Vrzino Kolo - Kako Da Ga Prekinem(o)… (vise, …)

podvlacim da je ovo moje “amatersko-ljudsko” vidjenje stvari, te ste svi dobrodosli i da mi ukazete na vase, razlicito, tj.

-- gde god napisem “(vise, …)”, mislim na to da o “…” ne znam nista ili ne znam dovoljno. o svemu ostalom mislim da znam dovoljno da od toga sastavim nesto kokretno sto treba da razbucamo i sastavimo opet, kako valja

evo kako u mojoj glavi, izgleda vrzino kolo iz naslova

pojedincu se rodi se dete kojem (ili se nekom desi nesto sto dovede do toga da mu) je potrebna stalna strucna nega i celodnevna pomoc da bi zivelo i komuniciralo. roditelje (staratelje, porodicu) posle ovakve bitter-sweet vesti u srbiji ceka, u velikoj ili jos vecoj meri
--pogorsanje materijalne situacije jer bar jedan roditelj vise nece moci da radi
--povecanje troskova zbog posebnih potreba (vise, koliko im treba za posebno)
--zivot u drustvu koje u svojoj svakodnevici nije predvidelo osobe sa posebnim potrebama niti one koji o njima brinu
--zivot u drustvu u kom se mediji, drzava i drustvene grupe koje to mogu i treba da rade ne bave uopste, dovoljno ili efektivno time da podignu svest drustva o ovom problemu i ukazu na to sta se moze uciniti, pojedinacno ili kroz drustvene akcije. zbog toga je vrlo moguce i
-odbacivanje/izbegavanje porodice i poznanika (koji ce to opravdati time sto su i sami u teskoj zivotnoj situaciji, ili time sto ih nezainteresovano drustvo ne moze osuditi)
postoji velika mogucnost da jedan roditelj ostane sam jer ce drugi odustati

-->roditelji (pojedinci):
--odluce da dete podizu sami. ostavljeni su na milost i nemilost drugom pojedincu i nezainteresovanom drustvu. drzava im pomaze na papiru i u praksi (vise, o papiru i praksi). i dalje je moguce da jedan ostane sam ali ne zato sto ce drugi odustati. moguce je i da dete ostane bez oba roditelja <-- (zatvoren prvi prsten)
--odluce (odmah ili kasnije) da brigu o detetu povere u potpunosti nekoj od odgovarajucih

--> drzavnih zdravstvenih ustanova
one funkcionisu u uslovima preteskim i za srbiju. donacije (vise, o donacijama) i sredstva koja drzava izdvaja za njihovo funkcionisanje (vise, o sredstvima) to ne menjaju. ipak, izmedju novca, sredstava i onih kojima su namenjeni, stoje oni kojih nema dovoljno (vise, o tome da li ih nema dovoljno) -

-->zaposleni
u tim ustanovama su prihvatili posao koji je beskrajno naporan fizicki i psihicki, posao koji u srbiji (od <--drustva) nije postovan i cenjen vec se smatra mucenjem i rizikom po slobodnom izboru, posao za koji nisu adekvatno placeni (vise, o tome koliko su placeni zaposleni sa istom strucnom spremom u drugim drzavnim zdravstvenim institucijama). zaposleni onda
-- pokusavaju nesto da promene uz iscrpljujuce emotivne, licne zrtve (i postaju pojedinci)
-- koriste to sto nisu pod lupom niti u sferi narocitog interesovanja medija, drzave i drustva, to da nikad nisu ni bili, kao i to da zrtve njihovih nedela ne mogu niti ce ikada moci da stanu u svoju odbranu… sve to koriste da
-ne rade nista
-*peru novac, svercuju i preprodaju lekove i opremu...

*videla sam svojim ocima, licem u lice, i njih kako primaju mito i zrtve njihovih nedela koje su, sve do poslednje, bile bez odece i uneredjene (2001.)

cula svojim usima price ljudi zaposlenih u pravosudju i policiji o tome
kuda “sredstva” idu i kome se vracaju. spekulacije - mozda, ali ih je previse

takodje sam jednom prilikom propratila “medijsku pompu” o epidemiji sifilisa u
jednoj od ustanova. vise o tome (a nisam nasla mnogo): “side za sada nema”

svi zaposleni zajedno: ne mogu vise od celih sebe, nece vise od onoga sto im je u opisu radnog mesta, ne rade sve sto im je u opisu radnog mesta (vise, sta je zaposlenima u opisu radnog mesta i gde se za to obucavaju), ne prestaju da svoja radna mesta zloupotrebljavaju, i svi zajedno dovode do toga da

-->oni kojima je potrebna nega
koji zive u tim i takvim ustanovama, to su im domovi, zive u tim uslovima, u njima
--postaju jos bolesniji, jos im je gore
--vezuju im se ruke i noge da se smire (to, po svemu sto znam, pocinje da deluje kao delo nekoga ko brine)
oni ne znaju nikome da se zale, ne mogu niciju paznju da privuku, ne bi mogli ni da znaju kako jer iz tih institucija samo mogu da pobegnu, u <--drustvo, gde ce pojedinac na kog bi naisli , u najboljem slucaju, da pozove policiju koja ce da ih vrati nazad --> a tamo nazad, malo ko, sluzbeno ili kao pojedinac, hoce da udje i kad izadje

u njihovo ime da prica i zali se

_hajdemo sada nazad_

--> usla je jednog dana u neke od ovih ustanova nevladina organizacija (MDRI) (motivi su joj, valjda, da vidi jeli srbija spremna za evropu, moze i o ovome vise). istrazivala je stanje sticenika ovih ustanova, uslove u kojima zive i brizi koja im je ukazana, i ocenila da

--> drzava srbija
--sa svojim standardom moze mnooogo bolje
-- je, po onome kako u ovim zdravstvenim ustanovama tretira svoje sticenike, najgora na planeti zemlji, prva od pozadi – nigde drugo tako nesto nisu videli

--> mediji (drustvo) u srbiji i celom svetu prenose ove ocene. reakcije na ovu ocenu,

<--(strelica je na levo jer drzava na moje istovetne ocene sigurno ne bi reagovala) drzave, su da
-- se na svemu ovome intenzivno radi, u smislu poboljsanja (vise, sta se radi)
-- su ocene nepravedne jer je istrazivanje sprovedeno neadekvatno i da je zbog toga
-nekim od ustanova nanesena steta, i samim tim unesen jos veci nemir u duse roditelja koji su tim ustanovama poverili svoje najmilije(hvala, gordanac) --> ostalim institucijama ne moze biti da je nanesena steta (vise, o ostalim ustanovama i steti i nesteti) jer, sve u svemu, u srbiji

--> nije sprovedeno istrazivanje, ni adekvatno ni neadekvatno, koje daje pozitivne ocene radu ovih ustanova ili delovanju drzave u okviru njenih mogucnosti. jedan medij, ipak, pravi ovakvu reportazu i emituje je u 8pm, 29. avgusta ove godine – profesionalno ili ne, sa pravim motivima ili ne …u toj reportazi

--> pricaju sa rasimom ljajicem. on je u vladi drzave srbije ministar rada i socijalne politike. pitaju ga da li je ikada posetio jednu od ovih ustanova. odgovara da nije i dodaje da je tek dospeo na tu funkciju (kao pojedinac ili na nekoj od prethodnih funkcija, mozda jeste). pokazu mu snimke koje su napravili i pitaju ga da li misli da su to humani i adekvatni uslovi za zivot bilo koga, a posebno onih kojima je pomoc tih ustanova neophodna da bi ziveli. odgovara odsecno i odlucno “apsolutno ne”. pitaju ga koliko drzavi srbiji treba da to promeni – on cuti. ponude mu odgovor “dve-tri godine?”, on odgovara “da, trebace… tri godine”

--> pricaju sa zenom koja u srbiji sama odgaja dete sa cerebralnom paralizom (otvoren prvi prsten). prica ove zene mi je posluzila da preciznije skiciram situaciju od koje moje vrzino kolo pocinje, kao i odnos drustva prema osobama sa posebnim potrebama i onima koji o njima brinu

--> istrazuju (posecuju i snimaju) uslove u kojima funkcionisu odgovarajuce drzavne zdravstvene ustanove (drugi prsten)
-- doticu se <-- drustva kroz komentar da u jednom selu popovi nece da sahranjuju sticenike lokalne ustanove jer nema ko da ih za to plati (pripadnici crkve su drustvo, jer crkva nije drzavna institucija. popovi u ovom konkretnom selu su pojedinci iz “crkvenog” drustva koji imaju jos jedan zajednicki interes, pa su drustvo popova koje nece da sahranjuje za dz one koji novac ne mogu da zarade)
--snimaju i zaposlene od kojih jedna zena kaze da ne zna kako drugo da radi osim da toj deci bude kao majka, a
–vecina zaposlenih mora da radi nedovoljno, nista ili nista osim sto zloupotrebljava svoj posao jer

-->oni kojima je potrebna stalna nega
su na preostalim snimcima, mahom, krpama vezani za krevete i izgledaju kao aveti. sve ovo gleda ili moze da vidi

--> pojedinac( ja)
koji ce, na primer, od drzave srbije uskoro da dobije neke pare koje je drzava srbija mislila da mi drpi i da ja za to ne znam. te pare bih rado vratila drzavi srbiji da ih iskoristi da pomogne onima kojima mora, u moje ime, da pruzi potrebnu negu i zastitu, a koji su u ustanovama drzave srbije zatvoreni i najstrasnije zapostavljeni i maltretirani.
no, bojim se, sa pravom, rekla bih, da bi te pare zavrsile u dzepu onih koji, kao i ja, veruju da ce ljajiceve smusene “tri godine” bitno da se oduze (a sad se jos vise bojim jer sam otisla na sajt vlade srbije da vidim cega je tacno ljajic ministar, pa sam usput iscitala i sastav vlade)

ja sebe pitam ovih dana ?!?<-->?!?

sada znamo da postoji kolevka i znamo da postoji jedna divna zena koja u srbiji zivi od osmeha svog deteta sa cerebralnom paralizom. ali znamo i da su preostali od 18,000 ljudi (izvor, opet, gordanac), a narocito oni koji u kolevku odavno ne mogu da stanu, i dalje goli, uneredjeni , vezani i svakim danom sve bolesniji

pojedinci amateri, roditelji, strucnjaci, zaposleni u medijima, zdravstvu, socijalnim ustanovama, vladinim i nevladinim organizacijama… i vi koji “ne znate” sta biste sa parama :-)

molim za:
korisne linkove, savete, predloge, pitanja,
tacne termine i podatke u vezi sa stanjem ustanova i sticenika
opis licnih iskustava ako cemo iz njih upotpuniti sliku (ovde, zbog licne prirode postova, vredjanje moze da se desi da prihvatim, ali bez licnih imena, molim – previse je pojedinaca koji koriste medije da se preko necije grbe uspnu i pokazu)

molim bez :
ponavljanja, ortacenja i vredjanja,
zahtevanja i objavljivanja licnih podataka (osim ako nisu deo vec javno objavljenih informacija/spekulacija koje sadrze i nesto korisno)
mudrosti kojih se ni sami ne biste pridrzavali (na primer, savet da neko od nas pozove ljajica telefonom i kaze mu da se sto pre uhoda u novu funkciju i javi nam gde su njihove pare, ili predlog da neko od nas ode u neku od ovih ustanova i propita direktora o “poslovanju”)

sve ovo molim da bi strelice sto pre bile iscupane iz njih i zabodene u proslost

update: veliki mali, kec mnro,