Danas

Nisam mogao jutros da vežbam. Preslušao jedan stari snimak Svjatoslava Rihtera. “Godišnja doba” Čajkovskog u Rihterovoj interpretaciji zvuče gotovo arhetipski. Udaljena estetika, vrtoglava preciznost i savršeno čitanje teksta naterala su me da, po ko zna koji put, razmislim o perspektivi iz koje je Rihter sagledavao dela koja je izvodio. U pitanju je, dabome, ptičija perspektiva - to je rakurs postavljen tako visoko da se delo izmešta u jedan nadprirodan kontekst. To je kao kada poznato delo čujete na nekom neočekivanom mestu. Reakcija na sadržaj tada biva pojačana nekoliko puta jer u novom kontekstu interpretacija ne opterećuje originalnu kompozitorovu ideju. Ma kako subjektivna, izvođačeva agogika biva potisnuta u drugi plan da bi veličala svež kontekst u kome se delo našlo. Rihterova posvećenost: zar to nije dragocenost sama po sebi? Utešna konstanta.

Još nešto - pre izvesnog vremena sam došao na ideju da u svom mini studiju presečem postavljeni koncept jednim minijaturnim kvalitetnim pojačalom za slušalice. Dakle, između mikrofona i DAT-a postavio sam ovaj uređaj koji je dao neobičan efekat “zaslađenog zvuka” klavira. Čuo sam da je elektronska arhitektura pojačala za slušalice veoma slična onoj koja se koristi za mikrofonska predpojačala. To je za mene veliko otkriće.