Ovaj, glas ne miruje

On, ce da vas vodi, svim i svacim,  samo da mu nemiri zatrepere i da ih On baci. Tamo, gde noc zaudara nemocna i kruta na prasnjavi spokoj i ucmali san.

Da vas, ljulja ljuljaskom svih nemira, a i onim koji se sprema kao njegova vesta ruka, da vas vodi u <ad> a da vam neda kraj, vec da vas vida svim i svacim kao <raj>.

Ogledalom neba, da vas gleda, kako se spusta vasa sena, kako se igra i ta vasa vecna zelja s cim pred njim, kakav <ad> kad se nudi i taj gladni <raj>.

Da, vas vodi s onim sto mu <on> nudi. U,vrtloge vecnih vremena, strmih i ostrih grebena i svih njegovih gledanja.

Da, vadi sve iz vas, da vas strasi, da u vama vidi glad, a da vam neda glas i da vas prozme jegov strah.

Pustice vam krik da pred njim cuje i vas stih, da ste nista i da vasa zeja nije mir vec je jad , a da vam je glad za njim, za pad i stih ,,gde smo mi , budi i ti jer smi mi nemirni sni,,.

Ovaj glas ne miruje kad pred njim gori svaki stih, zamre svaki spokoj i svo pojenje,a vecit je samo njegov stih <mir>.

Krenusmo sa onim sto nam iskida i dusu i telo a tek u najvecim mukama shvatismo gde je nas greh.

On, vide tu lepotu kojo mi ne dadosmo da govori.

Nemiran, neki glas.