Rasizam iliti strepnja mog ujaka

U životu  sam se, nažalost, susrela sa raznim primerima rasizma. Ovaj je, međutim, verovatno najbezazleniji a i nasmeje me, svaki put kad se setim...

Moj ujak (meni veoma drag :) je jedan emancipovan žitelj jednog malog mesta u istočnoj Srbiji, gde sam i ja odrasla. On je uvek imao razumevanje za moje crnoovčenje po familiji, koje se manifestovalo na razne načine ali sa primetnom progresijom u ozbiljnosti tokom godina. Počelo je, otprilike, nošenjem pocepanih farmerica i izjavama kako neću da se udajem, a završilo se (možda ;) odlaskom na Novi Zeland - sama i i dalje neudata. Ajde za ovu neudaju, imamo mi u familiji i razvođenih, pa se selo nije baš mnogo iznenadilo, ali da ćerka jedinih doktora u selu ide u pocepanim pantalonama, to je već niži udarac tradiciji i opštem shvatanju. Međutim, dok je to izazvalo tek čuđenje, odlazak samog ženskog stvorenja preko pola sveta je već izazvao ozbiljnu zabrinutost. Toliko ozbiljnu da je nešto moralo da se preduzme, pa je moja mama, kada je već bilo sigurno da ću ići, dobila poziv jedne žene koja se iskreno ponudila da navodadžiše kod jednog dečka kome su roditelji poreklom iz sela. I sve je bilo vrlo ozbiljno osmišljeno - dečko je već živeo neko vreme vani, tako da je već poznavao tu neprijateljsku teirtoriju zvanu 'beli svet'...

Ali sa ujakom je uvek sve bilo u redu. Do jednog 'kobnog' razgovora...

Otprilike tri meseca pre mog odlaska na NZ, zatekli smo se na nekom slavlju ujna, ujak, sestra, brat i ja (vrlo lumperajski raspoložena ekipa, by the way). Pretpostavljam da većina ovde zna da su svadbe i sahrane savršene prilike za rasprave i zajebanciju. I tako je moj ujak bio malo popio...samo malo...onako, taman da doprinese žaru neke rasprave koju je u tom trenutku vodio sa nekim, sedeći preko puta mene. Ja se ne sećam o čemu se tu raspravljalo, ali sam u jednom trenutku čula nešto o Hrvatima što mi baš i nije zazvučalo lepo, pa reko' da potsetim ujaka na mog bivšeg dečka iz Splita i moje lepe trenutke u Hrvatskoj, pa da malo pripazi kako mi se tu izražava. Ali 'oćeš - nema slaganja preko svadbarskog stola...Otegla se ova nova 'rasprava'jedno desetak minuta, meni već zabavno da 'peckam' i gledam kako reaguje onaj špricer što se točio celo popodne, a zabavljalo, bogami, i moju sestru, koja nas je slušala. I onda je došlo savršeno nameštanje, pravo na centar:

'Ne znam ja...ti si bila sa tim Hrvatom...ja ga nikad nisam upoznao..to što ti misliš da je on dobar...'

'E, znaš šta - ima da ti dovedem crnca sa Novog Zelanda!'

Muk...samo izraz lica koji govori više od reči...

'Šta kažeš?' - prozborio tihim glasom posle duže tišine...Ali nije imao ko da mu odgovori jer smo se sestra i ja bespomoćno valjale od smeha.

Ostatak večeri je proveden u slikovitom objašnjavanju kako nijedan crnac nikada ne bi mogao da pobedi Srbina u nekim stvarima, npr igranju narodnog kola...

***

Ova priča je dobilla epilog otprilike godinu dana kasnije, ovaj put preko stola na daći (parastosu) mom ocu. Ujak je opet sedeo preko puta mene a oko nas su sedeli ljudi iz sela koje pamtim još iz detinjstva. Kako li smo opet stigli do udaje za crnca, stvarno nemam pojma - ali jesmo. Uglavnom je priča ičla isto kao i prvi put - 'rasprava' uz dosta zajebancije, da izvinete, ali je ujak sada bio još i potpomognut ovima što su sedeli okolo. Posle neuspeha da me se ubedi kako to uopšte nije dobro za mene, došlo se čak i do kompromisa, koji je izgledao ovako:

'Znaš šta, ajde ako dovedeš crnca...Ali ako dovedeš dete od crnca!...'

Mislim, ko bi ovome odoleo :)))) Tražila sam da mi se objasni, 'argumentovano', u čemu je razlika imala ja belo ili bilo kakvo drugo dete...'Argumenti' su padali sa svih strana, sem jednog Ace koji se bio ozbiljno zamislio nad problemom, pa mrtav ozbiljan ovako objasnio zašto mešanje rasa nije dobro:

'Pa kako, svi oće čistu rasu, evo pogledaj - svinje, krave, kučići...ono, ima, ima i kad se traže mešanci, ali to, eto, kod svinja se traže samo za klanje...' 'Aco, nemoj više da argumentuješ, molim te...'

Ujak se, by the way, bio istakao 'argumentom' : 'to bre trči k'o ludo, ko da stigne to po avliji...'

Prešlo se brzo na neki drugi topik, bez ikakvog zaključka, naravno, ali ta nova rasprava očigledno nije bila dovoljno zabavna ovima okolo, pa je neko pokusao jednog trenutka ponovo da 'podbode' zanimljivu temu:

'Pa, čekaj, kako ćeš ti to, ako ona stvarno dovede tu decu od crnca, kako ćeš da juriš po livadi?...'

E tu je ujak pokazao zašto ga cenim. Nasmejao se, raširio ruke i samo rekao:

'Pa...ako ona tako izabere, šta onda - naša su, pa će da jurimo, ako treba.'

I tako...Teška tema, ali kad se setim ove 'obrade' ne mogu da se ne nasmejem. Pa bih samo dodala, specijalno zbog ujaka :), prigodnu sliku. Eto, sa ovim bi deca sigurno bila brza, ali ja se ne bih uopšte bunila :)))) :