeljene tada mladim i potpuno nepoznatim Metjuu Mekonahiju i predivnoj Rene Zelveger. U ovom filmu je mnogo toga loseg. Na primer scenario je totalno zapetljan i porodicu kanibala dovodi u vezu sa Iluminatima. Lederfejs ne lici na sebe vec je protumacen kao histericni transvestit. Kanibalizam je potpuno uklonjen iz scenarija. U filmu postoji gomila scena koje nemaju nikakvog smisla. Kada je cenzurisan istaknuto je da film sadrzi : "...demented mayhem and torture, and for strong language..." Ipak, moram naglasiti da i Metju Mekonahi i Rene Zelveger bukvalno izvlace film iz provalije. Njihova gluma je neverovatna! Kao susta suprotnost kapetanu Kurtzu iz "Apokalipse Sad" Metju Mekonahi mahnito vlada scenom poput poludelog manijaka-kiborga koji svojim zrtvama propoveda neku apoklaipticnu Mensonovsku filozofiju pruzajuci im nezaboravno emocionalno iskustvo. Ako prezive. Rene Zelveger, koja se dugo borila da ovaj film nikada ne ugleda svetlo dana - daje sve od sebe da docara beznadje i ocajanje nadrealne situacije u kojoj se nalazi. Mislim da je nikada vise necete videti u jednoj ovakvoj ulozi. Niti cete je vise ikada videti ovako mrsavu i lepu! ---------- Nakon fijaska sa "Novom Generacijom" nikome vise nija padalo na pamet da ozivljava sagu o porodici kanibala iz Teksaske provincije. Ipak... Deset godina kasnije desilo se cudo. Horor film je u Holivudu ponovo usao u modu. Ali, zelju za novim filmovima strave i uzasa nije ispratila adekvatna inspiracija. To je dovelo do diskutabilne manije rimejkovanja starih horor filmova. Svaki film strave i uzasa koji je imao bilo kakvog uspeha u proslosti - doziveo je da ga ponovo snime, sa novim scenarijem, mladjim i lepsim glumcima i mnogo, mnogo vecim budzetom. Ostaje jos samo da vreme pokaze koliko ce biti uticajni svi ti filmovi. Ako sve bude kako treba, rimejk ce navesti neke nove klince da pogledaju original. A ti klinci ce vec naci neku novu inspiraciju...

FENOMEN ZVANI RIMEJK

Osamdesete su bile prebogate horor filmovima i bilo ih je toliko da su svima dosadili. Devedesete su zato donele tesku stagnaciju, omladina pripadajuca Generaciji X nije bila previse zagrejana za filmove strave. Dekadu je obelezio serijal "Vrisak" Vesa Krejvena - bili su to filmovi koji su se samosvesno i sa dosta sarkazma bavili tinejdzerskom sleser-horor tematikom. Jedini film, nastao devedesetih, koji je vredan paznje je naravno revolucionarni "Blair Witch Project". I to je skoro sve... "Znam Sta Ste Radili Proslog Leta" i "Urbane Legende" necu ni pominjati. Kao sto juce rekoh, pocetkom ovog veka Holivud je ponovo poludeo za horor filmovima. Nakon dosadnih devedesetih koje su bile veoma lose za film strave i uzasa - doslo je vreme da se stvari preokrenu! Na zalost, dobre namere nisu ispracene adekvatnom kolicinom inspiracije, tako da smo umesto novih i svezih ideja dobili reinterpretaciju, preradu i prepakivanje starih... I naravno, uz jako, jako malo izuzetaka - originalni filmovi su ostali mnogo bolje primljeni od kriticara nego rimejkovi. Ali, oko ovoga i nema nekog cudjenja, jer ne radi se rimejk da bi se nadmasio ili popravio original. Rimejk se radi da bi se nova publika priblizila filmovima koje inace iz nekog od mnogih razloga ne bi pogledala. Neki horor filmovi kao sto je to proslogodisnji "Omen 666" su preradjeni vise manje doslovce. U ovakvim slucajevima gledaocu koji je gledao original ostaje samo da se dosadjuje i zabavlja trivijalnostima. Dakle, ovakvi rimejkovi nemaju previse smisla... Druga vrsta rimejkova od originala zadrazava samo osnovni zaplet, osnovni koncept. Sve ostalo postaje podlozno reinterpretaciji. Delovi scenarija se izbacuju, neke uloge se dodaju, neki likovi nestaju, neke scene se odigravaju drugacije... Treca vrsta rimejkova se samo inspirise nekim filmom, ali sam proizvod nosi drugi naziv i "tehnicki" nije rimejk vec novi film. jedan od poznatijih filmova ove kategorije je na primer "Wrong Turn" koji je inspirisan filmom "Just Before Dawn".

Teksaski Masakr Motornom Testerom (2003)

"Teksaski Masakr Motornom Testerom" iz 2003. godine spada u drugu kategoriju rimejkova. On nosi naziv originala, ali je jako malo originalnog scenarija ispostovano. Ovo cudo od ostvarenja je do sada zaradilo skoro 110 miliona dolara i spada medju najuspesnije horore ove decenije i jos bolje rimejkove (ikada snimljene!). Kada se malo prisetim, secam se koliko mi je bila odvratna ideja o rimejkovanju jednog tako velikog filma kao sto je "Teksaski Masakr Motornom Testerom". Jednostavno, kada stvar funkcionise - cemu je popravljati?! Ipak, kada sam ga konacno pogledao - bio sam odusevljen! U ovom filmu cete se milion puta na smrt uplasiti i jos toliko puta zagrcnuti od muke nad onim sto vidite! Ovaj film je bio jedno zaista prijatno iznenadjenje... Jedan od glavnih elemenata uspeha ovog filma je Markus Nispel, nemacki reziser video spotova. Njegova rezija je ovde zaista maestralna. Sve je kristalno cisto i naprosto imate osecaj da ste prisutni na sceni. Za razliku od jarkog sunca i vrucine Teksaske pustinje u originalu, u ovom filmu je naglasak na nocnom polumraku i kisi koja tokom scena klimaksa skoro neprestano pada. Predivni kadrovi sa dosta jurnjave i jos vise napetosti. Film je jednostavno - veoma lako gledati! Nagomilano iskustvo u snimanju spotova za razne ljigave pop MTV zvezde nesumnjivo je doprinelo da se ovako sumorna i napeta tema predstavi na ovako primamljiv nacin... Dzorzd Majkl ili Lederfejs, Nispel rezira jednako dobro! Da Nispel ne bi bio usamljen u svom filmskom neiskustvu, ekipi je kao scenarista pridodat i Skot Kosar kome je ovo prvi scenario. Danas je Skot mnogo poznatiji kao autor scenarija za jako kvalitetno ostvarenje iz 2004. godine sa Kristijanom Bejlom - "The Machinist". Kosarov scenario za rimejk Teksaskog Masakra je odlican, nema praznog hoda i sve je na svom mestu taman toliko da vas film drzi na ivici fotelje celih 98 minuta i jos malo... Budzet za ovaj film je naravno bio mnogo, mnogo veci nego sto je to "normalno" za horor ostvarenja. Nije ni cudo jer je ovaj rimejk producirao Majkl Bej, covek odgovoran za bombasticne letnje blokbastere kao sto je to na primer: "Armagedon", "Perl Harbor", "Stena", ... jedini film sa kojim je ovaj covek omanuo je "Ostrvo", ali to je zaista, zaista los film! Iako je u svakom filmu Lederfejs glavna atrakcija, Ronald Li Ermi je lik po kojem cete zapamtiti ovaj film. Ovaj glumac je bivsi instruktor u vojsci SAD i zbog toga u filmovima uvek tumaci autoritarne uloge. Najvise Vas ga se seca iz Kjubrikovog ostvarenja "Full Metal Jacket". U Teksaskom Masakru on glumi Serifa Hojta - psihopatu, sadistu i kanibala. Ovaj veteran iz Korejskog rata (gde je u zarobljenistvu prvi put okusio (i zavoleo) ljudsko meso) vodi glavnu rec u Lederfejsovoj familiji. Posto mu nepoznati ljudi najvise veruju, on je taj koji dovodi nove zrtve u kucu gde ce biti brutalno (psihicki i fizicki) muceni, ubijeni i pojedeni. Svaka njegova replika je zlatna i laka za pamcenje. Skoro celokupna strava na kojoj se bazira ovaj film pociva na njegovoj bravuroznoj glumi. Ovaj film, recimo to na kraju - nije za nervno labilne! Iako je original jak po pitanju strave, uzasa i napetih scena, on uopste nije krvav i sva se ubistva desavaju van oka kamere. Rimejk, on je vec druga prica. Od momenta kada se ona jadna devojka-autostoper ubija u kolima ulazite u pravi pakao! Krvi do kolena. Fizicke okrutnosti na sve strane. Psihicke okrutnosti jos vise. Neke scene se jako tesko podnose i treba zaista imati jak stomak. Jako su retki filmovi koji sa uspehom kombinuju ova dva elementa (napetost i krv). Filmovi koji se oslanjaju na napetost i stravu su retko previse krvavi, a filmovi koji su preterano krvavi - nisu strasni. U ovom ostvarenju ima i jednog i drugog! I to u izobilju!

Teskaski Masakr Motornom Testerom: Pocetak (2006)

Prikvel je suprotnost nastavku, on je film koji se bavi dogadjajima koji su se desili pre desavanja iz prvog filma. Prvi prikvel je "Kum 2" Frensisa Forda Kopole - u kojem se obradjuje mladost Don Vita Korleonea. U prikvelu se objasnjavaju dogadjaji koji su doveli do price u originalu. Dakle, gledalac u principu zna sta ce se desiti na kraju. U filmu "Red Dragon" saznajemo o dogadjajima u zivotu Hanibala Lektera pre filma "Silence Of The Lambs". Film "Cube" ima svoj prikvel u filmu "Cube 0". A film "The Exorcist" ima cak dva prikvela ("The Beginning" i "Dominion")! Da stvari budu zamrsenije - "Teksaski Masakr Motornom Testerom: Pocetak" je prikvel filma iz 2003. a ne onog iz 1974. Dakle u ovom filmu se pojavljuju likovi iz rimejka. Rezirao ga je Juznoafrikanac Jonathan Liebesman koji nam je 2003. godine doneo odlican horor "Darkness Falls", njegov prvenac. Liebsman ima tek 31 godinu pa se od njega jos mnogo toga moze ocekivati... Kako je "nastao" Lederfejs? Kako je "nastala" porodica i njena ubilacka tradicija? To su pitanja na koja se odgovara u zapletu ovog filma. Ekonomska recesija, konzervativna sredina, konzervativna religioznost, emocionalna nestabilnost, incest, zivot u dubokoj provinciji koju svi normalni napustaju... samo su neki od odgovora. Porodica se zaklinje da jednostavno vise nikada nece biti gladna. Lederfejs je rodjen u klanici, radio je u klanici celog zivota dok ova nije zatvorena ili propala. Izbacen sa posla, on preuzima inicijativu! I u ovom filmu je Ronald Li Ermi najzapazeniji. On je taj koji ce da izusti jednu od najjezivijih replika koje sam ikada cuo: "People may not remember what we say here tonight, but by God they'll remember what we did". Replika je izrecena tokom jedne od dve "Scene vecere" u filmu, ona obnavlja gradivo iz originala ali i dodaje dimenziju jednostavne racionalnosti svih tih zverstava. Dok su ubice-kanibali iz originala umno poremeceni manijaci koji bi se na sudu mogli izvuci kao neuracunljive osobe, u ovom filmu cela porodica izgleda sasvim inteligentno, cak produhovljeno! Iako je za sada zaradio tek polovinu novca kojeg je zaradio film iz 2003. - "The Beginning" je jednako dobar film! Ja Vam preporucujem da ga obavezno potrazite! Pogledajte ga u drustvu, lakse cete spavati...

***

Duza verzija teksta objavljena pocetkom 2007.