Kisa

Ne volim kisu ni hladno vreme. U srcu me stegne tuga neka a misli se bas kao i nebo oboje sivim. Zadrhtim kao lisce na grani sa svakom novom kapi koja kao olovo teska pada predamnom i pomislim na vreme samoce.

Nije lako biti dete koje je silom prilika daleko od porodice, okruzeno resetkama kinderbeta koje silno broji dane do tako dalekog vikenda kada ce ugledati poznati osmeh i pogled koje samo majka moze da pruzi. Strani ljudi manje ili vise prijatnog izraza lica i glasa pokusavaju da te uvedu u novu fazu zivota a ni sam jos ne znas kako se zoves ni sta ti je zadatak. Ucis slova, gledas ostala decija lica i pokusavas otkriti da li se i oni osecaju isto toliko izgubljeno kao i ti. Pazljivo osluskujes svaki sum u gluvim nocima, i isprekidano spavas, malo iz straha, malo iz ocekivanja.

Kroz prozor vidis drvece koje polako iz zelene prelazi u braon nijanse a onda grane gole tuzno zacvile i pucketaju od leda. Sneg polako gomila svoje ukrase po istima a po neka ptica pokvari tu belu liniju. Sa krova se spustaju kristali leda i ti zamisljas da su ogromne ledene lizalice. S proleca ponovo behar zamirise i grane dobijaju zelenilo. I tako godinu za godinom, dok ne otupis i sve to tudje na neki nacin postaje tvoje. I ljudi, i sobe, i pogled kroz prozor.

I taman se naviknes, prisvojis sva osecanja, frustracije, tuge i osmehe, u tom dodje kraj osnovne skole. Negde si vec svestan da ces ponovo morati proci kroz novo prihvatanje, i da ce tebe ponovo morati neko zavoleti, i znas da sve to nije lako. U novoj sredini nabacis najlepsi osmeh i boris se da ne pokazes strah i suze. Koracas hrabro kroz novu zivotnu golgotu i pokusavas da izvuces ono najbolje, ma sta to bilo. Poucen iskustvima, trudis se da nadjes svoj kutak i nametnes svoja pravila. Pubertet ti stvara nove boli ali se pravis da ih ne primecujes.

Sa nekom nopvom kisom i zutim liscem, ves skoro skroz prisutan ulazis u visoke skole i pravis se da te vise nije strah ni velikih amfiteatara i novih ljudi kojih je sve vise. Ipak, tu vladaju vec tvoja pravila i nekako si svoj na svome, pa ti ni kisa nije toliko mucna, sem po nekad kad Index ostane prazan...