Da li je Bird umro pevajući: smrti džezera

O čemu ljudi vole da čitaju? Znamo o čemu ne vole: o razmnožavanju krompirove zlatice, mašinskim elementima, vodostaje, alamanahe pčelarskih udruženja, o džezu. Na pitanje o čemu pisati ukoliko želite da budete čitani odgovor daju Heraklit, Frojd i Vudi Alen, između mnogih drugih. O ljubavi i smrti.

Ovo je blog koji bi po tom receptu mogao da bude polučitan. Za temu ima džez i smrt. 

Čarli Parker (Charlie Parker) zvani Bird je umro kao Toma Zdravković, umoran od života. To je učinio mirno, ne praveći preveliku galamu oko čitave stvari, gledajući TV u hotelskom apartmanu svoje prijateljice Panonike Kenigsvarter (devojačko Rotšild).

Charlie Parker  baronica Panonica de Koengswarter

Čitavog života je bio ovisnik o heroinu, ali ga je ubio alkohol. Čir, kažu. Mada je mrtvozornik kao uzrok smrti naveo zapaljenje pluća, a u rubrici "godine" upisao legendarnih 55 do 60. Parker ih je zapravo imao 34. U tom životnom rasponu je, poput još nekih svojih vršnjaka u smrti, Parker učinio dovoljno da postane besmrtan. Bird Lives! je grafit gotovo popularniji i od "Punk's not Dead", a čini se i tačniji. Čarli Parker je jedan od svega četvorice (u Srbiji zahvaljajući Bajagi petorice) ljudi iz džeza za čije su ime čule i tzv. široke narodne mase. Nije međutim previše onih koji slušaju njegovu muziku "u originalu". Postoji razlog za to, Parkerov džez je moderan na način koji nije lako razumljiv. Ne bi bilo ništa razumljivije ni opisati ga, no srećom nije ni potrebno. Iz gomile snimaka, za ovu priliku izdvajam Lover Man i ovaj yutube snimak. Ne obazirući se na pokoji zev, objasniću pozadinu fenomena Parker. Čarli Parker je nakon Luja Armstronga, a pre Majlsa Dejvisa pojedinačno najuticajniji džez muzičar ikada. Iako Parker nije sam i svojeručno izmislio bap (bebop), on ga je ukorenio. Šta je to bap uopšte? Istorija džeza je prolazila kroz faze donekle slične, bar kad se radi o usložnjavanju, onima kroz koju je prolazila i umetnička muzika, samo mnogo brže. Na putu od vesele i prilično divlje muzike koja se mirne duše može nazvati narodnom do onoga što se poslednjih nekoliko decenija svira pod odrednicom ‘'džez'', postojalo je nekoliko stepenica. Možda najzahtevniju je savladao bap. Bap je muziku za provod, sjajnu uostalom, koja je imala neosporne umetničke uzlete oličene u velikim solistima i kompozitorima, preveo u sferu neophodnu da neki pravac dobije punu umetničku afirmaciju: malo ko je imao pojma o čemu se uopšte radi. Osporavan od većine, ali zagriženo prihvaćen od fanatične manjine, bap je ubrzo postao ne samo način sviranja nego i način života. Lagano, ali sigurno, sticao je sve više slušaoca, a sve veći broj muzičara se hvalio da je ranih četrdesetih delio sobu sa Čarlijem Parkerom...

Principi slave su univerzalni, pade mi na pamet da isto tako nema ozbiljnijeg krimosa iz osamdesetih koji se nije hvalio da je delio ćeliju sa Ljubom Zemuncem...ubijenog iz vatrenog oružja kao i Li Morgan (Lee Morgan), džez trubač.

Lee Morgan   Clifford Brown

Li Morgana je 1972. usmrtila nevenčana supruga u klubu u kome je Morgan svirao, nakon što ga je zatekla kako očijuka sa ljubavnicom. Ironijom sudbine, sam Morgan je ženu poslao do kola da mu donese revolver, jer se bio sporečkao sa dilerom od koga je upravo pazario nešto kokaina. Li Morgan je živeo 33 godine. Njegov najveći hit, Sidewinder je postigao toliki uspeh (Krajsler ga je koristio u reklami te godine) da je uticao na džez produkciju da izbaci još niz sličnih, što je nazvano Boogaloo zvukom. Evo još jedne ironije sudbine: Li Morgan nije previše mario za ovu pesmicu snimljenu samo da popuni vreme na ploči. Štaviše, neprekidno je pokazivao određenu iznerviranost zbog uspeha svog neozbiljnog letnjeg hita. Slobodno pronađite bolje stvari od Li Morgana.

Jer, Li Morgan, seriozan, školovan džez muzičar superiorne tehnike, je viđen kao naslednik velikog Kliforda Brauna. Kliford Braun (Clifford Brown) je ostavio do danas nerešenu enigmu svog sukcesora. Izgleda da niko ne može da svira kao Kliford, istovremeno snažno, puno, brzo, a nežno, osetljivo i lirično. Ako i može, opet ne može kao Kliford. Meni najdraža je njegova Laura, ni violine mi ne smetaju. Sa iste ploče, ništa slabija nije izvedba pesme Yesterdays. Kliford Braun se nije drogirao, nije pio, nije jurio žene. Voleo je da igra šah, jede krofne i svira džez. Poginuo je u saobraćajnoj nesreći na mestu suvozača u dvadesetpetoj godini. Vozač je neoprezno preterao kola preko zaleđenog mosta...

Triling trubača zaokružićemo osobom koja je, davno pre no što će u Amsterdamu ispasti kroz prozor svoje hotelske sobe, postala autentična džez ikona. Nije to samo zbog izgleda filmske zvezde. Glavna magija se krije u muzici koja mada dodiruje a često i prelazi granicu melanholije, nikada ne postaje sladunjava.

       Chet Baker     

Čet Bejker (Chet Baker) je trubač koji se u stilu oslanja na ton koji je proslavio Majlsa Dejvisa, onaj koji kao da sa osobom koja ga je proizvela deli zabrinutost u pogledu krajnjeg ishoda, nesiguran šta će na kraju od njega ispasti. Ipak, Četov zvuk je dovoljno različit od Majlsovog da ima ono što krasi samo najveće, autentičnost. Opšte mesto kada su u pitanju džez muzičari koji odluče da zapevaju važi i za Bejkera. Iako je njegova trubačka veština dokazana, a muzička uloga u džez muzici neosporna (Čet je jedan od rodonačelnika cool jazz-a) planetarno je Bejkerovo ime pronela pesma. Zaista, nemoguće je ostati ravnodušan prema dirljivom vokalu Četa Bejkera. Glasom je postigao ono što i trubom, utisak ranjivosti. Predlažem da preslušate ceo album The Best of Chet Baker Sings. Šteta što je muzička i životna putanja Četa Bejkera bila sputana heroinom. I pad je let, formula je koja se u slučaju Četa Bejkera potvrdila kako u prenosnom tako i u bukvalnom smislu.

Bad Pauel (Bud Powell) nije jedini u svetu džez muzičara koji se može okarakterisati kao ludi genije, ali je jedan od retkih koji je polovinu ove dijagnoze imao napismeno.

            Bud Powell                     

Parker je odbijao da sarađuje sa njim, uplašeno tvrdeći da je «ovaj luđi i od mene». To nije sprečilo Pauela da ono što je Parker radio na saksofonu, radi za klavirom i time odredi bap način sviranja klavijatura. Nakon što ga je pendrecima u glavu prebila policija 1945., život Bada Pauela se pretvorio u neku vrstu leta iznad kukavičijeg gnezda. Godinu dana je proveo među zidovima psihijatrijske bolnice u Kvinsu gde je tretiran elektrošokovima. Ipak, uspevao je da poveže periode relativnog mentalnog zdravlja dovoljno dugačke da snima ploče i pravi turneje. Poslušajte deo njegovog koncerta u Parizu 1959. Alkoholizam, međutim, nije pomogao. Još manje smrt rođenog brata u onim istim kolima u kojim je poginuo i Kliford Braun. Ipak, često hospitalizovan, poživeo je dobru deceniju nakon smrti svoga rivala Čarlija Parkera. Umro je na psihijatrijskom odelenju Njujrške City's Kings County bolnice, 1966.

Django Rajnhard (Django Reinhardt) nije uspeo da pogine u kolima, ma koliko se trudio.

   Django Reinhardt   

Kažu da je slupao najmanje nekoliko brzih sportskih automobila a da pri tom nikad nije položio vozački ispit. Kad je napunio četrdesetprvu rešio je da se odmori od burnog života kojim je živeo od rođenja i povukao se u francusku provinciju, posvetivši se slikanju akvarela, pecanju i igranju bilijara. Umro je od moždane kapi dve godine kasnije. Django je bio ono što se zove čudo od čoveka, i čudo od muzičara. Ptica selica, rođen u Belgiji, živeo je medju svojima, u ciganskom karavanu kada je papirno cveće koje je sa ženom pravio i prodavao zahvatila vatra. Požar je obogaljio Djangovu levu ruku, onu kojom je hvatao vrat gitare, pretvoriši pet prstiju u zgrčeni patrljak sa samo dva funkcionalna prsta. Usledilo je čudo, i pobeda želje, talenta i upornosti nad hendikepom. Zapravo, većina gitarista se slaže u oceni da je Django ovaj nedostatak pretvorio u prednost, jureći po hromatskim skalama u čudnim hvatovima sa dva izuzetno snažna prsta. Naravno, puna istina je da je Django jednostavno bio genije za muziku (za razliku od vožnje). Nije svejedno koje Djangove snimke slušate - mnogi su očajno snimljeni, i na njima se malo toga čuje. Preporučujem one koje je snimao sa Grapelijem pod firmom Quintette du Hot Club de France, ili snimke sa Kolemanom Hokinsom (Coleman Hawkins) koji su izašli na albumu pod naslovom Django and his Amerikans Friends. Postoji i album Classic early recordings, sa izvedbama iz 1937, koji takođe mogu da preporučim.

Tekst se ovde završava. Tema nije iscrpljena, a nažalost materijal za nju samo raste. Pre oko dva i po meseca je u more nadomak Stokholma zaronio Esjborn Svenson , poprilično poznato ime savremenog džeza, da više nikad izroni. Uostalom, najbolje da jednostavno, za kraj, priložim spisak iz moje i savetnika mi glave (blogera pod imenom Veseli Svet Rekovca).

Vordel Greja (Wardell Gray, ts) su ubili jer su mislili da je diler droge. Pronađen je u pustinji nadomak Vegasa, slomljenog vrata. Neko je pogrešio. 

Badi Bolden (Charles Buddy Bolden) je umro u ludnici u kojoj je proveo vreme od 1907 do smrti 1931. Jedan je od živopisnih rodonačelnika džeza, koji živi samo u mitu: nije preživela ona jedna njegova ploča, valjak zapravo za koji se pričalo da je snimio. Ne zna mu se grob, ali postoji spomenik.

Dave Lambert (iz sastava Lambert, Hendricks & Ross) je stradao kao lik iz "Specijalnog vaspitanja" koga tumači Aleksandar Berček. Izašao je po kišnoj noći da promeni gumu na kolima i "odneo" ga FAP, odnosno, Mack.

Fats Waller je preživeo kidnapovanje od strane Kaponea, da bi umro u spavaćim kolima, u zimu 1943.

Bili Holidej je, piše u umrlici, umrla od ciroze jetre. Možda je i tako, ali većina smatra da je pravi razlog višedecenijsko overdoziranje emocijama.

Frank Rosolino (tb), je 6 godina nakon samoubistva svoje treće žene pucao u svoja dva sina od devet i šest godina, a potom i u sebe. Jedan od sinova je preživeo ostavši doživotno slep. Rosolino je upamćen kao jedan od najvećih trombonista svih vremena. Jedno vreme je radio u Diznilendu.

King Oliver je umro u  bedi perući bazene i prodajući voće na tezgi. Nekadašnji vođa sastava u kome je svirao Luj Armstrong nije imao para za lečenje pritiska, i umro je od moždanog udara.

Albert Ajler (Albert Ayler, ts) je umro pod nerazjašnjenim okolnostima. Telo su mu izvukli iz Ist Rivera nekoliko nedelja nakon što je prijavljen njegov nestanak. Tek tada je njegova devojka izjavila da ga je videla kako isakče sa turističkog trajekta za ostrvo do Kipa Slobode.

Pajntop Smita (Pine Top Smith), oca bugi-vugija su ubili 1929 u Čigaškoj kafani u nekoj mafijaškoj unakrsnoj razmeni vatre. Nije iza sebe ostavio ni jednu fotografiju.

Charlie Christian je umro od uznapredovale tuberkuloze, sa poslednjim rečima: "Ma, neće to mene..."

Glen Milera (Glenn Miller) je života koštala greška njegovog saborca, pilota, koji mu je zabunom sručio tovar bombi na avion iznad Lamanša.

Bennie Moten (p) je umro je na operacijskom stolu tokom operacije krajnika koja se zakomplikovala.

Freda Vebstera (Majlsovog učitelja i člana orkestra Džimi Lansforda) neko je izbo nožem.

Jaco Pastorius (Weather Report, b) je stradao u žestokoj tuči sa izbacivačem u noćnom klubu na Floridi. Umro je u bolnici ne izlazeći iz kome.

Vasa Belošević, pijanista koji je svirao sa Elom, se sapleo, pao i glavom udario na neki od stepenika podzemnog prolaza kod (bivšeg) dragstora u Nušićevoj. 

Majls (Miles Davis) se toliko iznervirao kad mu je u ordinaciji doktor savetovao da zbog narušenog zdravlja prekine turneju, da se na licu mesta šlogirao i umro.

Laki Tompson (Lucky Thompson, ts), koji je zamenio Parkera u Dizijevom bendu je umro u prihvatilištu, pošto je prethodno oterao sve u tri lepe i živeo trideset godina kao beskućnik, zdravim životom po šumama u okolini Ontaria i Džordžije.

Arti Šo (Artie Show, cl) je umro prirodnom smrću u 94. godini. Ženio se osam puta, najlepšim ženama, između kojih su i Lana Tarner i Ava Gardner. "Da ću znati da ću ovoliko da poživim, više bih se pazio", tvrdio je. 

   Artie Show sa suprugom