„Zlatna košpica od šljive“ za najgoru filmsku kritiku

Zvanično saopštenje žirija za dodelu nagrade
„ZLATNA KOŠPICA OD ŠLJIVE“ za najgoru filmsku kritiku

Polustručni i poluobavešteni žiri, u malom ali odabranom sastavu, nakon višednevnog kopanja po intrernetu u potrazi za hejterskim i najhejterskijim kritikama domaćeg filma, doneo je odluku da se na listi kandidata za Zlatnu Košpicu od Šljive nađu sledeći autori.
- Dimitrije Vojnov
- Aleksandar Radivojević i Nenad Bekvalac
- Danko Ješić


Pored kritika nominovanih autora, u užem izboru za nominacije našli su se i tekstovi eminentnih kritičara: Milana Vlajčića, Aleksandra Jankovića, Gorana Terzića, Vladislave Vojnović, Kristine Đuković, Saše Radojevića, Ivana Bevca i drugih... Ovi kritičari ne nalaze se na listi kandidata, jer njihovi tekstovi (i pored toga što su stručni i dobro napisani) ne stvaraju efekat „Košpice u grlu“, kakav odgovara ovoj nagradi. Za razliku od tekstova nominovanih kritičara, autori iz užeg izbora uspevaju da ostanu pribrani čak i kada pišu o filmovima koji im se nisu dopali. To je nesumnjivo odlika dobre filmske kritike, ali se „Zlatna Košpica od Šljive“ ne dodeljuje za najbolju nego za najgoru kritiku. (šta god to značilo!)

Budući da je žiri bio ograničen kratkim vremenskim rokom, sporom internet konekcijom i loše tagovanim sajtovima, molimo ljubitelje filma da ovu listu ne smatraju zaključenom. Ukoliko neko od Vas ima svog kandidata, koji se ne nalazi na listi, molimo da njegove kritike objavite na blogu. Svi predlozi će biti razmotreni i uzeti u obzir za nagradu.

U nastavku teksta, slede obrazloženja pojedinačnih nominacija.

S poštovanjem,
Milena Bogavac, za prijatelje: Šljivciga
polukvalifikovana predsednica gistro žirija



1. DIMITRIJE VOJNOV

Nakon dugogodišnjeg truda na polju filmske kritike, uspeo je da postane jedna od najomraženijih osoba, ne samo u srpskoj kinematografiji, nego i javnom životu uopšte. Njegove kritike su se mnogim autorima zaglavile u grlu poput košpice, a to i jeste efekat kakav bi trebalo da proizvedu.
Ovogodišnju nominaciju, po mišljenju žirija, zaslužio je kritikom za film USLOVNA SLOBODA, čije predivno-smrtonosne delove ovde navodimo.

Debitantski film Miroslava Živanovića je uvreda za profesiju kakvu do sada nismo sretali. Naravno, "Uslovna sloboda" ne nudi nešto što do sada nismo videli, ali nikada toliko diletantizma nije viđeno u jednom pojedinačnom filmu....

Samim tim, "Uslovna sloboda" ne dovodi u pitanje kredibilitet umetničkih potencijala svojih stvaralaca, već njihovih visokoškolskih diploma, pošto ovakav film sebi ne bi smeo da dozvoli neko ko ima iole ukusa i prelaznu ocenu iz osnovnih predmeta na Fakultetu dramskih umetnosti. Kako bi neko od njih reagovao da im student donese "Uslovnu slobodu" na ispit?

(kritika u celosti može se pročitati na sajtu KURIRA ili blogu DOBA NEVINOSTI )

Dobra osobina Dimitrija Vojnova kao kritičara, jeste tendencija da s vremena na vreme odbrani nesrećnike među autorima, dakle upravo one likove na kojima drugi kritičari oštre svoja britka pera, bez bojazni da bi im se iko mogao suprotsaviti. To je, ove godine, dokazao kritikom za film KROJAČEVA TAJNA, koja je (mada krajnje negativna) zapravo puna sažaljenja prema mladom reditelju. U prilog Dimitriju Vojnovu ide i to što sve kritike objavljuje na blogu, pa su one lako dostupne čitaocima. Pored toga, Vojnov je najcitiraniji srpski kritičar i osoba o čijim se tekstovima vode najžustrije polemike. Napisao je i najveći broj kritika za filmove koji se nalaze u konkurenciji za grand prix “Zlatna Šljiva”.

2. ALEKSANDAR RADIVOJEVIĆ I NENAD BEKVALAC

Po mišljenju žirija Zlatne Košpice od Šljive, šokantni tim ŠOK KORIDORA zaslužio je specijalnu nominaciju ZA ŽIVOTNO DELO, PODIZANJE NIVOA SVESTI KOD FILMSKE PUBLIKE I OPŠTI DOPRINOS ZAOŠTRAVANJU ATMOSFERE U SRPSKOJ KINEMATOGRAFIJI I KRITICI.
Ovu nominaciju nije potrebno dopunjavati primerima.

3. DANKO JEŠIĆ

I ako svoju kolumnu na sajtu FCFa ne naziva kritikom već recenzijom, zbog količne prozivki po kucanoj strani, Danko Ješić zaslužuje da se nađe u izboru za prestižnu nagradu Zlatna Košpica od Šljive. Mada su njegovi tekstovi često ispod svakog nivoa pristojnosti, Ješiću se ne može osporiti ogromna strast s kojom prati domaći film, a koja povremeno stvara duhovite efekte. Dva najmarkantnija teksta u ovogodišnjem hejterskom opusu ovog autora jesu recenzije filmova „SINOVCI“ i „KROJAČEVA TAJNA“ čije najskandaloznije delove navodimo, za vašu zabavu i razonodu.

Iako, sam oduvek bio protiv psihoanalitičkog tumačenja filmova, "Krojačeva tajna" se jedino kroz psihoanalizu može razumeti. Iz svakog kadra izbija neka od rediteljevih fobija: strah od ljubavi, života, seksa, porodice, opšte gnušanje prema svemu normalnom. Ono što u ovom dosadnom i konfuznom filmu može da zabrine je utisak da je scenarista i reditelj smatrao da se radi o komediji. U tom ubeđenju je ostavio i glumce, tako da su se svi oni ponašali kao da je reč o urnebesnoj komediji. Sa izuzetkom Gorana Šušljika koji je izgledao kao da ga boli stomak ili da je tokom snimanja nagazio na ekser, pa je na licu sve vreme imao neprijatnu bolnu grimasu.


... Moguće je da je "Krojačeva tajna" film koji je snimljen uz upotrebu posebne tehnologije pa se njegovi pravi kvaliteti mogu videti uz upotrebu 3D naočara, posebnih pilula za razumevanje, nargila ili bogzna čega, ali na žalost, posle ulaska u salu ste prepušteni sami sebi i rediteljevoj mašti.


Ako za poznavanje činjenice da je rat završen, a Nemci kapitulirali, zaslužuje plus iz istorije, reditelj, scenarista i producent Kovačević zaslužuje minus iz književnosti, jer je jedini Srbin koji nije čuo za drame svog prezimenjaka "Sabirni centar" i "Sveti Georgije ubiva aždahu".Da je možda ipak čuo za njih govori činjenica da je osamdeset odsto filma "Sinovci" plagijat pomenutih drama (i još nekih), a sličnost ide čak i do nivoa pojedinih replika. Ukoliko film bude imao značajniju gledanost, novac bi trebalo uplatiti i Dušanu Kovačeviću, jer je on u najmanju ruku ko-scenarista.... Ostaje nam i da se zapitamo kako se mrtvi-neumrli major na kraju pretvorio u arhangela Mihajla i odvučen dvema sajlama, uz bedno kompjuterski generisan oreol odleteo na legendarnim krilima iz fundusa Avala filma, kako žena majora može da se dere na pukovnika i druge oficire i zašto je oni slušaju (možda zato što je producent?), šta predstavlja njeno kukanje u grob (objašnjenje je da je ona arheolog, pa poznaje stare običaje, uzgred, to radi etnograf), čemu sprdanje sa majorom Gavrilovićem, i na šta je potrošeno 750.000 evra, koliko je navodno, koštao ovaj film?


(Ješićeve tekstove u celini možete čitati samo na sopstvenu odgovornost, s obzirom da nije utvrdjeno kakve to posledice ostavlja na psihofizičko stanje. Žiri za dodelu Zlatne Košpice od Šljive, preuzeo je na sebe taj rizik što je rezultiralo ovom nominacijom. )