Ja i moja Drzava

Ova prica je samo za vase oci. Mukom svojom sam je ispisao pa ne zelim da dzabe leti okolo: kritikujte me, hvalite me ... nemojte me zaliti. Veliku Rodu sjebao je Brat. Bez imena i prezimena. Smeh je lek, a ova prica - psovka, ali i pohvala. Ajd ... u zdravlje  

JA I MOJA DRZAVA  

Dugogodisnja TV-radnica, snimila je intiman odnos. Radi emitovanja. Odlicno! Nekad treba videti, cega ima ispod gaca ... 

Imao sam i ja intiman odnos. Sa mojom Drzavom. I nije me blam. Sve cu da ispricam ... 

Radio sam ja nekad ... posmatrao, smisljao, pravio, pa davao drugima da koriste ... Sta? Nije vazno. Posao ko posao. Kapala je parica. To je vazno ! 

A onda je stalo... 

A ja  ... krenuo sam na krivu stranu ... 

Udaljio sam se i od ljudi i od stvari. Bila je to lenjost, chamotinja … i duse i tela.  

Tuzna dusa uvek trazi spas, nekad i u necem ruznom , a ja ... lutao sam, pisao sam ... i jos pisem - poruke …  

Kakve? Nadahnute, zaokruzene, kratke, jasne - pa pravo u centar ! 

Kome? Pa ... ljudima. Kome drugom? 

Zasto? Zato sto je zivot i poruka : osetim ga, razmislim, recima ga sastavim ... Pa posaljem poruku … 

Negde, bilo gde, neko ce me mozda razumeti ... Kako je to lepa igra! 

I covek je poruka. Svi to znaju. Gledas, slusas nekog, pa i da ti je nepoznat, za cas, imas neki utisak o njemu. 

Eh ... Zeks, Zeks … duso nezna, umetnicka ...  

Probudila se neka mala nada - odmah mi je bilo bolje. 

Krenuo sam na biro i na konkurse. Po kredit i posao. Treba ziveti! 

A zivot melje ...  

Otisao sam do biroa - tamo rekose ... nema nista. 

Pa od konkursa do konkursa ...  

Ma ... ko ce mene da zaposli! 

Ma ... ja sam tako … klimav, mator... 

A ... tako sam se nadao! 

Takvog, bez nade ... Bes me je pobedio.  

Kakva greska! Pukne covek za cas. Odlepio sam tada skroz! 

Nadahnuce postalo je PrevelikoNadahnuce : bacio sam mobilni kroz prozor, pozdravljao moje lepo Sunce, ljubio se sa nepoznatima na ulici ... Luda glava svasta radi! 

Pokupili su me ispred nekog saltera.  

Pa smestili u - drzavnu instituciju. 

Pravilno. Kad si slab, kad ti padne gard, tu je drzava da te pridrzava.  

Ali ... Hm ... Sta da kazem? 

Drzava nije ludnica, ali ludnica je drzava …

Mala, smrdljiva soba i gvozdeni krevet sa prljavom posteljinom. 

Vezali su me nekim krpama i za ruke i za noge. 

Pojili su me malo vodom - sve mi je na nos izlazilo. 

Hranu nisam dobijao, a govna i mokracu niko nije cistio. 

A ja ... jos sam slao poruke ...  

Posle dva dana, dovatise me cetiri bolnicara i dobro nalupase.  

Boga mi, zacutao sam. Mangupi, ali im ne zameram. 

A onda, treceg dana, dosao je Moj Beli Andjeo. 

Dala mi je infuziju, pojila me nezno vodom, brisala mi je znoj sa cela, tesila me, smirivala ...

Hvala ti Moj Beli Andjele ! 

Petog dana ... odvezali su me. 

Jos pet dana nisam mogao sam da hodam. 

Petnaest dana skidao sam kraste sa ranjenog dupeta . 

A Mog Belog Andjela, cuo sam, prebio je neki Pacijent. Kakva steta!

E ... zivote!  

A ... zivot ide dalje ...Krenuo sam na radnu terapiju. Fina neka teta, dala mi je posao : lepio sam kesice za lekice, za celu ekipu. Za napacenu dusu, rad najbolji je lek! 

Al' u glavi ... jos mi zvecka : 

Kako sebi da objasnim ona govna u kojima sam se valjao? 

U kakvoj vezi su moje ranjeno dupe i moja drzava?  

Zasto je onaj ludak pretukao Mog Belog Andjela?  

Zasto su me prebila, ona cetiri mangupa? 

Ma ... ne trebaju mi, duge price, objasnjenja, odgovornost. Ma... necu opet, da prolupam. 

Hocu golu istinu! Istinu, koja traje generacijama …  

Politicari? Ma ... bole njih dupe, za moje ranjeno dupe. 

Centar zivota, to mene zanima! Takav sam ja. 

Moram nadjem jednu, jasnu, kratku recenicu, da nekom dobrom slikom, socno objasnim stvar. Da se smejem zivotu! 

A ja sam trazim odgovore. Ali ... medju ljudima. 

Treba mi covek, najbolji predstavnik mnogih. I neko pametan. Neko ko zna da odgovori. 

E ... setio sam se. Ma ... znao sam jednog.  

Pokojni Lobanja. Lokalni sef, stamen, jak, uvek sa pistoljem za pojasom. Sociolog i psiholog. Boga mi ... i biolog. Umeo je taj, i sa drzavom i sa ljudima ... 

Dobar sam bio s njim. Ponekad, znao je kolima da me pokupi sa autobuske stanice i poveze do fabrike. Tada, lepo se ispricamo i sve redom izogovaramo, a ako bih se ja pozalio na ovog ili onog direktora, on mi je uvek odgovarao : 

Jaci ker jebe! 

E ... Slava ti ...   E ... Hvala ti Lobanja!