Reklamokratija

"Ova pricu napisao sam u januaru 2006.godine. A pricica kao da je za beogradsku "Politiku"- za rubriku "Medu Nama"

Pocetkom proleca, ministar je na TV-u, u medijima, smisljeno i sracunato, u nekoliko nastupa ,najavljivao mikrokredite - hipotekarne kredite sa kamatom od 1% za nezaposlene, za osnivanje firmi - izasao je konkurs, a ja sam  ulozio stan i podneo prijavu Sluzbi (Nacionalnoj sluzbi za zaposljavanje ), da osnujem firmu i zaposlim samo sebe - kao jednog, jedinog zaposlenog. Posle dvogodisnje nezaposlenosti, niza konkursa i prijava, dobio sam novu sansu:

“Bicete pismeno obavesteni” – tako su mi tada rekli…

Pocelo je leto, a odgovor nisam dobio…

Otisao sam do Sluzbe, a tamo mi objasnise da su oni samo skupljali prijave, da se za sve informacije obratim Fondu (Fonduza razvoj Republike Srbije). Pa dobro ...  bilo je vruce, ali Fond nije daleko, udaljen je samo par stotina metara. Tamo u Fondu, bas sam se lepo rashladio: u lepo opremljenoj, klimatizovanoj kancelariji sa jednim stolom, razgovarao sam sa ukusno obucenom i samouverenom tetom koja mi je rekla da se javim pocetkom naredne godine, da sam prijavio malo radnika, da ce prvo biti resavane prijave sa pet novozaposlenih radnika, a da ce oni (Fond) do kraja godine razmatrati sve prijave, kojih je stiglo mnogo, oko 7700. To sto nisam dobio nikakvo pismeno obavestenje, nije vazno - podaci su u racunaru...

... a sada, odmah posle Nove godine - pravo je vreme za novu posetu...

Na prijavnici, portir mi rece da idem u kanc.1,a sa mnom u lift zajedno udjose jos trojica: svi u odelima,kao uniformisani, a ja onako, u kineskoj jakni i pazarackim leviskama. Vrata kancelarije otvorise se pred njima bez kucanja, dve tete koje su sedele radosno su im klicale, a treca,vratarka, meni rece - da idem u kanc.2 - bilo je ocigledno nismo zajedno. U kanc.2. prvo su me belo gledale, a onda su,njih tri naizmenicno pricale: kako su to njima uvalili ovi iz Nacionalne sluzbe za zaposljavanje, kako je to ogroman posao,da se javim Sluzbi jer su, dosad, pozitivno resavane samo neke prijave, a sve ostale tamo prosledjene.

"Sta ce biti s njima?"

"Ne znamo"!

Ja rekoh:

"Otpoceti posao u Srbiji, danas, sa kreditom od 5000-20000 evra i pet zaposlenih je nemoguce, a obraditi 7700 prijava s pedesetak rubrika nije tesko - ja sam informaticar, radio sam obradu podataka 15 godina, to bih zavrsio sa jednim operaterom vrlo brzo, eto posla za mene..."

Tisina i belo gledanje. Dobro, idem u Sluzbu.

Sluzba mi je poznat teren, imam dobre odnose sa svojim referentom,uvek se slatko ispricamo, ali nikad tamo nisam dobio ni jedan konkurs - samo pecate. Vidim, da napreduju. Kancelarije im se renoviraju. A moja referentica me je poslala u jednu od njih, gde likove poznajem: tu su se i skupljale  prijave za te mikrokredite, a ranije, jedan drugi moj zahtev - bespovratni kredit za samozaposljavanje - nije se ispunio... ja sam ocekivao 120000, a oni su mi ponudili iznos od 70000 dinara,da im se skinem sa biroa.

Upitah :

“Sta je sa mojim mikrokreditom?”

Teta rece :

“To je u Fond-u”.

“Oni kazu da su prosledili”...

“Ne, nisu” , sklanja pogled, gleda neki svoj posao.

Meni zivci rade.Povisujem ton i pitam :

“Hocete li to da mi date napismeno i potpisete! “

Sad gleda u mene.Pravda se: "To se ne radi, a i nisam ja sef" .

“A gde je sef?”

“Na seminaru”

Tada, pojavi se tracak nade... Jedna od njih, meni iza ledja, masi se telefona i rece da ce ona nesto da vidi: i zaista, uputi me na neki drugi sprat, “oni znaju nesto o tome”...

Tamo su bile dve cicke.Spustile su me na zemlju, ali su mi - hvala im - dale pravu informaciju: prijave su, stvarno kod njih, pokazase mi moj fajl, ali pare su u Fond-u. Njihovom - nekom drugom - sefu, odsutnom i na seminaru, niko jos nije rekao sta da radi sa tim prijavama, a njihova komunikacija sa Fond-om je losa, jer su ovi "jako arogantni".  Mana kredita je da je povoljan, pa ga dobijaju oni koji vec imaju razradjen biznis i neprijavljene ljude.

Sve je jasno.

Od ministra i TV-a - do Fonda i Sluzbe!

Kada mi se dese ovakve stvari, narocito u vreme ove moje nezaposlenosti, trudim se da suzbijem bes. Nasa istoricarka, koja dobro poznaje prilike i neprilike u Srbiji, nedavno je rekla :

“Tamo gde besan covek zgazi - tu trava ne raste”.

Mislim da je u pravu. Ali, kako zaustaviti ministra? Da li sprema novu kampanju? Pa da mnogi od nas prodju, kao samoubica iz vica koji na Pancevackom mostu srece Deda Mraza, a ovaj mu ponudi pusenje za tri zelje (daj mi posao, nadji mi neki stan i vrati mi zenu, ostavila me je - popusicu ti ga).

Sreo se covek sa sudbinom:

"Tako mator, a veruje u Deda Mraza!"