Ispovest preduzetnice početnice - deo X

ILI

IMPERIJA UZVRĆE UDARAC

Sutradan, rano ujutru, zazvonio je telefon u našoj Kući/Firmi. 

Digresija:
Obzirom da naša mala manufaktura radi od 09:00 do 17:00, a poziv je usledio u 08:02; a kako imamo i identifikaciju (God bless Telekom on that), videla sam da nas zove NedamTiPareDirektor.

- Pobogu, hoćeš li se javiti na taj telefon? Puče mi glava! – oglasilo se nervozno Sunašce.
- Neću.
- Jesi li ti normalna? – opet će Sunašce.
- Nisam, al’ to si znao i pre nego što si me oženio, tako da žalbe na nenormalnost ne primam! – pokušala sam da nadjačam iritantno zvono telefona.
- O, Bože! Pa, ti si stvarno od jutros... I ko to zove?
- NedamTiPareDirektor. I neću da mu se javim iz principa. On odlično zna da radimo od 09:00.

NedamTiPareDirektor je bio baš uporan. Tri puta je telefon zvonio do kraja. Četvrti put je nazvao u 09:05. Javila sam se:

- Firma, izvolite.
- Slušaj ti... – dreknuo je NedamTiPareDirektor.
- Nisam znala da smo na TI. – prekidoh ga ja.
- E, jesmo na TI! – urlao je i dalje. – Ko ti je dao za pravo da kažeš bilo kome da račun za internet nije plaćen, a? Znaš li ti s kim si se zakačila? Znaš li ti ko sam ja, mala?
- Prvo, nisam mala. Visoka sam 175 cm. Drugo, nisam ovce sa tobom čuvala da mi se tako obraćaš. Doduše, ovce nikad nisam ni čuvala za razliku od tebe. Treće, pošto si znao razlog nemanja interneta, zašto si optužio moju Firmu za isti? Znam odlično ko si – samo mislim da ne bi voleo to da čuješ od mene. I još nešto da ti kažem: sad si mi se obratio na ovaj način i nikad više. Drekneš li još jednom na mene videćeš sa kim si se ti zakačio, znaš? I danas da si mi uplatio sve što mi duguješ!

- Ja ću, ja ću... – počeo je, a onda je prekinuo vezu.

Tresla sam se posle ovog „ljupkog razgovora“. Sunašce je radosno skakutao po Kući/Firmi i kikotao se:

- Ženče, evo ti bendža. Mislim, možeš da popiješ i nešto žestoko ako nećeš bonicu... 
- Ako, ako... samo se šegači ti tako... Napenaliće i tebe NedamTiPareDirektor...

Istog dana NedamTiPareDirektor je uplatio dug do poslednjeg dinara. Iskreno sam se začudila. Kasnije smo saznali IzPoverljivihIzvoraTeFirme da je GlavniDirektor pobesneo kad je čuo da NedamTiPareDirektor nije platio račun Provajderu (a ni mnoge druge račune), pa je zato taj dan NedamTiPareDirektor bio tako revnosan.

Sunašce je nastavio da odlazi u TuFirmu (prim. aut. zbog konsultacija u vezi sa programom i održavanja mreže) i sa svima je napravio prijateljski kontakt, osim sa NedamTiPareDirektorom. Nije se zbog toga Sunašce potresao. Ono što ga je potreslo i izbacilo iz takta je pokvarena diverzija NedamTiPareDirektora (prim. aut. malo je falilo da ga Sunašce protrese kroz šake):

Jednoga dana zazvonio je telefon. Javio se Sunašce:

- Firma, izvolite. Molim? Šta kažete? Ne mogu da verujem! Naravno da nije istina! Dolazim odmah! – posle ovog razgovora Sunašcetu su pulsirale žile na vratu (prim. aut. Kad ga toliko iznerviram, da mu čak i žile na vratu pulsiraju, ja hitro istrčim napolje, izgubim se u nepoznatom pravcu i ne vraćam se bar 2 sata).

„Hvala bogovima, nisam ga ja izludela! Kako sad da ga pitam šta se desilo?“ – razmišljala sam.

- Sunašce, moje milo, najmilije...
- Šta ’oćeš? – zareža Sunašce.
- Pa... šta se desilo?
- Onaj #@%/*! i $#@?*!!! i %$*@ (prim. aut. Sunašce je ovde upotrebilo niz uvredljivih i bezobraznih izraza, koji nisu primereni blogočitačkoj populacija, pa sam vas poštedela istih). Sad ću da ga razlupam! – dreknuo je Sunašce i počeo ubrzani proces oblačenja jakne.
- Čekaj, stani... Koga ćeš da razlupaš?
- NedamTiPareDirektora!!!!!! Ima sve da se puši! Ma, ni slinica od njega neće da ostane kad ga dohvatim!

Ovo nije slutilo na dobro, pa sam i ja otpočela ubrzan proces pridruživanja Sunašcetu u napuštanju naših prostorija.

- Gde ćeš ti? – dreknuo je Sunašce.
- Sa tobom. – smireno sam rekla.
- Ne može!
- Ko da mi treba tvoj dozvola. Je l’ si ti to rešio da se pretvaraš u HomoBalcanicus-a?

Ovo ga je dozvalo pameti. Nakratko se i osmehnuo. Otišli smo u TuFirmu. 

- Dobrodošli – reče nam KrivJeZaSveDirektor i nastavi da se smeje (prim. aut. Svi u TojFirmi su se smejali).
- Je l’ ovo neki vic? Gde je NedamTiPareDirektor! – dreknu Sunašce.
- Jao, Sunašce nemojte se ljutiti. NedamTiPareDirektor je pobegao... Hoću reći izašao je ranije danas. Kaže ima neka neodložna posla... Čuo je da stižete... – nastavio je KrivJeZaSveDirektor uz smeh.

Kasnije sam sve saznala:
NedamTiPareDirektor je sabotirao mrežu (prim. aut. iščupao je kabl koji je povezivao server sa ruterom) i rekao da smo mi krivi što ne radi mreža. Drobio je još da je znao da sa nama ne treba otpočinjati posao... Tako je TaFirma bila 3 dana bez mreže, dok KrivJeZaSveDirektor nije pozvao našu Firmu...

Sunašce je popravio mrežu i postao HerojTeFirme. Do dana današnjeg Sunašce nije sreo NedamTiPareDirektora (a odlazi u TuFirmu jednom nedeljno da proveri mrežu, itd.). NedamTiPareDirektor uvek ima obaveza kad Sunašce dolazi u posetu.

A kako sam ja htela da tučem NedamTiPareDirektora, počujte:

Uplate za održavanje mreže su stizale na naš račun uredno. Međutim, završili smo Program, ja sam poslala poslednju Fakturu koja se tiče Programa, i mesec i po – tajac. Ni danar na naš račun nije uplaćen povodom ove Fakture.

Nazvala sam TuFirmu i dobila NedamTiPareDirektora:

- Kada ćete uplatiti poslednju ratu za Program? – pitala sam.
- Sve je plaćeno. – rekao je on.
- Nije. – rekla sam ja.
- Jeste.
- Nije.
- Je l’ Vi to tvrdite da lažem? – pitao je.
- Da. – prekinuo je vezu.

Tog dana pristigao mi je mail od njega u kome je rekao da će da me tuži zbog uvrede časti, jer sam ga nazvala lažovom (prim. aut. Šta se vređa, kad jeste...). Pozvala sam Advokata (prim. aut. Moj Advokat je moj bliski rođak – usluge naplaćuje po Sunašcetovom modelu: Pivo + gibanche). Kad je Advokat stigao, otišli smo u TuFirmu (prim. aut. NedamTiPareDirektor nije znao da dolazim, pa nije ni mogao da pobegne). NarogušenaSekretarica se osmehnula Advokatu (i odmerila ga pošteno - šta da reknem, svi smo u familiji lepi) i odmah pozvala GlavnogDirektora. GlavniDirektor nas je primio.

- Moja klijentkinja ima problema sa Vašom Firmom i došli smo da vidimo da li probleme možemo da rešimo. – rekao je Advokat.
- Kakve probleme? Ne razumem...
- Niste uplatili zadnju ratu za urađeni program, Vaš NedamTiPareDirektor je poslao mail mojoj klijentkinji u kome kaže da će da je tuži za uvredu časti...
- Molim? – dreknuo je GlavniDirektor.
- Evo, izvolite odštampanu verziju mail-a. 

GlavniDirektor je zapanjeno gledao u papir...

- Molim Vas, izvinite. Meni je rečeno da su sva dugovanja namirena. U toku dana dug će biti isplaćen. 

A što se tužbe tiče:

- Zovi mi NedamTiPareDirektora odmah! – dreknuo je NarogušenojSekretarici (prim. aut. i ja bih volela tako da se derem kad porastem. Čovek je moj idol).

NedamTiPareDirektor je stigao i kad je video Advokata i moju malenkost u kancu, prvo je prebledeo, pa se zacrveneo, pa prebledeo (u jednom trenutku sam mislila da će se onesvestiti).

- Odmah da se izviniš PreduzetniciPočetnici! – dreknuo je GlavniDirektor.
- Izvinite... Molim Vas... Ne znam šta mi je bilo... – počeo je da muca NedamTiPareDirektor.

Samo sam se smeškala – a htela sam da skočim i pridavim ga, da ga otreskam o pod, da mu štiklicom...

NedamTiPareDirektor i GlavniDirektor su izašli iz kanca (prim. aut. GlavniDirektor je zamolio da ga sačekamo). Kad se GlavniDirektor vratio, ljubazno nas je pozvao na ručak (koji smo mi još ljubaznije prihvatili) u znak izvinjenja. Na ručku je bilo baš lepo. 
I posle ručka je bilo lepo.

Period lepotinje se završio kad se moj blentavi brat, pardon Advokat, izlajao Sunašcetu da smo išli na klopu bez njega... 

Epilog:
I tako sam ja pobedila NedamTiPareDirektora. U godinama koje su usledile NedamTiPareDirektor se nije javio našoj maloj manufakturi... jedino podsećanje na njega su nam redovne mesečne uplate za održavanje mreže....