Ispovest preduzetnice početnice - deo IX

 

ILI 

NedamTiPareDirektor – deo II

Vreme je prolazilo, a uplata za uslugu izrade mreže nije legla. Kud ću, šta ću, okrenem TuFirmu:

- Dobar dan. Ovde PreduzetnicaPočetnica. Da li mogu da dobijem NedamTiPareDirektora?
- Ne možete. – odbrusi mi NarogušenaSekretarica.
- A zašto?
- Zato. Pozovite sutra. – jedno klik i veza se prekide.

Znači tako stvari stoje. 

- Sunašce!!!! – razdrah se.
- Šta sam sad uradio? – prepade se Sunašce.
- Šta si uradio?
- Nisam ništa, časna reč. Što vičeš na mene? 
- Ama, ne vičem na tebe. Ona NarogušenaSekretarica mi je spustila slušalicu. Zvala sam zbog para...
- Dobro, dobro... ’ajd sad ti spusti malo loptu...
- Ma, kad te spustim sad...
- Ej, stani! Nisam ja ništa kriv! Oni ti duguju pare, ne ja. Iskuliraj se, pa pozovi sutra ponovo. Ne nasedaj na provokaciju.

Zarad mira u Kući/Firmi otišla sam u kupovinu. Što reče Skarlet O’Hara: „Sutra je novi dan“. 
Da OnajGore ne plete samo šešire, već ponekad i kroz ćeramidu pogleda, saznala sam sutradan. Od ranog jutra sam proveravala e-banking, ali od para ni traga ni glasa. U neko doba zvoni telefon:

- Firma, izvolite. – rekoh.
- Dobar dan. Ovde KrivJeZaSveDirektor. Imamo problem. Uopšte nam ne radi mreža. Molim vas dođite da utvrdite u čemu je problem... Ja sam probao i da resetujem moj računar, al’ ne pomaže... Svi me pitaju šta se dešava, a ja zaista ne znam...

Digresija:
KrivJeZaSveDirektor je zaista divan gospodin, al’ k’o što mu i ime kaže, u OvojFirmi je okrivljen za sve... 

Sunašce i moja malenkost smo otišli u TuFirmu. Imali smo šta i da vidimo: server je bio isključen. 

- Ko je isključio server? – pitao je Sunašce pretećim tonom.
- Nisam ja.
- Nisam ni ja.
- Nisam ni ja.
- Ni ja...
- Nemojte ga više isključivati. Znate, kad je server isključen onda nema mreže, nema interneta, nema mail-ova... – poče Sunašce...
- A šta ako se server upali? – upita NedamTiPareDirektor.

„Aha! U tom grmu leži zec! On je!“ – bila sam ubeđena.

- U tom slučaju, gospodine, da sam na Vašem mestu ja bih se molila da ne budem u ProstorijamaFirme. – nisam izdržala; progovorila je čista pakost iz mene.
- Kad sam već ovde, da Vas pitam: da li ste pustili moje pare na račun moje Firme? – naglasila sam „moje“.
- Ovaj... nisam.
- A kad ćete da mi priuštite to zadovoljstvo? 
- Evo, odmah.
- Dođete mi i prvu ratu za Program...
- To ću da pustim sutra...
- Stvarno?
- Da, da... Obećavam. – da njegovo obećanje ne znači puno, videlo se odmah. Ipak, bar je pustio pare za mrežu.

Sunašce i ja smo odmarširali do NarogušeneSekretarice.

- Mi bi do GlavnogDirektora. – rekoh odsečno i pogledah je značajno.
- O, dobar dan. Kako ste? – bila je sva fina. Kakav poltron i... (biću fina).
- Mnogo bolje, nego juče posle našeg vrcavog razgovora moram priznati. A kako je Vaša malenkost? – rekoh.

Pocrvenela je, zbunila se i promumlala:

- Evo, odmah ću Vas najaviti GlavnomDirektoru.

GlavnomDirektoru smo rekli da bi bilo pametno da unajme nekoga za održavanje mreže. On je pozvao NedamTiPareDirektora.

- Šta???? Sad treba i održavanje da se plaća???? Nema para! – reče preneraženi NedamTiPareDirektor.
- Ne morate nikoga da unajmite. – poče smireno Sunašce. – Sledeći put kad isključite server, pa me zovete, naplatiću Vam dolazak. Ako imate neki kvar ili viruse – naplatiću Vam dolazak plus započeti sat...
- Nisam ja isključio server! – prepade se NedamTiPareDirektor.
- Ko je rekao da ste to Vi? – ljupko će Sunašce.
- Pogeled Vam je pun optužbi! Ja sam dobar psiholog, samo da se zna! – odbrusi mu NedamTiPareDirektor.
- Ako ste zaista dobar psiholog onda Vam je jasno da sam na ivici živaca. A kad sam na ivici živaca...
- Dobro, dobro... – prekidoh ja njihovu diskusiju. – Gospodo, čuli ste. Ponavljam, ne moramo mi da održavamo mrežu (prim. aut. zaista sam se molila svim silama telesnim & bestelesnim da je ne održavamo), ali nećemo ni besplatno da dolazimo zbog gluposti...
- Gospođo, ja sam zadovoljan dosadašnjom saradnjom sa Vama... Hoću reći sa Vašom Firmom, pa bih istu da nastavimo i u tom smeru. Vi mi se baš dopadate... – reče GlavniDirektor.
- Dopada se i meni. Zato sam je i oženio. – nadoveza se Sunašce.

Svi se ljupko nasmejasmo na ovu opasku (prim. aut. Sunašce malo kiselije nego ostali). NedamTiPareDirektor nije bio zadovoljan, al’ GlavniDirektor je rekao svoje. KrivJeZaSveDirektor nas je sačekao na odlasku i beskrajno se zahvaljivao na urgentnom dolasku. Počastio nas je i pićem u Kafančetu blizu TeFirme.

Kad smo stigli Kući/Firmi, upitah Sunašce:

- I šta ćemo sad?
- Ja ću da pravim Program i održavam mrežu, a ti ćeš da se družiš sa NedamTiPareDirektorom kako sistematizacija naše Firme i nalaže...
- Ali to nije fer!!!!
- Šta ćeš: život nije fer – get used to it.
- Odbiću ti 10% od plate zbog bezobrazluka!
- Štrajk!
- Šalila sam se...
- Nemoj više tako, sledeći put ću ozbiljno da te shvatim. 

Sela sam, nalila sebi čašu Pića i razmišljala „Šta li mi ovo sve u životu treba...“. Odgovor se nametnuo sam: „Lutko, voliš pare...“
Narednog dana na sabajle je zazvonio telefon:

- Dobro jutro. Izvinite što opet zovem. Ovde KrivJeZaSveDirektor. Imamo opet problem.
- Kakav?
- Nemamo internet. Opet je nešto do mreže...
- Ne mora da znači. Da li se „vidite“ između sebe?
- Da.
- Onda nije do mreže... Možda je do Vašeg InternetProvajdera. Jeste li zvali njih da pitate šta se dešava?
- Nisam. Mogu li da budem slobodan da Vas zamolim da to uradite? Ovo su naši user name i password... Hvala Vam!
- Nema na čemu. Evo, čim proverim javljam.

Pozvala sam njihovog InternetProvajdera.

- Dobar dan. Zovem u ime TeFirme. User i pass su ti i ti. Budite ljubazni recite mi šta se dešava sa internetom?
- Ništa. – reče LjubazniČika.
- Ali... kako? Interneta nema... – bila sam zbunjena.
- Je l’ logično da ga bude?
- Molim? – i dalje sam bila zbunjena.
- Pa, nije plaćen Račun.
- Aaaaaa... Hvala Vam.

Pozvala sam TuFirmu:
- Molim Vas, prebacite me KrivJeZaSveDirektoru.
- Odmah. – NarogušenaSekretarica je i dalje bila narogušena, al’ bez vrcavih doskočica.
- Hvala što zovete tako brzo. Moram da Vam kažem da je NedamTiPareDirektor ubeđen da ste Vi nešto uradili sa internetom zato što Vam dugujemo pare... – poče oprezno KrivJeZaSveDirektor.
- Stvarno?
- Da.
- Pozdravite ga puno od mene. Doviđenja.
- Stanite, stanite... Šta je sa internetom? – panično će KrivJeZaSveDirektor.
- Pitajte NedamTiPareDirektora.
- Molim?
- Nije platio račun InternetProvajderu...