NOVINARIMA STATUS SLUŽBENOG LICA

Priznajem da nisam ljubitelj pisanih medija jer me nervira količina reklama u istim ali i visoki nivo ostrašćenosti od novine do novine. Dok kupujem cigarete na trafici pogledom pređem preko naslovnih strana i to je to. O sadržaju ponekih novina informišem se, dabome, na internetu. Malo je neudobno, ne može čovek da se zavali u fotelju, radna stolica je daleko nepraktičnija za uvaljivanje, a i ženi ponekad zatreba papira za brisanje prozora pa iste pozajmljujemo u komšiluku za te potrebe. Da ne pričam da kompjuteri uopšte nisu efikasni u akciji ubijanja muva.

Ali sam se nekako dokopao teksta iz lista “Pravda” koji je imao tu čast da u svojim prostorijama ugosti Milana Savatovića Salatu, momka koji je optužen da je nogom povredio snimatelja TV B92. A momak kaže za pomenute novine:

“- Nisam kriv za ono za šta su me optužili i osudili mediji na čelu sa TV B 92, jer kamermana Boška Brankovića ni na koji način nisam fizički povredio ni materijalno oštetio. Svakako ga nisam šutnuo, kao što se ponavljalo danima. Ali sam spreman da odgovaram ako sam kriv zato što sam od njegovih upornih provokacija i snimanja kamerom pokušao da se odbranim nogom.

- Mnogo mi je žao što sam svoje najbliže doveo u ovu situaciju, ali kao svaki zdrav i normalan čovek, koji se pri tom bavi sportom i odgovorno radi svoj posao, nisam mogao da ne reagujem emotivno na provokaciju.

- Ni sanjao nisam da ću se u životu naći u zatvoru, još manje da će se to desiti zbog moje potrebe da kao svaki rodoljub javno izrazim svoj protest protiv hapšenja Radovana Karadžića. Ali, sada sam se uverio u upozorenja mojih roditelja da se sistem vrednosti potpuno izokrenuo, jer sam to doživeo na sopstvenoj koži”.

Da sistem vrednosti se definitivno izokrenuo! Do otprilike godine kada je Salata rođen, novinari su bili ukoravani na partijskim sastancima pa ako bi i dalje tvrdoglavo istrajavali na svojim stavovima, našao bi se tu i dežurni drug iz DB koji bi im očinski savetovao da se okanu ćorava posla.

Ako se ja dobro razumem u geometriju, sportisti koji se bave kakvim borilačkim sportom, isti treniraju u sali a ne na ulicama, a i živci bi im trebali biti jači a ne isprepletani kao pileća crevca da emotivno reaguju na svaku provokaciju(čitaj: obavljanje redovnog radnog zadatka – snimanje kamerom).

Do sada, u Srba nije bilo poznato da se nogom nasrće na kameru. Pošten Srbin se, bar do sada, za izlazak pred kameru, obično češljao, oblačio svečane ’aljine(one koje se čuvaju za crkvu i selo) i trenirao najlepši osmeh ne bi li pokazao koji zlatan zub trudeći se da drugima sebe prikaže u najlepšem svetlu.

E sad, kad je snimanje kamerom u cilju obavljanja radnog zadatka, postalo opasna provokacija, jer snimatelje kroz šake propuštaju i policajci i demonstranti(ali ne svi, jer nisam čuo da su na primer „žene u crnom“ izlemale ni jednog novinara) treba se zapitati da li je potrebno novinarima dati status službenog lica.

TREBA!

Ne samo zbog novinara, nego i svih onih ljudi koji svoj posao silom prilika obavljaju na ulici. Ako se sad mladom sportisti Salati progleda kroz prste zato što mu je malko pukao film i što nije poslušao roditelje, onda strahujem za čistače ulica i oni provociraju: nose metle i one narandžaste prsluke koji provociraju. Kad smo kod prsluka, čoveku pukne guma, navuče onaj prsluk na leđa i krene da menja točak a drugog vozača isprovocira boja prsluka pa ga oplajvazi štanglom po leđima. Strah me i za moju ćerku, koja neretko sedne u kafić, naruči kafu i tu nasred srede otvori lap top i radi. Ne smem ni da pomislim šta joj se može desiti ako nekog isprovocira lap top? Ili pak, nesrećni prodavac novina, maše novinama a nekom se to učini kao provokacija pa ga propusti kroz šake!

Međutim ima jedno zanimanje koje ima STATUS SLUŽBENOG LICA a to je policajac. Pouzdano znam da mnoge koji se bave mutnim radnjama(a takvih je oho ho) strašno provocira što se isti šetaju sa svojim alatom: pendrekom, pištoljem, motorolom i lisicama dabome. Nisam čuo da se na sudu iko branio što je policajca malko izudarao zato što je bio isprovociran što je ovaj svoj alat za posao nosio sa sobom!?

Upravo zbog toga, apelujem, da se NOVINARIMA DODELI STATUS SLUŽBENOG LICA da ne bi Salata i njemu slični imali motiv za odbranu pred sudom, jer dug je spisak zanimanja, koja ako se usvoji argument da je BAVLJENJE SVOJIM POSLOM PROVOKACIJA, rizikuju batine od onih kojima je fitilj kao i pamet – KRATAK!